Besplatna Zabava

Archive for January 17th, 2010

Zbog dobrog honorara i scenarija glumio bih homoseksualca! Trenutno nemam devojku, ali me ljubav ispunjava. Nikada ne bih upropastio život zbog posla...

Glumac Milan Vasić (30), kojeg smo gledali kao Savu Lađarskog u seriji „Jesen stiže, Dunjo moja" na RTS-u, za Press kaže da u životu ceni samo prave vrednosti i da mu je ljubav na prvom mestu. Milan, koga pamtimo po ulogama u serijama „Ono naše što nekad bejaše", „Ranjeni orao" i „Greh njene majke", otkriva da bi zarad dobrog honorara i scenarija pristao do se ljubi sa muškarcem.

- To je pomalo nezgodno pitanje. Iskreno, ne bih voleo da glumim homoseksualca, to mi baš i nije inspirativno, ali ako je savršena priča, bože moj, ja sam ipak profesionalac! Nijedna devojka nije umrla što je poljubila muškarca, pa ne bih ni ja. Ako su honorar i scenario dobri, zašto da ne.

Budući da si u poslednje vreme dosta prisutan na malim ekranima, postao si veliki miljenik publike, posebno ženske populacije. Koliko ti se život promenio?

- Život mora da se promeni, ali se ja ne dam i trudim se da ostanem prizeman, ne želim da me popularnost promeni. I dalje imam stare prijatelje i uživam u svakom danu. Prija mi što mi obožavateljke prilaze i laže svako ko kaže da mu to smeta. Najdraže mi je što me vole zbog kvalitetnih likova koje sam igrao, a ne zato što sam pričao viceve na TV-u.

Čini mi se da te je baš uloga u seriji „Jesen stiže" proslavila na televiziji. Jesi li zadovoljan kako si odigrao lik Save?

- Nekoliko meseci pre snimanja razmišljao sam o scenariju, dugo vežbao i zamišljao scene u glavi. Tekst sam naučio napamet, a lik Lađarskog smo i Ljubiša i ja doživeli na isti način. Ne želim da zvučim pretenciozno, ali ja radim sve dok ne budem zadovoljan. Ne volim kolege koje dođu i pred snimanje pročitaju tekst i misle da je to to! Ja svako veče pre snimanja razmišljam o ulozi i učim tekst. Zato stojim ponosno iza svake uloge, i ne delim ih na male i velike. Posebno mi je drago što su me za ovu ulogu zvale starije kolege da mi kažu da sam spontan, prirodan i da me pohvale kako sam očima pokazivao osećanja. Kažu da delujem kao da ne glumim, što mi je najveći kompliment.

Da li bi voleo da živiš u posleratnom periodu u Banatu u kom je smeštena radnja serije?

- Žalim što nisam živeo u tom svetu. To je vreme kada je ljubav bila osnova svega i na prvom mestu, što se danas mnogo promenilo. Bile su čiste emocije, druge vrednosti su se poštovale, a sada je kompjuter zamenio ljubav. Gledajući to vreme, kroz ove serije, kao da ne gledate Srbe već neki drugi narod. Nisam ja neki urbani tip, jer nisam rođeni Beograđanin, pa sam dosta vremena proveo na imanju i jahao konje.

Da li imaš devojku i šta u tvom životu predstavlja ljubav?

- Trenutno nemam devojku, ali generalno ljubav me ispunjava, pokreće i ako nisam ispunjen, ne mogu da radim sa istom energijom ni u drugim sferama života. Ne bih ja svoj život da upropastim zbog posla. Iako moja profesija zahteva puno vremena, trudim se da moji prijatelji, porodica i devojka, kada je imam, ne osete manjak moje pažnje.

Kakvi su ti dalji planovi i na čemu trenutno radiš?

- Zaposlen sam u Prištinskom pozorištu, gde sam na budžetu i u njemu igram. U Pozorištu „Boško Buha" igram u predstavi „Krčmarica Mirandolina", koja je već dugo vremena najposećenija, takođe sa Milanom Kalinićem i Andrijom Miloševićem igram u ludoj komediji „Pevaj, brate". Možete da zamislite kako to izgleda kada se naša tri temperamenta spoje. Uskoro ću zaigrati i u „Slaviji" komediju „Cimeri" i posle dužeg vremena jednu dečju predstavu „Petar Pan" u Pozorištu „Boško Buha". Negde u mali mozak sam smestio i ulogu koju je Ljubiša Samardžić planirao za mene u novoj seriji „Miris kiše na Balkanu", čiji kasting još uvek traje. 

Tanja Savić upoznala holivudskog zavodnika na žurki Emira Kusturice. Popularni glumac oduševio mladu folk zvezdu

Folk pevačica Tanja Savić upoznala je u petak veče američkog glumca Džonija Depa koji je bio specijalni gost kod reditelja Emira Kusturice na filmskom festivalu „Kustendorf" na Mokroj Gori.

Tanja se u društvu kolege Stevana Anđelkovića sasvim slučajno našla na Kusturičinoj VIP žurki organizovanoj u Depovu čast, jer se vraćala iz Višegrada gde su nastupili za doček pravoslavne nove godine. U izjavi za Press pevačica nije skrivala oduševljenje što je upoznala Depa.

- Stevan i ja smo na poziv prijatelja svratili kod Kusturice na VIP žurku koja je upriličena povodom dolaska Džonija - kaže Tanja i dodaje:

- Depu su me predstavili kao popularnu pevačicu u Srbiji, što je njega oduševilo. Proveli smo u prijatnom razgovoru oko petnaestak minuta i moram da priznam da je na mene ostavio fenomenalan utisak. Jako je lep, drag i zrači neverovatnom toplinom i nežnošću koja ne može da se opiše rečima. Po meni izgleda mnogo bolje uživo, nego na televiziji.

Pevačica je tom prilikom konačno upoznala i omiljenog reditelja Emira Kusturicu.

- Budući da su Stevan i Milica Todorović učestvovali u Kusturičinoj operi „Dom za vešanje", puno su mi govorili o njemu kao odličnom reditelju i surovom profesionalcu. Nas dvoje smo obavili jedan kratak razgovor te večeri, koji je na mene ostavio lep utisak. Zasad nismo govorili o poslovnoj saradnji - zaključila je Tanja u razgovoru za Press.

Kristijan Golubović uhapšen u policijskoj zasedi ispred crkve svetog Marka, u kojoj je dogovorio primopredaju droge sa dilerom iz Novog Pazara. Policija uhapsila ukupno šest osoba

Kristijan Golubović (40), osumnjičen kao organizator grupe koja je na relaciji Novi Pazar - Beograd trgovala drogom, uhapšen je ispred crkve svetog Marka, u kojoj je neposredno pre toga obavio primopredaju droge! Inspektori su sačekali da Golubović i njegovi saradnici izađu iz crkve u centru Beograda, a onda su iskočili ispred njih i munjevito ih oborili na zemlju!

MUP je saopštio da je kod Golubovića, Uroša Vukovića (20) i Mirsada Fujaljkića (28) prilikom hapšenja pronađeno 25 grama heroina. Pretresom stana u kojem su boravile Kristijanova majka Milanka Golubović (60) i sedamnaestogodišnja A. K. pronađeno je još 100 grama heroina. Istovremeno sa hapšenjem u Beogradu policija je u Novom Pazaru uhapsila Safeta Ibrovića (38), šestog člana ove kriminalne grupe.

Golubović je, kako piše u saopštenju MUP-a, organizovao kriminalnu grupu koja je, na relaciji Novi Pazar - Beograd, raznosila drogu.

- Safet Ibrović je, po prethodnom dogovoru, preko Mirsada Fujaljkića jednom nedeljno slao heroin i „paracetamol", koji bi u Beogradu preuzimali Uroš Vuković i A. K. Droga bi se u stanu Milanke Golubović prepakivala u manje paketiće, koje bi Golubović potom predavao Feratu Skenderovskom (47) radi dalje prodaje. Prilikom pretresa stana koji je koristila Milanka Golubović, pored heroina, pronađeni su i 100 grama „paracetamola", jedna vagica za precizno merenje, veći broj mobilnih telefona i jedan pištolj marke „bereta" - navodi se u saopštenju MUP-a.

Sagovornik Pressa iz policije objašnjava kako je došlo do hapšenja Golubovića i otkrivanje njegove grupe:

- Sve je počelo sa hapšenjem Ferata Skenderovskog u sredu 13. januara, u Višnjičkoj ulici. On je uhapšen u Golubovićevom džipu sa osam grama heroina. Međutim, Golubović, koji je vozio džip, pušten je jer kod njega nije pronađena droga, ali je od tog trenutka za njim organizovana danonoćna pratnja jer smo sumnjali da je Skenderovski samo preuzeo krivicu na sebe kako bi Golubovića spasao hapšenja - kaže naš izvor.

Policija je od tog trenutka čekala pravi trenutak da krene u akciju hapšenja.

- Golubović i Vuković su u subotu otišli u crkvu svetog Marka, ispred koje su se našli sa Fujaljkićem. Sa njima je bila i maloletna A. K. Svi zajedno su ušli unutra. Tamo su se Golubović i Vuković odvojili na jednu stranu, a na drugu su se sklonili Fujaljkić i A. K. Golubović i Vuković su se prekrstili i pomolili, dok su Fujaljkić, koji je tog dana stigao iz Novog Pazara, dao paket sa heroinom A. K. Njoj je ovo bio prvi put da radi za Golubovića - kaže naš izvor, i nastavlja:

- Nakon razmene devojka je izašla iz crkve i otišla u iznajmljeni stan Kristijanove majke Milanke. Sačekali smo da Golubović, Vuković i Fujaljkić izađu iz crkve, a onda su ih inspektori zaskočili, oborili na zemlju i stavili im lisice na ruke. Niko od njih nije ni stigao da pruži otpor, bili su potpuno zbunjeni. Na Golubovićevom licu videli su se šok i neverica - kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, nedavno hapšenje Ferata Skenderovskog promenilo je ustaljenu rutinu po kojoj se odigravala primopredaja droge.

- Do hapšenja Skenderovskog primopredaja se odvijala u blizini Glavne autobuske stanice u Beogradu. Međutim, zbog njegovog hapšenja odlučeno je da se promeni lokacija, pa je izabrana crkva svetog Marka kao pogodno mesto. Prema našim saznanjima, ova trgovina trajala je poslednjih šest meseci, a nedeljno je iz Novog Pazara stizalo između 100 i 200 grama heroina - kaže naš izvor iz policije.

Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je juče da to tužilaštvo prati sve u vezi sa hapšenjem Kristijana Golubovića.

- Zamenik specijalnog tužioca prisustvovao je saslušanju i pratimo sve što se dešava. Pošto budu prikupljeni svi relevantni podaci, donećemo odluku da li ćemo preuzeti predmet ili će, s obzirom da je oduzeta količina droge mala, slučaj ostati u nadležnosti Višeg tužilaštva u Beogradu - rekao je Radisavljević.

Čak 3.600 kupaca u Beogradu žalilo se prošle godine inspekciji na kvalitet aparata za domaćinstvo. Najčešće se kvare frižideri, veš-mašine i kompjuteri

U Beogradu je prošle godine 3.600 potrošača podnelo prijavu Tržišnoj inspekciji žaleći se na kvalitet bele tehnike i aparata za domaćinstvo! Šef Odeljenja za zaštitu potrošača Nada Đorđević kaže da kupci najčešće reklamiraju frižidere, šporete, veš-mašine, televizore i kompjutere!

Na adresu Tržišne inspekcije mesečno stigne oko 300 žalbi na neispravnost bele tehnike i kućnih aparata. Prema rečima Nade Đorđević, u najvećem broju slučajeva žalbe se rešavaju poravnanjem, a kada je prigovor osnovan, prodavci se trude da zadovolje potrošača.

Roba sa deponije

- Ukoliko je prigovor opravdan, kupac ima pravo da za kupljenu robu traži povraćaj novca ili da izvrši zamenu za neku drugu robu - kaže Đorđevićeva.

Ona je istakla da za Tržišnu inspekciju veliki problem predstavlja i to što građani koriste zanatske usluge majstora čije reklame se nalaze na flajerima u poštanskim sandučićima ili su izlepljene po drugim mestima.

- Ti brojevi telefona se menjanju i često ne možemo da stupimo u kontakt kako bismo izvršili reklamaciju - objašnjava Đorđevićeva, i dodaje da se potrošači uglavnom žale na kvalitet urađenog posla i cenu usluge koja im je naplaćena.

Predsednik Nacionalne asocijacije zaštite potrošača Goran Papović kaže za Press da je Srbija, kada se radi o uvozu bele tehnike i kućnih aparata, postala deponija Evrope i zemalja Dalekog istoka!

- Pošto kod nas ne postoje uređeni standardi kvaliteta i adekvatna kontrola, na našem tržištu završava roba koja se u Evropi povlači iz prodaje i vraća proizvođaču. Često se dešava da se ta roba pokvari istog dana kada je kupac doveze kući. Zato jedva čekamo da se usvoji novi zakon o zaštiti potrošača, koji predviđa da ako se kvar desi u prvih šest meseci, kupac ima pravo da vrati robu i dobije natrag svoj novac. Znači, ako se kvar desi u prvih šest meseci, smatra se da je roba kupljena neispravna - ističe Papović.

On otkriva za Press da je na adresu Nacionalne asocijacije za zaštitu potrošača u 2009. godini stiglo oko 9.000 žalbi na kvalitet kupljene robe.

- Najveći deo tih žalbi odnosi se na loš kvalitet bele tehnike i kućnih aparata - ističe Papović.

Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Beograda kaže za Press da nije tajna da Srbija spada u grupu zemalja sa vrlo niskim stepenom zaštite prava potrošača!

- Više od 3.000 žalbi koje su nam pristigle u toku prošle godine potvrđuju da se najveći problemi javljaju kada je u pitanju bela tehnika, kućni aparati, kompjuteri, mobilni telefoni i zanatske usluge. Gledano pojedinačno, najčešće se radi o žalbama na kvalitet veš-mašina, frižidera, zamrzivača, mašina za pranje posuđa i kompjutera. Značajan je i broj pritužbi na kvalitet automobila, a potrošači nam se vrlo često žale i na kvalitet obuće i hrane - ističe Bogosavljević.

Prevare sa popravkama

Naš sagovornik upozorava da najveći broj kvarova na beloj tehnici, aparatima za domaćinstvo, kompjuterima i mobilnim telefonima nastaje u periodu neposredno po isteku garantnog roka, pa su građani prinuđeni da popravku plate iz svog džepa.

- Potrošači su tada prinuđeni da sami plaćaju popravku faktički novih aparata. Nekada su te popravke toliko skupe da im se uopšte ne isplate, pa nemaju kud nego da kupe novu robu - kaže Bogosavljević.

Bogosavljević upozorava na nepošten odnos pojedinih prodavaca i proizvođača prema potrošačima.

- Recimo, kupac kupi mašinu za veš koja se posle mesec dana pokvari. Trgovac osporava zamenu i upućuje kupca na servisera. Serviser dođe, pogleda i kaže da se radi o kvaru koji zahteva deo koji se nabavlja u inostranstvu. „Popravljena" mašina bude vraćena posle mesec dana, a onda se ubrzo opet pokvari. Serviseri dođu, opet je odvezu na popravku, a kupac za sve to vreme pere veš na ruke - priča Bogosavljević.

Vakcinacija školske dece protiv svinjskog gripa počinje sutra i trajaće do kraja januara!

Epidemiolog i član Radne grupe za pandemiju Vladimir Petrović kaže za Press da je u Srbiji do sada vakcinisano svega 4.200 dece uzrasta do 14 godina. On tvrdi da vakcinu mora primiti najmanje 200.000 školaraca da bi se izbeglo širenje svinjskog gripa i novi prinudni raspust!

- Oko 4.200 dece uzrasta od šest meseci do 14 godina je vakcinisano, a trebalo bi da se vakciniše njih oko 200.000 da bi smo imali povoljniju epidemiološku situaciju. U Srbiji je u proteklih 10 nedelja epidemijom novog gripa bilo obuhvaćeno oko 15 odsto dece školskog uzrasta. Ako bi u narednom periodu bilo vakcinisano 25 odsto školaraca, imali bismo manje obolelih u drugim uzrasnim grupama, smanjila bi se jačina novog talasa gripa, a epidemiološka situacija bila bi slična onoj tokom novembra i decembra - ističe dr Petrović.

Veoma mali broj vakcinisane dece Petrović objašnjava strahom koji se kod roditelja stvorio zbog kontradiktornih informacija koje su u proteklom periodu stizale na račun nove vakcine.

- Vakcina sigurno čuva zdravlje i obezbeđuje normalan život dece i njihovih roditelja - kaže Petrović.

On je objasnio da će se vakcinacija sprovoditi u školskim dispanzerima preko izabranih lekara. U zavisnosti od odziva školske dece za vakcinaciju i broja obolelih, Radna grupa za pandemiju će naknadno doneti odluku da li će biti novog prinudnog raspusta.

Prvi privatni klinički centar u Srbiji otvoren je juče na Novom Beogradu. Bolnica ima više od 60 ležajeva, a prostire se na 6.000 kvadrata. Poseduje najsavremeniju medicinsku opremu, uključujući i magnetnu rezonancu, rendgen, mamograf i multisajs skener

Direktor privatnog kliničko-bolničkog centra prof. dr Miljko Ristić istakao je da je otvaranje ovakve ustanove značajno jer će pacijenti na jednom mestu moći da dobiju kvalitetno lečenje i uslugu po uzoru na zemlje sa najjačim zdravstvenim sistemima. On je istakao da su po prvi put u regionu pod jednim krovom objedinjeni centar za radiološku dijagnostiku i invanzivna radiologija - angiosala.

- Planiramo da zaposlimo visokostručne kadrove, 140 stručnjaka, koji će biti na usluzi Beograđanima i svim građanima Srbije - rekao je Ristić.

Na četiri sprata ove bolnice raspoređeni su dva operaciona bloka i dnevna bolnica, u kojima se nalazi sedam operacionih sala. Centar raspolaže sa dve intenzivne i dve poluintenzivne nege, bolesničkim sobama i luksuzno opremljenim apartmanima. Operacione sale imaju najsavremeniju opremu za izvođenje najkomplikovanijih hirurških procedura iz oblasti kardiohirurgije, laparoskopske, ginekološke, urološke, onkološke, ortopedske, estetske i oftamološke hirurgije.

Svečanom otvaranju privatnog KBC-a prisustvovao je i državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Periša Simonović. On je istakao da bi ovaj primer trebalo i drugi da slede i pozvao sve koji žele da investiraju da ulažu zdravstvo.

Kao vlasnici prvog privatnog KBC-a predstavljene su porodice Pavlović i Zečević, koje se na svečanom otvaranju nisu zvanično obratile prisutnim gostima.

Bankari očekuju da će Srbija ove godine imati nastavak pada BDP-a od 0,5 odsto, a ne rast od 1,5 procenta, kako je Vlada procenila

Analitičari međunarodne bankarske grupacije Unikredit u januarskom izveštaju procenili su da će bruto domaći proizvod Srbije u 2010. godini imati pad od 0,5 odsto. Prognoza bankara suprotna je očekivanjima Vlade Srbije, koja je budžet za ovu godinu bazirala na privrednom rastu od 1,5 odsto.

Nova procena pada BDP-a Srbije u 2010. godini blaža je nego u prethodnom kvartalnom izveštaju Unikredit grupacije, kada je projektovan pad od 0,7 odsto.

Slaba kupovna moć

- Iako Vlada Srbije namerava da poveća investicije da bi podstakla rast u 2010. godini, postoji veliki broj izazova, tako da je zadržana prognoza za nastavak pada BDP-a ove godine - navodi se u kvartalnom istraživanju o ekonomijama u centralnoj i istočnoj Evropi.

Kako su bankarski stručnjaci naveli, iako je Vlada Srbije napravila budžet na osnovu procene da će rast proizvodnje u 2010. godini biti 1,5 odsto, verovatniji je ishod o daljem blagom padu BDP-a, uz mogućnost da minus bude i snažniji. Analitičari Unikredit grupacije pad BDP-a za 0,5 odsto procenjuju na osnovu očekivanja da će domaća tražnja u Srbiji ove godine ostati slaba, da će doći do rasta nezaposlenosti i da je za pokretanje planiranih investicija u infrastrukturu potrebno vreme. Tako će se uticaj tih ulaganja na rast privrede osetiti kroz duži period.

Tek za 2011. godinu projektovan je rast BDP-a u Srbiji od 1,3 odsto, a analitičari Unikredit grupacije istakli su da program sa Međunarodnim monetarnim fondom i pozajmice međunarodnih kreditora i Rusije za infrastrukturne projekte predstavljaju podršku Srbiji.

Domaći ekonomski analitičari sa kojima smo razgovarali slažu se da je u 2010. godini izvesniji blagi pad ili stagnacija nego rast proizvodnje. Ove prognoze, kao i Unikredit grupacija, zasnivaju na slaboj tražnji, rastu nezaposlenosti i sporom ostvarivanju planiranih investicija.

Vlada se preračunala

Ekonomista Milan Kovačević kaže da je rast od 1,5 odsto BDP-a, koji je projektovala Vlada Srbije u dogovoru s MMF-om, veoma neizvestan.

- Teško da će Srbija imati takav rast ako su penzije i plate u javnom sektoru zamrznute, a privatni sektor se guši u problemima i štednju zasniva na smanjenju zarada ili otpuštanju radnika. Rast privrede moguć je jedino ako dođe do buma izvoza, a poznato je da je u Srbiji malo toga eksportno orijentisano. Pre ćemo imati pesimistični scenario kretanja BDP-a, nego optimističnu najavu rasta od 1,5 odsto - ističe Kovačević.

Da će zamrzavanje plata i penzija i slaba domaća tražnja negativno uticati na rast BDP-a smatra i ekonomista Zoran Popov. On kaže da je realnije da srpska privreda u 2010. godini stagnira.

- Domaća tražnja biće slaba, a investiciona tražnja neće biti tolika da bi mogla značajno da utiče na privredni rast. Na izvoznu tražnju, koja bi podstakla rast BDP-a, može uticati industrijska proizvodnja od koje se očekuje oporavak. Sve to zajedno dovešće do toga da u 2010. godini nemamo dalji pad BDP-a, ali imaćemo pad životnog standarda. Ako dođe do rasta privrede, to može biti samo na nivou statističke greške od oko 0,5 odsto - navodi Popov.

Radnici kuršumlijskih preduzeća „Kopaonik" i „7. juli", koji već osmi dan drže u blokadi magistralni put Niš-Priština, danas će radikalizovati protest uz podršku zaposlenih u privatnom sektoru i učenika i nastavnika osnovnih i srednjih škola

Najavljena je obustava rada privatnih radnji i škola, a radnici očekuju i podršku zaposlenih u lokalnoj samoupravi i drugim državnim institucijama koji su im se i prethodnih dana pridruživali. Najavljen je i dolazak nekoliko stotina radnika iz Prokuplja koji dele sudbinu kolega iz Kuršumlije.

- Pozvali smo sve zaposlene u državnim institucijama na građansku neposlušnost, ali i sve građane da nam se pridruže u ovom opravdanom protestu - ističe Radovan Eraković, jedan od predstavnika radnika. On je podsetio da su osnovni zahtevi radnika pokretanje proizvodnje u pogonima kombinata „Kopaonik", povezivanje radnog staža i isplata zaostalih plata i doprinosa.

Ukazujući na teško socijalno stanje u Kuršumliji, izazvano neuspešnim privatizacijama preduzeća, predstavnici sindikata ukazuju da protest radnika predstavlja zapravo bunt svih stanovnika ove opštine, ali i cele Toplice koja spada u red najsiromašnijih regiona u Srbiji.

Dejan Milošević, potpredsednik kuršumlijske opštine, ističe da je lokalna samouprava nemoćna da reši problem radnika, ali da se sa njima solidariše i daje im svaki vid podrške.

- Prema dosadašnjim saznanjima, za kupovinu „Kopaonika" zainteresovana je firma iz Francuske, što bi omogućilo pokretanje proizvodnje u ovom nekadašnjem gigantu - kaže Milošević. On dodaje da zbog nezaposlenosti svake godine kuršumlijsku opštinu napusti po 1.000 stanovnika, naglašavajući da država mora da sagleda i pomogne razvoj ovog dela zemlje koji je strateški važan, jer se u dužini od 105 kilometara graniči sa Kosovom.

Borivoje Urošević, predsednik štrajkačkog odbora, kaže da vlast namerno ignoriše proteste radnika, očekujući da se vremenom oni smanje i obustave.

- Nećemo odustati od ovog vida protesta sve dok se nadležni iz Vlade Srbije ne zainteresuju za naš problem i sagledaju naše zahteve - kaže Urošević. On ističe da je oko 2.000 radnika preduzeća „Kopaonik" i konfekcije „7. juli" poslednjih nekoliko godina bez posla i primanja.

Od mafijaških grupa prošle godine zaplenjena imovina vredna više desetina miliona evra. Oduzeta vozila kriminalaca parkirana ispred Specijalnog suda!

Ministarka pravde Snežana Malović i specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavili su juče da je tokom 2009. godine od kriminalaca zaplenjena imovina vredna nekoliko desetina miliona evra. Ova imovina uglavnom potiče od članova kriminalnih grupa koje se bave trgovinom narkoticima.

- Mislim da postoji i politički i društveni konsenzus da organizovanom kriminalu kažemo: „Dosta je bilo"! Nemamo nameru da ubiramo jeftine političke poene na ovaj način, već da obezbedimo sigurnost našim građanima. Nas ne zanimaju hapšenja da bismo slikali sudije ili fudbalere koji se hapse, nama je potrebna pravda, jer niko nije jači od države - izjavila je ministarka Snežana Malović.

Auto-sajam ispred suda

Specijalni tužilac Miljko Radisavljević rekao je da je od marta prošle godine, kada je počela primena Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom, pokrenuta 21 finansijska istraga protiv 208 ljudi.

- Oduzet je veliki broj najluksuznijih automobila, a podneti zahtevi se odnose i na jedan poslovno-stambeni objekat, sedam porodičnih kuća, tri pomoćne zgrade, 17 stanova ukupne površine od oko 1.100 metara kvadratnih i 20 automobila. Oduzete su velike količine narkotika i novca - rekao je Radisavljević.

Ministarka Malović je precizirala da je od ljudi koji najčešće nemaju ni dana radnog staža zaplenjeno 30 vrlo luksuznih automobila. Ona je sa novinarima prošetala ispred zgrade Specijalnog suda, gde je bilo poređano 16 automobila bez tablica, koji su oduzeti narko-mafijama. Najjeftiniji među njima su nova „opel korsa" i „reno klio", koji koštaju oko 15.000 evra, a najskuplji je džip „porše kajen", koji prema rečima ministarke košta više od 100.000 evra! Ovaj džip, prema saznanjima Pressa, oduzet je od Suada Musića, trgovca drogom iz Novog Pazara.

Na parkingu su bila i dva džipa „BMW X6", ali i „grand čiroki", kao i „golfovi", „pežoi" i „mercedesi" oduzeti od kriminalaca. Najveći deo oduzete imovine zaplenjen je od uhapšenih narko-dilera u akciji „Balkanski ratnik", ali i od grupa Darka Ercega, Darka Eleza i Strahinje Rašete, kao i trgovaca drogom iz Sandžaka i sa juga Srbije.

- Ovo što vidite je samo jedan manji deo zaplenjene imovine od kriminala. Dok ljudi pošteno rade, drugi razgrađuju državno tkivo. Gospodo, ono što ste ukrali vratićemo građanima i od ovog novca mi ćemo otvarati vrtiće, škole, pomagati institucije koje se bore protiv kriminala. Dok jedan radnik u rudniku rizikuje svoj život ceo radni vek, jedan narko-diler za veče zaradi njegovu životnu platu - poručila je Malovićka.

Novac od kokaina

Na konferenciji za novinare prikazan je i video-snimak zaplene 544.000 evra od članova jedne narko-grupe (snimak na pressonline.rs). Iako tužilac Radisavljević i ministarka Malović nisu želeli da otkriju o kojoj kriminalnoj grupi je reč, saznajemo da se radi o novcu koji je zaplenjen od Dragana Labudovića. On je u oktobru 2009. uhapšen u akciji „Balkanski ratnik", kada su uhvaćeni i članovi grupe koja je iz Urugvaja pokušala da prošvercuje 2,8 tona kokaina. Labudoviću je tada oduzet i džip „BMW X6", koji je juče bio izložen ispred zgrade suda.

- Više od pola miliona evra koje smo zaplenili bilo je u apoenima od 10, 20 i 50 evra, što ukazuje da je sakupljen od ulične prodaje narkotika - rekao je Radisavljević.

Ministarka Malović je rekla da je i to „samo jedan manji deo zarade jedne narko-grupe".

- Zaplenjeni novac je dovoljan da se dom u Zvečanskoj, Dom za autističnu decu na Bežaniji i Dom za hendikepiranu decu u Pančevu obezbede za deset narednih godina, da se isplati 4.000 penzija, 5.000 dečjih dodataka. Ovo je tek početak - poručila je Malović.

Vladika niški Irinej izjavio je da će novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve biti izabran u petak, 22. januara, na izbornom Saboru SPC i da ne veruje da će Sabor trajati dan duže

On je dodao da će novi patrijarh biti izabran apostolskim žrebom i da nije moguće promeniti način izbora na ovom izbornom Saboru.

- Način izbora patrijarha može se menjati, ali samo u prisustvu patrijarha. Bez patrijarha ne može da bude izmene. Prema tome, sledeći patrijarh koji bude izabran, ako želi i ako sabor to želi, može da vrati na ustavno biranje patrijarha. Bez patrijarha to ne može - rekao je Irinej.

Ustav SPC iz 1947. godine predviđao je da patrijarha bira crkveno-narodni sabor, ali je kasnijom izmenom uveden apostolski žreb. Prema ovom načinu, patrijarh se bira od trojice episkopa koja zajedno budu imali podršku više od polovine svih članova Sabora. On je kazao da će od tri koverte sa imenima trojice episkopa sa većinom glasova, monah SPC izabrati jedan sa imenom novog patrijarha.

- Može da bude više krugova glasanja, dok se ne dobije potreban broj glasova za lice koje bi ušlo u uži izbor, može da se uđe u drugi dan, ali ne verujem. Predsednik Sabora objavljuje ime izabranoga, a ustoličenje će biti verovatno u nedelju - rekao je Irinej.

Prema njegovim rečima, patrijarha na Saboru biraju samo episkopi i vikari, oni episkopi koji nemaju eparhiju, nego su pomoćni organi pojedinih episkopata.

- I oni imaju prava da biraju, da glasaju, ali ne i da budu birani. To isto se odnosi i na episkope koji nisu proveli pet godina na eparhiji, oni glasaju ali ne mogu da budu birani - rekao je vladika Irinej.

Vladika je ocenio da nagađanja i medijske spekulacije o novom patrijarhu ne potiču iz crkve.

- To su novinarska nagađanja. Verovatno neko ima simpatije, neko antipatije prema nekome, ali to je sve van crkve. Te priče o pojedinim episkopima su priče ulice, mi se u saboru dobro poznajemo i znamo kakav je ko, šta može da učini i doprinese ulozi i značaju i crkve, i taj će momenat odlučivati izbor novog patrijarha - rekao je Irinej.