Besplatna Zabava

Archive for January 16th, 2010

Poroci, politička nepodobnost, zaborav i vreme odveli su mnoge poznate ličnosti u siromaštvo, a nije mali broj onih koji su i umrli u bedi

Oni su bili zvezde, svako u svojoj branši. Publika ih je veličala, preživljavala sa njima sve uspone i padove. Popularnost su opravdavali hitovima, medaljama, ulogama, a onda su ih naprasno svi zaboravili. Bili su to ljudi za koje je ostatak sveta govorio: „Lako je njima". A oni su završili na najnižim lestvicama društva.

Neke je pregazilo vreme, nekima su raskalašan život i poroci uzeli sve, dok su neki, opet, postali politički nepodobni. A od stare slave se ne živi, još manje se na njoj zarađuje.

Dragoslav Šekularac, jedan od najboljih igrača u istoriji evropskog fudbala, pre nekoliko dana požalio se da nema od čega da živi i da je prinuđen da pozajmljuje novac od prijatelja za najosnovnije potrebe. Legendarni Šeki, kao nosilac nacionalnog sportskog priznanja i osvajač zlatne medalje sa OI 1960. godine, ima pravo na novčanu nagradu u vrednosti od 102.000 dinara mesečno. Međutim, već dva meseca država mu nije dala taj novac.

On podseća da u njegovo vreme i najbolji fudbaleri Evrope nisu mogli da se pohvale milionskim ugovorima i na taj način reše sve životne probleme. Nenadmašni dribler poručuje da kao legenda Crvene zvezde ne treba da ima popust, ali da mu je novac potrebniji od sportista koji su nedavno završili karijeru.

I dok je Šekija zaboravila država, njegovog mlađeg kolegu Sašu Ćurčića ponela je slava. Kažu da je malo fudbalskih talenata kao što je Đani, ali slava i novac odveli su ga daleko od fudbala. Desetine miliona potrošenih na žurke, žene, provode, vratili su ga u Besni Fok bez prebijene pare u džepu. Ponovo mu je pružena prilika - pobedio je u „Velikom bratu", ali i taj novac je otišao brže nego što je došao.

Možda jedna od najtragičnijih fudbalerskih sudbina je svakako život Zvezdinog beka Žike Jeftića koga su, kako se priča, društvo i kocka uništili. Kažu da je na kraju ovaj talentovani igrač radio kao čistač na stadionu, istom onom na koji je istrčavao u sastavu prvog tima.

Muzički svet je pravo stecište primera gde su zvezde završile u blatu. Neki od njih danas nisu među živima. Jedna od tužnih je sudbina klavijaturistkinje „EKV" Margite Stefanović, koja je umrla u domu za beskućnike. Ništa bolje nije završila ni legendarna glumica Sonja Savić, koja je dotakla dno zbog poročnog života. I njenog talentovanog kolegu Nebojšu Bakočevića u zaborav i bedu su poslali narkotici.

Danas se malo njih seća Bore Spužića Kvake, iako se njegove pesme često pevaju. Ovaj pevač i harmonikaš, koji je u svojim pesmama doticao najdublje ponore ljudskih života i sudbina, kao da je predvideo svoju. Kažu da je pevao kao Šarl Aznavur, živeo kao Džoni Keš, a umro kao Alija Sirotanović.

Seks simbol '80-ih Marina Perazić odavno se oprostila sa muzičkom karijerom. Posle povratka iz Amerike, sa ćerkama živi u Rijeci i javno priznaje da je izdržava otac. Finansijsku situaciju pokušala je da popravi učešćem u rijaliti-šouu „Farma", i to dva puta - jednom u Hrvatskoj, a potom i u Srbiji.

Mnogo para je prošlo kroz ruke legendarnog Milića Vukašinovića, ali je na kraju spao da u dva navrata učestvuje u „Velikom bratu" jer nema stalni izvor prihoda. Čak je javno priznao da bi voleo da uđe na „Farmu", što mu ne bi palo teško „jer je često morao da se snalazi i dovija u životu".

Folk legenda Dobrivoje Topalović pre nekoliko dana takođe je javno priznao da je u teškoj finansijskoj situaciji i da je strpljivo čekao u redu da podigne 1.700 dinara od besplatnih akcija.

Miodrag Petrović Čkalja, najpopularniji srpski komičar, teško da je mogao da se smeje svom životu, a ponajmanje bednoj starosti koju je doživeo uz mizernu penziju. Nikada nije javno pričao o tome, ali su se provlačili novinski naslovi „Čkalja gladuje", na koje je jedino reagovala komičarka Nela Eržišnik protestnim pismom.

Epidemiolog Radmilo Petrović za Press: Proizvođači vakcine i antivirusnih lekova takmičili su se ko će da napravi veću paniku i ko će više da zaradi

Da li će se masovna histerija izazvana svinjskim gripom ispostaviti kao najveća prevara farmaceutskih kuća, proizvođača vakcina, ali i Svetske zdravstvene organizacije? Odgovor da li je ovaj grip zaista bio smrtonosna pretnja koja je trebalo da odnese milione života širom planete ili prenaduvana priča koja je, u stvari, trebalo da donese profit, nazire se već sada, dok će zvaničan odgovor dati i Savet Evrope, koji je zatražio pokretanje istrage zbog „lažirane pandemije". Procene su da će na tržištu vakcina ove godine zarada biti 20 milijardi evra!

Prvi koji je pokrenuo lavinu sumnje je dr Volfgang Vodarg, predsedavajući Odbora Parlamenta EU za zdravstvo, epidemiolog i pulmolog koji je pandemiju okarakterisao kao „jedan od najgorih medicinskih skandala stoleća jer su vlade širom sveta nasele na naduvane brojeve obolelih i umrlih". Odbor za zdravstvo tvrdi da postoje dokazi o finansijskim vezama stručnjaka iz SAG-a (telo SZO koje proglašava pandemiju) i farmaceutskih kompanija koje proizvode antivirusne lekove i vakcine.

Virus nije nov

Dr Melita Vujnović, predstavnik SZO u Srbiji, kaže da kao organizacija izuzetno ozbiljno pristupaju ovom poslu i smatraju dobrodošlim konstruktivne kritike koje imaju za cilj da unaprede i poboljšaju njihov rad.

- Savet Evrope je pozvao SZO da učestvuje u eventualnim diskusijama Saveta u vezi sa pandemijom gripa. SZO pozdravlja ovu mogućnost da govori o pandemiji, kako bismo dali tačne informacije o situaciji i kako bismo razjasnili zablude - kaže Vujnović.

Radmilo Petrović, epidemiolog sa višedecenijskim iskustvom, koji je još pre nekoliko meseci upozoravao da je priča sa gripom prenaduvana, veruje da su informacije o gripu modelirane.

- Pandemija je proglašena da se napravi panika i maznu pare! Da je taj pandemijski soj virusa bio nova vrsta gripa, on bi u svom sastavu imao drugu formulu i ne bi nosio oznaku H1N1, inače oznaku virusa koji je počeo prvi put da hara planetom 1918, a poznat je kao španska groznica. Čim mu je data ta formula, ista kao i virusu iz 1918, mora da su slični, pa zato i ne može da napravi tako veliku pandemiju. To je prosta logika. Čini mi se da su se proizvođači vakcine i proizvođači antivirusnih lekova takmičili ko će da napravi veću paniku i ko će više da zaradi - vakcinalni lobi na vakcini ili farmakološki na antivirusnim lekovima - smatra on.

Manipulisanje brojkama

Već sada je evidentno da su „stručnjaci" manipulisali brojkama kako o mogućem broju mrtvih, kojih je bilo mnogo manje nego kod sezonskog gripa, tako i o tome da li je potrebno primiti jednu ili dve doze vakcine. Zemlje masovno otkazuju isporuku vakcine, a u Evropi je kupljeno 95 odsto više vakcina nego što je upotrebljeno jer je, iako je samo nekoliko meseci ranije tvrdila suprotno, Evropska agencija koja odobrava lekove i vakcine saopštila da je dovoljna jedna doza vakcine. Stanovništvo ne želi da se vakciniše, a strah jenjava.

Vukosava Stevanović iz udruženja „Farmceutsko jezgro" kaže da je činjenica da je zahvaljujući proglašenju pandemije produžen i rok leku „tamiflu", koji je bio pred istekom, ali i da je ispitivanje bezbednosti vakcine moralo da traje duže. Obustava isporuke u mnogim zemljama potvrđuje ranije sumnje da je u borbi protiv gripa nanela više štete nego koristi.

- U kojoj meri je to bila prevara i da li je zaista bila pandemija tek treba da se utvrdi. Iz farmaceutskog ugla gledano, pitanje vakcine je isto kao kod svakog drugog leka i mora da prođe određenu kontrolu da bi mogla da se pusti kao bezbedna. Mišljenje svetskih farmakologa je bilo da niko ne može da tvrdi da je vakcina potpuno bezbedna jer nije bila dovoljno ispitana. Meni je kao farmaceutu jako teško da prihvatim da je nešto apsolutno bezbedno. Prava stvar u medicini je da se odmeri to da šteta od leka bude manja od koristi. Ako su neke države obustavile vakcinaciju, znači da se ispostavilo da su štete od vakcine veće od njene koristi - kaže farmaceut Vukosava Stevanović.

Peticija protiv NATO-a, koju je potpisalo dve stotine srpskih intelektualaca, ponovo je u Srbiji pokrenula pitanje intelektualne elite i to koliko i kada sme da se meša u društveni život Srbije

Jedan od potpisnika peticije, poznati novinar Slobodan Reljić, „demantuje da je intelektualac" i kaže da samo istorija može nekog tako da deklariše, iako se kod nas to „često svodi na samoproglašavanje".

- Mene su zvali da potpišem peticiju kao građanin koji bi trebalo nešto da zna o toj temi, ali sebe sigurno ne doživljavam kao nekog čije je delo na nivou Dobrice Ćosića ili Matije Bećkovića. Živimo u društvu koje je slabo intelektualno. Kada je na čelo Srbije došla demokratska vlast, bila je okružena intelektualcima, a danas smo u situaciji da su ih zamenili takozvani eksperti, za koje niko nikada nije čuo da su stručnjaci. I eksperte i intelektualce odlikuje znanje, samo što su ovi prvi kao plaćeni revolveraši - rade za potrebe korporacija, političkih stranaka, za one ko ih angažuje. Intelektualci, s druge strane, nastupaju kao pojedinci i na sopstveni rizik. Zato demokratija mora da se zasniva na slobodnom mišljenju, a ne na ekspertskom - kaže Reljić.

Stvaranje društvene klime

Naš sagovornik kaže da intelektualna elita u Srbiji nije za potcenjivanje i da je mnogo jača nego u novonastalim državama u regionu. Reljić smatra da je ovo društvo bilo sposobno da vaspita ljude koji su postigli nešto u raznim oblastima, dobijali svetska priznanja, ali dodaje da postoji problem odsustva ozbiljne rasprave.

- Uloga intelektualaca se ogleda u stvaranju društvene klime. Ne mogu oni ništa da promene u državi, jer je ona suviše operativna stvar. Ali, kada je vlast u problemima, treba imati društvo u kome će se sukobiti različita mišljenja, kada će se ukrstiti različiti pristupi koji mogu da proizvedu neko rešenje. Intelektualci nikada nisu realna opasnost za vlast. Više su to oni „intelektualci" koji sebi seku prste i koji direktno osećaju stvarnost. Vlasti nikada nisu bile u velikoj ljubavi sa njima. Toga nije bilo ni u vreme socijalizma. Uloga disidenata je u to vreme bila mnogo više društveno utemeljena i njihov glas se jače čuo - navodi Reljić.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nikola Hajdin kaže za Press nedelje da, prema njegovom mišljenju, ta institucija ima veliki ugled u našem narodu, ali i u svetu.

- Nauka nije trivijalna stvar, jer čovek mora da je razume da bi o njoj nešto govorio, ali u principu, moj utisak je da se u običnom narodu veoma ceni mišljenje akademika. Ali, akademija se ne bavi tekućim stvarima političke prirode. Ona je, po Zakonu o akademiji, najviša naučna ustanova i njen zadatak je da se brine o razvoju nauke u društvu. Ako to ne shvatimo, onda ne znamo njen pravi smisao, jer akademija nije sindikat. Pojedini akademici se izjašnjavaju o određenim pitanjima, ali to je njihovo pravo kao slobodnih građana. Pokušaja da se unizi značaj akademije je bilo, ali odavno toga nema. Možda su to činili izvesni intelektualci koji nisu ušli u SANU, govoreći da akademija nije potrebna. Ali i to je u prirodi čoveka - govori Hajdin.

Pobesneli gospodin

Pesnik Raša Popov, koji je bio i novinar, književni kritičar, pisac, glumac, pripovedač, scenarista, ali i uspeo da nauči čak 12 jezika, kaže da ne bi smeo da se nazove intelektualcem kako „ljudi ne bi pomislili da je pobesneli gospodin".

- Imamo takozvanu pobesnelu gospodu, koja za sebe tvrdi da su intelektualci. Oni su gornja srednja klasa, samoživi egoisti koji ne priznaju demokratiju, nego smatraju da je ona suvišna. Njihova politika je uvek snobovska. Trebalo im je pola godine da priznaju da je došla kriza. Naravno da nije dovoljno da se završi fakultet da bi čovek bio intelektualac, već on mora da ima i fino osećanje za sutrašnjicu. Tradicionalizam je lepa stvar, ali imamo puno zatucanih tradicionalista koji još ne žive ni u 19. veku. Kad čitamo naše intelektualce s kraja tog veka, divimo se njihovoj mudrosti i analitičnosti. Jedan od tih velikih intelektualaca bio je Jovan Ristić, namesnik maloletnog kralja Milana, koji je svoju doktorsku tezu iz književnosti branio na nemačkom. Bio je veliki i mudar čovek, a imali smo još takvih, poput pesnika Vladislava Petkovića Disa i Vojislava Ilića. Možemo da se divimo i našoj inteligenciji između dva svetska rata, među kojima je i naš nobelovac Ivo Andrić. Pa i Milorad Pavić je bio kandidat za Nobelovu nagradu, kada ga je predložilo Udruženje književnika Argentine, ali ga niko nije predlagao odavde, jer Beograd ne ceni svoje intelektualce - ističe Popov.

Naša zemlja će imati velike koristi od gasovoda "Južni tok", ali energetski lider ovog dela Evrope možemo da postanemo samo ako izgradimo dovoljno skladišta za gas jer bismo onda mogli i da snabdevamo sve okolne zemlje

Srbija bi od 2015. godine, kad bi kroz našu zemlju trebalo da prođe gasovod "Južni tok", mogla da postane energetski, ekonomski i politički lider u ovom delu Evrope, ali za to treba dobro da se pripremi. Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović kaže za Press da će Srbija sa "Južnom tokom" postati energetski lider samo ukoliko izgradi dovoljno skladišta za gas! A onda bismo mi mogli da snabdevamo gasom Hrvatsku, BiH, Makedoniju, Rumuniju, Crnu Goru i Kosovo.

- Srbija će sa "Južnim tokom" postati tranzitna zemlja, koja će dobro zarađivati samo od protoka gasa. Ali naša glavna uloga treba da bude u skladištenju gasa. Mi možemo da skladištimo između pet i sedam milijardi kubika gasa i ukoliko "Južni tok" bude kapaciteta 63 milijarde kubika, a kroz Srbiju 40 milijardi, to je oko 15 odsto ukupnih kapaciteta gasovoda kroz Srbiju. Sa tim skladištima Srbija će, ako budemo radili pametno, postati najvažnija zemlja na ovom transportnom pravcu ka Evropi. E, to je ozbiljan biznis. Ako to budemo napravili, onda novcem od taksi i dodatnim ulaganjima možemo da pravimo gasovode prema susedima, jedan pravac prema Hrvatskoj, drugi ka RS i Bosni, treći ka Kosovu i Crnoj Gori, četvrti prema Makedoniji, možda i prema Rumuniji. Svi oni bi preko nas dobijali gas iz "Južnog toka" i time bismo znatno ojačali poziciju Srbije.

Koliko je gas danas politička, a koliko ekonomska kategorija?

- Gas je ekonomska kategorija isto onoliko koliko je rat u Iraku pitanje ljudskih prava, a koliko potrebe za kontrolom naftnih resursa! Ali, Srbija ne treba svoju energetsku ulogu da koristi kao političko oružje, već time treba da jačamo ekonomske kapacitete, a samim tim ćemo jačati i svaki drugi uticaj. Puška nije odgovor Srbije na budućnost, već to mora da bude ekonomska snaga. A da bismo mogli da razmišljamo o ekonomiji, moramo da rešimo pitanje energije! Naravno, gas nećemo koristiti samo za grejanje stanovništva ili privredu, već i za proizvodnju električne energije kroz gasne elektrane. To su sve benefiti gasovoda.

Ali, da li će "Južni tok" uopšte biti izgrađen i kada?

- Na osnovu ličnih kontakata, kako sa najvećim operaterima u Evropi, tako i sa "Gaspromom", nemam nikakvu sumnju da će "Južni tok" biti izgrađen i da će proći kroz Srbiju. Prema ugovorima, to treba da se dogodili 2015. godine. Jako je dobro i što svakog dana raste ekonomski, ali i politički značaj "Južnog toka". Francuska se priključuje "Južnom toku", na kraju su pregovori sa Austrijom, sa Slovenijom su završeni...

Govorimo o Srbiji kao energetskom lideru, u kojoj bi "Srbijagas" trebalo da ima veliku ulogu, a firma koju vodite napravila je gubitak od 107 miliona evra u 2009. godini.

- Važno je da objasnim kako je do tog gubitka došlo. Krajem oktobra 2008. donet je tarifni sistem prema kome je cena gasa izračunata po kursu dolara od 51 dinar. Međutim, dolar je porastao na 73, čak 77 dinara, posle je pao na oko 60 dinara, pa smo dosta izgubili na razlici u kursu, jer smo gas prodavali po kursu od 51 dinar. Dalje, početkom prošle godine cena gasa je porasla za 50 dolara, a mi smo ga opet prodavali po fiksnoj ceni iz tarifnog sistema. I treće, zbog manje potrošnje porasli su troškovi transporta, a mi smo i dalje prodavali gas po ceni iz tarifnog sistema. To su tri razloga zbog kojih je "Srbijagas" samo na gasu izgubio 9,3 milijarde, odnosno 107 miliona evra.

Zašto tada niste tražili povećanje cene?

- Tražio sam u januaru prošle godine, kad su svi skočili na mene. Ali, tada je Vlada, naš osnivač, smatrala da cena ne treba da se povećava zbog dodatnog finansijskog udara na građane...

I ko će da plati taj gubitak?

- Potrošači...

Neka plati Vlada! Nisu valjda građani krivi?

- Imamo dve mogućnosti. Da ovaj manjak plati Vlada, što nije moguće jer tih para u budžetu nema. I druga su potrošači, koji treba da plate manjak jer su trošili gas po ceni koja nije bila ekonomska. Ali, građani u većini neće platiti ovaj manjak, već ćemo ga u nekoliko narednih godina nadoknaditi od industrije i daljinskih sistema grejanja.

Da li je normalno da zbog socijalnog mira Vlada uništava firmu koja za pet godina treba da bude jedan od nosioca razvoja?

- To pitanje će morati da se reši, kako sa "Srbijagasom", tako i sa EPS-om. Svaki potencijalni investitor u "Srbijagas" ili EPS traži ekonomsko poslovanje preduzeća. Znate, ovakva preduzeća nigde u svetu nisu gubitaši.

Sarađujete sa "Gaspromom". Kako je raditi s njima, pošto ih bije glas da sve završavaju ili novcem ili silom?

- Kad govorimo o odnosu sa "Gaspromom", onda govorimo o jednoj tvrdoj i na profesionalnim osnovama postavljenoj saradnji. Što se "Srbijagasa" tiče, vrlo sam zadovoljan ugovorima koje smo napravili, a oni su proizašli iz međudržavnog sporazuma koji predviđa da u "Južnom toku" i "Banatskom Dvoru" budemo u odnosu 51:49 za Ruse. I u tom odnosu uspeli smo da obezbedimo značajne liste ograničenja u upravljanju. Bez saglasnosti "Srbijagasa" nema važnih odluka, nema investicija, zaduživanja, nema promene vlasničke strukture i delatnosti.

Da li ste vi "srpski" ili "ruski" čovek?

- Ja sam srpski čovek i uvek ću to biti. A što se tiče Rusa, Amerikanaca i Evropljana, smatram sebe svetskim čovekom.

Koliko bi naše eventualno priključenje NATO-u ugrozilo projekat "Južnog toka" kroz Srbiju?

- Da li se NATO-u sviđa "Južni tok" možda najbolje zna nemačka kancelarka Angela Merkel, zato što Nemačka sa Rusijom treba da gradi "Severni tok". Ne mislim da "Južni tok" zbog NATO-a može da bude ugrožen, ali ne treba da zaboravimo da se Srbija u UN u dobroj meri oslanja na rusku političku podršku i savezništvo kad je u pitanju Kosovo. Ali, Srbija treba da gradi savezništva sa svim zemljama koje žele da budu naši saveznici. Naši političari treba da se ponašaju kao ljudi koji shvataju izazove i domete kraja 20. veka i početka 21. veka i koji više ne mogu neke stvari tradicionalno da posmatraju. Jer, nema nema tradicionalnih saveznika, ima samo tradicionalnih interesa.

Policija je otkrila osobu koja je šaljući SMS poruke izazvala lažnu uzbunu koja se digla širom Srbije zbog informacije da saobraćajni policajci kažnjavaju vozače koji nisu potpisali vozačku dozvolu sa 5.000 dinara i četiri kaznena poena, saznaje Press u MUP-u

Reč je o mladiću koji je sa kompjutera firme u kojoj je zaposlen poslao oko hiljadu SMS poruka sa netačnom informacijom, koja je ubrzo počela munjevito da se širi među vozačima. Vest su preneli i mnogi mediji, zbog čega je među vlasnicima nepotpisanih vozačkih dozvola zavladala prava panika.

Zbog ove, naizgled pouzdane informacije, juče su skoro svi vlasnici vozačkih dozvola koji to nisu već uradili, stavili svoj potpis na ovaj dokument. Policiji nije prijavljen nijedan slučaj da je neko platio kaznu zbog nepotpisane dozvole, pa je MUP zbog toga vrlo brzo ispitao slučaj i otkrio da je reč o dezinformaciji. Zbog ove neslane šale, koja je izazvala pravu pometnju, protiv mladića koji je širio lažne informacije MUP neće pokretati postupak.

Kako je ranije za Press objasnio Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, koji je učestvovao u izradi novog zakona o saobraćaju, vozačka dozvola bi trebalo da ima potpis, ali nepotpisivanje dozvole nije kažnjivo.

Molbom za telefonsku konferenciju uoči izbora u Odžacima Šešelj već počeo da priprema teren za svoj politički povratak

Suđenje Vojislavu Šešelju približava se kraju i sve je izvesnije da će se on posle sedam godina vratiti u Srbiju. Njegova molba za telefonsku konferenciju pred izbore u Odžacima pokazuje, s druge strane, da on već iz Haga priprema svoj politički povratak u Srbiju.

Potpredsednik SRS-a Dragan Todorović kaže da bi Šešelj „objektivno" mogao da se vrati do leta ili na jesen, ali da je sasvim siguran da će se to desiti ove godine.

I Krajišnik je bio nevin

- Njegovim dolaskom promeniće se dosta stvari, jer nikome ne treba dokazivati sposobnosti Vojislava Šešelja. Sama činjenica da se toliko govori o njegovom povratku dovoljan je dokaz da i oni koji ga vole i oni koji ga ne vole shvataju koliko je on značajna ličnost i koliko će se sve promeniti njegovim dolaskom. Siguran sam da će SRS početi da dobija na rejtingu, pa i da će nadmašiti nekadašnji. Tvrdnje da će vratiti retoriku devedesetih su šabloni u koje neki žele da ga stave. To su činili i na prvim izborima za predsednika Srbije 1990, što se pokazalo potpuno pogrešnim - navodi Todorović.

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić naglašava da treba pitati radikale kako znaju kada će se Šešelj vratiti jer su, dodaje, i „Krajišnik i neki drugi bili potpuno nevini, pa osuđeni na ko zna koliko godina". Ali, ističe da nema ništa protiv Šešeljevog povratka.

- Kad god da se vrati, srpska politička scena će izgledati vrlo lepo - SRS će biti na svojih 7,8 odsto, a samo će nama dati prostora da uzmemo još više glasova DS-u. Ne treba nam politički front da ih marginalizujemo, oni su to sami učinili svojim idejama i politikom. Za kletve, cipele, laži o špijunima niko nikada neće glasati. Sigurno će ljudi da glasaju za njih, pa da krenu na Karlobag?! Ne mislim da će se nešto promeniti u ponašanju radikala, osim što će, možda, sada da gađaju čizmama. A u retorici, šta? Možda umesto toga da nam kunu decu i unuke, da počnu da nam proklinju praunuke - govori Vučić.

Prostaštvo ne pali

Na to što mnogi čekaju da vide kako će se odvijati rasplet odnosa između Šešelja i njegovih nekada najbližih saradnika, kao i to što je i ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio da će „duele između Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja gledati kao trenutak istine", Vučić odgovara ljutito:

- E, a mene baš interesuje duel između Đilasa i Šutanovca!

Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, smatra da se Šešeljevim povratkom neće ništa promeniti, napominjući da će, ako pokuša da na stari način da povrati nekadašnju slavu, „doživeti gorak poraz". On sumnja da će Šešelj uspeti da podigne radikale, podsećajući da je u vreme kada je odlazio u Hag SRS imao 12 odsto podrške, a da su Nikolić i Vučić uspeli da rejting podignu „malo razumnijom politikom".- Istorija se ne vraća unazad, ma šta pričali istoričari. Nema više tog naboja koji je Šešelj koristio, nema ni stare politike, a te parole su mrtve. To je „popušena cigareta". Pitanje je kako će se on snaći, budući da je prilično dugo bio izolovan. Da li uopšte razume koliko se scena u Srbiji izmenila? Sada su aktuelne potpuno druge teme, a ne verujem da će on uspeti da se prilagodi. „Tvrdo prostaštvo" više ne pali kod građana. SNS je odneo više od tri četvrtine glasača radikala, a ono što je ostalo je „šešeljizam", koji se opasno približava gubitku cenzusa. Ako se on vrati na staru politiku, to će biti još brži i dramatičniji pad. Sve zajedno, Šešeljev povratak je pre loša, nego dobra vest za radikale. Ostale stranke neće smeti da ga bojkutuju, ali ni da sarađuju sa njim - naglašava Nikolić.

Rezolucija o Srebrenici koja se priprema u srpskoj skupštini biće jedna u nizu koja će oblikovati srpsku spoljnu politiku u narednom periodu, uz slične takve dokumente koji govore o vojnoj neutralnosti, očuvanju teritorijalnog integriteta i namerama Srbije da se priključi Evropskoj uniji

Iako je reč o rezoluciji koja osuđuje zločin, a ne o spoljnopolitičkim namerama naše zemlje, to je teška tema koju je neophodno rešiti na našem evropskom putu. U istoriji, srpski vlastodršci su često teške odluke „pokrivali" skupštinskim odlukama.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović kaže za naš list da su se državnici uvek vraćali parlamentu kada su bili nesigurni i kada im je trebalo neko pokriće za donošenje teških odluka. On tvrdi da je srpski parlament i tokom devedesetih često donosio rezolucije i deklaracije, kroz koje je oblikovao stavove u vezi sa spoljnom politikom države. Tako je, recimo, parlament dao podršku srpskoj politici pred međunarodnu konferenciju o Jugoslaviju u Hagu.

- Parlament je tada izglasao rezoluciju o politici očuvanja Jugoslavije i delova Jugoslavije koji hoće da se otcepe. Mnogo više takvih dokumenata donosio je savezni parlament, a najviše njih je bilo vezano za Kosovo. Savezni parlament je usvojio i dokument o Kosovu 1999. godine. Milošević je tražio da se parlament izjasni i dobio legitimitet za prihvatanje ultimatuma Ahtisari-Černomirdin. Sada je Tadić tražio od parlamenta da donese akt o Srebrenici, ali sigurno je da njemu to nije tek tako prošlo kroz glavu. On je to čuo u razgovoru sa činiocima iz inostranstva, gde je oblikovan taj zahtev, u ovoj ili onoj formi, da se usvoji ta deklaracija. U pogledu Srebrenice to će, pre svega, imati moralni značaj. Očigledno je nastavak pritisaka koji se vrše na nas u cilju ispunjavanja raznih uslova za učlanjenje u evroatlanske integracije i prihvatanja krivice za događaje devedesetih godina - kaže on.

Prema njegovim rečima, jedino u vreme Josipa Broza Tita, kada je vladala diktatura, nije se vodilo računa o institucionalnoj podlozi donošenja odluka.

- U to vreme svi su se povinovali Titovim rečima, a ne on tuđim. Jedino na početku vladavine, u vreme rezolucije Informbiroa, Tito je, pored toga što je raščistio partiju od svojih neistomišljenika, tražio da se tadašnja skupština izjasni o tom posezanju ka našoj zemlji. I u vreme tršćanske krize, Tito je tražio podršku zakonodavnog tela. Kasnije Tito nije imao potrebe da se krije iza zakona, jer je bio „sve i svja" u državi. Milošević posle njega, koliko god da je bio autokrata ili nedovoljno demokrata, morao je da vodi računa o institucijama - kaže Jovanović.

Predrag Simić, naš nekadašnji ambasador u Francuskoj i profesor FPN-a, kaže za Press da se kod nas nedovoljno ozbiljno pristupa donošenju tako važnih dokumenata. On ističe da je pre donošenja značajne rezolucije potrebna velika rasprava kako bi se izbegao običan politički ritual i kako bi se došlo do činjenica koje bi omogućile da država zauzme jedan ozbiljan stav.

- U slučaju Srebrenice, ako se takva rezolucija donese bez činjenica i ozbiljne rasprave, ispašće da su oni koji su bili za donošenje rezolucije dobili ono što su hteli, a oni koji su protiv predstaviće to kao još jedan antisrpski akt. U realnosti to ima veći efekat u testiranju trenutne političke volje i odnosa snaga na političkoj sceni, nego na suočavanje sa prošlošću i političkoj stvarnosti. I RS je donela sličnu takvu rezoluciju o Srebrenici, ali to nije promenilo ništa u političkim odnosima u Bosni - kaže Simić.

Uspostavljanje diplomatskih odnosa s Kosovom je osveta organizovanog kriminala Srbiji, tvrdi Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije

Funkcioner DPS-a Miodrag Vuković kaže za Press da Crna Gora uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Kosovom nikome nije napravila štetu, pa ni Srbiji.

- Srbija je upozoravala da joj se neće dopasti odluka Crne Gore da sa Kosovom uspostavi diplomatske odnose, ali je nakon priznanja Kosova ovo uobičajen sled događaja. U međunarodnim odnosima se dešava da se ambasador pozove na konsultacije, ali verujem da će ovoga puta ipak pobediti racionalan odnos. Crna Gora ne može da bude talac i da i dalje čeka. Čekamo presudu MSP-a, čekamo da neko poništi odluku o nezavisnosti, čekamo Godoa... - govori Vuković.

Tako su odnosi Srbije i Crne Gore ponovo zaoštreni, a Beograd je reagovao hitnim povlačenjem ambasadora na konsultacije.

Funkcioner SNP-a Predrag Bulatović kaže da je Vlada postupila suprotno interesima većine građana. Njegova stranka to oštro osuđuje i smatra da je to „još jedan sramni čin koji je proistekao kao posledica najsramnije odluke koju je Crna Gora donela u svojoj istoriji" - priznanja nezavisnosti Kosova.

- Vlada Srbije je povukla logičan potez, a važno je da nije učinila ništa radikalnije - ističe Bulatović.

Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene, kaže da je odluka režima u Podgorici još jedna u nizu pogrešnih koja, kako tvrdi, nije doneta zbog interesa građana te države, već isključivo zbog „privatnih obaveza i problema premijera Đukanovića".

- Kada vlada jedne države donosi odluke koje nanose ozbiljnu štetu državnim interesima, a motivisane su ličnim razlozima jednog čoveka, onda se dovodi u pitanje legitimitet takve vlade. Po svemu sudeći, ovo je logičan nastavak odluke o priznanju Kosova, koja je doneta pod velikim uticajem dugova Đukanovića određenim veoma jakim lobijima koji podržavaju nezavisnost Kosova. Postoje indicije da se oni finansiraju, između ostalog, i iz novca narko-kartela koji pod zaštitom vlasti nesmetano obavlja svoje kriminalne aktivnosti i na teritoriji Crne Gore - navodi Medojević.

I Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije, smatra da je odluka zvanične Podgorice doneta „najpre u podzemlju, a onda provučena kroz Vladine organe". Ni on, kao ni drugi opozicioni lideri u Crnoj Gori, ne najavljuje moguće proteste zbog ovog poteza vlasti, ali ističe da je najbolji odgovor koji mogu da daju - objedinjavanje svih antirežimskih snaga na jednu listu.

- Crna Gora je, nažalost, talac organizovanih kriminalnih struktura. Zahvaljujući radu obaveštajnih i sudskih organa Srbije kriminalci iz Crne Gore, koji su povezani sa najodgovornjim ljudima iz Vlade Crne Gore, u poslednjih godinu dana ostali su bez ogromne količine „robe" sa kojom su radili na ovom području. Ovo što je uradila crnogorska vlast je u stvari osveta organizovanog kriminala Srbiji. Srbija je razumno postupila, ali njen potez ne pogađa mnogo Vladu Crne Gore, jer bi ona želela da prekine sve veze sa Srbijom - govori Mandić.

„Bolje rat nego pakt", „Bolje grob nego rob" najčuvenije su parole demonstracija od 27. marta, koje su nas koštale naroda, elite i dinastije. Sedamdeset godina kasnije intelektualci, koji sami sebe tako nazivaju, izlaze na ulicu s gotovo istim parolama, insistirajući na istorijskom NE, ovog puta (NATO) Paktu

Kao osnovni (i jedini) argument navode što nas je NATO bombardovao pre deset godina, što bi zvučalo suvislo kada bismo se identično postavili i prema EU. Jer, Beograd je 6. aprila 1941. i 6. aprila 1999. bombardovala Nemačka, naš EU prijatelj u Briselu i naš NATO neprijatelj u Briselu. Pa, nije valjda da se nisu setili nekog boljeg razloga, tipa - skupo je, nećemo kao okupatori da se pojavljujemo bilo gde - od Avganistana do Kosova, čemu uopšte takva vojna mašinerija, što bismo mi uopšte kvarili odnose s Rusijom, koja nas je branila i 1941. i 1999, itd. itd.

Ko ovde uopšte može da ima stav o NATO, kad ga nemaju ni srpski intelektualci. Jer, to glasno NEĆU i tačka, to skrivanje iza odluke naroda koji o tome nema pojma, to nije odlika elite. To ne rade intelektualci. Šta znači referendum? Zašto bi se jedan intelektualac povinovao odluci masa... ili odluci bilo koga? Za intelektualca Duleta Savića dovoljno je što je peticiju potpisao Dobrica Ćosić. Šta to znači? Dobrica je potpisao i podelu Kosova. Hoćemo li i oko toga na referendum? Kako, kad je za vođu ove peticije Vojislava Koštunicu podela Kosova čin veleizdaje...

I nikada stvarno ta opcija oko Vojislava Koštunice nije ovako glasno skočila. Ili su oni i dalje u ratu s NATO-om ili je njihova elita osetila da bi ovo mogla da bude odlična tema za sledeće izbore. Jer, ovi stariji bili su zadovoljni kada nas je Tito 1954. ponudio Alijansi, a nisu se bunili ni kada je Slobodan Milošević mnogo godina kasnije uradio isto. I zato je smešno kad svi skoče na izjavu Dragana Šutanovca da „članstvo u NATO ima i svoje prednosti". A, niko se ne seća Milana Milutinovića i njegove kultne ponude Kristoferu Hilu u jednoj kafani u Rambujeu: „Kris, hajde da uđemo u NATO".

Nismo ušli, već je NATO ušao kod nas... Profesionalni intelektualci i tu imaju odgovor. Kažu, to je bilo pre bombardovanja. Bravo, srpske patriote. Znači 1994. bombardovani su neki drugi Srbi... Ili 1941. Ili 1914. Sve je to isti Pakt. I samo u Srbiji i intelektualci i ulica imaju istu logiku - „Bolje rat nego pakt", „Bolje grob nego rob".

Milan Ljubisavljević (15) iz Bora podlegao povredama pošto ga je u bašti noćnog kluba „Monca" prebila grupa mladića. Dežurna patrola, parkirana desetak metara dalje, ništa nije primetila?! Uhapšeni T. M. (19) i B. M. (16)

Petnaestogodišnji Milan Ljubisavljević iz Bora, učenik osmog razreda Osnovne škole „3. oktobar", podlegao je povredama nakon što ga je pretprošle noći, u bašti noćnog kluba „Monca", prebila grupa mladića. Iako je u kobnom trenutku, svega desetak metara dalje, dežurala patrola policije, ništa nije preduzeto jer im je, navodno, visoka ograda od trske zaklanjala vidik?!

Do nesreće je došlo pretprošle noći, oko dva sata nakon ponoći, ispred samog ulaza u lokal. U ovom trenutku se ne zna pouzdano da li je Milanova smrt nastupila nakon što je, pokušavajući da pobegne od nasilnika, povredio glavu padom na stepenište ili je preminuo posle besomučnog šutiranja dok je ležao nepomičan. U međuvremenu policija je sopštila da su uhapšeni T. M. (19) i B. M. (16) koji su uz krivičnu prijavu predati istražnom sudiji Višeg suda u Zaječaru.

Čekali da umre

Prema izjavama svedoka, njemu je nakon pada prišla grupa mladića koja ga besomučno udarala nogama. Incident se dogodio desetak metara od vozila u kome su bili pripadnici Interventne brigade i koji od visoke ograde od trske, kako je rečeno rodbini u policiji, nisu videli šta se događalo u kobnim trenucima.

Prema izjavama nekih očevidaca, mladić je nakon prebijanja bespomoćno ležao desetak minuta. Tek tada su iz lokala izašla dva radnika obezbeđenja kluba „Monca", koji su mu dali veštačko disanje, a primećeno je da mu je iz usta izbijala krv. Dečak je u besvesnom stanju prevezen u borsku bolnicu, gde su lekari bezuspešno pokušali da ga reanimiraju. Tokom noći i jutra obavljen je uviđaj, a juče se očekivao i dolazak obducenata koji je trebalo da utvrde povrede na telu mladića.

Živoslav Ljubisavljević, otac dečaka, poslovođa u rudniku bakra Bor, saznao je o nesrećnom događaju tek od ćerke Tijane.

- Probudila me je i odmah smo otišli na mesto događaja. Policija me je obavestila da je moje dete prebačeno u bolnicu, ali smo se nadali da ćemo ga videti živog. Nada se ugasila tek kada smo videli doktora sa suzama u očima, a za njim i doktorku, koja je samo slegla ramenima i rekla da su sve pokušali - potreseno priča Živoslav.

Sahrana umesto mature

Kaže je da je video i telo sina, na čijem su licu bile vidljive posekotina i nekoliko modrica. Saznao je, takođe, da su ga pretukli učenici srednjoškolci.

Sestra Tijana, učenica četvrte godine srednje škole, i majka Bogica probdele su noć u suzama, i kao da još ne veruju da su ostale bez Milana.

- Umesto da sinu spremam maturu, odlazim na pogreb. Neću se smiriti dok se ne utvrdi istina o onome što se dogodilo i dok krivce ne izvedu pred lice pravde. Ne mogu da shvatim da u Boru niko ne sankcioniše točenje pića maloletnicima. To je javna tajna. Zna se da se u „Monci" skoro svakog vikenda događaju tuče među maloletnicima i da odgovorni sve to mirno posmatraju - ogorčeno i kroz jecaj kaže Bogica.

Klub „Monca" omiljen je kod tinejdžera, koji se tu masovno okupljaju tek posle ponoći. Žurke često traju do jutra, a neretko gostuju i go-go plesačice. Lokal je dospeo u žižu javnosti 2004. godine, kada su u njemu stradala dvojica radnika obezbeđenja, a osoba koja ih je ubila izvršila je potom samoubistvo. Incident se dogodio i tri godine kasnije, kada je policija uhapsila jednu osobu koja je pokušala da u lokal, u kome je u tom trenutku bilo stotinak ljudi, unese i aktivira dinamit. Kažu da se na to odlučio pošto mu je obezbeđenje zabranilo ulazak u taj objekat.