Besplatna Zabava

Archive for January 26th, 2010

Srpski vaterpolisti uspeli su da u sjajnom meču u Nišu pobede vicešampiona sveta, ekipu Španije 7:6 (0:1, 3:3, 3:0, 1:2) u 3. kolu Svetske lige i sada se nalaze vrlo blizu plasmana na završni turnir! "Orlovi" su, naime, na korak od prvog mesta u grupi pošto sada imaju šest bodova više od Španaca i tri više od Rumuna.

Nije najbolje funkcionisao napad Srbije u prvoj četvrtini, a jedini gol u prvih osam minuta dao je Havijer Garsija i to iz velike udaljenosti. "Delfini" su loše igrali napad sa igračem više i nisu uspeli da realizuju nijedan od tri napada sa brojčanom prednošću u tom delu igre.

Srbija je konačno krenula u trećoj četvrtini. Odbrana je odigrana na vrhunskom nivou, Slobodan Soro, koji je na ovom meču proslavio 100. nastup za državni tim, razbranio se, a i napad je počeo da funkcioniše pa je Srbija konačno došla do prednosti u finišu treće četvrtine, a potom je u poslednji deo igre ušla sa dva gola prednosti - 6:4.

Kada je Stefan Mitrović sredinom poslednjeg dela povisio na 7:4, bilo je jasno da Španci neće uspeti da nadoknade tako veliki zaostatak.

U narednom kolu, Srbija 18. marta dočekuje Rumuniju.

SRBIJA: Nikola Rađen (dva gola), Duško Pijetlović, Slavko Gak, Filip Filipović, Slobodan Nikić i Stefan Mitrović po jedan.

ŠPANIJA: Albert Espanjol (tri gola), Havijer Garsija (dva) i Giljermo Molina jedan gol.

 

Svaki dan odlaganja rekonstrukcije povećava potrebna sredstva za još stotinu hiljada evra. Građevinski inženjer Miša Dragojević tvrdi da most od vremena komunizma pa do danas uopšte nije održavan

Da je Gazela redovno održavana, sada ne bi bilo pomena o bilo kakvoj rekonstrukciji! Međutim, ovaj naizgled jednostavan recept, prema rečima građevinskog inženjera Miše Dragojevića, uopšte nije bilo lako primeniti kroz četiri decenije dugu istoriju najfrekventnijeg beogradskog mosta.

Zbog brojnih propuštenih prilika, gradske i republičke vlasti nalaze se pred ozbiljnim ispitom, obični stanovnici Beograda pred velikim problemom, a svaki dan odlaganja rekonstrukcije povećava potrebna sredstva za još koju stotinu hiljada evra. Jer, ako je verovati jednom od učesnika u projektovanju Gazele, tamo za proteklih 40 godina gotovo ništa ozbiljnije nije urađeno!

Prepušten političarima

- Most je, prosto i jednostavno, bio zapušten! Suština celog problema je da briga o Gazeli nikada nije bila prepuštena stručnim ljudima, već političarima i moćnicima koji su samo razmišljali kako da sa sebe skinu odgovornost. Tako je bilo u vreme komunizma, a slično je i danas - priča Miša Dragojević.

U šetnji sa stručnjakom koji je u 50 godina dugoj karijeri bio i glavni projektant Brankovog mosta, stiče se pravi utisak o propadanju saobraćajnice kojom dnevno prođe više od 160.000 vozila. Nikada menjane istrulele metalne ograde, beton iz koga proviruje armatura, ivičnjaci u raspadu... Sve ove stvari samo su deo tužne slike na koju prosečan vozač jedva da i obrati pažnju dok juri Gazelom.

- Kada se govori o redovnom održavanju, to ne podrazumeva neke obimne radove. Dovoljno bi bilo da su se na mostu s vremena na vreme obnavljale oštećene ograde, farbali ogoljeni delovi ili spirala bačena so, koja je vremenom toliko nagrizla konstrukciju da joj sada treba kompletna obnova. Sve to ne traži mnogo vremena i truda, i poštedelo bi nas ovog problema koji sada imamo. Umesto toga, za četiri decenije samo jednom je menjan kompletan asfalt, a to treba da se radi na svakih 10 ili 12 godina! Ostalo se svelo na periodično krpljenje rupa - objašnjava Dragojević.

Dok se čeka početak rekonstrukcije, Dragojević smatra da u međuvremenu mora da se učini sve kako bi saobraćaj na i ispod mosta bio što bezbedniji.

- Pre svega, potrebno je postaviti visoke "nju džersi" ivičnjake, jer ova dotrajala ograda ne bi mogla da zadrži nijedno vozilo koje bi u nju udarilo. Dalje, tu je ravnanje kolovoza, koje podrazumeva sanaciju udarnih rupa, kao i prekrivanje novim limom propalih čeličnih ivičnjaka u brzoj traci, kako bi se sprečilo da neko vozilo iseče gume na njih. Treba imati na umu da je u pitanju, ipak, samo priprema za glavnu rekonstrukciju - kaže Dragojević.

Obnova težak posao

A to će, navodi on, biti izuzetno težak i dugotrajan posao. Dovoljno je samo čuti podatak da u konstrukciju mosta treba da bude ugrađeno 2.100 tona čelika.

- Treba nam 30 kilograma čelika po metru ograde, pa 150 kilograma za jednu dilatacionu spojnicu, a tu su i ankerna mesta i od soli propali kablovi, koji takođe treba da se zamene. Kako je Gazela deo šireg saobraćajnog pravca koji uključuje i autoput, dinamika radova na mostu i na putu mora da bude usaglašena, jer Beogradu inače preti saobraćajni kolaps - upozorava Dragojević.

Prošle nedelje stručnjaci "Mostogradnje", po nalogu generalnog direktora "Puteva Srbije", obavljali su preglede mosta i pristupnih saobraćajnica, a radnici su konačno izašli na teren i u okviru redovnog održavanja menjali oštećene i dotrajale rukohvate odbojne ograde. Kako je najavljeno, hitnih radova biće i na drugim delovima mosta, ali će se, zbog mogućeg lošeg vremena, za popravke praviti dnevni raspored.

Gradska vlast će najverovatnije uskoro izmeniti aktuelni pravilnik za legalizaciju i uneti brojne popuste za objekte izgrađene na prostoru od druge do osme zone. Ekstra i prva zona ostaju bez novih povlastica!

Gradska vlast usvojiće uskoro nove olakšice u plaćanju legalizacije objekata, a popusti će se odnositi i na one koji su gradili do 300 kvadrata! To je za Press potvrdio nedavno postavljeni sekretar za legalizaciju Predrag Vučić, koji je naglasio da će se sve olakšice odnositi samo na gradnju u zoni od druge do osme, dok će građani u ekstra i prvoj zoni morati da plate luksuz u kojem planiraju da žive.

Vlasnici objekata do 200 kvadrata dobiće popust od 50 odsto, umesto sada zacrtanih 40, i to na CEO IZNOS, a ne samo na stavku "primarna i sekundarna mreža" kako je to sada definisano. Oni koji imaju objekte do 300 kvadrata najverovatnije će uskoro dobiti popust od 40 odsto na ukupnu naknadu za legalizaciju, ali samo pod uslovom da im je to jedina nekretnina na teritoriji grada! Vlasnicima nelegalizovanih kuća do 100 kvadrata ostaje popust od 60 odsto na ukupnu cenu naknade, taj popust se odnosi na sve zone, pa i na ekstra i prvu zonu.

Čeka se presek stanja

- Ideja je da svi građani kojima je to prva nepokretnost i koji na taj način rešavaju svoje stambeno pitanje dobiju olakšice. Takođe, razmišljamo o tome da te objekte oslobodimo plaćanja naknade za sekundarnu mrežu. To će se odnositi na objekte od druge do osme zone - podvlači Vučić.

Na pitanje zašto su se tek sada setili da uvedu nove olakšice i da li to ima veze sa malim odzivom građana na legalizaciju, Vučić kaže da je Gradska uprava još od Nove godine radila analize koje se odnose na naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

- Morali smo da sačekamo da republika donese sve podzakonske akte i pravilnike da bismo mogli da razmotrimo izmene. Plan je da se sada konačno donesu odluke o cenama i da se više ne menjaju. Nikako ne želimo da građani koji su bili revnosni i platili legalizaciju na početku posle ispaštaju zbog promene cena - navodi Vučić.

Član Gradskog veća i predsednik Komisije za legalizaciju Oliver Glišić takođe potvrđuje da će Gradska uprava uvesti nove olakšice. On kaže da će prvo biti potrebno da se napravi presek stanja, kako bi se utvrdilo kome su najviše potrebne te pogodnosti.

- Čekamo 11. mart, kada ističe rok za prijavu nelegalizovanih objekata, kako bismo na jednom mestu sakupili sve prijave i na osnovu tog spiska napravili detaljnu analizu stanja na terenu. Tek onda ćemo moći da utvrdimo gde i za kakvu gradnju da uvedemo olakšice za plaćanje legalizacije - objašnjava Glišić.

"Promaja" u opštinama

Iako nadležni ne priznaju da ih je mali odziv građana naterao na nove povlastice, u gradskim opštinama nema prevelikog interesovanja za legalizaciju objekata. Nadležni tvrde da će se "gužva za podnošenje zahteva" stvoriti tek pred istek roka, trenutno interesovanje nije baš ohrabrujuće.

Prema rečima zaposlenih u opštini Palilula, od kada je donet novi zakon o planiranju i izgradnji, 11. septembra 2009. godine, podneto je 2.000 zahteva.

- Proces ide svojim tokom, sugrađanima je ostavljeno sasvim dovoljno vremena. U proseku, u našu opštinu stigne oko 50 zahteva dnevno - naveo je šef info službe te opštine Nenad Đurđević.

I u Zemunu su slične prognoze. Načelnik opštinske uprave Jugoslav Petković rekao je da je od septembra podneto svega 1.609 zahteva za legalizaciju.

- Naša opština ima negde oko 21.600 predmeta koji su podneti po starom zakonu. Od ovih 1.609 zahteva podnetih po novom zakonu, 624 su ponovljena, odranije. Ostatak su uglavnom objekti koji su izgrađeni ili dograđeni posle prva dva kruga legalizacije - istakao je Petković.

Novosadski komunalci koji su zamrzli štrajk zbog smanjenja plata za 10 odsto, u vreme sednice Skupštine grada 29. januara najavljuju veliki protest.

Oni navode da će sa 50 autobusa blokirati saobraćaj u gradu. Štrajkački odbor Sindikata zaposlenih u komunalnoj delatnosti predao je svoje zahteve predsedniku Skupštine grada Aleksandru Jovanoviću, kako bi se o njima raspravljalo na sednici. Oni predlažu da se smanje velike razlike u platama između javnih preduzeća. Kako kažu, na ovaj potez odlučili su se zbog toga što nemaju poverenje u izvršnu gradsku vlast.

Aleksandar Jovanović, pak, objašnjava da odbornici neće moći da raspravljaju o zahtevima sindikata, jer procedura nalaže da predlog za stavljanje te tačke na dnevni red mora da potekne od gradskog veća, odborničkih grupa ili radnog tela.

- Ono što traže sindikati je izmena programa poslovanja preduzeća. Gradsko veće je to koje nalaže preduzećima izmene, a oni ih predlažu Skupštini. Mislim da smo preskočili dva koraka i da je nemoguće menjati dnevni red, niti je takva jedna odluka moguća - objasnio je Jovanović.

Za svoje zahteve komunalci ne samo da nemaju podršku vlasti, već ni svojih sugrađana. Više od polovine Novosađana ne podržava štrajk zaposlenih u javnim preduzećima izazvan odlukom gradskih vlasti o smanjenju zarada, pokazalo je istraživanje agencije za istraživanje javnog mnenja „Ninamedija". Pri tome gotovo dve trećine ispitanika misli da su plate komunalaca niže nego što jesu. A prosek plata u novosadskim komunalnim preduzećima iznosi 53.034 dinara, prema podacima koji su nam dostavljeni iz kabineta gradonačelnika Igora Pavličića. To je za 16.500 više od prosečne plate u Srbiji i 18.500 više od prosečne plate u Novom Sadu.    

Leskovac planira da uzme kredit od 100 miliona dinara, što bi uz još toliko novca iz budžeta grada trebalo da bude dovoljno za otpremnine za 317 zaposlenih u gradskoj administraciji

Leskovačka gradska vlast odlučila je da podigne kredit od 100 miliona dinara kako bi isplatila otpremnine i zaostale plate radnicima u gradskim upravama koji će biti tehnološki višak. Gradsko veće već je usvojilo ovaj predlog, a kada odbornici lokalne skupštine to potvrde, raspisaće se tender za izbor banke od koje će se novac pozajmiti.

Kredit od milion evra i još približno toliko novca iz gradskog budžeta trebalo bi da bude dovoljno za otpremnine 317 službenika i pomoćnog osoblja, koji su višak u upravama, fondovima, ustanovama kulture i turističkoj organizaciji. Vladajuća koalicija (DS, SPS-PUPS-JS, NS, G17 Plus i SDP) očekuje da se tehnički deo oko kredita završi do kraja februara, tako da već u martu počnu i prva otpuštanja.

- To znači da bismo od 1. marta počeli da isplaćujemo sve one koji su proglašeni za tehnološki višak. Očekivali smo pomoć Vlade Srbije u isplati otpremnina, ali smo se na kraju oslonili na sopstvene snage. Ukoliko ipak bude bilo pomoći iz Beograda, iskoristićemo je u druge svrhe, za razvojne projekte i za poboljšanje uslova u školama, vrtićima i domovima zdravlja - kaže šef kabineta gradonačelnika Saša Pešić.

Leskovac spada u gradove sa najbrojnijom administracijom u Srbiji. Prema planu koji je grad dobio od republike, u obavezi je da broj zaposlenih sa 1.050 smanji na 733.

Predstavnici opozicije iz DSS-a i SRS-a kritikuju odluku da se grad zadužuje kod banke kako bi ostavio ljude bez posla.

- Ionako će prema njihovoj projekciji budžet imati deficit od 400 miliona dinara, a oni se preko toga zadužuju još 100 miliona. Pa to je potpuno nedomaćinsko ponašanje. Ako si već dužan, nećeš se izvaditi iz krize tako što ćeš se još zadužiti, i to za šta, da ostaviš porodice bez hleba. Nije ovo racionalizacija već dobra prilika da se lokalna vlast obračuna sa neistomišljenicima, jer će takvi samo da ostanu bez posla, a ne njihovi kadrovi - ocenjuje odbornik DSS-a Dragan Savić.

U kabinetu gradonačelnika Slobodana Kocića tvrde da je čitav postupak racionalizacije jasan i da su kriterijumi za otpuštanje precizni. Bez posla će ostati oni koji nisu pokazali rezultate u svojoj struci, zatim oni kojima nekoliko članova ili čitave porodice rade u gradskim službama i oni koji imaju godinu dve do penzije.

- Možda smo izabrali malo skuplju varijantu za otpuštanje službenika, ali smo hteli da budemo humani. Zato nam je potrebno više novca za otpremnine za one koji su već pred penzijom ili za one koji imaju više od 30 godina radnog staža. Ipak, prema našoj računici, kada smanjimo administraciju za 317 činovnika imaćemo mesečnu uštedu od 10 miliona dinara, tako da ćemo kredit vratiti već za godinu dana - ocenjuje Saša Pešić.

Iz lokalne samouprave objašnjavaju da su ovi rezovi neophodni da bi se napravila efikasna i jeftina lokalna uprava, koja može da privuče investitore.    

EPS upozorio da je elektro-sistem u opasnosti zbog povećane potrošnje i optužio Vladu da je odlaganjem povećanja cene električne energije zapravo pozvala građane da se greju na struju!

„Elektroprivreda Srbije" upozorava da je u Srbiji moguć pravi energetski kolaps zbog rekordno povećane potrošnje struje! Deo krivice za moguće restrikcije i havarijska isključenja EPS prebacuje na Vladu Srbije, zato što je odložila povećanje cene struje. Do povećane potrošnje struje došlo je i zbog toga što se jedan broj toplana zbog dugova nalazi pred gašenjem (pogledajte donji tekst), pa se građani dogrevaju na struju.

Pomoćnik generalnog direktora EPS-a Zoran Manasijević kaže da je potrošnja električne energije premašila 152 miliona kilovat-sati dnevno i da i dalje raste, što ugrožava redovno snabdevanje. EPS danas očekuje obaranje rekorda sa 156 na 160 miliona kilovat-sati, „što ukazuje da je potrošnja veća nego u vreme gasne krize".

Kvarovi, ispadi...

Manasijević upozorava da EPS neće moći da isprati visok nivo potrošnje tokom ledenih dana i da je moguć povećani broj kvarova i ispada.

- Za te rizike EPS neće da preuzme odgovornost. Postrojenja i mreža EPS-a opremljeni su automatskim sistemima zaštite, čiji je zadatak da spreče pojavu težih kvarova i oni će reagovati automatski na pojavu prekomerne potrošnje iznad tehničkih mogućnosti. Probleme mogu da imaju oni kupci koji su sami sebi protivzakonito prepravljali te sisteme zaštite kako bi iz sistema povlačili veću snagu od one za koju su se ugovorom obavezali. U tim slučajevima moguća su i pregorevanja instalacija - kaže Manasijević, i dodaje da su u okolini već počeli veliki problemi sa snabdevanjem strujom.

On ističe da EPS i danas ostvaruje „rekorde u proizvodnji sa istim kapacitetima koje je imao i pre 25 godina, kad je potrošnja bila 125 miliona kilovat-sati".

- Posao EPS-a je da obezbedi struju, a ne grejanje! U zimsku sezonu „Elektroprivreda" je ušla spremna, sa dovoljno zaliha uglja i značajnim rezervama vode u akumulacijama. Ali, s postojećim kapacitetima nije moguće dalje povećavanje proizvodnje, jer sistem nije projektovan za toliku potrošnju. Nedostaju nam nove elektrane da bi se moglo proizvesti više struje - ističe Manasijević.

Za glavnog krivca za mogući „strujni kolaps" EPS označava Vladu Srbije! Vlada je kriva što nije prihvatila njihov zahtev da struja odmah poskupi za 10 odsto, već je tu odluku odložila za april, kad prođe grejna sezona.

- Najava da će struja poskupeti tek kad prođe grejna sezona jasan je poziv da se ko god može greje na struju! Ta najava svakako će doneti relaksaciju budžeta domaćinstava, ali to je u proseku po nekoliko stotina dinara mesečno. Nadamo se da to nije maksimum koji pojedini ministri mogu da ponude narodu. Ali, ovakve odluke imaju i svoje negativne posledice koje se kao bumerang vrate svakome od nas - navodi Manasijević.

On ističe da EPS zbog odlaganja poskupljenja struje ima manji prihod za oko četiri milijarde dinara, što će ugroziti investicije i remont.

- Negativne posledice ovakve odluke prva će osetiti domaća privreda, jer će zbog redukcije investicija i remonta manje posla biti za stotine srpskih firmi i instituta koji neposredno ili posredno rade za EPS, sa više desetina hiljada zaposlenih - ističe Manasijević.

Ministarstvo ćuti

S druge strane, Milan Budimir, portparol Ministarstva energetike, koje je nadležno za EPS, nije hteo za Press da odgovori na optužbe iznete na račun Vlade Srbije.

Hladne dane i moguće probleme sa snabdevanjem struje neće zloupotrebiti ni sindikati „Kolubare" kako bi dobili obećano povećanje plata. Predsednik sindikata rudara Miodrag Ranković Pici kaže da u vreme mogućih problema neće biti ni protesta.

- „Kolubara", „Kostolac", „Obrenovac" i „Đerdap" mogu da proizvedu dovoljno struje za naše potrebe u narednim ledenim danima. Nema potrebe za isključenjima. Mogući su kvarovi. Ali, naš sistem je retko bezbedan i imamo odlične majstore koji sve brzo krpe - kaže Ranković.  

Agencija za privatizaciju raskinula je krajem prošle nedelje ugovor sa funkcionerom DSS-a Nenadom Popovićem o kupovini firme „ABS Minel" zato što je samo šest dana zakasnio sa plaćanjem pretposlednje rate.

U isto vreme, Nenad Popović se kao predsednik „ABS holdinga" sastao u ponedeljak s ruskim premijerom Vladimirom Putinom u gradu Čeboksariju, gde mu je predstavio proizvode svojih kompanija.

Generalni direktor „ABS Minela" Ljubomir Lukić kaže za Press da je njegova kompanija zakasnila sa poslednjom ratom za kupovinu „Minela" samo šest dana. On dodaje i da ova odluka Agencije za privatizaciju ima i političku konotaciju jer je Nenad Popović predsednik Ekonomskog saveta opozicionog DSS-a. „ABS Minel" je 2005. za 3,02 miliona evra kupila „Minel elektrogradnja".

- Umesto da tu ratu od 504.000 evra uplatimo 16. januara, mi smo je uplatili 22. januara. Toliko iznosi i poslednja, šesta rata, koju takođe nameravamo da izmirimo. Ispunili smo sve uslove koje se tiču investicija i socijalnog programa, održali smo delatnost kompanije i isplatili 85 odsto svih obaveza Agenciji. Međutim, u Agenciji tvrde da moraju da raskinu ugovor, jer tako nalaže zakon! A u ugovoru piše da ako zakasnimo sa uplatom rate, Agencija mora da nas o tome obavesti pismeno i ostavi nam rok od 8 dana. Ali mi nikada nismo dobili obaveštenje o nameri da se raskine ugovor - ističe Lukić.

On dodaje da je za raskid ugovora saznao iz medija i da će zbog toga pravdu potražiti pred nadležnim sudovima, ali i međunarodnim institucijama.

- Nijedna državna institucija ne sme da se ponaša ovako! Zato po svoj prilici ova priča ima političku pozadinu. Jer, ili je reč o politički motivisanim odlukama da se opstruira Nenad Popović kao vlasnik preduzeća, ili da se kompanija spreči u realizaciji projekata i otvori tržište nekim stranim kompanijama - smatra Lukić.

I tri sindikata u „ABS Minel elektrogradnji", u kojima su svih 84 radnika, traže od Agencije za privatizaciju da preispita odluku o raskidu ugovora.

- Novi vlasnik je ispunio sve obaveze iz socijalnog programa i radnicima redovno isplaćuje zarade. Sadašnja jasna strategija razvoja naše kompanije može preći u potpunu neizvesnost sa mnogo pitanja: ko će isplaćivati plate nama radnicima, kako ćemo prehraniti naše porodice i šta će biti sa „ABS Minel elektrogradnjom" - navodi sindikat.

S druge strane, Sanja Ćelić iz sektora za informisanje Agencije za privatizaciju nije želela da odgovora na optužbe da raskid ugovora sa Nenadom Popovićem o kupovinu „Minela" ima političku pozadinu. Ona je dodala da je Nenad Popović uplatio dugovanja „tek kad je privatizacija poništena i da naknadni pokušaj uplate neće imati efekat"! Agencija je najavila i da će danas objaviti svu dokumentaciju o privatizaciji „Minel elektrogradnje".   

Policijske patrole počele su da sankcionišu i najmanje prekršaje po novom zakonu o bezbednosti saobraćaja, taksisti ne smeju više da se zaustavljaju na kolovozu?!

Saobraćajna policija je počela rigorozno da naplaćuje kazne vozačima u Beogradu i drugim većim gradovima, pa se više ne tolerišu ni najsitniji prekršaji, kažu za Press taksisti i sindikati profesionalnih vozača.

Za mesec i po dana koliko se primenjuje novi zakon o bezbednosti saobraćaja, na ime mandatnih kazni (3.000-5.000 dinara) u budžet se slilo više od 60 miliona dinara. Tim tempom neće se postići predviđena „globa" od saobraćajnih prekršaja, koja je ove godine, po proračunu Ministarstva infrastrukture, projektovana na čak 80 miliona evra.

Taksisti u šoku

Saobraćajna policija je zato, kako nezvanično saznajemo, dobila zadatak da utrostruči kontrolu i počne da naplaćuje sve prekršaje koji su pokriveni novčanim sankcijama!

U centru Beograda zatekli smo juče pet patrola u prečniku od 1.000 metara. Saobraćajci su zaustavljali sve „sumnjive" automobile, ali i pešake koji se nisu pridržavali saobraćajnih propisa. Na taksi-stanici kod Palilulske pijace nekoliko taksista potvrdilo nam je da su kontrole saobraćajne policije pojačane ovih dana i da policajci više ne praštaju čak ni sitne prekršaje.

Vozač „Maksis taksija" Nenad Milanović kaže da saobraćajci kazne pišu za sve i svašta!

- Kontrola ima mnogo više nego ranije. Pišu prijave i kažnjavaju za sve - od pojasa, svetala, žute trake, do nepropuštanja pešaka. Ima ih svuda, a primetio sam da na Novom Beogradu patroliraju najviše. I to u svim velikim bulevarima i kod SIV-a. Ali ima ih i na autobuskim stanicama i pešačkim prelazima - kaže Milanović.

Njegov kolega iz „Beotaksija" Slavko Filipović takođe tvrdi da su kontrole policije na ulicama češće.

- Kontrole su česte, a čini mi se da najviše gledaju pojas, svetla i prestrojavanje - kaže Filipović.

Predsednik sindikata taksi vozača i autoprevoznika „Nezavisnost" Svetislav Beljinac kaže za Press da se dešava da policija kažnjava taksiste zbog toga što se zaustavljaju na kolovozu prilikom primanja i izlaska putnika iz kola.

- Evo, pre neki dan taksista je stao dvadesetak metara od taksi stanice kod „Politike" da mušterija izađe iz kola. Onda su kolege stale iza njega da ga ne bi zaobilazile. Međutim, naišao je policajac koji ne samo da je pisao kaznu njemu, već i onima iza njega! Pričali smo o tome sa policijom i nadam se da ćemo pronaći kompromisno rešenje - kaže Beljinac.

Za godinu dana 80 miliona evra

Vozači sve više paze i poštuju saobraćajna pravila, ali načelnik Odeljenja za bezbednost u Ministarstvu infrastrukture Demir Hadžić kaže za Press da je i dalje realna procena da će se za prvih godinu dana primene novog zakona skupiti 80 miliona evra od kazni.

- To je bila pretpostavka na osnovu onoga što se dešavalo prethodnih godina. Nije to plan koji mora da se ostvari po svaku cenu. Deo novca će ići lokalnoj samoupravi za poboljšanje bezbednosti u saobraćaju, a deo republici. Planovi za šta će se koristiti sredstva biće doneti polovinom godine jer ne možete da planirate nešto za šta nemate novca. Znači, od onoga što bude skupljeno od kazni napravićemo planove za projekte koji će biti rađeni tokom ove, odnosno naredne godine. Ali, prvo ćemo sačekati da vidimo koliko će tu para da bude, pa ćemo planirati - objasnio je Hadžić.   

Deca u Srbiji uzrasta od sedam do 14 godina, po fizičkim sposobnostima nalaze se ispod proseka u odnosu na vršnjake iz drugih evropskih zemalja, pokazuje najnovije istraživanje.

Merenja fizičke sposobnosti dece rađena su testovima po evropskom standardu, a naši školarci ostvarili su lošije rezultate kada su u pitanju brzina, agilnost i mišićna jačina. Direktor Republičkog zavoda za sport Jasminko Pozderac, koji je sproveo istraživanje, navodi da je kod dečaka u Srbiji, u odnosu na 1995. godinu, zabeležen porast visine u proseku za tri odsto, a kod devojčica za 2,5 odsto.

- Međutim, u istom periodu telesna masa naših školaraca je uvećana, u proseku za 14 odsto kod učenika i 11 odsto kod učenica. To znači da im se težina povećala previše - objašnjava Pozderac.

- Ovi podaci ukazuju da deca školskog uzrasta nisu dovoljno fizički aktivna. Dečaci su manje fizički aktivni za šest odsto, a devojčice za čak 12 odsto u odnosu na period od pre 14 godina - ističe Pozderac.

Ministarka omladine i sporta Snežana Samaradžić-Marković izjavila je juče da su loši rezultati naših učenika odraz ukupnog stanja u zemlji.

- Zato želimo da se vrate fizičke sekcije u školama, da se popravi kvalitet nastave, a ne samo infrastruktura - istakla je ministarka Samardžić-Marković.

Svi osnovci bi, po nastavnom programu, fiskulturu morali da rade tri puta nedeljno, s tim što bi na trećem času trebalo da se bave sportom, da igraju odbojku, fudbal, košarku. Ogroman broj đaka u Srbiji, međutim, časove fizičkog presedi jer u školama nemaju fiskulturnu salu. Među njima je i 800 đaka koji pohađaju Osnovnu školu „Duško Radović" iz Sremčice.

- Pregradili smo deo hodnika i tu se deca sklone za vreme fizičkog da ne bi ometala časove drugima. To je naša improvizovana fiskulturna sala. Fizička aktivnost je neophodna za pravilan fizički i mentalni razvoj dece - upozorava Svetlana Komlenović školski pedagog u OŠ „Duško Radović".  

Srbija je raskinula ugovor o uvozu vakcina protiv novog virusa gripa A (H1N1), rekla je juče za Press Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO). S obzirom na to da je odluka doneta jednostrano, vrlo je izvesno da ćemo platiti naknadu štete švajcarskom proizvođaču „Novartis".

Vlada Srbije je još 12. januara na predlog ministra zdravlja zbog lošeg odziva na vakcinaciju privremeno obustavila uvoz vakcina. Tadašnji dogovor je predviđao da se ugovor ne raskida do 20. februara, kada je trebalo da se sagleda situacija i odluči da li će se uopšte nastaviti uvoz vakcina. Međutim, RZZO je već raskinuo ugovor i, prema rečima Svetlane Vukajlović, Srbija više neće uvoziti vakcine protiv svinjskog gripa. Ona je objasnila da je ugovor raskinut jer uvoznik „Jugohemija" nije prihvatio ponuđeni aneks ugovora.

- Više nema uvoza vakcina. Ugovor smo raskinuli jer „Jugohemija" nije mogla da prihvati aneks ugovora prema kojem bi preuzela obavezu da ipak obezbeđuje neke količine vakcina u slučaju da nam zatrebaju. S obzirom na to, raskinuli smo ugovor, ali ako bude bilo potrebe za vakcinama, naknadno ćemo razgovarati o tome - rekla je Vukajlovićeva.

Na pitanje da li će zbog toga Srbija plaćati penale, ona kaže da nema nikakvih informacija o tome.

- Po Zakonu o obligacijama, naknada štete ostaje kao obaveza - kaže Vukajlovićeva.

Protiv novog virusa gripa od 17. decembra 2009. do 25. januara vakcinisale su se 145.522 osobe. Na početku je odziv za vakcinaciju bio dobar, međutim, od 11. januara broj dnevno vakcinisanih opada. Koordinator kampanje za vakcinaciju pri Radnoj grupi za pandemiju dr Vladimir Petrović kaže za Press da je interesovanje za vakcinaciju počelo da opada kada je zvanično objavljena vest da Savet Evrope počinje istragu protiv SZO oko pandemije H1N1.

- Od tada na teritoriji cele Srbije registrujemo slab odziv, odnosno pad broja dnevno vakcinisanih osoba. Taj pad je najizraženiji u centralnoj Srbiji, a zatim u Beogradu, dok je u Vojvodini nešto blaži. Evo, juče su se u celoj zemlji vakcinisale samo 1.443 osobe, a primera radi, 18. i 19. decembra ukupno 12.108 - naveo je dr Petrović. On kaže da je dosadašnji obuhvat vakcinacije, s obzirom na sve okolnosti koje su pratile njeno sprovođenje, zadovoljavajući.

- Potrebno je da se vakciniše najmanje milion i po ljudi. Sa vakcinisanih 2,2 odsto nismo zadovoljni, jer to ne može da smanji eventualni veliki pandemijski talas. Stoga pozdravljamo istragu i smatramo da je potrebno da se to završi što pre, pa da se u miru vakcinišemo - rekao je dr Petrović.