Besplatna Zabava

Archive for January 22nd, 2010

Italijanke su najpričljivije na svetu (45.000 reči dnevno), Nemci najnesigurniji muškarci, Azijatkinje „spremne da kuvaju i čiste bez gunđanja", u Kaliforniji je monogamija nepopularna, u Rusiji se traži strani pasoš, a u Latinskoj Americi vlada - seks

Vize su ukinute, srpski pasoš opet nešto znači, mladi samo treba da stave ranac na leđa i da izaberu destinaciju na koju žele da odu. Ovako u najkraćem glasi idealizovana poruka srpskoj mladeži s kraja prošle godine, u trenutku kada su službenici EU odlučili da za nas razmekšaju svoje granice. Ipak, novčana prepreka ostaje i dalje visoko podignuta za mnoge u „najboljim godinama", pa i one u „nešto manje dobrim", željnim upoznavanja inostranih predela i ljudi. Do rušenja i tog zida, ma koliko potrajalo, srpski omladinci razmenjuju informacije o dalekim zemljama, upoznajući mentalitete žena i muškaraca širom sveta, između ostalog i preko sajta „Road Junky travel".
Na njemu se nude praktični saveti onima koji u različitim krajevima planete žele da se zbliže sa lokalnim stanovništvom. Kako god ko to zbližavanje tumačio. Često ti prikazi iz vizure stranaca deluju pojednostavljeno, zasnovani su na stereotipima, ali su pisani na osnovu iskustva hodočasnika. Tako „Road Junky travel" ističe da su među najlepšim ženama u Evropi Mađarice, da Tajlanđanke i nisu tako razuzdane kako se misli, a da u Iranu mladi pozajmljuju bebe od rodbine da bi delovalo da su u braku i da mogu nesmetano da se drže za ruke.

Po skali atraktivnosti „Road Junky travel" Argentinu postavlja na sam vrh. Tvrde da je u Argentini lako zakazati sastanak, jer ljudi imaju tipičan latinski pristup intimnosti, ali pozivaju na oprez jer će, kako kažu, muškarci štititi svoje sestre i rođake. Međutim, oni koji su bili u poseti zemlji gaučosa tvrde da možete dobiti glavobolju pokušavajući da odgonetnete kako to da je ista devojka zagrejena prvog dana, a već drugog hladna. Ako se jednog dana zadržite sa devojkom u prijatnom razgovoru, ne očekujte da će vas se sutra setiti, naročito u Buenos Ajresu. Ženama, kažu, nije teško da stupe u kontakt sa Argentincima, pa se tako jedan od turista žali kako su oni čak pokušali da poljube njegovu devojku kada on nije bio prisutan.

Brazil je veoma seksualno liberalna zemlja i susreti se događaju vrlo lako. Poljubac ne obavezuje i u mnogim slučajevima je samo deo večernje zabave. Oni koji očekuju da vide devojke u toplesu biće razočarani, ali je i bikini „sasvim u redu". Osmeh je poziv na razgovor, a navalentni i nepristojni ostaće bez odgovora. Devojke iz bogatih naselja obično nisu impresionirane „gringosima", već priliku traže u svom okruženju, dok siromašnije mogu da se ponadaju da će u zapadnjaku naći rešenje za svoje finansijske probleme. Većina Brazilki je izrazito ljubomorna i spremna da se posvađa sa svojim partnerom ukoliko oseti da on gleda druge. Postoji teorija da tako kopiraju ponašanje junakinja iz svojih omiljenih telenovela. Brazilci su prilično navalentni i „kidišu na sve što ima suknju, bez obzira na klasu, boju ili nacionalnost". Ne čekaju da ih devojka prva pozove, već joj oni priđu stavljajući joj ruku oko struka, dok je u Salvadoru čak uhvate za kosu i privuku sebi.

Venecuela je označena kao „raj Južne Amerike - zaista", zbog velikog broja izuzetno lepih žena. Ali, Venecuela je „mačo zemlja" i devojke gotovo da očekuju da ih njihovi muškarci tretiraju prilično grubo. Da ih povremeno ostave kod kuće, odu na pijanku sa prijateljima, zatim u bordel i vrate se kući tek narednog dana. Onda nastupa svađa, pa pomirenje - do sledećeg puta, kada muškarac sve to učini ponovo.
Za Azijatkinje ističu da su ženstvene, „spremne da kuvaju i čiste bez gunđanja". Vrlo su sličnog izgleda, sa ravnom crnom kosom, lutkastog lica, često stidljive, za razliku od „nešto maskuliniziranih žena sa Zapada". Međutim, od njih, naročito na Tajlandu i Vijetnamu, ne treba očekivati romantičnu ljubav, već više čulnu. Momci iz Azije nisu preterano zainteresovani za komunikaciju sa devojkama sa Zapada, jer nisu kao domaće žene spremne na ulogu pokornih. U noćnim klubovima u Pekingu mlade devojke plešu kineske igre, piju i proveravaju svoj engleski sa momcima koji su pristigli sa Zapada. Obrnuta situacija je sa muškarcima, jer lokalni momci izbegavaju kontakte sa strankinjama. Antropolog amater sa sajta nudi objašnjenje: možda Kinezi i nisu toliko privlačni atraktivnim strankinjama. Japansko društvo je sasvim otvoreno, masaža se reklamira na svakom koraku, ali su na ličnom nivou Japanci vrlo stidljivi i najveći deo vremena će proći dok vi ne napravite prvi korak. Većina japanskih devojaka je naučena da bude pokorna muškarcima i pratiće vas u stopu. U Bangkoku, na Tajlandu, poznatoj destinaciji erotskog turizma, potrebno je najpre proveriti - ko je kojeg pola. Većina muškaraca koja se tamo uputi zamišlja Tajland kao raj u kome devojke veoma dobro izgledaju u svako doba dana i otvorene su za komunikaciju. Međutim, većina tamošnjih žena je rezervisanija od mnogih zapadnjakinja.

Dejting u Australiji u velikoj meri zavisi od toga da li su partneri iz grada ili seoskih područja. Stavovi prema zbližavanju su prilično liberalni i religija ima mali uticaj, a žene jedino imaju „strah od trudnoće ili od toga da se njihove nage fotografije ne nađu na internetu". Jedan od posetilaca podseća da iz Australije potiču mnoge svetske lepotice, ali i dodaje da baš zato „lepa žena može vrlo lako sebi da izabere društvo".
- Možete biti te sreće da ona obožava vaš strani akcenat, ali je to malo verovatno. Postoji rešenje: alkohol. Australijanake su poznate po tome što vole da uživaju u piću, što predstavlja veliki problem nacije, naročito raširen među tinejdžerima i ženama u dvadesetim. To, takođe, znači da će vas lakše ostaviti, ne sećajući se šta se događalo prethodne noći.

Kažu da se na Kubu može primeniti izreka: „Novac možda ne može kupiti ljubav, ali je može iznajmiti". U sparnoj, vlažnoj zemlji seksualnost teži da bude slobodna i opuštena, pa se u vazduhu oseća strast. Avioni su prepuni evropskih muškaraca koji dolaze na Kubu u potrazi za crnim devojkama iz svojih snova. U porastu je i seksualni turizam za žene, kod kojih su mladi kubanski momci sve više na ceni. To se na Kubi ne smatra prostitucijom, nego običnom „interesnom vezom". Da li se na Kubi može pronaći ljubav? Da, ali bi za to trebalo govoriti španski, kako biste razumeli lokalnu kulturu.
Religiju i kulturu u Indiji teško je razumeti bez muško-ženskog odnosa, jer su čulni odnosi rezervisani isključivo za brak. Žene brižno paze na svoj ugled, a ako je jedna devojka učinila nešto nedolično, sramota se širi i na njene sestre. Naravno, nešto liberalniji odnosi su u većim sredinama, za razliku od seoskih.
U Iranu je pitanje slobodnog izražavanja ljubavi veoma složeno. Mladi se kriju da ih neko ne bi video i kada se drže za ruke. Da bi izbegli progon policije, mladi Iranci pribegavaju trikovima - pozajmljuju bebe od rodbine kako bi delovalo da su u braku. Stvar je nešto jednostavnija ako momak ima auto, ali to je luksuz koji većina ne može sebi da priušti. U Iranu se od frustriranih momaka može čuti kako sanjaju o tome da odu u Kaliforniju.
A u Kaliforniji vladaju prilično razuzdani odnosi, pa je monogamija prilično nepopularna. Jedan od boljih načina za uspostavljanje prvog kontakta su, savetuju oni koji su tamo boravili, priče o hiromantiji, tarotu i astrologiji.
U Evropi, bar prema tvrdnjama sajta, Mađarice imaju reputaciju najlepših u istočnoj Evropi. Mađari su mešavina rasa, što je uticalo na to da se uklone ružni geni. Mađarice su prilično raznolike po izgledu, neke su plave, druge brinete, neke blede kao Irkinje, a druge bi mogle da prođu i kao Grkinje. Na neki način, Mađari su prilično staromodni kada je u pitanju romantika. Mađarice očekuju da je muškarac spreman da za njih uradi dosta ludih stvari, ali i da im pokloni cveće, odvede negde (gde će, naravno, on platiti). To je potrebno ponoviti nekoliko puta pre nego što se započne ozbiljnija veza. Ako ste žena, sastanak sa Mađarom je, tvrde, mnogo lakši. Strankinje su u toj zemlji novina, posebno one koje ne izgledaju evropski.

Italija je zemlja u kojoj „ljudi vole da vole". Na vrhu prioriteta Italijana su ljubav i romantika, ali ipak „iza dobre testenine". Italijanke su najpričljivije na svetu (45.000 reči dnevno), ali provode sate doterujući se. One su, ipak, nezavisnije od muškaraca, koji su više vezani za svoje majke. Mlađi muškarci u Italiji spremni su da izdvoje gomilu novca na skupu garderobu, nakit i frizuru.
Ako se nadate da ćete u Velikoj Britaniji uspeti da zakažete dejt, verovatno će prvi potez biti na vama. Učenici stranih jezika često iz Britanije odlaze sa mnogo manjim samopouzdanjem od onog kada su došli na Ostrvo. Ne očekujte da posle jednog razgovora nekome možete staviti ruku oko struka, objašnjavaju turisti.
U Irskoj je veoma lako stupiti u razgovor - ako ste pušač. Zbog zabrane pušenja pronaći ćete istomišljenike u barovima gde je dozvoljeno pušenje, a u Irskoj je napravljena složenica, reč koja se odnosi na kombinaciju pušenja i flertovanja - „smirting". Irski akcenat proglašen je za najprivlačniji na svetu, Dablinci su zabavni, a u tom gradu žive bogati i bezbrižni ljudi - što je je uslov za zabavu.
Za Nemačku kažu da treba zaboraviti na stereotipe - „Hajdi i pletenice", jer su moderni Nemci „pametni, kul i seksi". Nemci su dobro obučeni, atletski građeni, elegantni i lepi. Nemice svi zamišljaju kao punačke plavuše sa pletenicama koje nose deset čaša piva. Ove žene postoje, naravno, ali to je stereotip. One su odrasle u zemlji jednakosti, dominantne su u većini aspekata života, posebno u biznisu. Devojke vole da se smeju, zabavljaju, mrze mačo tipove, a laskaju im pažnja i romantika. I uvrežena priča o Nemcima kao hladnim, proračuntim tipovima sa brkovima i kosom koja pada po vratu je prošlost, jer su oni „iznenađujuće osetljivi, skoro do tačke da su potpuno nesigurni u sebe".

Momci koji dođu u Rusiju mogu biti šokirani velikim brojem žena, od kojih mnoge veoma dobro izgledaju. One svojim oblačanjem žele da impresioniraju muškarce, kojih je još od kraja Drugog svetskog rata mnogo manje od pripadnica lepšeg pola. Ruskinje su zainteresovane za strance, posebno zapadnjake, zbog njihovih pasoša, ali i zbog toga što imaju više novca, a piju manje od Rusa. Za strankinje Rusija nije eldorado, zbog velike konkurencije u drugim ženama.
Srbijom se, bar zasad, „Road Junky travel" nije bavio, ali bi svojom ocenom ovdašnjih žena možda mogao da im pomogne holivudski superstar Džoni Dep, koji je je pre neki dan izjavio: „Srpkinje krasi staromodna lepota, imaju u očima neku posebnu dubinu i deluje kao da u njima nose istoriju dugu 2.000 godina"?! Veliki pesnik Jovan Dučić je u svom možda najčitanijem delu „Blago cara Radovana", praveći razliku između Srpkinja i drugih Evropljanki, zapisao: „Francuskinja nije supruga nego ljubavnica i majka; Talijanka je supruga i majka; Španjolka je majka, a Ruskinja je ljubavnica. Srpkinja je od svih drukčija: kad je najčistiji tip, ona je čoveku sestra."

Jedna ulica u Beogradu mogla bi da ponese ime Brisa Tatona, Francuza koji je ubijen u septembru. Komisija za imenovanje ulica i trgova će na prvoj narednoj sednici odlučivati o ovom predlogu. Inicijativu da se po Tatonu nazove ulica pokrenula je Koalicija mladih protiv nasilja, čiji su predstavnici juče gradskoj vlasti predali više od 5.000 potpisa.

Akcija obeležavanja mesta na kom su huligani 17. septembra, na Obilićevom vencu, naneli mladom francuskom državljaninu povrede od kojih je 12 dana kasnije preminuo, simbolično je posvećena svim žrtvama nasilja na ulicama Beograda. Prihvatanju inicijative prisustvovali su gradonačelnik Dragan Đilas, zamenik predsednika Skupštine grada Zoran Alimpić i predsednik Komisije za imenovanje ulica i trgova Petar Đorđević.

- Grad će se uključiti u projekte ovih mladih ljudi, koji imaju energiju i želju da se bore protiv nasilja koje se s vremena na vreme događa na ulicama Beograda. Sada više nema nijednog opravdanja da ne započne akcija protiv svih onih koji su pretnja bezbednosti građana. Realno gledajući, te ljude moramo da smestimo u zatvor, da se ovakvi događaji više ne bi ponavljali. Uzalud svi mostovi, obdaništa, nove škole, bulevari, železnica i metro ako građani na ulici treba da razmišljaju da li će neki ljudi, bili oni pod dejstvom alkohola ili ne, da ih prebiju zato što im se ne dopadaju - rekao je Đilas.

Dušan Vokalica iz Koalicije mladih protiv nasilja istakao je da nije dovoljna samo borba policije i tužilaštva, već u borbu protiv nasilja treba uključiti sistem vrednosti, obrazovanje, kulturu, medije i svaki drugi oblik javnog delovanja.

Ukoliko odluka Komisije za imenovanje ulica i trgova bude pozitivna,  sa njom treba da se saglasi i Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Po davanju saglasnosti, o odluci komisije glasaće odbornici Skupštine grada Beograda, naveo je Petar Đorđević.

Jedna ulica u Beogradu mogla bi da ponese ime Brisa Tatona, Francuza koji je ubijen u septembru. Komisija za imenovanje ulica i trgova će na prvoj narednoj sednici odlučivati o ovom predlogu. Inicijativu da se po Tatonu nazove ulica pokrenula je Koalicija mladih protiv nasilja, čiji su predstavnici juče gradskoj vlasti predali više od 5.000 potpisa.

Akcija obeležavanja mesta na kom su huligani 17. septembra, na Obilićevom vencu, naneli mladom francuskom državljaninu povrede od kojih je 12 dana kasnije preminuo, simbolično je posvećena svim žrtvama nasilja na ulicama Beograda. Prihvatanju inicijative prisustvovali su gradonačelnik Dragan Đilas, zamenik predsednika Skupštine grada Zoran Alimpić i predsednik Komisije za imenovanje ulica i trgova Petar Đorđević.

- Grad će se uključiti u projekte ovih mladih ljudi, koji imaju energiju i želju da se bore protiv nasilja koje se s vremena na vreme događa na ulicama Beograda. Sada više nema nijednog opravdanja da ne započne akcija protiv svih onih koji su pretnja bezbednosti građana. Realno gledajući, te ljude moramo da smestimo u zatvor, da se ovakvi događaji više ne bi ponavljali. Uzalud svi mostovi, obdaništa, nove škole, bulevari, železnica i metro ako građani na ulici treba da razmišljaju da li će neki ljudi, bili oni pod dejstvom alkohola ili ne, da ih prebiju zato što im se ne dopadaju - rekao je Đilas.

Dušan Vokalica iz Koalicije mladih protiv nasilja istakao je da nije dovoljna samo borba policije i tužilaštva, već u borbu protiv nasilja treba uključiti sistem vrednosti, obrazovanje, kulturu, medije i svaki drugi oblik javnog delovanja.

Ukoliko odluka Komisije za imenovanje ulica i trgova bude pozitivna,  sa njom treba da se saglasi i Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Po davanju saglasnosti, o odluci komisije glasaće odbornici Skupštine grada Beograda, naveo je Petar Đorđević.

Stanari solitera u Bulevaru despota Stefana dan posle požara počeli da sređuju uništene stanove. Oni na višim spratovima oštećeni od dima i vatre, a na nižim voda podigla parket i oštetila nameštaj

Požar koji je u četvrtak izbio na devetom spratu solitera u Bulevaru despota Stefana verovatno bi imao manje razmere da su vatrogasci imali adekvatan prilaz ulazu. Lokali kojima je zgrada potpuno opkoljena kao i parking sa bočne strane solitera onemogućili su prilaz, pa su vatrogasci morali da razvlače više od sto metara creva kako bi stigli samo do prizemlja!

Stanari solitera dan posle požara u očaju su gledali uništene stvari i stanove i pravili planove odakle da počnu sređivanje. Stanovi na višim spratovima su oštećeni od dima i vatre, a komšijama ispod, voda je podigla parket i oštetila nameštaj.

- U jednoj vertikali nema struje, čekamo da dođe neko nadležan. Liftovi nisu bili u funkciji, voda je šikljala na sve strane - rekao je predsednik skupština stanara ove zgrade Radivoj Vragolić.

Pomoć od opštine

Stanarka koja živi na desetom spratu, iznad stana koji je izgoreo, već dve noći ne boravi u svom domu.

- Potpuno su mi izgoreli prozori i terasna vrata, klima uređaj se istopio, zidovi popucali, a parket se podigao od toplote. Stan smo renovirali pre godinu dana! Morala sam da pozovem majstore koje ću morati sama da platim, ko zna kad će policija da razreši ovo - priča Lela.

Ona tvrdi da je videla vlasnicu stana u kojem je buknuo požar i to u trenutku kada je odlazila i zaključavala vrata.

- Rekla sam joj da nešto gori u stanu, videla sam sopstvenim očima, ali se ona samo okrenula i otišla! - ispričala je Lela.

Predsednik opštine Palilula Danilo Bašić rekao je da će uraditi sve što je u njegovoj nadležnosti da pomogne stanarima koji su oštećeni, ali da se najpre mora utvrditi uzrok požara.

- Tačno je da zgrada nema prilaz, ali mi ne možemo rušiti objekte od 700-800 kvadrata. Komunalni inspektori će uraditi svoj deo posla, a mi ćemo pomoći oštećenim stanarima jednokratnom pomoći - rekao je Bašić.

U "Dunav osiguranju" su nam potvrdili da je četvoro vlasnika bilo osigurano preko Infostana i rekli da će njima šteta biti isplaćena bez obzira šta se utvrdi za uzrok požara.

Blokiran prilaz!

Komandant vatrogasne brigade Mile Jovičić rekao je za Press da je veliki problem bio upravo prilaz zgradi. Prema njegovim rečima, da je požar bio na "pristupačnijoj" lokaciji, šteta bi bila daleko manja.

- Zbog prakiranih automobila u dvorištu zgrade, nismo mogli da delujemo sa navalnim vozilom. Morali smo sa ulice da razvlačimo creva kako bismo stigli do ulaza. Uz to, do devetog sprata gde je požar izbio ima još toliko, što nas je usporilo - rekao je Jovičić.

Izgaravljen soliter juče su obišli opštinska građevinska i komunalna inspekcija kako bi utvrdili evantualne uzroke ove nesreće, kao i protivpožarna policija.

- Naši inspektori nisu juče utvrdili nikakve nepravilnosti što se tiče komunalnog problema, u smislu da je neko od komšija blokirao protivpožarne stepenice odlaganjem stvari, tako da ostaje na protivpožarnoj policiji da utvrdi uzroke - rekli su nam u opštini Palilula.

Stanari solitera u Bulevaru despota Stefana dan posle požara počeli da sređuju uništene stanove. Oni na višim spratovima oštećeni od dima i vatre, a na nižim voda podigla parket i oštetila nameštaj

Požar koji je u četvrtak izbio na devetom spratu solitera u Bulevaru despota Stefana verovatno bi imao manje razmere da su vatrogasci imali adekvatan prilaz ulazu. Lokali kojima je zgrada potpuno opkoljena kao i parking sa bočne strane solitera onemogućili su prilaz, pa su vatrogasci morali da razvlače više od sto metara creva kako bi stigli samo do prizemlja!

Stanari solitera dan posle požara u očaju su gledali uništene stvari i stanove i pravili planove odakle da počnu sređivanje. Stanovi na višim spratovima su oštećeni od dima i vatre, a komšijama ispod, voda je podigla parket i oštetila nameštaj.

- U jednoj vertikali nema struje, čekamo da dođe neko nadležan. Liftovi nisu bili u funkciji, voda je šikljala na sve strane - rekao je predsednik skupština stanara ove zgrade Radivoj Vragolić.

Pomoć od opštine

Stanarka koja živi na desetom spratu, iznad stana koji je izgoreo, već dve noći ne boravi u svom domu.

- Potpuno su mi izgoreli prozori i terasna vrata, klima uređaj se istopio, zidovi popucali, a parket se podigao od toplote. Stan smo renovirali pre godinu dana! Morala sam da pozovem majstore koje ću morati sama da platim, ko zna kad će policija da razreši ovo - priča Lela.

Ona tvrdi da je videla vlasnicu stana u kojem je buknuo požar i to u trenutku kada je odlazila i zaključavala vrata.

- Rekla sam joj da nešto gori u stanu, videla sam sopstvenim očima, ali se ona samo okrenula i otišla! - ispričala je Lela.

Predsednik opštine Palilula Danilo Bašić rekao je da će uraditi sve što je u njegovoj nadležnosti da pomogne stanarima koji su oštećeni, ali da se najpre mora utvrditi uzrok požara.

- Tačno je da zgrada nema prilaz, ali mi ne možemo rušiti objekte od 700-800 kvadrata. Komunalni inspektori će uraditi svoj deo posla, a mi ćemo pomoći oštećenim stanarima jednokratnom pomoći - rekao je Bašić.

U "Dunav osiguranju" su nam potvrdili da je četvoro vlasnika bilo osigurano preko Infostana i rekli da će njima šteta biti isplaćena bez obzira šta se utvrdi za uzrok požara.

Blokiran prilaz!

Komandant vatrogasne brigade Mile Jovičić rekao je za Press da je veliki problem bio upravo prilaz zgradi. Prema njegovim rečima, da je požar bio na "pristupačnijoj" lokaciji, šteta bi bila daleko manja.

- Zbog prakiranih automobila u dvorištu zgrade, nismo mogli da delujemo sa navalnim vozilom. Morali smo sa ulice da razvlačimo creva kako bismo stigli do ulaza. Uz to, do devetog sprata gde je požar izbio ima još toliko, što nas je usporilo - rekao je Jovičić.

Izgaravljen soliter juče su obišli opštinska građevinska i komunalna inspekcija kako bi utvrdili evantualne uzroke ove nesreće, kao i protivpožarna policija.

- Naši inspektori nisu juče utvrdili nikakve nepravilnosti što se tiče komunalnog problema, u smislu da je neko od komšija blokirao protivpožarne stepenice odlaganjem stvari, tako da ostaje na protivpožarnoj policiji da utvrdi uzroke - rekli su nam u opštini Palilula.

Vladika niški Irinej (Gavrilović) apostolskim žrebom izabran za 45. srpskog patrijarha.Kandidati bili i mitropolit Amfilohije i episkop bački Irinej (Bulović). Ustoličenje danas u 9 sati u Sabornoj crkvi u Beogradu

Vladika niški Irinej izabran je juče za 45. patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Novi poglavar SPC izabran je na apostolski način, izvlačenjem jedne od tri koverte sa imenima vladika koji su prethodno na Saboru dobili najveći broj glasova. U najužoj konkurenciji bili su i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop bački Irinej. Ustoličenje novog patrijarha biće obavljeno danas u devet sati u Sabornoj crkvi u Beogradu. Naknadno, zvanična ceremonija ustoličenja biće obavljena u Pećkoj patrijaršiji.

Izbor novog arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog (kako glasi puna titula poglavara SPC) trajao je tek nešto više od dva sata. Sabor je počeo u ranim jutarnjim časovima molitvom priziva Svetog duha u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog. Saborom je predsedavao episkop šabački Lavrentije, po rukopoloženju najstariji episkop SPC-a.

Irinej prošao u 2. krugu

Kako saznajemo, odmah na početku Sabora, episkop banatski Nikanor postavio je pitanje da li trojica episkopa iz Ohridske arhiepiskopije imaju pravo glasa. Sabor je brzo odlučio da imaju, što je značilo da glasaju sve 44 vladike SPC. Potom se pristupilo izboru.

U prvom krugu ubedljivu, natpolovičnu većinu dobio je mitropolit Amfilohije, za koga je glasalo 25 vladika. U drugom krugu kandidat za patrijarha postao je i Irinej niški sa 23 glasa, dok je treći krug propao pošto nijedan od episkopa nije imao natpolovičnu većinu. Irinej bački postao je kandidat u četvrtom krugu, pošto je za glas „pobedio" episkopa banjalučkog Jefrema.

Zatim su koverte sa imenima trojice izabranih vladika stavljene u Sveto pismo, a jednu od njih je posle priziva Svetog duha, izvukao najstariji arhimandrit Gavrilo. On je kovertu predao episkopu šabačko-valjevskom Lavrentiju, koji je pročitao ime novog srpskog patrijarha.

Izbor patrijarha oglasila su zvona na Sabornoj crkvi tačno u 14,30 sati, a u 15 je na zgradi patrijaršijskog dvora podignuta zastava koja je 15. novembra, na dan smrti patrijarha Pavla, bila spuštena na pola koplja.

Lavrentije: Radostan sam kao dete

Patrijarh Irinej biće ustoličen danas u 9 časova u Sabornoj crkvi u Beogradu, a ovoj ceremoniji neće prisustvovati delegacije pomesnih crkava, kao ni drugih crkava i verskih zajednica iz Srbije i sveta, jer nije bilo vremena da se pošalju pozivi. Običaj je, međutim, da novi srpski patrijarh nešto kasnije bude i „zvanično ustoličen" u Pećkoj patrijaršiji, kada bi trebalo da budu pozvani i gosti.

Vladika šabački Lavrentije ne krije da je on glasao za Irineja niškog.

- Hvala gospodu Bogu na ovom izboru! Irinej je realan, skroman, vrlo racionalan čovek, bio je monah ceo svoj život, za razliku od nekih koji su „teoretičari" u Crkvi! Samo nam je Bog poslao takvog čoveka da nas vodi u ovim ne baš lakim vremenima! Ja sam lično glasao za njega i radujem se kao malo dete. Verujte, nema boljeg ... - priča Lavrentije.

Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda smatra da je SPC dobila dostojnog naslednika upokojenog Pavla:

- Bogom smo blagodati što smo dobili dostojnog naslednika patrijarha Pavla, molitvenika, radenika, skromnog čoveka, koji razume život i svoj narod - rekao je vladika Vasilije.

Vladika bački Irinej kazao je da je proces izbora patrijarha tekao „na uobičajen način, u atmosferi bratske ljubavi, harmonično, bez zastoja".

- Novi patrijarh izrekao je, posle izbora, sažetu i sadržajnu besedu. Rekao je da svu težinu krsta koji treba da nosi u ime crkve neće nositi sam, već u ljubavi sa braćom arhijerejima. Odgovarajući u ime svih, mitropolit Amfilohije mu je nadahnutim rečima poželeo uspeh - prenosi vladika bački Irinej.

Dimitrije Kalezić, profesor Bogoslovskog fakulteta u penziji, kaže da od novog patrijarha Srbija i SPC mogu da očekuju nastavak vrednosti i stavova patrijarha Pavla.

- Irinej niški je čovek od reda, vrlo ozbiljan i odgovoran, koji vodi računa šta izgovorena reč znači i koje odjeke ima. Važno je to što je dobrog mentalnog, duhovnog i fizičkog zdravlja, „velikih godina", što znači da ima iskustvo. Tradicionalnih je stavova i poštuje tradiciju, što pokazuje i činjenica da je ponovo aktivirao jubilej cara Konstantina. Zato od njega ne očekujem promene već nastavljanje dobrih stavova i poteza unutar SPC - rekao je Kalezić.

Novi srpski patrijarh Irinej rekao je juče u ekskluzivnoj izjavi za Press da je zahvalan Bogu i arhijerejima Srpske pravoslavne crkve na izboru.

- Hvala svima. Pre svega, zahvaljujem se arhijerejima SPC i gospodu Bogu na tome da ja budem 45. poglavar Crkve. Moj je zadatak da nastavim i sledim dostojan put naših velikih predaka - izjavio je patrijarh Irinej.

Na pitanje da li je svestan velike odgovornosti koja je pred njim, posebno s obzirom da slovi za sledbenika upokojenog patrijarha Pavla, Irinej je rekao da bi mu najveća čast bila da ga ljudi vole i poštuju kao Pavla.

- Pravo da vam kažem, našli ste me odmah posle izbora. Nisam imao vremena ni da razmišljam o svemu. Još uvek sam pod utiskom svetog Sabora. Ali je istina da sam od patrijarha Pavla mnogo naučio. Poznavao sam ga i pre nego što je izabran za patrijarha, on je ceo život živeo kao monah. Bio je skroman, ljudi su ga voleli, poštovali - rekao nam je 45. poglavar SPC.

Desanka, snaja patrijarha Irineja, priča kako im njihov Bato uvek dolazi i na slavlja i na sahrane, i podseća da je i Irinejeva majka bila monahinja u obližnjem manastiru Jovanje

Novoizabrani patrijarh srpski Irinej često i rado dolazi u svoje rodno selo Vidova kod Čačka, među svoje Gavriloviće. U njegovoj rodnoj kući danas živi snaja Desanka (78), supruga patrijarhovog pokojnog mlađeg brata Vukomana, zatim bratanac Zoran sa suprugom Marinom i unukom Stefanom, dok se unuka Jelena nedavno udala. Na Jeleninoj svadbi 18. oktobra prošle godine vladika Irinej sedeo je „u gornjem kraju stola", a on je i venčao Jelenu u čačanskoj crkvi.

Vidovo, selo pod planinom Kablar, kao i ceo čačanski kraj, juče je izuzetno obradovala vest da je vladika niški postao novi patrijarh, ali meštani kao da nisu mnogo iznenađeni. Ovakav izbor je, kažu u zaseoku gde žive Gavrilovići, bio očekivan, iako ni sam vladika nije želeo mnogo da govori o tome.

U rodnoj kući patrijarha Irineja zatekli smo juče samo njegovu snahu Desanku. Dočekujući predusretljivo brojne novinare, starica je o svom deveru govorila sa poštovanjem, ali i sestrinskom nežnošću.

Nemaština posle očeve pogibije

Bato, kako Desanka oduvek zove vladiku, odrastao je u Vidovu sa majkom Milijanom, dve godine mlađim bratom Vukomanom, Desankinim suprugom koji je umro pre četiri godine, i sestrom Milijankom.

- Bez glave kuće, oca Zdravka, ostali su rano, kada je Batu bilo samo šest godina. Poginuo je nesrećnim slučajem u vozu u Prijevoru. Sva kuća ostala je na svekrvi, koja se mučila i oslabila, jer je bila nemaština. Vladika je na nagovor tadašnjeg igumana Estatija iz kablarskog manastira Blagoveštenje, gde je često odlazio, otišao na škole. Svekrva mi je pričala da je bio dobar đak, ali nestašan... Kada sam ja došla u kuću 1956, on je već bio na školovanju prvo u Čačku, a onda u Prizrenu. Kada je završio Bogosloviju u Prizrenu, radio je u nekom preduzeću dok se nije zamonašio. Dolazio je često i pomagao nam koliko je mogao, jer je moj muž ostao na zemlji, a deca mala... Kada se zamonašio u manastiru Rakovica, mnogo nam je bilo teško jer niko nije otišao da ga poseti. Ali već kada je rukopoložen za vladiku u Sabornoj crkvi u Beogradu, svi smo išli. I on nam dolazi često - priča uzbuđeno Desanka. Kaže da je tužna jer joj sinovi Zoran i Predrag nisu kog kuće.

- Zoran je bolestan, na VMA je i Bato ga je pre dva dana obišao... A Predrag je još pre 19 godina otišao da živi i radi u Moskvi.

I majka monahinja

Desanka objašnjava da je majka novog patrijarha Milijana i sama otišla u monahinje u obližnji manastir Jovanje, gde se pre 25 godina upokojila kao monahinja Nina.

- Dolazi nam vladika i kad je veselje i kad je sahrana. Jedino ne dolazi na slavu Lazarevdan, jer i sam slavi i ima brojne goste. Kad je nedavno bio na Jeleninoj svadbi, digao se i pozdravio sa svima... Žao bi mi bilo da sada, kada je patrijarh, to više ne čini. A možda mu ni obaveze neće dozvoliti. Jer kad god bi se pomenulo to da bi on mogao biti novi patrijarh, nije bio baš mnogo raspoložen. Velike su to obaveze, mnogo veće nego dok je bio vladika u Nišu... - kaže Desanka, pokazujući nam spomen-česmu kraj kuće koju je vladika Irinej obnovio pre nekoliko godina.  

Predsednik Srbije Boris Tadić na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu ocenio je da bi 2010. mogla da bude godina rešenja za Kosovo!

On je oštro kritikovao plan „konačnog rešenja" za sever Kosova, ocenivši ga kao „nepotrebnu provokaciju koja ugrožava ionako krhku stabilnost Kosova". Prema izveštajima agencija, Tadić u govoru u UN nije pomenuo izjavu Stjepana Mesića o mogućnosti upotrebe vojske protiv Republike Srpske, iako je to najavio.

Predsednik Srbije govor je počeo saučešćem vlastima i stanovnicima Haitija, kao i generalnom sekretaru UN, i najavio da će Srbija nastaviti da pomaže u naporima da pomogne i obnovi te zemlje nakon razornog zemljotresa.

Ahtisari, i to nasilno

Predsednik Tadić rekao je da plan „konačnog rešenja" za severni deo Kosova, koji je predložila takozvana Međunarodna civilna kancelarija, predviđa više koordinisanih akcija čiji je cilj da se srpska većina na severu Kosova primora da prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost. On je dodao da se nametanjem takozvanog „konačnog rešenja" na severu Kosova nasilno želi sprovesti „takozvani Ahtisarijev plan".

- Ta strategija može biti primenjena samo uz upotrebu drakonskih i nedemokratskih mera prema srpskoj zajednici na severu Kosova. Oni koji najavljuju takve planove snose isključivu odgovornost za destabilizaciju situacije, koju ovakav konfliktni scenario i ima za cilj. Takve namere odgovaraju samo ekstremistima, a od Kfora i Euleksa očekujem da će zaštititi srpsko stanovništvo na severu Kosova - rekao je predsednik.

On je dodao da oštra retorika Prištine prema legitimnim srpskim institucijama na severu Kosova ne doprinosi održavanju stabilnosti u tom delu Srbije.

- Istinske paralelne institucije na Kosovu jesu one koje su stvorene na osnovu jednostranog proglašenja nezavisnosti - rekao je Tadić, i ponovio da Srbija „nikad ni pod kojim uslovima, implicitno ili eksplicitno, neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, koja je podelila svet i Balkan".

Umerenost, hrabrost i mostovi

Predsednik Tadić je protestovao i zbog sprečavanja poseta državnih zvaničnika Srbije Kosovu, ističući da se vlasti u Beogradu pridržavaju dogovorenih procedura. On je izneo i primer zadržavanja ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića, koga je „nasilno deportovala" kosovska policija.

Tadić je dodao i da se pokazalo da je samoproglašena nezavisnosti Kosova bila samo još jedan od neuspešnih pokušaja da se nametnu jednostrana rešenja. On je dodao da nas „jednostrano proglašena nezavisnost nije približila, već nas je još više udaljila i zbog toga je neodrživa". Tadić je dodao i da se mora pronaći hrabrost da se podstaknu umerene snage i ponovo izgrade mostovi, da se prevaziđu predrasude i različitosti i da se ukrote strasti.

Tadić je zatražio i da se do trenutka iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde na sudije ne vrši pritisak novim priznavanjima nezavisnosti Kosova. Pored Tadića, sednici Saveta bezbednosti UN prisustvovao je i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kritikovao je hrvatskog predsednika Stjepana Mesića zbog njegove izjave da bi vojno intervenisao ukoliko bi Republika Srpska raspisala referendum o osamostaljenju.

- Rusija je za poštovanje Dejtonskog sporazuma, a on isključuje svaku upotrebu sile. Sve strane trebalo bi dosledno da poštuju odredbe Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u BiH - rekao je Lavrov.

On je izjavio i da Srbija sama treba da donese odluku o eventualnom ulasku u NATO.

- Srbija nema jednostavan odnos prema Alijansi zbog bombardovanja, ali smatramo da sama Srbija treba da donese odluku. Parlament Srbije doneo je odluku o vojnoj neutralnosti i, koliko znam iz razgovora sa srpskim prijateljima, i većina građana Srbije ima takav stav - rekao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije izjavio je da pokušaji mehaničkog širenja NATO ne daju ništa veću sigurnost čak ni članicama Alijanse, već samo seju nepoverenje, zbog čega je i Rusija predložila novi sistem bezbednosti koji ne bi nagonio zemlje da se opredeljuju između Istoka i Zapada. Govoreći o Kosovu, ministar Lavrov je rekao da je „uz postojanje dobre volje moguće obnoviti pregovore".

- Važno je da pokrovitelji Prištine njoj ne zabranjuju, već da je podstaknu na normalne pregovore - kaže Lavrov i dodaje da Moskvu brine to što Priština pokušava da ometa rad misije UN. Na pitanje da prokomentariše odluku Crne Gore da uspostavi diplomatske odnose sa Kosovom pre stava Suda pravde, ruski ministar je rekao da ne želi da sudi, ali da ta odluka protivureči Rezoluciji 1244 UN.