Besplatna Zabava

Archive for January 15th, 2010

Na pijacama, mnogi proizvodi prodaju se bez deklaracije, istaknutog roka upotrebe i dokaza o kontroli kvaliteta. U gradskim pijacama kažu da stalno idu u kontrolu, ali da je teško potpuno sprečiti nelegalni prodaju

Na gradskim pijacama sa mnogih tezgi između jabuka i krompira „vire" tegle sa domaćim ajvarom, turšijom, džemom, kao i flaše sa vinom i kuvanim paradajzom. Na ambalaži nije istaknut sadržaj, datum proizvodnje, rok upotrebe, a nema ni „dokaza" o kontroli kvaliteta!

Tako, ako kupite teglu s pečenim paprikama, a kada dođete kući i za ručkom utvrdite da su paprike, ipak, barene, ne možete se nikome žaliti na prevaru, jer ovi proizvodi nemaju deklaraciju i kao takvi su nevidljivi za zakon. Takođe, ako se kojim slučajem pomirite s tim, i pojedete te barene paprike, a one - pokvarene, pa se i otrujete, ni za to nema vrata na koja ćete kucati.
Ni Fitosanitarna, ni Poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije ne kontrolišu kvalitet ovih proizvoda, jer, kako kažu za Press u tom Ministarstvu, proizvodi bez deklaracije su delo nelegalne trgovine i ne bi trebalo da se nalaze na tezgama.
Nelegalna trgovina

- Mešoviti timovi „Gradskih pijaca" i drugih gradskih službi svakodnevno rade na suzbijanju nelegalne trgovine - navode „Pijace" u pisanom odgovoru našem listu. Međutim, slučaj sa domaćim proizvodima ne navode.
Oni napominju da treba uzeti u obzir da u sklopu tog preduzeća rade 33 pijace sa više od 11 hiljada tezgi i „da je teško u stopostotnom učinku sprečiti prodaju nedeklarisanih proizvoda na pijacama".
- Domaćin pijace redovno kontroliše sve tezge i okolinu pijaca i prijavljuju sve slučajeve nelegalne trgovine odgovornim službama - navode u tom preduzeću i napominju da će Projekat postavljanja identifikacionih tabli na tezgama koji sprovode u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, osim unapređenja kvaliteta proizvoda, onemogućiti i prodaju robe za koju ne postoje potrebne dozvole.
Kako dodaju, robu koja se prodaje na tezgama redovno kontrolišu nadležne inspekcijske službe koje su potpuno nezavisne od njihovog preduzeća.
Međutim, ni Tržišna inspekcija Ministarstva trgovine i usluga Srbije juče se nije prepoznala kao nadležna za to pitanje.
Na jednoj tezgi gradske pijace, juče su se, iznad gajbi s jabukama, nadvile plastične flaše aranđelovačkog „Knjaz Miloša" iz kojih se crvenilo vino iz Mladenovca.

- Već desetak godina prodajem vino od tri sorte grožđa: vranjevac, hamburg i drenac. Litar i po košta 150 dinara. Vino, uglavnom, pazare stalne mušterije, a mnogi dolaze i po preporuci - rekla je za Press prodavačica.
Kako kaže, poslednjih dana vino retko iznosi na tezgu, uglavom je ispod nje, čula je da je inspekcija počela kontrolu na Đeram pijaci.
- Kod nas nisu kontrolisali domaće proizvode, niti nam je ikad neko rekao da ih ne prodajemo. Ne plašim se kontrole, o mom vinu pitajte kupce - sigurna je ona u svoj proizvod.
Snajka pravi ajvar
Trgovac na čijoj tezgi je juče bilo najviše proizvoda iz „domaće radionice" rekao nam je da ima stalne kupce.
- Snajka moga brata u Leskovcu pravi ajvar, pa ga odande donosimo. Prodajemo ga od jeseni do proleća, a često i ranije prodamo - hvali se ovaj trgovac.
Na njegovoj tezgi, osim ajvara su i tegle sa domaćom turšijom, džemom, flaše sa kuvanim paradajzom, a gazda nam je ponosno pokazao i plastičnu flašu od pola litre subotičke „Voda vode" u kojoj su se „gurali" veliki feferoni.
- Vidite, ova flašica za 50 dinara! Pa, gde to ima, dobar kvalitet, domaća paprika, a koliko vas košta teglica u trgovinskim radnjama - pita on. 

Grejanje bi početkom februara moglo da poskupi više od 15 procenata, pa bi tako cena grejanja kvadrata stana prešla 70 dinara. Prema svemu sudeći, poskupljenja, o kojem će tokom sledeće nedelje odlučivati Gradsko veće, najverovatnije će biti samo u „Elektranama" i JP „Pogrebne usluge", dok ostala komunalna preduzeća neće menjati cene svojih usluga

Kako smo saznali, nova cena grejanja mogla bi da bude za 17 odsto viša od trenutne. To bio značilo da će grejanje sa porezom na dodatu vrednost koštati 75,31 dinara po kvadratu umesto dosadašnjih 64,37 dinara. Najveći krivac za ovu promenu cena je poskupljenje energenata, ali i velika promena kursa. U gradskoj upravi objašnjavaju da je povećanje naknade za grejanje od šest procenata, koje se trenutno najviše pominje, „dozvoljeno poskupljenje".
- Republička vlada je dozvolila povećanje cena komunalija u tom rasponu. Međutim, gradska uprava može da zatraži saglasnost da se taj prag pređe. To moramo dobro da obrazložimo, a Republika opet može da odbije zahtev - ističe član Gradskog veća Goran Aleksić.
On navodi da je uprava preduzela sve mere kako bi snizila troškove u „Elektranama".
- Uspeli smo dosta da uštedimo, ali to nije dovoljno. Zato Veće mora dobro da proceni koje je prihvatljivo poskupljenje. Šest odsto ne rešava problem, ali rešenje mora da se nađe - kaže Aleksić.
On naglašava da grejanje sugrađana nije ugroženo.
- Šta god da bude, grejanja će biti. Stanovi su bili topli i u mnogo gorim uslovima - navodi Aleksić.
Poskupljenje svojih usluga najavilo je i JP „Pogrebne usluge". Kako se navodi, to preduzeće najverovatnije će povećati svoje cene od aprila i to za šest procenata.
U Gradskom saobraćajnom preduzeću „Beograd" tvrde da do sada nije bilo priče o promeni cena.
- Nema nikakvih najava. O promeni cene karata odlučuje Skupština grada, kao naš osnivač - kažu u GSP-u.

Dunav kod Apatina polako raste, ali smuđaroši još slabo prolaze - Nemanja Došen kaže da i oni najuporniji uhvate tek pokojeg manjeg. Bolje vesti ne stižu ni sa bačkih kanala, na kojima je tek ponegde bilo sporadičnih ulova bele ribe i poneke štukice

Značajnijih rezultata nema ni u Monoštorskom ritu, a žale se i ribolovci koji su na Dunavu u Novom Sadu izlazili na smuđa i belu ribu.
Još je gore na Savi, na kojoj zbog izuzetno visokog vodostaja već danima nema uslova za bilo kakav ribolov. Slađan Milenković iz Titela kaže da je i Tisa velika i mutna, tako da su kratkih rukava ostali čak i malobrojni ribolovci koji su odlazili na poznate zimske terene oko Novog Bečeja. Od Tibora Mesaroša iz Vršca saznajemo da su reke koje teku iz Rumunije velike i zamućene, što loše utiče i na dešavanja na kanalu DTD, dok Ivica Jovčić iz USR "Dunav" kaže da u kovinskoj marini lepo grize bodorka.

Sava kod Beograda samo što se nije izlila u Karađorđevu ulicu! Čak i pre velikog porasta, bela riba je slabo radila u gradskim zimovnicima, a sada od pecanja nema ništa. Loše vesti dobijamo i sa savskih revira kod Progara i Boljevaca, a nije mnogo bolje ni na Dunavu. Ogroman je i Tamiš, tako da kolege iz glavnog grada ovih dana praktično nemaju gde da pecaju!
Na Dunavu u okolini Smedereva i Kostolca nije bilo ulova vrednih pomena. U Velikom Gradištu, na keju, nekoliko dana javljao se smuđ, a golubačke marine su ove zime baš "utanjile", navodi Zoran Perić iz "Lova i ribolova". Njegove kolege iz požarevačkog kluba "Kod dva soma" kažu da se na stajaćicama i kanalima u Braničevu dobijala štuka, dok na ostalim vodama u ovom kraju nije bilo rezultata. Zapadna Morava je niska i bistra, pa su uslovi za pecanje skobalja idealni. Dragan Zdravković iz Kraljeva kaže da su poznati zimovnici opsednuti plovkarošima koji mesta zauzimaju još pre ponoći i odlično prolaze u lovu "srpskog skobalja". Dobre rezultate ostvaruju i skobaljaši koji posećuju revire u okolini Vrnjačke Banje, Trstenika i Kruševca, dok se pecaroši koji su na okolnim stajaćicama pokušavali da love štuku žale na mršave ulove.

Dragiša Andrić Mele iz Šapca javlja da je vodostaj Save premašio granicu vanredne odbrane od poplave, pa ribolovcima ostaje da sačekaju normalizaciju prilika. Pecanja nije bilo ni na većini okolnih voda, uključujući Mišarsku šljunkaru, Dobravu i Cerski kanal.
Premda je nivo Drine oboren, pa protok ovih dana ne premašuje 700 kubika, ta reka je i dalje mutna, a ribolov nije moguć. Rajko Pavlović iz bajinobaštanskog "Belvija" kaže da bolje uslove možemo očekivati tek krajem naredne sedmice.
Štuka i dalje radi na stajaćicama u leskovačkom kraju. Bratislav Kodalović javlja da su na Jelašničkoj i Lipovačkim barama padali i krupni komadi i dodaje da žive kedere u prodaji ima samo leskovačka prodavnica "Vučko". Južna Morava daje sporadične ulove skobalja, mahom u rukavcima i zatokama sa mirnijim tokom. Nekoliko lepih mrena palo je uzvodno od Kopašničkog mosta, a "šiljke" se odlično pecaju u Grdeličkoj klisuri, na mrmolje, kojih ima samo u Kopašničkoj reci. Sličnih ulova bilo je i na rekama u pirotskom kraju.

Epidemija svinjskog gripa koštaće zdravstveni sistem Srbije oko sto miliona evra! Najveći deo troškova odlazi na lečenje pacijenata u bolnicama, i to najmanje 50 miliona evra. Zatim na vakcinu, transport, organizaciju vakcinacije, medijsku kampanju...

Predsednik Radne grupe za pandemiju dr Predrag Kon kaže za Press da je lečenje pacijenata četiri puta skuplje nego vakcinacija stanovništva. To objašnjava činjenicom da samo jedno lečenje od gripa, i to van bolnice, košta između 50 i 100 evra.

- U to su uračunati direktni troškovi domova zdravlja i pacijenta, počev od pregleda, zatim "tamiflu" i druge terapije, ali i indirektni troškovi, poput izostanka s posla, bolovanja... Sve to kada se sabere, grip koji se leči bez hospitalizacije košta između 50 i 100 evra. Lečenje pacijenta koji je na respiratoru košta više od 4.000 evra. Ako uzmemo u obzir da će milion stanovnika biti sigurno vidljivo bolesni od ovog gripa, pa taj broj pomnožimo sa minimum 50 evra, dobijamo najmanji iznos troškova lečenja - tvrdi dr Kon.

On nije mogao da precizira koliko je pacijenata do sada ukupno bilo na respiratoru, ali je naveo da je svakodnevno uz pomoć veštačkih pluća disalo i do 30 pacijenata, a da je taj broj tek sada manji. Pored troškova lečenja, koji se u zavisnosti od kliničke slike kreću od 50 do 5.000 evra, država je sa sedam miliona evra platila i 857.000 vakcina, koliko je do sada uvezeno u Srbiju.

Novi grip do sada je u Srbiji potvrđen kod 684 osobe, a odneo je 71 žrtvu. Zbog oboljenja sličnom gripu na bolničkom lečenju trenutno se nalazi 316 osoba, od kojih je 14 na respiratoru. Protiv ove zarazne bolesti vakcinisale su se 128.172 osobe.

Najavljena organizovana vakcinacija školske dece, prema rečima ministra prosvete Žarka Obradovića, trebalo bi da počne u utorak i trajaće do kraja januara. On je dodao da su školama poslata uputstva o vakcinaciji đaka, a direktorima i napomena da sa sadržajem uputstva moraju da obaveste roditelje.

- Vakcinisanje je dobrovoljno i biće organizovano. Roditelji će odlučivati u ime đaka i mogu da budu prisutni, ako to žele ili da odgovarajuće ovlašćenje dostave nastavnicima - rekao je Obradović.

Turistička agencija "Atlas" iz Prokuplja počela je da otkupljuje akcije Naftne industrije Srbije (NIS) koje su besplatno podeljene građanima, po ceni pet puta većoj od nominalne.

"Atlas" jednu akciju NIS-a, čija je nominalna cena 500 dinara, otkupljuje za 2.500 dinara, odnosno 12.500 dinara plaća paket od pet akcija, koliko je dobio svaki građanin koji je stekao pravo na besplatne akcije. Veliki broj novih akcionara NIS-a je zainteresovan da proda svoje vlasničke papire. U "Atlasu" su bili iznenađeni što je toliki broj vlasnika akcija NIS-a već prvog dana otkupa požurio da ih proda, a to su objasnili teškom materijalnom situacijom u kojoj je većina Prokupčana. Ova agencija plaća i sve troškove prenosa akcija i sudskih overa kupoprodajnih ugovora.

Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju kaže da nisu upoznati sa otkupom akcija NIS-a u Prokuplju, ali da ih cena koju nudi "Atlas" ne čudi.

- Pet puta veća cena od nominalne je pokazatelj da ljudi veruju da će značajnije skočiti vrednost akcija NIS-a. Građani su bili skeptični kada su Agencija za privatizaciju i Ministarstvo ekonomije isticali da je 500 dinara nominalna cena i da akcije mogu vredeti i više - ističe Belanović.

On, ipak, apeluje na građane da je bolje da sačekaju i da akcije NIS-a prodaju na berzi.

- To će biti moguće u drugoj polovini ove godine, kada se NIS transformiše u otvoreno akcionarsko društvo. Berza je, ipak, najtransparentniji način trgovanja akcijama - naglašava Belanović, i dodaje da građani mogu akcije prodavati i van berze i da je to takođe legalna trgovina, koja podrazumeva sklapanje kupoprodajnog ugovora.

Ukoliko toplane hitno ne postignu dogovor sa NIS-om i "Srbijagasom" o isplati energenata, više od 15 gradova može da ostane bez daljinskog grejanja

Više od 15 gradova u Srbiji uskoro će ostati bez grejanja ukoliko toplane pod hitno ne postignu dogovor sa NIS-om i preduzećem "Srbijagas" o izmirenju dugova za isporučene energente! Zbog neizmirenih dugova, računi su blokirani toplanama u Beogradu, Zrenjaninu, Čačku, Užicu, Priboju, Subotici, Novom Sadu, Pančevu, Zaječaru, Kraljevu, Šapcu, Vrbasu, Somboru i Kragujevcu.

Direktor Udruženja toplana Milovan Lečić potvrdio je za Press da je trenutno oko 15 gradova ugroženo zbog toga što duguju NIS-u. On objašnjava da je problem nastao pred početak grejne sezone, kada je NIS prilikom formiranja cene izneo i otplatni rok od 60 dana, koji većina toplana ne može da ispoštuje.

Toplane u blokadi

- Nastao je problem naplate potraživanja, što je ugrozilo dalje snabdevanje energentima jer novi vlasnik NIS-a neće da obavlja njihovu isporuku dok se dug ne izmiri. S druge strane, toplane nemaju novac ni da plate stare dugove, a kamoli da kupuju nove zalihe - kaže Lečić.

Prema njegovim rečima, problem bi mogao da se reši uz razumevanje NIS-a i angažovanje toplana.

- Očekujem da ćemo ipak uspeti ovo da rešimo na najbolji mogući način. Svakog dana se situacija menja, jer svaka pojedinačna toplana pregovara sa NIS-om o isporuci mazuta i gasa, tako da očekujem da će biti postignut kompromis. Naravno, uvek postoji rizik kakav je prisutan ovih dana - rekao je Lečić.

Direktor valjevske toplane Dragan Despotović upozorava da će, ukoliko se sa NIS-om ne postigne dogovor, prestati grejanje u svim većim gradovima Srbije. On optužuje NIS za monopol zbog cene mazuta.

- Problem je u tome što su cene grejanja limitirane, a istovremeno je dozvoljeno poskupljenje mazuta od čak 70 odsto. Uz to, NIS je monopolista koji ima ekskluzivno pravo da jedini uvozi naftu do 2012. godine. Dok nije povećana cena mazuta, mi smo po obračunu za prethodnu grejnu sezonu bili na nuli, a sada ćemo biti u minusu više od 40 miliona. Troškovi nabavke mazuta čine 75 odsto ukupnih troškova u proizvodnji i isporuci toplotne energije - kaže Despotović.

On upozorava da bi u slučaju da svih 15 toplana prestane sa radom na samo tri dana došlo do ogromne havarije na elektrosistemu.

- Na poslednjem sastanku u NIS-u vrlo jasno su nam predočili da nemaju nameru ništa da menjaju u ugovoru sa toplanama u Srbiji. To znači da će, ukoliko se ne izmiri dug, prekinuti isporuku mazuta, raskinuti ugovor i blokirati račun preduzeća na celu količinu do sada isporučenog mazuta - upozorio je Despotović.

Troše se rezerve

Iako je račun "Beogradskih elektrana" zbog velikog duga "Srbijagasu" blokiran od početka godine, u ovom preduzeću tvrde da žitelji prestonice ne treba da strepe od isključenja. Bez obzira na dugove i u Nišu i Somboru veruju da neće imati prekide u isporukama grejanja. Takvom situacijom, međutim, ne mogu da se pohvale u Trsteniku, Vranju i Priboju, gde su rezerve mazuta na minimumu, pa se sa neizvesnošću očekuje drugi deo grejne sezone.

Novi Pazar je posle dva dana pauze juče dobio grejanje, ali je veoma neizvesno koliko dana će trenutne rezerve potrajati. Stanje će se, prema rečima nadležnih, normalizovati u Zaječaru i Boru. Naime, u Zaječaru je iz Direkcije robnih rezervi obezbeđeno 1.000 tona mazuta. I direktor borske toplane Milutin Simić kaže da Borani ne moraju da brinu do kraja grejne sezone jer je na zalihama 5.000 tona uglja.

I u leskovačkoj toplani tvrde da na zalihama imaju dovoljno uglja i mazuta za naredna dva meseca.

Na hiljade ljudi širom Srbije juče je pričalo da saobraćajci sa 5.000 dinara i četiri kaznena poena kažnjavaju vozače koji se nisu potpisali u svojoj vozačkoj dozvoli!

Ove "pouzdane informacije" prenele su i neke beogradske radio-stanice, a i brzo su raširene SMS porukama, pa je nastala prava panika među vozačima u celoj zemlji.

Ipak, i pored brojnih pokušaja, Press juče nije uspeo da dođe do bilo kog vozača koji je kažnjen "zbog potpisa". Na drugoj strani, u MUP-u su nam rekli da nemaju prijavljene slične slučajeve, ali da će ispitati o čemu se ovde radi.

- Povodom informacija da službenici saobraćajne policije kažnjavaju vozače koji nisu potpisali svoju vozačku dozvolu, obaveštavamo javnost da Pravilnikom o obrascu vozačke dozvole jeste predviđeno da vozači potpišu svoju dozvolu prilikom njenog izdavanja. Ali, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ne predviđa bilo kakvu kaznu za vozača koji to nije učinio... - rečeno nam je juče u MUP-u.

Kako je saopšteno, ministar policije Ivica Dačić naložio je da se svi navodi o navodnim kaznama zbog potpisa odmah ispitaju i pozvao "sve eventualno oštećene građane" da prijave takve slučajeve. Ipak, u saopštenju MUP-a svi građani su zamoljeni da potpišu svoje vozačke dozvole (!?!).

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić, koji je učestvovao u izradi novog zakona o saobraćaju, kaže za Press da bi vozačka dozvola, kao i svaki drugi dokument, trebalo da ima potpis vlasnika, ali i naglašava da nepotpisivanje nije kažnjivo.

- Možda se saobraćajna policija dosetila da nepotpisanu dozvolu tretira kao nevažeću. Ali ja nisam čuo za tako nešto... - kaže Vujanić.

Međutim, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović smatra da ukoliko je ova informacija tačna, onda se radi o strašnom propustu policije!

- Ako u vozačkoj dozvoli ne stoji potpis, a obavezno je da stoji, onda je to propust službe koja je izdala taj dokumenat. Smatram da su službenici MUP-a imali obavezu da zahtevaju od vozača da se potpiše u vozačku dozvolu pre nego što mu je izdaju. Ako je vozač to odbio, onda nije ni trebalo da mu izdaju dozvolu - kaže Okanović.

Građani prestonice Haitija Port o Prensa, besni i očajni što međunarodna pomoć još nije podeljena, iz protesta blokiraju gradske ulice telima stradalih

Hiljade povređenih u snažnom zemljotresu na Haitiju provelo je treću noć na ulicama, bez lekova i hrane, u očekivanju međunarodne pomoći. Među stanovnicima Port o Prensa rastu očaj i bes jer pomoć u prestonicu zemlje stiže veoma sporo. Gnevni Haićani su iz protesta počeli da blokiraju ulice leševima.

Fotograf magazina „Tajm" Šaul Švarc rekao je da je u centru Port o Prensa video najmanje dve blokade formirane od žrtava potresa i kamenja.

Čeka se avion SAD

- Počeli su da blokiraju ulice telima. Ovde postaje stvarno gadno, ljudi su besni jer im ne stiže pomoć. Leševi su već počeli da se raspadaju, tako da se gradom širi odvratan miris - naveo je Švarc.

Prema navodima britanskog BBC-ja, međunarodni humanitarni letovi počeli su da pristižu, mada s mukom jer je aerodrom oštećen, ali pomoć još nije počela da se deli građanima. Izveštač BBC-ja u Port o Prensu javlja da ljudi umiru od gotovo banalnih povreda, jer im ne stiže ni osnovna medicinska pomoć.

Oko 30 zemalja se uključilo u spasilačke operacije, ali se suočavaju sa ogromnim teškoćama na terenu. Aerodrom u Port o Prensu, koji ima samo jednu pistu, potpuno je zagušen avionima koji donose humanitarnu pomoć i dovoze spasilačke ekipe. Svi s nestrpljenjem očekuju da stigne američki nosač aviona na nuklearni pogon „USS Karl Vinson", koji treba da služi kao baza za prihvatanje helikoptera, što je neophodno za dostavljanje pomoći i rasterećenje aerodroma. Taj brod još ima i sistem za prečišćavanje vode, desetine bolničkih kreveta i tri operacione sale. Njegovim dolaskom bi se omogućilo evakuisanje povređenih, prevoz lekova i velike količine pitke vode.

Komunikacije su u očajnom stanju, a kretanje po razorenoj zemlji otežano je zbog uništenih ili zakrčenih puteva.

Uz ove logističke teškoće spasioci su, takođe, izloženi riziku od pljačke i kriminala bez mogućnosti da računaju na lokalne strukture koje su i pre nesreće bile slabe.

Opljačkana skladišta

- Ima pljački i naoružanih ljudi zato što je ovo vrlo siromašna zemlja i ljudi su očajni - rekao je šef za operacije civilne zaštite iz Dominikanske Republike.

Skladišta Svetskog programa UN za hranu opljačkana su juče u Port o Prensu. Zasad se ne zna koliko je od ukupno 15.000 tona hrane ostalo u skladištima.

Međunarodni Crveni krst (MKC) procenio je da je u katastrofi poginulo između 40.000 i 50.000 ljudi, a da je ugroženo oko 3,5 miliona građana Haitija.

- Tokom poslednjih nekoliko sati sahranjeno je 7.000 osoba. Ipak, ulice su i dalje prepune leševa. Ceo dan smo proveli skupljajući tela. Ima toliko tela na ulicama da su mrtvačnice i groblja puna - naveli su humanitarci iz MKC-a.

U međuvremenu, pod ruševinama spasioci nalaze i preživele. Tako je jedna devojčica, stara 11 godina, nađena posle dva dana provedena pod ruševinama zgrade u kojoj je živela. Uplakana i preplašena devojčica, čije se lice jedva videlo od prašine, dozivala je u pomoć. Ona je bila zaglavljena u ruševini, noga joj je bila teško povređena, prikleštena teškim komadom metala.

Spasioci koji su pritekli u pomoć najpre su razmišljali da joj amputiraju nogu na mestu na kojem su je našli jer nisu imali potrebnu opremu kako bi joj oslobodili priklešteni deo tela. Srećom, nekoliko sati kasnije druga spasilačka ekipa je donela motornu testeru koju je uspela da priključi na nekoliko pokretnih agregata za struju. Presekli su tešku gvozdenu armaturu i oslobodili devojčici nogu. Ona je potom prebačena u bolnicu koja je od Port o Prensa udaljena tri sata vožnje.

Prema rečima jednog od spasilaca, to što je ona preživela je pravo čudo. On je dodao da spasiocima problem pri oslobađanju zarobljenih predstavlja nedostatak odgovarajućih mašina koje bi im olakšale podizanje velikih betonskih ploča.

- Ljudi rukama pokušavaju da raskrče razrušene objekte kako bi došli do zarobljenih ljudi. Hitno nam je potrebna mehanizacija jer i oni ljudi koji su preživeli, a zatrpani su, neće moći još dugo da izdrže - apelovao je spasilac.  

Pet srpskih žandarma na Haitiju ulaže poslednje atome snage da pomogne građanima Haitija, razorenog stravičnim zemljotresom. Svakodnevno nalaze mrtve ispod ruševina, koje skupljaju bagerima i odnose ih u masovne grobnice

Kapetan Protivterorističke jedinice (PTJ) srpske Žandarmerije Goran Panović, koji se u sklopu mirovne misije UN nalazi na Haitiju, za Press je opisao strahote u toj karipskoj zemlji, nakon razornog zemljotresa. On kaže da su on i njegovo četvoro kolega iz Srbije angažovani po ceo dan na spasavanju preživelih, krčenju ruševina, da su jako umorni, ali da im ništa nije teško.

Panović navodi da su svi srpski oficiri juče, kao i prethodnih dana, radili u okviru svojih rasporeda i radnih mesta, kao mobilni timovi na terenu, pomažući da se spase šta je preostalo.

- Verujte da se radi do poslednjeg atoma snage. Vreme je već na izmaku! Danas je na radiju saopšteno da je do podneva prebrojano oko 50.000 poginulih. Međutim, tek je drugi dan, a tlo, verujte, još podrhtava. Nije svejedno ni nama, a kamoli Haićanima. Nažalost, imamo i vesti o poginulim policajcima UN, koje nalaze ispod ruševina. Većinu lično poznajem, što svemu daje gorči ton. Brazilci, Kinezi, Francuzi, Jordanci i još mnogo njih je poginulo radeći najhumaniji posao na svetu - pomažući drugima da bolje žive. Nemojte da nas pitate kolika nam je dnevnica jer to ne može da se plati - priča Goran.

Spavao u kolima

U mejlu koji je poslao Pressu Panović detaljno opisuje kako izgleda njegov „radni dan".

- Stigao sam kući oko 20.30 časova, a počeo sam dan u šest ujutru. Jedva gledam, ali nije mi teško. Sinoć sam opet spavao u kolima u svojoj bazi. Nije neki komfor. Danas prelazim u glavnu logističku bazu gde sa kolegom iz Gabona, čiji je otac, inače, bio ambasador u Beogradu i u kom je on odrastao, odlazim kao obezbeđenje komandanta regije u obilazak jugoistoka Haitija. Treba obići razrušena mesta Karefur, Gresije, Ležan, Grand Gov, Peti Gov, Miražan - navodi Panović.

Slike iz glavnog grada Haitija Port o Prensa duboko su mu urezane i zaista su neverovatne. Goran kaže da se svakodnevno pita da li je moguće da su se svi oni filmovi, koje su svi gledali na televiziji, pretvorili u realnost.

- Karefur je bio epicentar zemljotresa. To je najsiromašniji deo grada i sada izgleda nadrealno. Čini mi se da je baš taj deo grada dokaz da nesreća nikad ne ide sama. Celi blokovi i ulice su nestali. Leševi su i dalje na ulicama, na trotoarima, svuda. Istina, počeli smo da ih skupljamo kamionima, pikapovima i bagerima, a odnosimo ih u velike masovne grobnice - priča Goran.

Prema njegovim rečima, ekipe UN ne odustaju od potrage za nestalima pod ruševinama. Pristiglo je i dosta ekipa, specijalizovanih za pretrage sa psima, a stiže ih još.

- Moja kancelarija u bazi udaljena je 30 metara od aerodromske piste. Avioni su sletali celu noć bez prestanka. Pomoć stiže, što je najvažnije - kaže Panović.

Nemoć pred prirodom

Nepregledne kolone ljudi odlaze iz grada ka selima sa ručnim prtljagom, uglavnom pešice, jer prevoz ne postoji. Pojedini odlaze kamionima sa prikolicama, a u svakoj od njih je po 100 ljudi. Kolone su dugačke po nekoliko kilometara ka izlazima iz Port o Prensa.

- Asfaltni put ka jugu Haitija je popucao uzduž i popreko. Na pojedinim mestima se asfalt naborao do visine od jednog metra, pa se zaobilazno putuje. Pukotine su dugačke desetine metara pored puta, a široke do jednog metra. Taj asfalt, te pukotine, to mi je najstrašniji doživljaj danas. Čovek shvati koliko je nemoćan naspram prirode - navodi srpski žandarm.

Najgore je, prema njegovom mišljenju, prošao gradić Ležan. U njemu je, prema Goranovoj proceni, srušeno između 70 i 80 odsto stambenih objekata. U ostalim gradovima pogođenim zemljotresom sravnjeno je oko 20 do 50 odsto objekata.

- Stanovništvo u sumrak počinje da iznosi podmetače i ograđuje ulice na kojima spava. Noć provode i na putevima, bilo gde samo da su napolju, van objekata. Struje nema, telefoni ne rade, vode nema, a hrana - kako se ko snađe - objašnjava Panović.               

Predsednik sindikata rudara „Kolubare" Miodrag Ranković Pici, koji je u oktobru 2000. srušio režim Miloševića, preti da će i ova vlast proći isto ukoliko se ne ispoštuje dogovor o povećanju plata u TENT-u

Ukoliko Vlada Srbije odustane od dogovorenog povećanja plata u EPS-u, lako može da doživi sudbinu Miloševićevog režima koji je u oktobru 2000. godine srušen zahvaljujući štrajku rudara „Kolubare"! Ovo za Press tvrde lideri sindikata Termoelektrane „Nikola Tesla" (TENT) i površinskih kopova „Kolubare"!

Isto upozorenje na poslednjoj sednici Vlade preneo je ministar policije i lider SPS-a Ivica Dačić tokom rasprave o tome da li treba dozvoliti povećanje plata u EPS-u i kako će se to odraziti na ostale državne firme. Dačić je premijeru i ostalim ministrima iz DS-a poručio da „paze šta rade, jer je i bivša vlast pala u 'Kolubari'"!

Predsednik sindikata rudara „Kolubare" Miodrag Ranković Pici, koji je u oktobru 2000. bio na čelu štrajka koji je zapravo srušio bivši režim SPS-a, kaže za Press da Vlada može da ima ogroman problem ukoliko odustane od dogovorenog povećanja plata.

Veliki problem

- Rudari „Kolubare" će početi generalni štrajk ukoliko Vlada odustane od ugovora o povećanju zarada koji smo zajedno potpisali! Mi se sada ponašamo prema tom ugovoru i verujemo da će i Vlada Srbije da se tako ponaša. Međutim, ako odluka padne, krećemo u štrajk - kaže Ranković.

Na pitanje da li bi eventualni generalni štrajk rudara „Kolubare" značio i početak rušenje i ove vlade, kao što je upozorio i Ivica Dačić, Ranković kaže:

- Mislim da bi i ovoj vladi trebalo da bude jasno šta znači kad „Kolubara" krene u generalni štrajk - kaže Ranković.

I predsednik sindikata TENT-a Milovan Despotović upozorava Vladu da ne razmišlja o povlačenju iz ugovora o povećanju plata.

- Potpisanim sporazumom su rešeni štrajkački zahtevi. Makroekonomska sigurnost zemlje nije ugrožena, kao ni energetska. A već smo saopštili da masa zarada ostaje ista i pored povećanja zarada. Što se tiče priče o raskidu ugovora, bolje da se ne igraju životom. Ukoliko se to desi, spremni smo za generalni štrajk i možemo da ga podignemo za 48 sati - kaže Despotović za Press.

Zasad mirno

Predsednik sindikata TE „Kolubara - Veliki Crljeni" Bogdan Vukotić veruje da Vlada ipak neće povući potpis sa ugovora o povećanju plata u EPS-u.

- Ne verujem da će se tako nešto desiti. Ministar Petar Škundrić je to potpisao, a ne neki portir! Ali, ako ga ponište, ići ćemo u štrajk. U prvoj fazi sigurno ne bismo skroz obustavili proizvodnju i izlazili na ulice. Ali, ako nam ne bi izašli u susret, ništa nije isključeno - kaže Vukotić.

U okviru TENT-a rade četiri sindikata. Sindikalci su juče održali sednicu Glavnog odbora, na kojoj su raspravljali o ugovoru koji je potpisan s Vladom, prema kome im je omogućeno povećanje zarada od 8,5 odsto na osnovu smenskog rada. Prema saznanjima Pressa, članovi sindikata nisu razgovarali o štrajku.