Besplatna Zabava

Archive for January 14th, 2010

Holivudski glumac oduševljen je boravkom na Mokroj Gori i već se raspituje o kupovini zemljišta na kom će graditi planinsku brvnaru

Slavni holivudski glumac Džoni Dep, koji ovih dana boravi na Mećavniku kod Mokre Gore kao specijalni gost festivala Kustendorf, oduševljen je tim planinskim predelom i planira da u Srbiji gradi kuću! Kako saznaje Press, Dep se kod meštana raspitivao o kupovini zemljišta.

- Dep je tokom šetnje pričao sa meštanima Mokre Gore koji rade u Drvengradu. Dopala mu se njihova neposrednost, iako se sa nekima jedva sporazumevao. Kod jednog meštanina raspitivao se da li je to zaštićeno područje, ili se može kupiti zemljište za planinsku brvnaru - kaže izvor Pressa iz Drvengrada, i dodaje:

- Depa je naročito oduševio pogled na planinske predele Tare i Zlatibora. Rekao je da ga to podseća na divlje predele Severne Amerike.

Džoni Dep se već odomaćio na Mećavniku. Juče je, nakon podužeg spavanja u Kusturičinoj kući, odgledao film „Arizona drim", u kome je glumio pre 17 godina, a zatim se družio sa studentima filmskih akademija - učesnicima festivala Kustendorf.

Glumac se trećeg dana boravka u Srbiji sasvim „otkravio": na sopstvenu inicijativu deci je podelio autograme. Jedan student filmske akademije iz Beograda, koji se pridružio deci da bi od Depa dobio autogram, rekao je za Press da je Džoni bio veoma raspoložen za razgovor. On navodi da je stekao utisak da protokol glumca zapravo ima zaduženje da malo „koči" njegove improvizacije.

- Pitao me je čime se bavim. Čak ga je zanimalo kakve bih filmove želeo da snimam. Nisam stigao da mu odgovorim, Depovi ljudi su mi ljubazno mahnuli da se sklonim - rekao je student.

Srpska nova godina proslavljena je na festivalu Kustendorf skromnije nego što je većina očekivala - jednoipočasovnim koncertom grupe „Global Krajner" iz Austrije. Nakon toga su, već oko dva sata izjutra, u sali bioskopa „Prokleta avlija" upaljena svetla kao znak za „razlaz". Koncertu su prisustvovali i domaćin festivala Emir Kusturica i Džoni Dep, koji su odlučili da svirku prate kao u pozorištu, mirno sedeći u VIP zoni bioskopa. Kusta i Dep nastavili su provod u intimnom ambijentu kuće slavnog režisera.

Kako je najavljeno, danas će Dep napustiti Mokru Goru i Srbiju. Odlazak Depa rastužiće njegove brojne obožavaoce, koji se već danima okupljaju u Drvengradu kako bi ga videli makar na trenutak. Festival, koji je pre svega poprište kreativnog susreta mladih i iskusnih filmadžija, ući će u svoj uobičajeni kolosek. Posle Depa, u fokus festivala postepeno ulaze i drugi filmski umetnici - briljantni tursko-nemački režiser Fatih Akin, ruski autor Pavel Lungin, iranski umetnik Ašgar Farhadi... Danas je na programu film „Vreme koje preostaje" Elije Sulejmana, palestinsko-izraelskog režisera koji će održati radionicu za studente.

Iako je Kusturica naveo da je ulaz na projekcije i koncerte festivala Kustendorf besplatan, posetioci ipak moraju da plate kartu za ulazak na samo područje Drvengrada, koja košta 180 dinara.

Među brojnim javnim ličnostima koje su posetile Kustendorf bili su Matija Bećković, Marija Maćić, Goran Karić, Nele Karajlić, Ljiljana Blagojević, Vuk Kostić, Zoran Cvijanović...

Željka u našoj kući pominjemo svakog dana. Veljko i Anastasija pate, otac im mnogo nedostaje. Ubice su zaslužile doživotnu robiju

Svetlana Ceca Ražnatović (36), deset godina nakon atentata na Željka Ražnatovića Arkana, u intervjuu za Press govori o tome koliko njenoj deci Anastasiji i Veljku nedostaje otac. Ona smatra da će pravda biti zadovoljena tek kada se ubice njenog supruga nađu iza rešetaka, osuđeni na doživotnu robiju. Ceca kaže da deceniju nakon tragedije i dalje oseća bol.

- Kao da se juče dogodilo... Vreme mi uopšte nije umanjilo tugu i bol. Kad vidim koliko su naša deca, ćerka Anastasija i sin Veljko, sazreli i porasli, shvatam koliko godina je prošlo od nemilog događaja u kome sam izgubila supruga - kaže Ceca.

Da li pamtiš šta se sve desilo tog dana?

- Sa tugom se sećam svakog detalja tog 15. januara. Teško je prepričati svaki deo jer je sve mnogo mračno. Znam da smo se probudili zajedno, ručali zajedno, otišli sa mojom sestrom u „Interkontinental" zajedno, a uveče sam se kući vratila sama...

Da li Veljku i Anastasiji nedostaje otac i koliko često razgovarate o njemu?

- Željka u našoj kući pominjemo svakog dana. Sa ponosom pričamo o njemu. Mojoj deci mnogo nedostaje otac. Oni jako pate, ja to vidim i osećam... Iako sam im svih ovih godina bila i otac i majka i na sve načine pokušala da nadomestim taj veliki gubitak, nikada to nije bilo - to. Mislim da su sva deca koja odrastu samo sa jednim roditeljem, posebno sa majkom, drugačija - brže sazrevaju, osetljivija su i imaju dozu nesigurnosti u sebi. Takvi su i Anastasija i Veljko.

Da li si danas u kontaktu sa Željkovom majkom Slavkom i njegovom familijom?

- Naravno da jesam. U stalnom smo kontaktu i tu smo da jedni drugima uvek izađemo u susret. Spremamo se da danas na groblju obeležimo desetogodišnjicu Željkove smrti.

Vrhovni sud u Beogradu je posle višegodišnje istrage, suđenja i žalbi u maju prošle godine osudio ubice tvog supruga na po 30 i 35 godina zatvora. Smatraš li da li je pravda zadovoljena?

- Ništa ne može da nadoknadi moj i gubitak moje dece. Niko ne može da vrati Željkov život, kao i život ljudi koji su tog dana stradali sa njim. Ne znam zašto te trostruke ubice nisu osuđene na doživotnu robiju i ne znam šta im je uzeto kao olakšavajuća okolnost?! Po mom mišljenju, trebalo je da dobiju maksimalne kazne.

Samo jedan od ubica Dragan Nikolić, koji je osuđen na 30 godina robije, nalazi se iza rešetaka, dok su Gavrić i Đuričić i dalje u bekstvu. Smatraš li da je to propust države i MUP-a Srbije?

- Ne mislim da je to propust ni države ni MUP-a. Oni čine sve da ih uhvate i taj pomak se vidi u njihovoj istrazi o kojoj se redovno informišem. Verujem u naše pravosuđe. Pravda je spora, ali dostižna, i oni će kad-tad odgovarati za svoje zločine.

Svih petoro srpskih mirovnjaka na Haitiju učestvuje u izvlačenju povređenih i mrtvih ispod ruševina. Iako su iscrpljeni, ne žele da se vrate u Srbiju, već će učestvovati u spasavanju koliko god to bude potrebno

Petoro pripadnika srpske Žandarmerije, koji se u sklopu mirovne misije Ujedinjenih nacija nalaze na Haitiju, celu noć između srede i četvrtka pomagalo je građanima u otkopavanju povređenih i mrtvih ispod ruševina. Oni su bez povreda preživeli katastrofalan zemljotres koji je odneo više od 100.000 života, ali su juče bili iscrpljeni i umorni od 24-časovnog traganja. Uprkos tome što im je ponuđeno da se vrate u Srbiju, oni su to odbili jer žele da pomognu unesrećenim građanima Haitija.

U timu srpskih mirovnjaka na Haitiju su Slobodan Obrenović (29), koji sa Božidarom Janjićem radi kao instruktor u odeljenju za obuku specijalnih jedinica policije Haitija, zatim Biljana Lazarević, šef kontingenta u misiji, Miloš Rajović, koji obavlja posao šefa obezbeđenja i Goran Panović iz interventne jedinice.

Iako su komunikacije sa Haitijem u prekidu, Slobodan, rodom iz Čačka, uspeo je preko interneta da stupi u kontakt sa svojom devojkom Anom Mišić.

- Slobodan mi se javio iz prestonice Haitija Port o Prensa, koji je najviše stradao u katastrofalnom zemljotresu. Poslao mi je poruku preko društvene mreže „Fejsbuk". Internet je zapravo jedino sredstvo komunikacije jer su druge veze veoma loše. Rekao mi je da je dobro i da se ne brinem - priča Ana za Press.

Ona dodaje da joj je Slobodan rekao da je i ostalo četvoro njegovih kolega iz Srbije dobro.

- Ceo dan i noć su učestvovali u izvlačenju povređenih i mrtvih iz ruševina. Rekao mi je da su u nekoj bolnici u Port o Prensu i da će se verovatno preko „Fejsbuka" javiti i danas. Sa nestrpljenjem očekujem njegovu poruku - navela je Slobodanova devojka.

Ana kaže da joj Slobodan nedostaje i da jedva čeka da ga vidi.

- Trebalo je dođe u Čačak u martu, na odmor od mesec dana. Sada je, međutim, o tome teško razmišljati - navela je pomalo razočarano Mišićeva, i dodala da je Slobodan na Haitiju trebalo da ostane godinu dana, a da je otišao u julu 2009. godine.

Sa strepnjom je i Slobodanov mlađi brat Dejan Obrenović iz Kule, inače pripadnik srpske Žandarmerije odreda u Novom Sadu, dočekao poruku sa Haitija preko interneta.

- Kratko mi je samo rekao da je tamo haos, ali da su i on i njegove kolege dobro. Kaže da je iscrpljen jer su celu noć i dan izvlačili povređene i mrtve ispod ruševina. Rekao mi je da je mnogo ljudi povređeno, da su deca povređena - ispričao je Dejan za Press.

Ministar srpske policije Ivica Dačić juče se lično čuo sa komandantom kontingenta MUP-a Srbije pri mirovnoj misiji UN na Haitiju Biljanom Lazarević.

- Čuli smo se oko 12 sati, razgovor je trajao samo 25 sekundi, pozvala nas je sa telefona UN. Prvo što sam je pitao bilo je kako je ona, kako su naši ljudi, treba li im nešto... Po glasu sam video da je vrlo umorna, ali nije bilo straha. Rekla je da je tamo haotično, da su kuće sravnjene sa zemljom jer su građene od materijala koji ne može da izdrži jake udare. Rekla je da ima puno mrtvih i povređenih - rekao je Dačić za Press.

On je dodao da mu je Biljana rekla da su svi vrlo umorni i da ne spavaju jer pomažu u raščišćavanju ruševina.

- Ponudili smo da im pošaljemo pomoć. Pitao sam je da li hoće da se vrate, a da umesto njih ode druga ekipa, međutim, ona mi je odgovorila da nema potrebe, da su svi oni dobro, da ne brinemo i da hoće da ostanu do kraja - navodi Dačić.

Ministar policije je istakao da je ponosan na srpske pripadnike Žandarmerije na Haitiju.

- Zaslužili su sve pohvale. Radi se o vrlo hrabrim ljudima, vrhunskim profesionalcima - izjavio je Dačić, i dodao da je ponudio svaku vrstu pomoći njihovim porodicama u Srbiji.

U Srbiji oko 450.000 penzionera preživljava sa manje od 15.000 dinara mesečno, mnogi će se namučiti kako bi „preživeli" 2010. godinu

U Srbiji oko 450.000 penzionera preživljava sa manje od 15.000 dinara mesečno! Predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost" Petar Mitrović kaže za Press da više od polovine od ukupno 1.560.000 penzionera jedva sastavlja kraj s krajem, a veliki broj njih nema dnevno ni za hleb i mleko. Nastavak krize i zamrznute penzije u 2010. godini predstavljaće ogroman problem najstarijim sugrađanima.

- Koliko penzioneri loše žive videlo bi se tek kad bi zvanična statistika objektivno predstavila potrošačku korpu. Po statistici, potrošačka korpa je oko 30.000 dinara, a evidentno je da ona iznosi bar 50.000. Prosečna penzija je sada 21.723 dinara, što znači da više od polovine penzionera u Srbiji jedva sastavlja kraj s krajem, a veliki broj bukvalno nema ni za hleb i mleko - upozorava Mitrović.

Raspon penzionerskih primanja u Srbiji kreće se od 11.000 do 102.000 dinara, s tim da najniže penzije prima skoro 450.000 ljudi.

Standard pao za 20 odsto

- Penziju od 102.000 dinara mesečno ima svega 55 penzionera u Srbiji. Istina je da većina penzionera teško živi. Hrana i lekovi su za njih najvažnija stavka, a oni iz dana u dan poskupljuju - kaže Mitrović.

On ističe da je zajednički stav Sindikata „Nezavisnost" i Saveza penzionera da primanja nije ni trebalo zamrznuti.

- Međutim, morali smo da ispoštujemo odluku Vlade jer je to zahtevala trenutna situacija u državi. Planirano je da prvo povećanje penzija bude 2011. godine, ali pod uslovom da bruto društveni proizvod bude iznad četiri odsto. Pošto i mi učestvujemo u donošenju novog zakona o penzijama, podneli smo zahtev da se penzije odmrznu u trenutku kada BDP pređe dva odsto - navodi Mitrović.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže za Press da su penzioneri sa najnižim primanjima najviše pogođeni rastom cena od početka 2009. godine, kada su penzije zamrznute.

- Njihov pad standarda je daleko veći, jer su više pogođeni rastom cena, budući da najveći rast beleže stavke koje dominiraju u njihovoj potrošnji - hrana i komunalne usluge. Ako je, recimo, prošle godine rast cena bio 7,5 odsto, za njih je to sigurno značilo pad životnog standarda za 20 odsto - objašnjava Nikolić.

Odlazak u prodavnicu najbolje govori koliko smo osiromašili, kaže za Press penzionerka Zorica Kocić.

- Prošetamo po prodavnici, gledamo, a u korpu stavimo hleb i mleko ili ništa. Penzioneri jedva preživljavaju. Više se ne nadam da će nam biti bolje. Dok smo radili, godinama smo izdvajali od naših primanja za sve i svašta, a sada nam kažu da im krnjimo budžet. Samo čekaju da pocrkamo da nam ne bi davali penzije. Stalno nas zavaravaju i pričaju da će biti bolje. Kad? Kad odemo na Novo groblje - ogorčena je Zorica Kocić.

Penzionerka Milica Jeremić kaže da će penzioneri u 2010. godini još više osiromašiti jer su im penzije zamrznute, a cene svakog dana rastu.

Meso dvaput mesečno

- Sve je poskupelo, hrana, struja, gorivo, lekovi. Sve teže živimo. Čim dobijemo penziju, odvojimo ono što sleduje državi, a ostalo ostavljamo za hranu i osnovne potrepštine - priča baka Milica.

Penzionerka Dragana Marković priznaje da joj, kada plati dažbine, od penzije koja iznosi 13.434 dinara ostane toliko novca da svako jutru kupi hleb i mleko.

- Meso jedem dvaput mesečno, samo kad primim deo penzije. Osnovne namirnice u mojoj ishrani su pasulj i krompir - priča Markovićeva.

Predsednik opštinskog odbora penzionera Voždovac GS „Nezavisnost" Dobrosav Tomić kaže za Press da mu se penzioneri koji žive u ovoj opštini najviše žale na male penzije.

- Većina njih ima penzije od 12.000 do 14.000 dinara, plus socijalna pomoć koju im daje grad. Od tog novca nije lako preživeti na ovoj skupoći. Drugi problem je što mnogi od njih nemaju nikoga da im donese lekove, ode u prodavnicu, pomogne u obavljanju kućnih poslova. A veliki problem im predstavlja što su lekovi strahovito skupi. Penzioneri u proseku daju po 3.000 dinara mesečno za lekove - kaže Tomić.

U Srbiji je od početka epidemije svinjskog gripa 71 pacijent umro od posledica ove bolesti. Epidemiolog Vladimir Petrović kaže da tokom trajanja zaraze u najgorem slučaju možemo da očekujemo oko 500 smrtnih slučajeva

Zasad je oko šest odsto građana Srbije obolelo od novog virusa, što je između 350.000 i 400.000 ljudi.

- Najgora moguća prognoza, ali zaista najgora, jeste da će oboleti 32 odsto populacije, što je negde oko 2,5 miliona građana. Od toga će 99 odsto imati blagu kliničku sliku, a do jedan odsto populacije će zahtevati bolničko lečenje, što je oko 20.000 pacijenata. Najcrnja procena je da ćemo od novog gripa imati oko 500 umrlih - ocenjuje za Press Petrović.

On kaže da trećina umrlih nije imala nikakvu hroničnu bolest i da su najviše stradali građani koji imaju od 30 do 60 godina.

- Podatak da je registrovan 71 smrtni ishod zapravo znači da imamo jedan smrtni ishod na oko 5.500 obolelih. Ako se posmatra samo decembar, taj odnos je jedan umrli na 3.700 obolelih, a to je bitno lošija situacija u odnosu na novembar. Epidemiološka situacija nije više vanredna, ali je nepovoljna. Tu, pre svega, mislim na ponovnu cirkulaciju među školskom decom i širenje gripa na druge uzrasne grupe - ističe Petrović.

Ipak, on ne očekuje veći epidemiološki talas do kraja januara i smatra da je sada pravo vreme za vakcinaciju. Prema Petrovićevoj proceni, u što većem broju treba da se vakcinišu hronični bolesnici, trudnice i deca, što bi doprinelo manjem broju obolelih.

Petrović kaže da ove godine nemamo pojavu sezonskog gripa.

- Kada je u pitanju virus gripa, uvek dominantna varijanta potiskuje sve one koje su manje agresivne. Najagresivniji virus među virusima gripa preživljava i cirkuliše u populaciji. To je zasad virus novog gripa. Kada se starosna granica obolevanja pomeri prema starijima od 60 godina, ovaj virus proglasićemo za sezonski. Smatra se da su za to potrebne dve sezone, znači ova i sledeća - objašnjava epidemiolog Petrović.

U Srbiji su do sada protiv novog gripa vakcinisane 124.732 osobe. Najveći udeo među vakcinisanima, čak 64,1 odsto, imale su osobe sa hroničnim oboljenjima. Najviše je onih sa hroničnim kardiovaskularnim i plućnim bolestima i metaboličkim poremećajima kao što su dijabetes i gojaznost.

Ministarka za NIP Verica Kalanović kaže da je nedopustiva odluka o povećanju zarada u EPS-u iz dobiti koju će ovo preduzeće steći poskupljenjem struje

Nedopustivo je da građani Srbije plaćaju skuplju struju da bi se povećavale zarade zaposlenih u „Elektroprivredi Srbije", izjavila je juče Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan. Ona je poput velikog broja ekonomista oštro kritikovala nameru rukovodstva EPS-a da poveća plate zaposlenima podelom predviđene dobiti u 2010, koja će biti ostvarena poskupljenjem struje od 10 odsto.

- Kao ministar za NIP mogu da razumem povećanje cene struje samo zbog ulaganja u „Elektroprivredu Srbije", koje je neophodno u ovom trenutku, a nikako za povećanje plata zaposlenih - izjavila je Kalanovićeva, i dodala da su plate u EPS-u „znatno iznad republičkog proseka".

Neodgovorna odluka

Prema njenim rečima, neodgovorno je svako povećanje plata u javnim preduzećima pre nego što Srbija izađe iz ekonomske krize.

- Povećanje plata sa podizanjem privrednog rasta mora da važi za sve zaposlene u javnom sektoru, i to kao rezultat poboljšanja ukupne situacije u privredi - rekla je ministarka za NIP. Kalanovićeva je istakla da se očekuje da će do pozitivnih pomaka u privredi doći u drugoj polovini ove godine i da se tada može očekivati i realno povećanje plata.

U „Elektroprivredi Srbije" tvrde da povećanje zarada za oko 8.000 dinara neće ugroziti makroekonomsku stabilnost zemlje i da dogovor sa Vladom Srbije nije posledica nedavnih štrajkova u ovom javnom preduzeću.

- Sporazumom sa sindikatima dogovoren je način isplate manjeg dela realne dobiti koja je utvrđena još u oktobru 2009. godine. Za ovu godinu predvideli smo dobit od devet milijardi dinara, a radnicima treba da bude podeljeno 3,75 milijardi. Te isplate neće ući u osnovicu za penziono osiguranje i ne predstavljaju deo zvanične plate - rekao nam je juče izvor iz EPS-a.

Ekonomisti, međutim, smatraju da su plate u EPS-u već iznad proseka i da pare treba da budu iskorišćene za investicije. Ljubomir Madžar ističe da EPS ima veće prioritete od trošenja dobiti na plate radnika.

- EPS je nesolventna firma, čije su obaveze veće nego vrednost imovine i potraživanja. To je finansijski trula kompanija i treba da joj prioritet bude investiranje u kapacitete, a ne povećanje plata. EPS desetinama godina ništa novo nije izgradio. Politika povećanja zarada nije rešenje za ionako posrnulu srpsku privredu. A to će, opet, izazvati lančanu reakciju u drugim javnim preduzećima - smatra Madžar.

Plate iznad proseka

On kaže i da radnici EPS-a nisu loše plaćeni jer su njihove zarade iznad prosečnih primanja u Srbiji.

- Ni sa te tačke gledišta nije dobro što im se primanja još povećavaju. Motivi za ovakav potez Vlade su čisto politički jer se na taj način kupuju glasovi - ističe Madžar.

Ekonomista Danijel Cvijetićanin kaže da EPS nema para za investicije i da to može dovesti do nestašica struje jednog dana!

- Tada će naravno morati da se umešaju strani investitori, ali će oni uslovljavati ulaganje u EPS time da kupe kompaniju. Kada to urade, onda će reći da je realna cena struje šest ili osam evrocenti i tako povećati sadašnju cenu. Tako smo izgubili i neke druge firme i banke - kaže Cvijetićanin.

Radnici privatizovanih kuršumlijskih firmi, Šumsko-industrijskog kombinata (ŠIK) „Kopaonik" i konfekcije „7. jul" već peti dan blokiraju regionalni put Niš - Priština zahtevajući isplatu zaostalih zarada, povezivanje staža, ali i pokretanje proizvodnje

Radnike te dve firme podržavaju njihove kolege iz Kuršumlije, ali i radnici Bojnika i Prokuplja. Oni su na putu postavili tri šatora, a njihov broj varira od nekoliko desetina tokom noći do nekoliko stotina tokom dana. Oni tvrde da blokadu puta neće prekinuti sve dok svi njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić najavio je juče da će zahtev za povezivanje radnog staža zaposlenih u Šumsko-industrijskom kombinatu „Kopaonik" Kuršumlija biti rešen, ali ne i ostali njihovi zahtevi jer su, kako je kazao, nerealni.

- Ostali zahtevi radnika „Kopaonika", kao što su obezbeđivanje sredstava za pokretanje proizvodnje, namirenje plata, otpis dugova prema komercijalnim i državnim poveriocima, su nerealni - rekao je Ćirić.

Radnici najavljuju polazak za Beograd, u slučaju da vlast nastavi da ignoriše njihove zahteve.

- Ovaj problem mora što hitnije da se reši. Ovde ima mnogo radnika čije je zdravstveno stanje već narušeno, a oni danonoćno sede na ulici - kaže Borivoje Urošević, predsednik štrajkačkog odbora. Ukoliko narednih dana predstavnici vlasti ne reaguju, krenućemo peške iz Kuršumlije do Prokuplja i dalje ka Beogradu, prihvatajući u svoje redove nezadovoljne ljude koji su godinama bez posla i na ivici egzistencije.

Zbog šatora koje su radnici postavili na magistrali putnici koji prolaze pravcem Niš - Priština muku muče kako bi stigli do svojih odredišta. Vladimir Petronijević koji kombi vozilom prevozi putnike svakodnevno na liniji Beograd - Gračanica zbog blokade puta kaže da su se drugačije organizovali, pa putnici umesto na administrativnom prelazu Merdare presedaju kod Kuršumlije.

- Vozim putnike iz Beograda i drugih gradova Srbije do blokade ovde u Kastrat. Oni pređu pedesetak metara pešice, gde ih preuzima kombi koji je došao iz Gračanice - objašnjava Petronijević.

U pravcu Kosova čeka oko tridesetak šlepera natovarenih robom, a iz suprotnog smera kolona je nešto manja. Prevoznici kažu da razumeju nezadovoljstvo radnika i shvataju da ih je muka naterala da izađu na put po ovom hladnom vremenu. Ipak, mnogi od njih voze kvarljivu prehrambenu robu, pa će ukoliko uskoro ne nastave put, ona biti neupotrebljiva. Alternativni pravac iz ovog dela Srbije ka južnoj srpskoj pokrajini ne postoji. Obilazni put preko Kopaonika i Jošaničke Banje do Novog Pazara i dalje ka Kosovu i Metohiji je gotovo neprohodan za ovu vrstu vozila jer je prilično brdovit sa puno krivina.

Bivši direktor SDPR Jovan Čeković tvrdi za Press da je Osama bin Laden bio u Beogradu u junu 1986, kada je hteo da kupi oružje za borbu protiv Rusa u Avganistanu, i da se tada predstavio kao agent američke tajne službe CIA!

Najtraženiji svetski terorista i vođa Al Kaide Osama bin Laden prilikom boravka u Beogradu u junu 1986. predstavio se kao agent američke obaveštajne službe CIA, tvrdi za Press bivši generalni direktor SDPR, general u penziji Jovan Čeković. On dodaje da je Bin Laden došao u SDPR kako bi za 100 miliona dolara kupio naše naoružanje i opremu.

Čeković kaže da se Bin Laden, međutim, vratio praznih ruku iz Beograda, jer SDPR nije želeo da mu proda oružje koje bi bilo iskorišćeno za rat protiv Sovjeta u Avganistanu. Čeković, koji u to vreme nije bio direktor SDPR, tvrdi da kad je došao na ovu funkciju u rukama držao službenu belešku o poseti Bin Ladena.

Gerilac i obaveštajac

- Osama bin Laden je 1986. godine bio u Beogradu i o tome postoji pisani trag u SDPR, jer je bila praksa da svaki dolazak stranaca bude evidentiran. Bin Ladena je u SDPR tada doveo Aleksandar Marković, nekadašnji načelnik odeljenja za zemlje u razvoju u SDPR, koji je kasnije prešao u Geneks. Njih dvojicu primio je tadašnji načelnik ovog odeljenja pukovnik Gojko Stanković, a službenu zabelešku o toj poseti potpisao je Boro Jurišić. Međutim, Bin Laden se našima tada predstavio kao agent CIA, a o tome je kasnije pisao i Marković u svojoj knjizi - tvrdi Čeković.

Čeković, koji je u vreme posete Bin Ladena bio predstavnik SDPR u Kairu, kaže da je nekoliko godina kasnije, kad je izabran za direktora SDPR, svojim očima video dokument o poseti ovog teroriste.

- U tom dokumentu navedene su vrste oružja koje je hteo da kupi, ali najviše su ga interesovale zaštitne mreže za bunkere. Iako je Bin Laden bio spreman da potroši 100 miliona dolara, od posla nije bilo ništa! Pretpostavljam da je jedan od razloga i taj što bi takav posao pokvario dobru saradnju naše države sa SSSR, jer je oružje trebalo da se koristi protiv Sovjeta za rat u Avganistanu - dodaje Čeković.

U knjizi „Život uz trgovinu oružjem kroz sećanja" Aleksandar Marković, koji je u međuvremenu preminuo, opisao je susret sa Bin Ladenom u junu 1986. u beogradskom hotelu „Interkontinental". Bin Laden, koji je u Srbiju došao sa pasošem Saudijske Arabije, hteo je da kupi oružje kao funkcioner Pokreta otpora protiv Sovjeta u Avganistanu.

Marković piše da je Bin Laden u „Interkontinental" stigao sa dvojicom pratilaca, Fathijem Mohamedom Alijem koji je imao pasoš SAD (F369069) i Milicom Karadžoglu, Kragujevčankom koja se posle udala za Turčina. Tu je bila i treća osoba, koja je predstavljena kao „posrednik u međunarodnoj trgovini oružja".

„Bin Ladena se sećam kao osobe srednjeg rasta, uljudnog, pristojnog i prilično skromnog. U to vreme on je bio saradnik i agent CIA i bez ikakvog okolišanja saopštio je vrste savremenog oružja koje su u planu za kupovinu kako bi se uspešnije suprotstavili Rusima u Avganistanu. Spisak je obuhvatao deset vrsta najrazličitijeg naoružanja. Zvanična destinacija robe bila je Karači u Pakistanu, dok bi se oni brinuli o daljem transportu do Avganistana. Vrednost naoružanja iznosila je oko 100 miliona dolara, a plaćanje bi bilo u gotovu, otvaranjem akreditiva preko Saudijske Arabije", piše Marković.

Dva dana čekanja

Marković dodaje da ih je on lično sutradan odveo na sastanak u SDPR, gde im je rečeno da će odgovor na ponudu dobiti za dva dana, i to preko Geneksa.

„Posle dva dana čekanja dobili su negativan odgovor, tako da su iz Jugoslavije otišli razočarani i neobavljena posla. Jugoslavija u to vreme nije mogla da snabdeva oružjem one koji su organizovali otpor Rusima u Avganistanu", zapisao je Marković. U vreme posete Bin Ladena direktor SDPR je bio general potpukovnik Jovan Matović.

Na jučerašnjoj sednici Vlade, prvoj posle proslave pravoslavne Nove godine, nije se pojavila čak trećina ministra. Od ukupno 27 članova kabineta Mirka Cvetkovića na redovnu sednicu Vlade nije došlo 8 ministara, među kojima i dvojica potpredsednika

Nisu bili potpredsednici Mlađan Dinkić i Božidar Đelić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, ministar odbrane Dragan Šutanovac, ministarka finansija Dijana Dragutinović, ministar poljoprivrede Saša Dragin, ministar trgovine Slobodan Milosavljević i ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić. Prema saznanjima Pressa, nekolicina odsutnih ministara je na odmoru, a neki na službenom putu. U Vladi se može čuti i da je odsustvo trećine ministara sa sednice „sasvim normalno"!

U kabinetu premijera Mirka Cvetkovića, koji prema poslovniku Vlade saziva svaku sednicu, nisu želeli da odgovore na pitanje Pressa gde je osam ministra i zašto nisu bili na sednici. Jedini odgovor koji smo dobili bio je: „Nemamo komentar"! U Generalnom sekretarijatu Vlade, kome ministri moraju da najave i obrazlože nedolazak na sednicu, kažu da „odsustvo ministra nije donelo nikakve probleme". Za objašnjenje su nas uputili na direktora Kancelarije za odnose sa medijima Milivoja Mihajlovića, koji kaže da su „svi ministri obavestili nadležne o razlogu odsustva i poslali državne sekretare da ih zamene".

- Državni sekretar nema pravo glasa na sednici Vlade, ali joj prisustvuje kako bi predstavio odluke, ali i ministra obavestio o dešavanjima na sednici. Jučerašnja sednica održana je regularno. Neki su na odmoru, a neki na službenom putu - kaže Mihajlović.

Penzionisani načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš (47) jučerašnji dan dobro će pamtiti do kraja života!

On je, naime, juče bukvalno u istom trenutku postao pomoćnik ministra inostranih poslova i otac. Baš kada ga je Vlada Srbije imenovala za pomoćnika šefa diplomatije, Ponoševa supruga rodila je ćerku!

Prema saznanjima Pressa iz Ministarstva spoljnih poslova, Zdravko Ponoš će se već danas javiti na novi posao, a možda će čak i učestvovati u razgovorima koje će ministar Jeremić imati sa kolegama iz Turske Ahmetom Davutogluom i BiH Svenom Alkalajem. Formalno, služba Ponoša u MSP počinje kada odluka Vlade Srbije o njegovom postavljenju za pomoćnika ministra Vuka Jeremića bude objavljena u „Službenom glasniku". Inače, general Ponoš je postavljen na funkciju pomoćnika ministra za bilateralne odnose.

U Ministarstvu spoljnih poslova Pressu je potvrđeno da će Ponoš primati platu kao „postavljeno lice od strane Vlade Srbije" i pored toga što će ujedno dobijati i penziju kao bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije. U MSP-u dodaju da će „Ponoš imati mesečnu platu istu kao i svi pomoćnici ministara", koja sada iznosi nešto više od 100.000 dinara.

Predsednik Srbije Boris Tadić smenio je Ponoša sa čela Vojske poslednjeg dana 2008. godine zbog sukoba sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem. Tačno godinu dana kasnije, 31. decembra 2009. godine, predsednik Srbije potpisao je ukaz o penzionisanju generala Ponoša, na predlog ministra odbrane.