Besplatna Zabava

Archive for January, 2010

Kredit za rekonstrukciju mosta od EBRD nije dobijen jer su „Putevi Srbije" obećali Romima stanove, posao, školovanje dece i dokumenta

Kredit za rekonstrukciju Gazele od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) nije odobren jer su se „Putevi Srbije" ugovorom obavezali da Romima koji su živeli ispod mosta obezbede stanove, posao, školovanje i lične karte, otkriva za Press član komisije Ministarstva infrastrukture za mostove na Koridoru 10, inženjer Dejan Kovačević.

Kovačević je podsetio da je JP „Putevi Srbije" pre dve i po godine potpisalo ugovor sa EBRD o kreditu za popravku Gazele.

- Čvrsti objekti, zaposlenje, školovanje dece, dokumenta, samo su neke od ukupno sedam tačaka koje je trebalo ispuniti. EBRD je u oktobru poslala komisiju koja je obišla raseljene Rome i pre nekoliko dana trebalo je da da saglasnost da se može potpisati ugovor sa izvođačem radova. Međutim, EBRD to nije odobrila jer smatra da nisu ispunjeni svi uslovi - objašnjava Kovačević.

Drobnjak spreman za novi kredit

Direktor Javnog preduzeća „Putevi Srbije" Zoran Drobnjak smatra da je zahtev EBRD da se Romi iz nehigijenskih naselja ispod Gazele izmeste u takozvanu čvrstu gradnju preteran.

- Romi su preseljeni, tako da očekujem da će Evropska banka za obnovu i razvoj popustiti. Sa direktorom te banke imamo zakazan sastanak 11. februara i verujem da će se tada mnogo više znati - ističe Drobnjak.

Na Pressovo pitanje da li postoji plan da se uzme neki drugi kredit, ukoliko ovaj ne bude odobren, Drobnjak kaže:

- Ako ovaj kredit propadne, mada ne verujem, spreman sam da sednem sa gradonačelnikom Đilasom i ministrom Mrkonjićem i da se dogovorimo. Neka grad da 10 miliona evra, Ministarstvo infrastrukture 10 i „Putevi" 10, pa smo skupili te pare. Ili da uzmemo nov kredit i rešimo što pre sve probleme u vezi sa Gazelom - kaže Drobnjak.

Mrkonjić: Radovi kreću uskoro

Bez obzira na dogovoren socijalni program za raseljene Rome, ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić u izjavi za Press ističe da će EBRD u roku od dve nedelje dati zeleno svetlo za korišćenje kredita i početak radova na rekonstrukciji mosta Gazela. On podržava gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, koji je u subotu zatražio od Vlade Srbije da se odredi rok do kada će se čekati na kredit, ili da se, u suprotnom, pozajmica traži na drugom mestu.

- Razgovarao sam sa predstavnicima EBRD-a i verujem da će doneti pozitivnu odluku o ulasku u ovu investiciju, bez obzira na uslove oko raseljavanja Roma. Ovaj socijalni problem postoji i treba ga rešavati, ali to nije trebalo vezivati za rekonstrukciju mosta. Svako odlaganje rekonstrukcije košta, a iskreno se nadam da ćemo postići dogovor sa EBRD i da će u martu početi radovi na Gazeli - kaže Mrkonjić.

Kompanija „Simpo" će pomoću kredita Fonda za razvoj pokrenuti proizvodnju u ŠIK „Kopaonik" iz Kuršumlije, saznaje Press u Ministarstvu ekonomije

U ovom ministarstvu spremaju i novi model za oživljavanje najsiromašnijih opština, poput Bosilegrada, Vladičinog Hana, Merošine, Trgovišta, Tutina i Raške.

U Ministarstvu ekonomije kažu da je suština ovog modela da se omogući velikim i uglednim kompanijama da pomognu posrnulim preduzećima u pokretanju proizvodnje.

- Velike i uspešne firme, kako domaće tako i strane, moći će da dobiju povoljan kredit Fonda za razvoj kako bi investirale u devastirane opštine. Reč je o kreditu na pet godina, sa grejs periodom od godinu dana i kamatom oko 3,5 odsto. Kompanija koja uzme kredit nema obavezu polaganja hipoteke, jer će instrument osiguranja biti ručna zaloga na opremi. Takva kompanija mora da ima realan biznis plan pokretanja proizvodnje u posrnuloj firmi, kao i da plasira robu na domaćem i inostranom tržištu - kažu u ministarstvu, i poručuju da neće dozvoliti da se kredit odobri nijednom „sumnjivom investitoru". Po ovom scenariju je pronađeno i rešenje za ŠIK „Kopaonik", pa će u to preduzeće kompanija „Simpo" uz pomoć kredita Fonda investirati sedam miliona evra.

Ekonomista Mahmud Bušatlija smatra da nije posao države da „plaća razvoj", i da ukoliko želi da pomogne propalim firmama mora za to da ima realne izvore.

- Nejasan je taj koncept po kojem država radi. Je l' žele opet da naprave nove firme parazite? Ukoliko stvarno imaju ideju da pomognu posrnulim kompanijama, onda treba da naprave strategiju razvoja. Sistem koji će otežati investitorima plasman, recimo u Beogradu, gde će sve biti skuplje, a olakšati mu u Pirotu. Pa, neka tamo hrle - poručuje Bušatlija.

Vodeći privrednici u Srbiji kategorično tvrde da ekonomska kriza u Srbiji nije prošla i da oporavak privrede još nije počeo. Optimizam ministra Mlađana Dinkića, koji je rekao da će Srbija uskoro izaći iz recesije, za njih je nerealan

Prema oceni privrednika, ključni problemi su prevelika javna potrošnja, nelikvidnost kompanija, pad izvoza i nezaposlenost.

Vlasnik „MK grupe" Miodrag Kostić smatra da će se tek u ovoj godini osetiti prave razmere i ozbiljnost ekonomske krize.

- Ovo je godina koja će sigurno biti teža od prethodne jer će se sada posledice krize osetiti ne samo u finansijskom, nego i u realnom sektoru. To će se videti onog momenta kada se velike kompanije zbog kreditne prezaduženosti budu suočile sa ozbiljnim finansijskim problemima i problemima likvidnosti. Oni će se lančano preneti na sve njihove poslovne partnere, dobavljače i kupce - kaže Kostić.

Direktor „Salforda" za Balkan Slobodan Petrović takođe ocenjuje da su prerane bilo kakve pozitivne prognoze o izlasku iz ekonomskih problema.

- Ako posmatramo prodaju u našim kompanijama poput „Knjaza", „Imleka" i „Bambija", ne možemo da kažemo da smo iz krize izašli. Očekujemo da ćemo u i prvom kvartalu ove godine „vući" isti problem. U drugom kvartalu, pa nadalje moguće je da ćemo bolje poslovati - ističe Petrović.

Direktor „Sintelona" Nikola Pavičić kaže da izvoz pada i na tržištima na kojima Srbija ima beneficije.

- Kriza nije prošla i najviše me brine što nismo uspeli da pokrenemo privredu - tvrdi Pavičić.

Pored krize, osnovni problem srpske privrede predstavlja prevelika javna potrošnja, kaže za Press direktor subotičkog proizvođača slatkiša „Pionir" Stevan Santo.

- Kriza je sve to samo pogoršala. Po mom dubokom ubeđenju, građani neće osetiti boljitak u ovoj godini - poručuje Santo.

Najnovije fotografije vladike zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavende snimljene u njegovom raskošnom dvoru u Bijeljini, na kojima je u društvu rođaka Dejana Nestorovića, stripera iz Novog Sada, naišle su na osudu javnosti

Prema rečima sagovornika Pressa, ove fotografije, koje je Press objavio u subotu, najbolje govore o pravoj slici vladike Vasilija.

Profesor Filozofskog fakulteta u Banjaluci Miodrag Živanović kaže za Press da tvrdi da luksuz vladičanskog dvora u Bijeljini nije ni jedini ni najveći greh vladike Kačavende!

Skandal iz sela Zagoni

- Postoji dosta indikatora prema kojima su mnogi odigrali jednu jako nečasnu ulogu u vreme rata u Bosni, a jedan od učesnika vezanih za ta vremena upravo je i vladika Kačavenda. On je bio povezan sa mnogim aferama iz tog vremena, vezivan je za ratnu huškačku politiku i zloupotrebu položaja. Međutim, pored svega toga, postoje i još nečasnije stvari. Konkretno, mislim da bi morala da se istraži njegova uloga iz ratnih vremena u selu Zagoni pored Banjaluke. Ne znam da li znate da je isti vladika tražio da se svaki novodošli paroh u ovom selu odrekne svoje žene sedam dana kako bi ona došla kod njega! Zbog toga je u ovom kraju bilo i oružanih sukoba. Tako da priča o njegovom luksuznom životu, uz sve ovo, govori da on nema moralni dignitet - priča Živanović.

Predsednik Centra za humanu politiku u RS Momir Dejanović, koji živi na teritoriji Zvorničko-tuzlanske eparhije, upozorava da vladika Vasilije Kačavenda nije jedini predstavnik Crkve koji se odao „srebroljublju i raskoši".

- Značajan deo sveštenstva u ovoj eparhiji je komercijalizovao i gotovo potpuno privatizovao Srpsku pravoslavnu crkvu, otuđio je od Hrista, Jevanđelja, vernika i naroda, odao se srebroljublju i neprimerenoj raskoši. To sveštenstvo je postalo bezosećajno za probleme poniženih, opljačkanih, obespravljenih i beznadežnih građana. Cenovnici kojima se plaćaju krštenja, sahrane, osveštenja potpuno su neprimereni duhu Hristove crkve. Tako da primer vladike zvorničko-tuzlanskog nije jedini, on je samo ilustracija stanja i problema u kojim se nalazi SPC - priča Dejanović.

Vladika Vasilije: Ne zanima me!

Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda odbio je razgovor za Press i nije želeo da odgovori na ove optužbe, niti da prokomentariše fotografije koje je na internetu postavio njegov rođak Dejan Nestorović.

- Uopšte me ne interesuje šta ko priča i to što pišete. Ne želim ništa da komentarišem! I sada ću da prekinem vezu - kratko je izjavio vladika Vasilije.

Niko od vladika SPC nije želeo da komentariše objavljivanje novih fotografija raskošnog zdanja vladike Kačavende. Međutim, rođak vladike Dejan Nestorović kaže da on „nema ništa da doda o svom dedi i prijatelju Vasiliju Kačavendi". Na pitanje Pressa da li je vladika ljut zbog fotografija, on kaže:

- Mi smo se čuli posle svega. I mogu samo da vam kažem da je zaključak tog našeg razgovora zapravo poruka raznim analitičarima da oni mogu da sude o našoj spoljašnosti, a Bog će da sudi o našoj unutrašnjosti - dodaje Nestorović.

U Srbiji se bore protiv narko-dilera, ali nema borbe protiv sistemske korupcije, jer se jure samo oni za 200, 300 evra mita, kaže predsednica Apelacionog suda u Beogradu Radmila Dragičević Dičić

Predsednica Apelacionog suda u Beogradu Radmila Dragičević Dičić izjavila je da poslednje optužnice i istrage pokazuju da se gone glavni narko-dileri i organizatori, dok se u borbi protiv korupcije može steći utisak da vlada „blaga politika gonjenja".

- Kad je reč o korupciji, ako se radi analiza presuda onda mora da se radi i analiza optužnica i krivičnih prijava, za koje izvršioce krivičnih dela korupcije se uopšte pokreću krivični postupci i istrage, da li je to najteža korupcija ili korupcija koja se svodi na 200, 300 evra. Politikom krivičnog gonjenja još se nije zašlo u sistemsku korupciju koja je pošast društva i koja se možda odvija u privatizaciji i javnim nabavkama! To je sistemska korupcija koja urušava sistem zemlje i sve osnovne vrednosti - kaže Dragičević Dičić.

Loša statistika

Ona dodaje da se često objavljuju statistike o kaznama za teška krivična dela i da se sudijama spočitava da je njihova kaznena politika blaga. Sudija ističe da je valjana statistika mnogo zahtevniji zadatak od jednostavnog upisivanja vrsta krivičnih dela i kazni.

- Uvreženo je mišljenje da je sud taj koji je odgovoran za sve. Ako je oslobađajuća presuda, kriv je sud, ako je neko oslobođen ili uopšte nije gonjen, kriv je sud. Kad bi se izvršila analiza oslobađajućih presuda ili analiza izmenjenih presuda pokazalo bi se da tužilac često krene sa jednom optužnicom i kvalifikacijom, a onda se tokom suđenja ispostavi da za to nema dovoljno dokaza, pa sud prekvalifikuje na drugo krivično delo ili blaži oblik istog dela. Ako se analiziraju oslobađajuće presude, ne može se reći da je sud kriv zato što je neko oslobodljen krivice, sud to radi u ime zakonitosti. Nije zadatak sudije samo da potvrdi optužnicu, jer onda sudije ne bi ni bile potrebne. Verujem da je više od 90 odsto oslobađajućih presuda doneto zbog nedostatka dokaza - kaže predsednica Apelacionog suda u Beogradu.

Male kazne za male dilere

Prema njenim rečima, na intervenciju sudija rađene su analize o presudama o trgovini drogom, koje su pokazale da statistika o uslovnim osudama nije bila tačna jer je govorila o najlakšim oblicima krivičnih dela!

- Sudije su sklonije da izriču blaže kazne ako se pred sudom pojave sa malim količinama droge sitni dileri, koji su i sami zavisnici. Smatram, međutim, da je kaznena politika blaga za krivična dela sa elementima nasilja i silovanja. Ako se vrši analiza kaznene politike za poslednjih 15 godina, možemo videti kako ona raste onako kako raste kriminalitet i sudije se pre 10 i 15 godina nisu suočavale sa tako teškim oblicima kriminala kao sada i takvim oblicima nasilja u porodici i među maloletnicima u školama - rekla je Radmila Dragičević Dičić.

Marković: Bez kazne za političare koji ne prijave imovinu agenciji za korupciju!

BEOGRAD - Rok za podnošenje imovinskih karata funkcionera ističe danas, i svi oni koji na vreme ne ispune ovu obavezu prema Agenciji za borbu protiv korupcije, mogu da očekuju prekršajne kazne od 10.000 pa do 50.000 dinara.

Direktorka Agencije Zorana Marković najavljuje da će tačan broj pristiglih imovinskih karata biti poznat 8. februara i objašnjava da će, u slučaju prikrivanja imovine, Agencija pribegavati najtežim kaznama samo u krajnjem slučaju, jer joj nije namera da bude „kaznena ekspedicija".

- Početkom februara će konačno biti poznato i koliko je tačno funkcionera obelodanilo svoju imovinu. Podaci će biti javno objavljeni najranije u martu, a objavljivaćemo ih sukcesivno, onako kako budemo obrađivali imovinu i pravili bazu podataka. Nećemo objavljivati podatke o imovini supružnika funkcionera, osim ako ne postoji njihova saglasnost. Iz istih razloga nećemo objavljivati ni visinu štednih uloga funkcionera - objašnjava Markovićeva.

Ona ističe da će sve imovinske karte biti proveravane temeljno, ali nije želela da precizira rokove do kada će Agencija završiti obradu svih podataka.

Veliki broj državljana Bosne i Hercegovine, ali i Turaka koji su poreklom iz Raške oblasti zatražio je dobijanje srpskog državljanstva, kaže za Press ministar u Vladi Srbije za dijasporu Srđan Srećković

On dodaje da sve veći broj građana iz regiona traži državljanstvo Srbije zato što je naš Zakon o državljanstvu vrlo liberalan, ali i zbog toga što se sada sa pasošem Srbije može bez viza putovati u EU.

- Najveći broj zahteva iz BiH stigao je iz Republike Srpske, ali i iz drugih delova te zemlje. Inače, liberalan Zakon o državljanstvu je želja Srbije da se svima koji gravitiraju ka Srbiji, bilo da su Srbi ili su njihovi preci bili srpski državljani, omogući da dobiju naše državljanstvo. Ljudi iz dijaspore i regiona tako praktično samo sa izjavom da prihvataju naše državljanstvo kao matično, a imaju neke veze sa Srbijom, dobijaju državljanstvo. Naravno, pri tom prolaze kroz bezbednosnu proveru i kroz sve druge redovne procedure - napominje Srećković.

Srećković dodaje da povećan broj zahteva iz BiH i turskih državljana poreklom iz Raške ima veze i sa činjenicom da je Srbija postavljena na belu šengen listu, zahvaljujući čemu, na primer, neko ko je iz BiH i ima srpsko državljanstvo, može da putuje u zemlje EU bez vize, što inače ne bi mogao.

- Ima to veze i sa vizama, ali i na primer, sa činjenicom da je Srbija u dobrim odnosima sa Republikom Srpskom - kaže Srećković.

Na osnovu Izmena i dopuna Zakona o državljanstvu, koje su usvojene 24. septembra 2007. godine svi pripadnici srpskog naroda (iseljenici i njihovi potomci) koji nemaju prebivalište u Srbiji mogu da dobiju srpsko državljanstvo, pod uslovom da su stariji od 18 godina i da im nije oduzeta poslovna sposobnost.

Srbija bi imala mnogo čistiju političku situaciju posle vanrednih izbora, jer ako bi Tadić pustio na političko tržište sve svoje satelite iz koalicije u parlamentu bi ostale tri - četiri stranke. Pa, ko skupi većinu, neka vlada!

Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić kaže za Press da njegova stranka danas počinje akciju sakupljanja potpisa za raspisivanje vanrednih izbora i da očekuje podršku oko milion građana Srbije. Nikolić kaže da je SNS krenuo u ovu akciju zašto što ga „jedino zanima narod kome je muka od aktuelne vlasti".

- Svi vide da je narodu dosta svega, da više ne može da izdrži ovu i ovakvu vlast, kao i da je vlast pogubila sve konce. Naš je plan da sakupimo potpise milion građana koji podržavaju našu inicijativu za vanredne izbore, a verujem da ćemo sakupiti i više. A kad to sakupimo nećemo stati samo na ovoj peticiji.

Šta bi vanredni izbori doneli građanima Srbije, da li bi im posle izbora bilo bolje?

- Posle vanrednih izbora imali bismo čistiju političku situaciju. Ako bi Boris Tadić pustio na političko tržište sve svoje satelite sa kojima je u koaliciji, u parlamentu bi ostale tri-četiri stranke. E, onda ko okupi većinu neka legitimno vlada. Posle izbora nestali bi mnogi koji sada raspolažu našom imovinom, privredom, istorijom, finansijama, kulturom. I G17 plus, i LSV, i mnogi, mnogi drugi. Onda ne bi bilo ucena, namirivanja stranaka, već bi bilo prostora da se krene napred. Ovako vlast beži od izbora i bežaće sve dok ih nezadovoljstvo naroda skroz ne parališe.

Koliko koristite socijalno nezadovoljstvo i česte štrajkove za kampanju SNS?

- Nimalo! Protesti i štrajkovi su sindikalna borba, ali nisam ja kriv što je vlast loša, pa je usmerena protiv njih. Još će da ispadne da su radnici u Srbiji jako srećni, a da ih SNS huška protiv vlasti. Nisam ja kriv što su radnici „Kopaonika" iz Kuršumlije nezadovoljni zbog postupka Agencije za privatizaciju u vreme dok je na njenom čelu bio aktuelni premijer. Ili što vlast gubi kompas, pa ne sme da digne 20 ljudi sa pruge, nego na telefonskoj sednici donosi odluku da narede policiji da radi svoj posao i obezbedi funkcionisanje saobraćaja i države. A, onda se telefonom dogovore da ih upozore da će da ih biju ako ne ustanu.

Da li ste o raspisivanju vanrednih izbora razgovarali sa predsednikom Srbije i DS Borisom Tadićem?

- Nismo se odavno čuli, a komunikacija je toliko prestala da nije bilo ni kurtoaznih čestitki za Novu godinu. Mislim da sam i zaboravio njegov broj! Briga me! Od kako smo ih pobedili na Voždovcu i čestitke koju sam dobio nije se javljao. Možda je trebalo ja njemu da čestitam pobedu u Odžacima.

Što niste?

- Nisam siguran da je uveren da je to uspeh, s obzirom na to koga je sve okupio i koliko su uložili. A da sam njemu čestitao morao bih da pošaljem poruke i svim njegovim partnerima iz Odžaka, i Nenadu Čanku i Čedomiru Jovanoviću, a baš nisam raspoložen za to. S njim su bili i Ljajić, Batić, pa čak i PSS Bogoljuba Karića. A, kako da čestitam čoveku koji je na poternici? I Pastor kome spočitavaju da sa mnom hoće da ruši Vladu, bio je s Tadićem u koaliciji.

U kakvim ste odnosima sa SVM Ištvana Pastora?

- U odličnim.

Oni izlaze iz vlasti sa DS u Subotici, nisu glasali za budžet, zar vam ovo nije dobra prilika da sa Mađarima oborite Vladu?

- Vlast SVM ne može da funkcioniše ni u Subotici, ni u Vojvodini. A što se tiče rušenja Vlade, ne samo SVM, nego još neke stranke koje bi izašle iz vladajuće koalicije znaju da im je rezerva Čedomir Jovanović, pa im se ne isplati da sada iskaču.

Ponovo ste prozvali lidera DSS Vojislava Koštunicu da vam nije odgovorio oko EU. U kakvih ste odnosima sa DSS?

- Neki hladan vetar duva od strane DSS i sada pokušavam da rastumačim šta misle i žele. Kada smo potpisivali dogovor o saradnji u pet tačaka, jedna od njih je bila da ako nismo na vlasti tražimo referendum za ulazak u NATO, a kada budemo vlast da ga raspišemo. A onda naprave tu akciju bez nas. Nisam ljut, ali nije fer,  čak ni Nova Srbija nije imala pojma o toj akciji. Ne bih tražio da budem prvi na toj listi protiv NATO, ali mogli su da nas obaveste.

Ali, to nije bila stranačka inicijativa, već predlog 200 intelektualaca.

- Šta to znači? Što nismo imali milion potpisa? Ili hiljadu intelektualaca?

Kad ste se čuli i videli sa Koštunicom?

- Nisam skoro. Ako žele, ruka je pružena za saradnju, a ako neće, nek vide s kim će. Tako možemo da se ponašamo do izbora, a onda moramo da se opredelimo.

Kako vam je delovala proslava 20 godina postojanja radikala? Bez vas na proslavi i sa nesigurnim cenzusom u trenutnom rejtingu?

- Delovali su jako tužno. Nije ni meni lako, ipak sam ja to stvorio. Ipak, ne plačem ni za kim, ne žalim. Ko želi da dođe kod nas, doći će.

SRS najavljuje da će uskoro doći Šešelj i da će im podići rejting?

- Baš me briga i za tu stranku, i za Šešelja. Vratio se, ne vratio, baš me briga. Sa takvom politikom nema perspektivu. Talasaće mesec dana dok se svi mediji ne izređaju na njemu, do prve veće afere. Onda će istraživači da prognoziraju da je neko pao, neko skočio, i kada se sve slegne evo nas napred, sa još većom podrškom.

Potpredsednik DS-a Dragan Šutanovac izjavio je da će izjašnjavanje o rezoluciji o Srebrenici pokazati ko se na političkoj sceni „ponaša i razmišlja kao odgovoran čovek, a ko je i dalje ostao u vremenu koje treba da bude odavno za nama"

- Prepoznajem rukopis onih koji će biti protiv, jer taj rukopis se prepoznaje još iz devedesetih godina. Taj rukopis se prepoznaje i kada su paljene ambasade, i kada je branjena SCG sa guslama u Sava centru, i kada su praćeni tenkovi u tu istu Srebrenicu. Rezolucija o Srebrenici je prilika da se Srbija opredeli da li prihvata odgovornost za stvari koje su činjene u njeno ime i da jasno iskaže opredeljenje da se takvi zločini nikada više ne ponove. To će biti ključni momenat u kome ćemo videti da li su stranke iskrene kada kažu da žele da usvoje evropski sistem vrednosti u Srbiji, u kome su dostojanstvo, ljudska prava, ljudski život, na najvažnijem mestu, i u kome se priznaje sopstvena greška - kaže Šutanovac.

Ministar dodaje da pitanje NATO-a, za razliku od Srebrenice, tema u kojoj su emocije suvišne.

- Pitanje ulaska Srbije u NATO-u u ovom trenutku nije tema ni u Briselu ni u Beogradu. Kad NATO dođe na red za ozbiljno političko razmatranje, građani ne bi trebalo da se opredeljuju na osnovu emocija, već koliko to unosi stabilnost u njihov dom - kaže Šutanovac.

Komentarišući inicijativu SNS-a da obezbedi raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, Šutanovac kaže da razume sve metode političke borbe, ali da bi za državu bilo dragoceno da uđe u fazu političkog razvoja u kojoj će vlade ispunjavati svoj pun mandat.

- Cilj sadašnje Vlade Srbije jeste da se na kraju svog mandata ponosi onim što je uradila, a ne da misli na popularnost. Citiraću Đinđića, koji je rekao da su reforme ili nepopularne ili neuspešne. Da biste bili uspešni, morate da preuzmete rizik nepopularnosti - rekao je Šutanovac.

Komentarišući odnose na srpskoj političkoj sceni, Šutanovac je rekao da je zadovoljan zbog toga što Srpska napredna stranka, „barem deklarativno", uzima proevropski kurs.

- Ali, nisam uveren da su političari u SNS-u iskreni u promeni svog kursa i da su spremni da priznaju greške koje su činili u prošlosti. Ali ne isključujem mogućnost da DS i SNS, ukoliko istinski žele u EU, sarađuju na usvajanju evropskih zakona i realizaciji zajedničkih ciljeva na međunarodnom planu - kaže Šutanovac.

Zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić razgovarao je u Vašingtonu sa predstavnicima Ministarstva pravde SAD o pitanjima bezbednosti i policijske saradnje, posebno u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala

Dačić se sastao sa pomoćnikom državnog tužioca i ministrom pravde Lenijem Brauerom i njegovim zamenikom Brusom Švarcom, koji se bavi pitanjima borbe protiv organizovanog kriminala.

- Ministarstvo pravde je najvažniji partner MUP-u Srbije, jer su u okviru tog resora FBI i druge bezbednosne agencije. Ocenili smo da je naša saradnja do sada bila izuzetno dobra i saglasili se da postoje mnoge oblasti za  unapređenje saradnje - kaže Dačić.

On je dodao da je u razgovoru „preneta i ocena državnog sekretara Hilari Klinton" da je Srbija „učinila dosta u protekloj godini na presecanju svih kanala i puteva za ilegalnu trgovinu ljudima".

Rat protiv Srbije još traje. „Milosrdni anđeo" je odložio „tomahavke" i kasetne bombe, ali namere su mu i dalje iste. Srbija na kolenima, rasparčana, politički izgubljena, ekonomski obogaljena

Neće se mnogo promeniti ni kada srpski parlament izglasa tu famoznu rezoluciju o Srebrenici. Papir trpi sve. Možemo mi, uz krivicu za svu bosansku tragediju, da preuzmemo na svoju dušu i sve ostale grehe ovog sveta, ali posipanje pepelom će i dalje ostati naš domaći zadatak. Sve dok jednom ne budemo zaista prihvatili to koliko smo zli i pokvareni. Koliko smo krivi što Albanci danas prave veliku Albaniju, što su Hrvati dobili državu, muslimani naciju, a Crnogorci jezik i Miraša Dedeića.

Specijalno vaspitanje Srbije biće intenzivno i u sledećih nekoliko godina. To je sasvim sigurno. Još malo je ostalo do 2014. i našeg ulaska u veliko evropsko carstvo. Do novog ujedinjenja sa nekadašnjom jugoslovenskom braćom, sve pod kišobranom zajedničkih nam gazdi iz Brisela. Naš Gavrilo je onomad pokrenuo rušenje moćne imperije, pa je valjda red da mi sada zaokružimo posao na njenom simboličnom vaskrsenju. A ako budemo pružali otpor genijalnim planerima, već sada vidimo obrise onoga što će se desiti. Srbija iz vremena Berlinskog kongresa nije više samo fantazija zaluđenih teoretičara zavere.

Teren se uveliko sprema. Srpski političari odavno demonstriraju svu potrebnu nesposobnost, neznanje i sklonost ka lakoj prodaji državnih i nacionalnih interesa. Vladajuća koalicija je savez nespojivih ideja i pogleda na svet, sa jedinim zajedničkim imeniteljem koji se zove - interes. Da zlo bude veće, alternativa njoj krajnje je sumnjiva. Hibridno udruženje isluženih karijerista, bez jasnih namera i deklaracije. Praviti pakt sa đavolom zarad sopstvenih ciljeva legitiman je potez, ali i put koji na kraju vodi u ambis.

Na drugoj strani je narod. Osiromašen i zbunjen, nesiguran u postojanje državne strategije i pravnog sistema. Jedino zdravo što mu je preostalo je svetla tradicija i vera u Boga. Udarci u te preostale tačke oslonca su ono što se već dešava i što tek treba očekivati. Srbe odrođene, obezbožene, posramljene, takve Srbe čekaju 2014. Kakvi ćemo se pojaviti?