Besplatna Zabava

Archive for January 28th, 2010

Sa Ilićem niko iz naše firme nije kontaktirao zato što znamo koje sve obaveze ima. Jelena Karleuša i Nenad Čanak u VB su ušli bukvalno bez ikakve novčane nagrade

„VIP Veliki brat" počinje sutra na televiziji Pink, a u rijaliti kuću na Košutnjaku ući će više od 10 poznatih ličnosti, koji će se u narednih mesec dana boriti za nagradu od 50.000 evra. Vlasnik produkcijske kuće „Emoušn" i licence „Veliki brat" Goran Stamenković kaže za Press da će se ovaj šou umnogome razlikovati od dosadašnjih serijala.

- Pošto VB u Srbiji već tri godine ide velikom brzinom u tempu jesen-zima, morali smo da uvedemo neke izmene kako se publika ne bi zasitila ovog koncepta, što se već dogodilo u jednom broju zemalja. Samo će ovaj VIP VB biti drugačiji, neklasičan, od kastinga i izbora samih učesnika, pa do pravila koja će važiti. Učesnici više neće glasati i izbacivati nekog, već će doći do neke vrste borbe između dve grupe. Zato smo ovaj serijal i nazvali „bogati i siromašni", i tako će i kuća izgledati. Insistramo na tome da u VB-u ima dosta humora i verujem da će gledaoci biti vrlo zadovoljni.

Ko će sve učestvovati u VIP VB?

- Konačan spisak još nije utvrđen. Sve će se znati u subotu uveče.

Dajte bar jedno ime.

- Kažem, finalni pregovori su u toku.

Hoće li biti nekih vrlo, vrlo poznatih?

- Naravno.

A političara?

- Ne!

Naravno da neće, kad vas je Velimir Ilić odbio. Koji su bili njegovi uslovi?

- Ne znam koji su njegovi uslovi, jer sa Velimirom Ilićem niko iz naše firme nije kontaktirao zato što znamo koje sve obaveze ima. Ali, takav čovek bi nam svakako bio interesantan da se pojavi u kući VB-a.

Znači, nisu tačni navodi Ilića da je on odbio ponudu za ulazak u kuću!

- Ponavljam, s Ilićem niko od nas nije kontaktirao.

Postoji fama da učesnici dobijaju mnogo novca za ulazak u kuću. Koji je najveći honorar koji ste isplatili do sada i kome?

- Prvo, nije reč o velikom novcu, zato što veliki novac u Srbiji ne može da se obrne i zaradi. Nije novac razlog zbog koga poznati ulaze u „Velikog brata", mnogo veći interes jeste njihova promocija za neke projekte koji su njima značajni. A drugi razlog je da neki koji su nekada bili poznati učestvuju kako bi se povratili iz zaborava. A VB je najbolji način da se vrate.

Vi tvrdite da Jelena Karleuša i Nenad Čanak nisu dobili ni dinara za učešće u prošlom VIP VB-u?

- Jelena Karleuša nije dobila novac, ni Nenad Čanak nije dobio novac. Karleuša je bukvalno ušla bez ikakve novčane nagrade, kao i Čanak.

Pored VIP VB-a, koji se emituje na Pinku, vi ste sa ovom televizijom potpisali i ugovor o emitovanju običnog VB-a, koji je do sada išao na B92.

- Prošle godine imali smo čudnu situaciju. Sa Pinkom sarađujemo od prvog serijala VB-a u BiH i Crnoj Gori, a u Srbiji radimo sa B92. Drugo, ugovor u vezi s VB-om i televizijom se potpisuje obično na tri godine, jer je reč o vrlo skupom i produkcijski zahtevom projektu, pa je isuviše riskantno da se televizije menjaju godinu za godinu. Ugovor sa B92 je istekao i sada smo potpisali ugovor sa Pinkom, koji je malo duži od trogodišnjeg. To će biti tri serijala i tri VIP-a, koji će se emitovati u narednih pet godina. I reč je o najvećem ugovoru koji je bilo koja televizija potpisala sa bilo kojom produkcijskom kućom. A Pink i „Emoušn" su jedine privatne kompanije u oblasti TV i produkcije koje su prebrodile ekonomsku krizu, dok su se ostale ugasile, ili su pred gašenjem.

Da niste prešli na Pink zato što vas je prošle godine po gledanosti ubedljivo pobedila „Farma"?

- Naravno da ne, jer smo dogovor sa Pinkom imali i pre pojavljivanja „Farme". VB je na Pinku iz čisto komercijalnih razloga. A zavisi i kako računate gledanost. VB jeste imao slabije rejtinge i šer od „Farme" jer je bio na slabijoj televiziji. Ali, ako pogledamo naše rejtinge u Bosni i u Makedoniji, onda nismo bili tako loši.

Da li vas je nerviralo i pogodilo što je Srbija više gledala „Farmu" od VB-a?

- Znate, postoje ljudi koji vole da su uvek korak ispred drugih. Ja ni u čemu ne volim da budem drugi.

Vi ste u Srbiju doneli rijaliti programe, od VB-a do „Menjam ženu". Šta kažete onima koji misle da je takav program velika glupost i opasnost po društvo?

- To je njihovo pravo. Ali, postoji jedna sprava koja se zove daljinski upravljač. Verujem da je najbolji način da se bilo ko izbori za svoje mišljenje da - ponudi alternativu.

Ima li vaš lični život bilo kakve veze sa rijaliti-šouom?

- Ne. Jedini kontakt koji sam imao je moja bivša supruga Ana Mihajlovski, koja je učestvovala u projektu „Veliki brat".

Da li biste vi učestvovali u nekom rijaliti-programu?

- Ne, zato što mislim da ne bih bio uopšte zanimljiv gledaocima.

Sa Ilićem niko iz naše firme nije kontaktirao zato što znamo koje sve obaveze ima. Jelena Karleuša i Nenad Čanak u VB su ušli bukvalno bez ikakve novčane nagrade

„VIP Veliki brat" počinje sutra na televiziji Pink, a u rijaliti kuću na Košutnjaku ući će više od 10 poznatih ličnosti, koji će se u narednih mesec dana boriti za nagradu od 50.000 evra. Vlasnik produkcijske kuće „Emoušn" i licence „Veliki brat" Goran Stamenković kaže za Press da će se ovaj šou umnogome razlikovati od dosadašnjih serijala.

- Pošto VB u Srbiji već tri godine ide velikom brzinom u tempu jesen-zima, morali smo da uvedemo neke izmene kako se publika ne bi zasitila ovog koncepta, što se već dogodilo u jednom broju zemalja. Samo će ovaj VIP VB biti drugačiji, neklasičan, od kastinga i izbora samih učesnika, pa do pravila koja će važiti. Učesnici više neće glasati i izbacivati nekog, već će doći do neke vrste borbe između dve grupe. Zato smo ovaj serijal i nazvali „bogati i siromašni", i tako će i kuća izgledati. Insistramo na tome da u VB-u ima dosta humora i verujem da će gledaoci biti vrlo zadovoljni.

Ko će sve učestvovati u VIP VB?

- Konačan spisak još nije utvrđen. Sve će se znati u subotu uveče.

Dajte bar jedno ime.

- Kažem, finalni pregovori su u toku.

Hoće li biti nekih vrlo, vrlo poznatih?

- Naravno.

A političara?

- Ne!

Naravno da neće, kad vas je Velimir Ilić odbio. Koji su bili njegovi uslovi?

- Ne znam koji su njegovi uslovi, jer sa Velimirom Ilićem niko iz naše firme nije kontaktirao zato što znamo koje sve obaveze ima. Ali, takav čovek bi nam svakako bio interesantan da se pojavi u kući VB-a.

Znači, nisu tačni navodi Ilića da je on odbio ponudu za ulazak u kuću!

- Ponavljam, s Ilićem niko od nas nije kontaktirao.

Postoji fama da učesnici dobijaju mnogo novca za ulazak u kuću. Koji je najveći honorar koji ste isplatili do sada i kome?

- Prvo, nije reč o velikom novcu, zato što veliki novac u Srbiji ne može da se obrne i zaradi. Nije novac razlog zbog koga poznati ulaze u „Velikog brata", mnogo veći interes jeste njihova promocija za neke projekte koji su njima značajni. A drugi razlog je da neki koji su nekada bili poznati učestvuju kako bi se povratili iz zaborava. A VB je najbolji način da se vrate.

Vi tvrdite da Jelena Karleuša i Nenad Čanak nisu dobili ni dinara za učešće u prošlom VIP VB-u?

- Jelena Karleuša nije dobila novac, ni Nenad Čanak nije dobio novac. Karleuša je bukvalno ušla bez ikakve novčane nagrade, kao i Čanak.

Pored VIP VB-a, koji se emituje na Pinku, vi ste sa ovom televizijom potpisali i ugovor o emitovanju običnog VB-a, koji je do sada išao na B92.

- Prošle godine imali smo čudnu situaciju. Sa Pinkom sarađujemo od prvog serijala VB-a u BiH i Crnoj Gori, a u Srbiji radimo sa B92. Drugo, ugovor u vezi s VB-om i televizijom se potpisuje obično na tri godine, jer je reč o vrlo skupom i produkcijski zahtevom projektu, pa je isuviše riskantno da se televizije menjaju godinu za godinu. Ugovor sa B92 je istekao i sada smo potpisali ugovor sa Pinkom, koji je malo duži od trogodišnjeg. To će biti tri serijala i tri VIP-a, koji će se emitovati u narednih pet godina. I reč je o najvećem ugovoru koji je bilo koja televizija potpisala sa bilo kojom produkcijskom kućom. A Pink i „Emoušn" su jedine privatne kompanije u oblasti TV i produkcije koje su prebrodile ekonomsku krizu, dok su se ostale ugasile, ili su pred gašenjem.

Da niste prešli na Pink zato što vas je prošle godine po gledanosti ubedljivo pobedila „Farma"?

- Naravno da ne, jer smo dogovor sa Pinkom imali i pre pojavljivanja „Farme". VB je na Pinku iz čisto komercijalnih razloga. A zavisi i kako računate gledanost. VB jeste imao slabije rejtinge i šer od „Farme" jer je bio na slabijoj televiziji. Ali, ako pogledamo naše rejtinge u Bosni i u Makedoniji, onda nismo bili tako loši.

Da li vas je nerviralo i pogodilo što je Srbija više gledala „Farmu" od VB-a?

- Znate, postoje ljudi koji vole da su uvek korak ispred drugih. Ja ni u čemu ne volim da budem drugi.

Vi ste u Srbiju doneli rijaliti programe, od VB-a do „Menjam ženu". Šta kažete onima koji misle da je takav program velika glupost i opasnost po društvo?

- To je njihovo pravo. Ali, postoji jedna sprava koja se zove daljinski upravljač. Verujem da je najbolji način da se bilo ko izbori za svoje mišljenje da - ponudi alternativu.

Ima li vaš lični život bilo kakve veze sa rijaliti-šouom?

- Ne. Jedini kontakt koji sam imao je moja bivša supruga Ana Mihajlovski, koja je učestvovala u projektu „Veliki brat".

Da li biste vi učestvovali u nekom rijaliti-programu?

- Ne, zato što mislim da ne bih bio uopšte zanimljiv gledaocima.

Vesna Jončić iz Pirota pronašla je ispred svoje kuće ostatke novorođenčeta koje su rastrgli psi! Policija traga za majkom monstrumom koja je ostavila bebu

Vesna Jončić, domaćica iz Pirota, pronašla je u svom dvorištu ostatke novorođenčeta koje su rastrgli psi lutalice! Vesna kaže za Press da se šokirala kada je videla telo bebe bez ruku i nogu, i da još pije lekove za smirenje zbog stresa koji je doživela! Policija i dalje traga za majkom koja je rodila zdravu bebu i ostavila je na ulici.

Raskomadano telo novorođenčeta pronađeno je u sredu ujutru u jednom dvorištu na putu za selo Gnjilan, u blizini pirotske bolnice. Vesna Jončić kaže da je izašla po drva za šporet i da je u svom dvorištu zatekla jeziv prizor.

- Videla sam ostatke novorođenčeta bez ruku i nogu! Bilo je strašno! Nekako sam smogla snage da otrčim do kuće i pozovem policiju, koja je došla i obavila uviđaj. Kada pomislim na prizor koji sam videla, diže mi se kosa na glavi. Od velikog stresa i straha pijem lekove za smirenje - kaže Vesna, i dodaje:

- Strašno je to što se majka odlučila na takav potez, da prepusti novorođenče tako strašnoj sudbini. I pre četiri godine nedaleko odavde u jednom kontejneru pronađeno je mrtvo novorođenče.

Pored Vesne, telo bebe video je i radnik niške firme „Eroz", čije se prostorije nalaze u ovom dvorištu. On je takođe pozvao policiju i rekao da je video delove bebe rasute po dvorištu. Policija pretpostavlja da su telo rastrgli psi lutalice.

Branimir Jovanović, istražni sudija Višeg suda u Pirotu, kaže da se trenutno radi analiza DNK bebe kako bi se na taj način utvrdio identitet majke koja je počinila ovaj strahovit zločin.

- Obdukcijom je utvrđeno da je beba rođena živa i zdrava. Njeno telo pronađeno je na travnjaku bez ruku i nogu. Ostaci novorođenčeta su predati Zavodu za sudsku medicinu u Nišu sa zahtevom da se izvrši obdukcija i utvrdi da li je došlo do krivičnog dela ubistva - kaže Jovanović.

Izvor Pressa blizak istrazi kaže da, s obzirom na blizinu bolnice, postoji mogućnost da je nesavesna majka odmah po izlasku iz bolnice svoje novorođenče ostavila na ulici.

- Moguće je i da se majka monstrum porodila sama, van bolnice, što će otežati napore istrage da rasvetli ovaj strašan zločin - kaže naš sagovornik.

Kako Press saznaje, tužilaštvo za organizovani kriminal priprema zahtev za privremeno oduzimanje imovine Darka Šarića, koji je osumnjičen za šverc kokaina

Darko Šarić koji je osumnjičen za šverc 2,8 tona kokaina iz Južne Amerike, ostaće bez imovine koja je do sada pronađena u Srbiji! Kako Press saznaje, tužilaštvo za organizovani kriminal priprema zahtev da se privremeno oduzme imovina Darka Šarića, vredna nekoliko desetina miliona evra!

Izvor Pressa iz istrage kaže da je do sada utvrđeno da Darko Šarić poseduje imovinu na 17 lokacija u Novom Sadu i Beogradu, kao i nekoliko računa u švajcarskim bankama.

- Radi se o 13 objekata u Beogradu i četiri kuće na Tatarskom brdu u Novom Sadu. Ta imovina će biti privremeno oduzeta. Tužilaštvo za organizovani kriminal taj zahtev bi već početkom iduće nedelje moglo da uputi Specijalnom sudu. Inače, skoro sve nekretnine vode se na članove najuže porodice Darka Šarića - njegovog brata Duška, sestru Danijelu i majku Ivanku. Pronađeni su i njegovi bankarski računi u inostranstvu. Od nadležnih organa tih država tražićemo blokadu računa - kaže naš sagovornik iz istrage.

Maja Kovačević, portparol Specijalnog suda u Beogradu kaže da će ovaj sud, ukoliko im tužilaštvo za organizovani kriminal pošalje zahtev za privremeno oduzimanje imovine, odmah reagovati.

- Sudija može odmah da stavi privremenu zabranu otuđenja konkretne stvari. I to ide vrlo brzo - izjavila je Maja Kovačević.

Istraga protiv Šarića obuhvata i preduzeća koja je kupovao u procesu privatizacije. Radi se o nekoliko firmi i hotela u Srbiji i Crnoj Gori, ali se oni u glavnom vode na drugoga.

- Upravo se utvđuje Šarićevo vlasništva nad dva novosadska hotela, „Putnik" i „Vojvodina", zatim udeo u vlasništvu nekoliko restorana i noćnih klubova po Beogradu, u čiju su kupovinu uložene ogromne sume novca. A proveravaju se i ulaganja u nekretnine na Zlatiboru. U međuvremenu, došli smo do informacija da je on vlasnik of šor kompanija „Sekondo porto šiping", „Maksimus šiping", „Matenijo LLC" i „Durabili LLC", da ima diskoteke po Crnogorskom primorju, da njegova porodica u Pljevljima upravlja „Mat kompanijom" - priča naš sagovornik iz istrage.

Kako pišu crnogorski mediji, Šarić, koji je u bekstvu jer ga Srbija preko Interpola traži zbog šverca 2,8 tona kokaina, proteklih godina je s partnerima osim u nekretnine, građevinarstvo i turizam, novac ulagao i u medije.

- Šarić je sa svojom grupacijom, posle države, najveći akcionar podgoričke državne novinsko-izdavačke kuće „Pobjeda" - pišu podgoričke „Vijesti". Šarić je akcije kupovao u vreme berzanskog buma i to po naduvanim cenama, a procenjuje se da su on i njegov brat Duško kupili oko šest odsto vlasništva „Pobjede", za šta su platili navodno oko dva miliona evra.

Italijanska policija razbila je organizovanu kriminalnu grupu koja se bavila trgovinom droge i uhapsila 30 osoba, među kojima su i državljani Srbije i Crne Gore

Kako prenosi italijanska agencija ANSA, vođe grupe su Srbi i Crnogorci, koji su organizovali mrežu za distribuciju droge između Barija i severa Italije.

- Radi se o velikom količinama kokaina koji je rasturan po gradovima na severu Italije. Sinhronizovana akcija hapšenja izvedena je juče ujutru. Sumnja se da su srpski i crnogorski državljani organizatori ove grupe - rekli su u policiji.

Na osnovu istrage finansijske policije, određen je pritvor za 30 ljudi, kao i 12 zahteva za pokretanje istražnog postupka u inostranstvu. Među uhapšenima se nalaze Italijani, Srbi, Crnogorci, Albanci i jedan Kolumbijac. Od 30 privedenih, 25 osoba je u ostalo u zatvoru, dok je petoro u kućnom pritvoru.

Predsednik PKS Miloš Bugarin kaže da firme koje su 2008. godine uzele kredite po kursu od 80 dinara sada treba da naprave 35 odsto više profita da bi otplatile dugove

Ubrzano slabljenje dinara ima katastrofalne posledice po srpsku privredu i građane koji su se prethodnih godina zadužili u evrima, upozoravaju privrednici i ekonomisti. Srednji kurs Narodne banke danas je dostigao 98,46 dinara za evro. Predsednik PKS-a Miloš Bugarin kaže za Press da je gubitak firmi koje su se zaduživale po kursu od oko 80 dinara za evro sada neprocenjiv.

NBS je juče ponovo intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 46,5 miliona evra, ali je dinar nastavio da slabi. Veliki broj banaka juče je imao prodajni kurs evra veći od 100 dinara. Komercijalna banka, Inteza i Eurobank EFG evro su prodavale za 100,5 dinara, a Vojvođanska banka, Findomestik i Sosijete za 100,01 dinar. Prodajni kurs evra juče nigde nije bio manji od 99 dinara.

U blokadi 63.000 firmi

Miloš Bugarin ukazuje na katastrofalne posledice pada dinara po domaću privredu, jer su se srpske firme u vreme kreditne ekspanzije, od 2005. do 2008. godine, zaduživale po kursu od oko 80 dinara za evro.

- Sada preduzeća vraćaju te dugove po kursu od 100 dinara! Ne postoji nijedno preduzeće koje može da napravi toliki profit, a da uspe da vrati kredit. Ako uzmemo u obzir da je promena u kursu od pre dve godine oko 20 odsto, a inflacija još oko 15 odsto, preduzeće treba da ostvari profit od čak 35 odsto da bi bilo na nuli! A to je nemoguće izvesti. Bilansi kompanija na kraju godine biće negativni, a srpske firme neće moći da nadoknade gubitke u narednih pet do šest godina - ističe Bugarin.

On naglašava da je ključni problem srpske privrede nelikvidnost preduzeća, što je posledica skupih izvora finansiranja.

- U Srbiji su najskuplji krediti u okruženju i najnepovoljniji uslovi odobravanja, bez obzira na visok nivo deviznih rezervi. Zaduživanje preduzeća je zbog toga nepovoljno, i ona sve više imaju problem s likvidnošću. Sada je oko 63.000 firmi u blokadi, a u njima je zaposleno 140.000 radnika koji ne primaju plate, ili im zarade kasne po nekoliko meseci. To može da bude generator socijalnih nemira - kaže Bugarin.

Gubitak 15.000 dinara

Da su u debelom minusu i građani koji su se zaduživali pre samo dve godine po kursu od 80 dinara za evro, smatra i ekonomista Goran Nikolić. On kaže da je, na primeru porodice koja je 2008. godine ukupno zarađivala 80.000 dinara i plaćala ratu kredita 200 evra, pad standarda danas očigledan.

- Većina ovih porodica i sada zarađuje onih 80.000 dinara, a za kredit izdvaja oko 40 evra više zbog razlike u kursu od oko 20 odsto. Za troškove života u 2008. godini mesečno ostajalo im je 64.000 dinara, kada plate ratu od 200 evra. Kursna razlika je sada podigla ratu, a zbog inflacije, koja je zbirno u 2008. i 2009. godini iznosila 13,5 odsto, oni će za mesečne troškove imati ukupno 15.000 dinara manje u kućnom budžetu. Da ne pominjem da je 80.000 dinara pre dve godine bilo 1.000 evra, a sada je 800 - objašnjava Nikolić.

Ekonomista Mlađen Kovačević podseća da su se građani i preduzeća olako zaduživali jer su zvaničnici pre nekoliko godina obećavali stabilan dinar.

- Dinar se održavao zahvaljujući velikom prilivu deviznih rezervi od prodaje preduzeća i prekomernog zaduživanja. Ponuda deviza bila je veštačka. Zbog neminovnog pada dinara, preduzeća koja su se zaduživala naći će se na muci - zaključuje Kovačević.

Predsednik PKS Miloš Bugarin kaže da firme koje su 2008. godine uzele kredite po kursu od 80 dinara sada treba da naprave 35 odsto više profita da bi otplatile dugove

Ubrzano slabljenje dinara ima katastrofalne posledice po srpsku privredu i građane koji su se prethodnih godina zadužili u evrima, upozoravaju privrednici i ekonomisti. Srednji kurs Narodne banke danas je dostigao 98,46 dinara za evro. Predsednik PKS-a Miloš Bugarin kaže za Press da je gubitak firmi koje su se zaduživale po kursu od oko 80 dinara za evro sada neprocenjiv.

NBS je juče ponovo intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 46,5 miliona evra, ali je dinar nastavio da slabi. Veliki broj banaka juče je imao prodajni kurs evra veći od 100 dinara. Komercijalna banka, Inteza i Eurobank EFG evro su prodavale za 100,5 dinara, a Vojvođanska banka, Findomestik i Sosijete za 100,01 dinar. Prodajni kurs evra juče nigde nije bio manji od 99 dinara.

U blokadi 63.000 firmi

Miloš Bugarin ukazuje na katastrofalne posledice pada dinara po domaću privredu, jer su se srpske firme u vreme kreditne ekspanzije, od 2005. do 2008. godine, zaduživale po kursu od oko 80 dinara za evro.

- Sada preduzeća vraćaju te dugove po kursu od 100 dinara! Ne postoji nijedno preduzeće koje može da napravi toliki profit, a da uspe da vrati kredit. Ako uzmemo u obzir da je promena u kursu od pre dve godine oko 20 odsto, a inflacija još oko 15 odsto, preduzeće treba da ostvari profit od čak 35 odsto da bi bilo na nuli! A to je nemoguće izvesti. Bilansi kompanija na kraju godine biće negativni, a srpske firme neće moći da nadoknade gubitke u narednih pet do šest godina - ističe Bugarin.

On naglašava da je ključni problem srpske privrede nelikvidnost preduzeća, što je posledica skupih izvora finansiranja.

- U Srbiji su najskuplji krediti u okruženju i najnepovoljniji uslovi odobravanja, bez obzira na visok nivo deviznih rezervi. Zaduživanje preduzeća je zbog toga nepovoljno, i ona sve više imaju problem s likvidnošću. Sada je oko 63.000 firmi u blokadi, a u njima je zaposleno 140.000 radnika koji ne primaju plate, ili im zarade kasne po nekoliko meseci. To može da bude generator socijalnih nemira - kaže Bugarin.

Gubitak 15.000 dinara

Da su u debelom minusu i građani koji su se zaduživali pre samo dve godine po kursu od 80 dinara za evro, smatra i ekonomista Goran Nikolić. On kaže da je, na primeru porodice koja je 2008. godine ukupno zarađivala 80.000 dinara i plaćala ratu kredita 200 evra, pad standarda danas očigledan.

- Većina ovih porodica i sada zarađuje onih 80.000 dinara, a za kredit izdvaja oko 40 evra više zbog razlike u kursu od oko 20 odsto. Za troškove života u 2008. godini mesečno ostajalo im je 64.000 dinara, kada plate ratu od 200 evra. Kursna razlika je sada podigla ratu, a zbog inflacije, koja je zbirno u 2008. i 2009. godini iznosila 13,5 odsto, oni će za mesečne troškove imati ukupno 15.000 dinara manje u kućnom budžetu. Da ne pominjem da je 80.000 dinara pre dve godine bilo 1.000 evra, a sada je 800 - objašnjava Nikolić.

Ekonomista Mlađen Kovačević podseća da su se građani i preduzeća olako zaduživali jer su zvaničnici pre nekoliko godina obećavali stabilan dinar.

- Dinar se održavao zahvaljujući velikom prilivu deviznih rezervi od prodaje preduzeća i prekomernog zaduživanja. Ponuda deviza bila je veštačka. Zbog neminovnog pada dinara, preduzeća koja su se zaduživala naći će se na muci - zaključuje Kovačević.

Epidemija novog virusa A (H1N1) u Srbiji je prošla i sasvim je moguće da naša zemlja izbegne novu pojavu zaraze koja je bila predviđena za februar!

Predsednik Radne grupe za pandemiju dr Predrag Kon kaže za Press da se Srbija već četiri nedelje nalazi van epidemijskog praga, kao i da se trenutno pojavljuju samo sporadični slučajevi obolevanja od ove bolesti.

- Trenutno se nalazimo u situaciji kao pred samim gašenjem požara. Takva je otprilike trenutna epidemiološka situacija u Srbiji. Može da se desi da se epidemija potpuno ugasi, ali ipak i dalje moramo da pratimo šta se dešava u Evropi, odakle bi virus mogao da se prelije kod nas. Mi smo još uvek u potencijalnom riziku, pa zato situaciju procenjujemo kao nesigurnu - rekao je dr Kon.

Član Radne grupe za pandemiju dr Vladimir Petrović kaže za naš list da zasad nema naznaka o skoroj pojavi epidemijskog talasa.

- Uslovi za to uvek postoje, ali ono što vidimo jeste da u Evropi i okruženju jedino Rumunija i Bugarska registruju srednji intenzitet aktivnosti virusa, dok ostale zemlje registruju pad obolevanja. Tako da zasad nema naznaka o skoroj pojavi epidemijskog talasa kod nas - objasnio je dr Petrović.

Epidemiološka situacija u zemlji više nije „nepovoljna", već „nesigurna". Dr Vladimir Petrović objašnjava za Press da je to za stepen niže u odnosu na „nepovoljnu".

- Intenzitet virusa je nizak, pa je epidemiološka situacija ocenjena kao nesigurna, s tim što i dalje postoje faktori rizika za njeno pogoršanje. To su i dalje prisutna cirkulacija virusa u Srbiji, školski kolektivi, kao i hladno vreme, niska temperatura i vlažnost koja pogoduje širenju virusa - rekao je dr Petrović.

Epidemiolog Predrag Kon kaže da je u Srbiji oko milion ljudi steklo otpornost na grip, kao i da je to što do sada nismo imali veliki talas posledica zatvaranja školskih kolektiva i vakcinacije stanovništva.

- Mi imamo ukupno 750.000 do milion ljudi koji su imuni na grip, ako računamo i one koji su ga preboleli i one koji su vakcinisani. Ali, imamo još oko 6,5 miliona građana koji nisu otporni, što znači da je potrebno da broj otpornih bude još veći - ocenio je dr Kon.

Dosadašnji trošak za lečenje obolelih od novog gripa A (H1N1) u Srbiji procenjuje se na oko 100 miliona evra, a tek na kraju epidemije, na osnovu podataka zdravstvenih ustanova i faktura, znaće se koliko novca je tačno potrošeno. Predsednik zdravstvenog saveta Srbije dr Dragan Delić objasnio je da lečenje obolele osobe na respiratoru košta u proseku oko 320.000 dinara, a da se u okviru te cene podrazumevaju aparat za veštačku ventilaciju koji je stalno uključen, zatim lekovi, infuzija i nega obolele osobe.

Na tenderu za kupovinu „Luke Bar" učestvovaće država Srbija i konzorcijum koji će predvoditi firma biznismena Miodraga Kostića, smederevski „Sartid" i „Viktorija grupa", potvrdio je juče za Press ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić

Ministar Mrkonjić je najavio i da će firme koje će učestvovati u privatizaciji „Luke Bar" dobiti olakšice u Srbiji.

- Ali to sigurno neće biti novac iz državnog budžeta. Interes Srbije je izlazak na more, a politički interes Srbije i Crne Gore je da budu zajedno. Do Bara železnicom se sada prevozi oko milion tona robe i bez ikakvih dodatnih ulaganja može se prevesti 2,5 miliona tona robe. U „Luku Bar" i železnicu trebalo bi uložiti oko 300 miliona evra, odnosno 50 u luku i 250 miliona u železnicu - ocenio je Mrkonjić.

Pomoćnik ministra pomorstva i saobraćaja Crne Gore Srđan Vukčević navodi da su za „Luku Bar" veliko interesovanje pokazale brojne kompanije.

- Tendersku dokumentaciju otkupile su firme iz Bejruta, Dubaija, Srbije i Saudijske Arabije - kaže Vukčević.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić na sednici Saveta Afričke unije (AU) koji se održava u prestonici Etopije zatražio je od svih članica koje do sada nisu priznale Kosovo da i dalje ostanu pri tom stavu

- U ime Srbije želeo bih da istaknem da duboko cenim to što više od 80 odsto zemalja AU nije priznalo separatiste na Kosovu. Vaša podrška našem suverenitetu i teritorijalnom integritetu zaista ohrabruje. Tražimo od svih ovde prisutnih zemalja koje nisu priznale Kosovo da ostanu pri tom stavu, ne samo u ime naših tradicionalnih prijateljskih odnosa, već u cilju konsolidacije međunarodnog poretka za 21. vek koji bi bio zasnovan na poštovanju prava - rekao je Jeremić.

On je dodao da će pitanje Kosova postati snažan presedan i da je zato od ključnog značaja da se Međunarodnom sudu pravde omogući da radi i izjasni se o legalnosti otcepljenja Kosova od jedne članice UN, protivno ustavu i volji SB UN.

- Odluka suda će imati široke posledice na čitavu međunarodnu zajednicu, a možda najviše upravo na zemlje Afričke unije. Pomislite koliko bi zemalja ovog velikog kontinenta, članica UN, moglo biti pogođeno ukoliko bi se dao legitimitet nasilnoj podeli. Granice svih multietničkih zemalja bile bi ugrožene, stvarajući nestabilnost u svim delovima Afrike - upozorio je Jeremić, i dodao da će Srbija kao članica EU biti most Evrope i Afričke unije.

Koliki je uticaj Srbije u ovoj organizaciji pokazuje i činjenica na da sednicu Saveta Afričke unije nije došao ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseni, zato što mu Etiopija, na zahtev Srbije, nije izdala vizu! Zahvaljujući Etiopiji, Jeremić je prvi ministar koji je govorio na otvaranju Saveta AU.