Besplatna Zabava

Archive for February 4th, 2010

Hvala mnogo mojim igračima. Ipak su oni prvi pobedili Barselonu ove sezone u Evroligi. Mi stvarno mnogo radimo, ali kada dođu ovakvi uspesi, sve dobije smisao, kaže trener košarkaša Partizana Vujošević

Trener košarkaša Partizana Duško Vujošević zahvalio je svojim igračima na zalaganju i borbenosti koji su doveli do toga da crno-beli sruše Barselonu (67:66), do srede jedinu nepobedivu ekipu u Evroligi! Vujošević je istakao da ovakvi trijumfi daju smisao trudu koji on i njegovi momci ulažu na treninzima.

Takođe, Vujošević nije zaboravio ni navijače, za koje je rekao da su napravili neverovatan ambijent, koji je uplašio i skupe Barsine zvezde, koje su već posle prvih nekoliko minuta meča gubile sa 10:0!

- Igračima i navijačima - veliko hvala. Hvala igračima. Stvarno radimo mnogo, ja se najbolje osećam na terenu, ali kada dođu uspesi, sve to dobije smisao. Hvala im na tome. Ne treba zaboraviti koliko nam Marić nedostaje - poručio je Vujošević.

Trener crno-belih je odlukom da ne pravi faul u poslednjem napadu i prednost od jednog poena brani zonskom odbranom potpuno zbunio gostujuće košarkaše.

- Ja u principu pravim faul. Međutim, objektivno, tokom meča su dosta teško davali koševe. Pretpostavio sam da očekuju faul i da ne očekuju zonu. Sa presinga smo prešli na zonu, oni nisu izabrali najbolji šut. Naravno, neću odustati od principa da pravim faul u ovakvim situacijama, ali sam u tom trenutku smatrao da je tako bolje. Da se nije ovako završilo, drugačije bismo pričali - poručio je strateg crno-belih.

Kapiten srpskog šampiona Petar Božić kaže da je Partizan do trijumfa došao zahvaljujući veri da može da pobedi velikog protivnika. On, ipak, upozorava da crno-beli uprkos dve pobede nisu obezbedili plasman u četvrtfinale.

- Imali smo veru da možemo da dobijemo Barselonu, a tu veru nismo gubili nijednog trenutka. Čak i kada su oni okrenuli i poveli sa devet razlike, mi smo govorili nema padanja, nema nervoze, idemo dalje, do kraja. Odigrali smo odlično odbranu u prvom poluvremenu, doduše i oni su dosta promašivali. Ipak, ima još puno da se igra. Nismo ni blizu. Pobedili smo Panatinaikos tamo, Barselonu ovde, ali ima još četiri utakmice do kraja. Najvažnije je da se ostane čvrsto sa obe noge na zemlji. Nikakvo poletanje ne sme da nam se desi. Čeka nas Marusi, ekipa koja nije za potcenjivanje. Sad će verovatno svi da misle, ako smo mogli da pobedimo Panatinaikos i Barselonu, možemo i Marusi. Ne smemo da se opustimo kao protiv Orleana, svi su upisali tu pobedu, a mi smo izgubili.

Partizan zadivio Evropu

Mediji širom Evrope juče su veličali košarkaše Partizana i njihov fantastičan podvig u duelu sa Barselonom. Španski novinari u prvi plan su istakli neverovatnu završnicu meča, ali i paklenu atmosfera u Hali „Pionir".

Madridska „Marka" donosi tekst pod naslovom „Partizan dokazao da je Barsa sa ove planete". U daljem tekstu ističe se da je pobednika odlučio televizijski snimak, kao i to da su crno-beli prekinuli strašnu seriju od 11 pobeda Katalonaca. Naglašeno je da je Slovenac Jaka Lakovič imao priliku da u regularnom toku pogodi trojku i obezbedi svojoj ekipi novu pobedu.

- Divna atmosfera, koju je napravilo osam hiljada ljudi, koji su verovali u pobedu svog tima od prvog do poslednjeg minuta - zapaža novinar španskog lista.

„Barsa bez rekorda posle Hičkokove završnice", naslov je „Asa", još jednog madridskog lista.

- Tim Ćavija Paskvala izgubio posle petnaestominutnog većanja trenera i sudija - navodi se dalje.

„El mundo deportivo", list koji je okrenut Barseloni, više se bavi time da su Katalonci oštećeni u finišu, pa tako u naslovu stoji „Kontroverzna odluka kobna za Barsu". Objašnjava se i Pravilnik FIBA, odnosno član 31.2.6, u kojem stoji da igrač ne sme da dodirne loptu kada se oglasi sirena za kraj perioda sve dok postoji šansa da ona prođe kroz obruč.

Veličanstvenom pobedom Partizana bave se i mediji u susednim državama. Hrvatski internet portal „Košarka.hr" kaže da je Barsa izgorela u vulkanu „Pionira", dok je grčki „Sport" u tekstu pod naslovom „Velika pobeda Partizana" istakao da su Beograđani posle Panatinaikosa u Atini bili bolji i od Barselone.

- Partizan je olakšao „zelenima" borbu za prvo mesto sa Barselonom, ali ako crno-beli nastave sa ovakvim igrama plasman u četvrtfinale nije daleko - zaključio je novinar grčkog dnevnog lista. (S. R.)

Barselona priznala poraz?

Tehnički direktor Barselone Đoan Kreus najavio je da će pravna služba katalonskog kluba utvrdili postoji li osnov da se podnese zvanična žalba na ishod meča u Pioniru. Španski tim ima pravo da povuče takav potez sve dok ne istekne rok od 48 sati od završetka utakmice.

Međutim, u nastavku izjave Kreus je naglasio da „uprkos porazu od Partizana, nisu ugrožene šanse Barselone da se plasira u narednu fazu takmičenja".

- Naša pravna služba će detaljno i pažljivo, u miru i hladne glave, da prouči dešavanje u poslednjim sekundama utakmice u Beogradu, a onda ćemo doneti konačnu odluku o eventualnoj žalbi na ishod meča. Međutim, ne postoji standardno tumačenje Pravila, već ona mogu subjektivno da se interpretiraju i to bi mogao da bude izgovor za sudijsku odluku. Uprkos porazu, verujem da nisu ugrožene naše šanse da prođemo grupu i plasiramo se u narednu fazu takmičenja - rekao je Kreus. (V. T.)

U svim većim trgovinskim lancima, po znatno nižim cenama nudi se kvalitetna roba koja se namenski proizvodi za supermarkete

Potrošači u Srbiji mogu da uštede i do 40 odsto kupovinom proizvoda pod privatnom robnom markom koje nude gotovo svi trgovinski lanci u našoj zemlji. Iako prodaja ovih proizvoda kod nas tek hvata zalet, trgovci kažu da je naišla na veliko interesovanje građana.

Privatna robna marka - „private label" (PL) - predstavlja grupu artikala koje proizvođači prave po narudžbini, specijalno za određeni maloprodajni lanac. U objektima „Delta Maksija" ovi proizvodi se mogu prepoznati pod nazivima „premia, „maksi", „alba", u „Merkatoru S" - „m-linija", „zdrav život", u „Idei" kao „k plus", a u „DM-u" kao „balea"...

U kompaniji „Delta Maksi" kažu za Press da se pod PL-om u njihovim objektima može kupiti čak 1.780 proizvoda prehrane, hemije, tekstila i obuće, proizvoda za decu, kuću, hrane za ljubimce...

Kvalitet po nižoj ceni

- Cena PL proizvoda je u zavisnosti od robne grupe u proseku niža za 15 do 40 odsto u odnosu na brendirane proizvode. S obzirom da njihovom kupovinom dobijaju isti kvalitet i identičan ukus po znatno nižoj ceni, privatna robna marka je naišla na veliko interesovanje naših potrošača jer im to omogućava dodatnu uštedu - navode u „Delta Maksiju".

U „Merkatoru S", na čijim se policama može pronaći više od 1.300 ovih proizvoda objašnjavaju da je ušteda na proizvodima naše trgovačke marke i do 20 odsto za pojedine artikle.

- Naši kupci pokazuju sve veće interesovanje za nju, o čemu svedoči podatak da je njeno učešće u ukupnom prometu u 2009. godini povećano za 70 odsto u odnosu na 2008. - naveli su u „Merkatoru S"

Niže cene proizvoda i trgovci i proizvođači objašnjavaju time što se ne reklamiraju.

- PL se ne reklamira jer se prodaje samo u jednom maloprodajnom lancu, pa se iz kalkulacije potpuno izbacuju troškovi marketinga. Takođe, snižavaju se troškovi pakovanja i isključuju fiksni troškovi koje proizvođač inače ima u svojoj fabrici. Na taj način se ostvaruje bolja efikasnost u lancu snabdevanja - objasnili su u „Delta Maksiju"

Renomirani proizvođači

Privatne robne marke uglavnom izrađuju renomirani domaći i inostrani proizvođači. Primera radi, kompanija „Beohemija" učestvuje u njenom kreiranju u nekoliko trgovinskih lanaca - „Metrou", „Dis-u", Idei" i „Delta Maksiju". Rukovodilac sektora robnih marki u „Beohemiji" Srđan Ljubić objašnjava da je koncepcija zasnovana na tome da jedan lanac prodavnica ima proizvod koji bi po kvalitetu trebalo da bude jednak brendiranom, ali da mu je cena niža za 20 do 30 odsto.

- Ima trgovaca koji žele proizvod koji će biti u rangu sa brendiranim ali da bude nešto jeftiniji. Ima i onih koji traže da on bude jeftin, a samim tim i da ima veću razliku u kvalitetu. Međutim, generalno svi trgovci vode računa da to bude dobar proizvod, ali da ima nižu cenu. Rigorozni su i traže da proizvođači ispune njihove kriterijume bez obzira koliko bila dobra cena - tvrdi Ljubić.

Na pitanje koliko se to njima isplati Ljubić kaže da zarada nije odlučujući element.

- Da bi neko prodao svoj brend mora prvo mnogo da radi marketinški, a to se računa u cenu i podiže je. Sa druge strane, za PL marketing rade trgovine. Sa našeg stanovišta proizvodnja PL-a predstavlja popunjavanje proizvodnih kapaciteta i pospešivanje i potvrđivanje dobrih odnosa sa trgovinskim lancima - navodi Ljubić.

U Skupštini Beograda juče su uručene nagrade autorima najboljih likovnih i pisanih radova na međunarodnom dečjem konkursu „Mir i Ujedinjene nacije", koji organizuju španska fondacija „Mir i saradnja", uz podršku nevladine organizacije „Naša Srbija"!

Na konkursu su učestvovala deca iz 50 zemalja, poslato je više od 6.500 radova, a nagrađeno je njih 63. Deca su mogla da šalju crteže, postere, fotografije, slogane i poruke generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki Munu. Iz Srbije su nagrađeni radovi petogodišnje Jovane Kostadinović iz Niša, šestogodišnje Ive Španić i devetogodišnje Milene Rakočević iz Beograda, kao i rad devetogodišnje Isidore Kvrgić iz Nove Pazove. Diplomu u kategoriji škola dobila je Hemijska medicinska škola iz Vršca, a profesorka te škole Olgica Lukač dobitnica je diplome za poruku upućenu Ban Ki Munu. Nagradi se najviše obradovala šestogodišnja Iva Španić, koja je s nestrpljenjem čekala da dobije diplomu.

- Nacrtala sam patkice kada sam išla u školu slikanja u Dečjem kulturnom centru i oni su mi javili da sam osvojila nagradu - rekla je Iva za Press.

Nagrade autorima uručili su pokroviteljka organizacije „Naša Srbija", supruga predsednika Srbije Tatjana Tadić i osnivač i predsednik fondacije „Mir i saradnja" Hoakin Antunja. Svečanosti su prisustvovali španski ambasador Injigo de Palasio Espanja, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i ministar prosvete Žarko Obradović. U ime autora iz inostranstva nagrade su primili ambasadori njihovih zemalja u Beogradu, a među nagrađenima su učesnici konkursa iz Bugarske, Kine, Alžira i Grčke. Španski ambasador istakao je da ovakvi konkursi i saradnja dodatno zbližavaju Srbiju i Španiju.

U 2010. godini najviše novca u Srbiju uložiće švedski proizvođač nameštaja „Ikea" i austrijski proizvođač građevinskih mašina „Vaker Nojson"

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA u 2010. godini očekuje oko dve milijarde evra stranih investicija u Srbiju, među kojima se najveća ulaganja očekuju od švedske „Ikee" i austrijskog „Vaker Nojsona", ali i velikog broja kooperanata „Fijata".

U SIEPA naglašavaju da od većih investitora u 2010. godini očekuju dolazak švedske fabrike nameštaja „Ikea", austrijske kompanije za proizvodnju građevinskih mašina „Vaker Nojson", danske kompanije „Grundfos", koja proizvodi industrijske pumpe, slovenačke kompanije „Cinkarna Celje", italijanske „Kalcedonije"...

- Očekujemo ukupno oko dve milijarde evra stranih ulaganja. Od većih investitora očekujemo „Ikeu" u Beogradu i „Vaker Nojsona" u Lapovu. U 2009. je potpisan ugovor sa „Fijatom", koji, pored uplaćenih sto miliona evra, znači i dolazak čitavog niza „Fijatovih" dobavljača koji će tokom 2010. godine morati da pokrenu poslove, jer u 2011. treba da se proizvodi novi model automobila. To znači nova postrojenja, investicije u opremu, zapošljavanje i na kraju izvoz, i ne tiče se samo automobilske, već i niza drugih industrija - naglašavaju u SIEPA.

Investicije stabilizuju dinar

Danski „Grundfos" trebalo bi da uloži oko 80 miliona evra u Inđiji, a u istu opštinu doći će i slovenačka „Cinkarna Celje", dok će italijanska „Kalcedonija" uložiti oko 20 miliona evra u Sombor.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić najavio je da je cilj „za koji će se krvavo boriti" da u Srbiju ove godine uđu tri milijarde dolara stranih investicija (oko 2,07 milijardi evra). On je naglasio da Srbija mora da privuče investicije da bi imala stabilnu monetu. Analitičari smatraju da je realno da se u ovoj godini u Srbiju slije oko dve milijarde evra, ali naglašavaju da je još važnije da se taj novac uloži u proizvodnju, a ne potrošnju.

Podrška izvozu

Ekonomista Goran Nikolić kaže da su bazne procene za 2010. godinu oko dve milijarde evra stranih investicija. On objašnjava i da se pod stranim investicijama podrazumevaju i „sitna" ulaganja iz inostranstva, a ne samo uočljive investicije poput „Fijata".

- Strane direktne investicije su sva ulaganja iz inostranstva. Tako, na primer, kada nemačka „Štrada" koja poseduje veći deo vršačkog „Hemofarma" ulaže u rekonstrukciju nekog pogona u Vršcu, to je takođe strana investicija. Čak i kada se radi o farbanju prostorija u „Hemofarmu", ako je novac za to stigao iz inostranstva, vodi se kao strana investicija. Kada sračunamo takve investicije, uz one velike, suma od oko dve milijarde evra i nije tako velika - kaže Nikolić.

Ekonomista Miodrag Zec smatra da je najvažnije gde će biti uložene te strane investicije.

- Nemamo nikakve koristi ako te investicije uđu u otvaranje novog trgovinskog centra ili neke banke. Tako sva ta ulaganja samo idu u novu potrošnju. Treba ulagati u proizvodnju, kako bi Srbija mogla što više da izvozi - ističe Zec.

Direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je juče da u ovom trenutku nema elemenata za pojeftinjenje gasa i da će, ukoliko bude nastavljen sadašnji rast kursa dolara, „Srbijagas" uskoro morati da zatraži poskupljenje tog energenta

On je naveo da su elementi cene gasa dolarska cena, transportni troškovi (koji su cele prošle godine, kako je rekao, bili enormno visoki) i kurs dolara, koji je porastao za 10 odsto od 26. oktobra, kada je „Srbijagas", na zahtev resornog ministarstva, izračunao da bi gas mogao da pojeftini za 10 odsto.

Prema njegovim rečima, gradonačelnici širom Srbije moraće da nađu način da dugovi toplana prema „Srbijagasu" budu izmireni. On je podsetio da samo „Beogradske elektrane" duguju tom preduzeću skoro četiri milijarde dinara, dok od vlasnika stanova potražuju oko tri milijarde.

Bajatović je rekao da se mora pronaći ekonomski način na osnovu kojeg će se regulisati cena gasa i način plaćanja njegove potrošnje.

- Nikome neće biti obustavljena isporuka i isključen gas, ali se ne može davati gas preduzećima koja ga ne plaćaju - rekao je on.

Direktor „Srbijagasa" je naveo da je na nedavnom sastanku kod predsednika Vlade Srbije postignut dogovor o regulisanju duga od milijardu dinara, navodeći da 660 miliona dinara duguju vladine ustanove Beogradu, a da će i ostalih više od 300 miliona biti naplaćeno.

- Dogovoreno je da bi grejanje moralo da poskupi, a odluka o tome koliko će poskupeti zavisi od lokalne samouprave - rekao je Bajatović, dodajući da će biti preduzete izuzetno oštre mere prema neplatišama, uključujući i isključivanje grejanja.

Upitan o reorganizaciji u „Srbijagasu", Bajatović je odgovorio da bi u okviru preduzeća bili odvojeni transport, trgovina i upravljanje sistemom i da ne bi bilo prodaje, već bi bila sprovedena dokapitalizacija što, kako je naglasio, ne bi bio uvod u privatizaciju, jer bi učešće države trebalo da bude najmanje 51 odsto. On je dodao da postoji interesovanje iz Rusije, Nemačke, Mađarske, Češke i Italije, da su Rusi

u sektoru trgovine najaktivniji i da je „logično da u trgovinskom delu pravimo najveće dogovore sa ruskom stranom".

Vlada Srbije usvojila je juče izmene Zakona o Agenciji za privatizaciju i Zakona o besplatnim akcijama, koji će omogućiti da već tokom ove godine građani dobiju i besplatne akcije „Telekoma" i Aerodroma „Nikola Tesla", dok će akcije EPS-a dobiti tokom 2011. godine

Kako je saopštilo Ministarstvo ekonomije, uvodi se i zakonska obaveza da se veliki državni sistemi organizuju kao otvorena akcionarska društva, a predviđene su novčane kazne za nepoštovanje te obaveze. Izmene Zakona o besplatnim akcijama usvojene su na predlog tog ministarstva i omogućiće da građani dobiju akcije najvrednijih državnih preduzeća, pre početka privatizacije.

Izmenama zakona formiraće se akcionarski fond koji neće imati organe upravljanja niti zaposlene, dok će njegovim portfeljom akcija i udela upravljati Agencija za privatizaciju. Akcionarski fond će objediniti akcije i udele iz Privatizacionog registra, iz sadašnjeg Akcijskog fonda, kao i iz drugih javnih preduzeća i privrednih društava sa državnim kapitalom za koje Vlada donese odluku. Tako objedinjene akcije Akcionarskog fonda kojima će građani moći da trguju, biće podeljene u toku ove godine. Izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju dolazi do pripajanja Akcijskog fonda Agenciji za privatizaciju, što će doprineti racionalizaciji broja zaposlenih i smanjenju troškova, navodi se u saopštenju.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže da je vođa velikog narko-klana Darko Šarić imao podršku dela medija, stranaka i političkih struktura u Srbiji i regionu, kako bi pokazao da je jači od države

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže za Press da je istragom protiv Darka Šarića država poslala jasnu poruku da će se do kraja obračunati sa organizovanim kriminalom, ali i da „sprema konačni udarac na vrh narko-mafije".

Prema njegovim rečima, vrh narko-mafije je novcem od trgovine kokainom koji se meri milijardama evra kupio podršku dela medija, pojedinih stranaka i političkih struktura u Srbiji i regionu. Time je ovaj narko-klan želeo da pokaže i da je jači od države.

Mafija sprema kontraudar!

- Sada je na Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal da na primeru Darka Šarića raskrinka spregu narko-kriminala sa krupnim kapitalom, političkim strukturama, strankama i pojedinim medijima, kako u Srbiji tako i u regionu. Na vezu narko-mafije sa državnim strukturama ukazuje i činjenica da su oni lako dobijali državljanstva svih država u regionu i takvoj praksi se mora stati na put - kaže Homen za Press.

Prema njegovim rečima, ovo je pravi trenutak da se i na delu pokaže da li je država jača od mafije.

- Zbog toga borba protiv organizovanog kriminala ne sme biti deklarativna, već suštinska. Oduzimanje imovine je jedan od najdelotvornijih udaraca na mafiju, kao udar na suštinu njihovog delovanja. Mi smo svesni i da oni to neće posmatrati i očekujemo odgovor od strane kriminala. Znate, kad je počela prelnidba imovine kriminalaca dobijali smo „prijateljske savete" da to ne radimo. A kad su videli da „prijateljska ubeđivanja" ne prolaze, počele su i otvorene pretnje. Međutim, državno opredeljenje je da odustajanja nema, idemo do kraja - ističe Homen.

Prema saznanjima Pressa, Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal počelo je da popisuje imovinu članova narko-klana Darka Šarića. Prema ovim informacijama, Šariću će prvo biti oduzeto zemljište, poljoprivredna gazdinstva i preduzeća u Vojvodini. Istraži organi već proveravaju kako je Šarić privatizovao ove poljoprivredne firme i prve zaplene se očekuju u martu.

Udarac po džepu i imovini

Slobodan Homen potvrdio je da će imovina Darka Šarića uskoro biti privremeno oduzeta i da je to „jedan od najznačajnijih segmenata u borbi protiv organizovanog kriminala".

- Borba protiv organizovanog kriminala mora biti suštinska. Prethodnih godina imali smo akcije koje nisu ni dodirivale vrh narko-brega, već hapšenja treće, četvrte karike u dilerskom lancu. Po najnovijim analizama, do sada je razbijeno 25 odsto dilerske mreže u Srbiji. Sada smo odlučni da se razračunamo sa najmoćnijima koji su obrnuli milijarde evra na trgovini drogom i kupili imovinu veću od 100 miliona evra. Oni su novac od šverca narkotika ulagali u kupovine preduzeća, nekretnine, zemljište... Sve ćemo to istražiti i stečeno kriminalom oduzeti - naveo je Homen.

Pola srpske estrade u panici zbog Šarića!

Posle početka obračuna države sa narko-klanom Darka Šarića na srpskoj estradi zavladala je neviđena panika! Kako saznajemo, znatan broj pevača i poznatih TV zvezda strahuju da bi policija mogla da ih uhapsi zbog veza koje imaju sa Šarićima.

Prema saznanjima Pressa, policija već ima ozbiljne informacije da su „jedna poznata folk pevačica poreklom iz Crne Gore i jedan kontroverzni TV voditelj vrlo blisko sarađivali sa braćom Darkom i Duškom Šarićem.

- Mnogo srpskih zvezda blisko je sarađivalo i privatno se družilo sa Šarićima, a neki od njih su uživali i zaštitu ove moćne crnogorske porodice. To je na srpskoj estradi javna tajna - kaže sagovornik Pressa iz policije. Prema njegovim rečima, neki od njih su samo poslovno sarađivali sa Šarićima, pevali za honorare na njihovim zabavama i proslavama, što nije kažnjivo, ali neki su imali „specijalne angažmane"?!

- Postoje ozbiljne indicije da je jedna poznata folk pevačica poreklom iz Crne Gore pomagala narko-klanu u rasturanju droge. Konkretno, proveravamo tvrdnje da je ona pomagala Šarićevim ljudima u prebacivanju droge sa jedne da drugu lokaciju po Srbiji i Crnoj Gori. Navodno, policajci na terenu su u nekoliko navrata zaustavljali te konvoje, ali su odustajali od detaljne kontrole kad bi im se sa zadnjeg sedišta džipa obratila ova lepa pevačica - objašnjava sagovornik našeg lista.

Kako saznajemo, na spisku sumnjivih „šarićevaca" nalazi se i jedan veoma poznati, kontroverzni TV voditelj.

- Proveravaju se navodi da je on jedno vreme čak i živeo u Šarićevom stanu na Novom Beogradu. On je navodno čak jedno vreme i pomagao u distribuciji narkotika u visokom srpskom društvu... - navodi sagovornik Pressa blizak istrazi.

Prema njegovi rečima, istražni organi sumnjaju da su na desetine poznatih ličnosti bili redovni kupci kokaina od Darka Šarića.

- Istraga možda dovede i do imena nekih takođe vrlo poznatih džetsetera koji su prvo kupovali drogu od narko-klana Darka Šarića, a potom je, za njegov račun, prodavali kolegama na srpskoj estradi... - kaže na kraju sagovornik Pressa.

Redakciji Pressa poznata su i imena „osumnjičenih" estradnih zvezda, ali ne možemo da ih objavimo, jer oni zvanično još nisu osumnjičeni. (S. J.)

Finski ministar inostranih poslova Aleksander Stub izjavio je da Finska snažno podržava Srbiju na njenom putu u EU

Nakon razgovora sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem, Stub je rekao da očekuje što skoriju ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU. Jeremić je istakao da je sa finskim kolegom razgovarao o evropskoj budućnosti regiona zapadnog Balkana i nerešenim pitanjima u regionu.

- Što brže, što sigurnije Srbija bude koračala ka EU, to će biti mirniji, stabilniji i prosperitetniji region zapadnog Balkana. Srbija je lider zapadnog Balkana, Srbija treba da predvodi zapadni Balkan na putu ka evropskoj integraciji - rekao je Jeremić, i dodao da je finski ambasador prvi put u Beogradu i da je ovo „prva poseta finskog ministra inostranih poslova Srbiji u istoriji".

Na pitanje da prokomentariše kritike koje je na njegov račun izneo izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin, Jeremić je rekao da „nije primetio tu izjavu".

- Ali, u zemlji i van granica postoje oni koji ne žele da vide Srbiju u EU. I ne može da nas poremeti bilo čija provokacija, ili fudbalskim rečnikom rečeno dribling - rekao je Jeremić odgovarajući na Kacinovu izjavu da „Jeremić neće biti ministar spoljnih poslova na zadatku i nivou približavanja Srbije EU, sve dok bude mislio da je njegov zadatak da komentariše fudbalsku utakmicu".

Predsednik SNS Tomislav Nikolić kaže za Press da je „prijatno iznenađen dinamikom prikupljanja potpisa za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora"

On dodaje da je za tri dana prikupljeno čak 245.000 potpisa i da će se milion potpisa građana skupiti brže nego što je očekivano.

- Po onome što vidim, a to nisu samo potpisi već i izrazi lica ljudi koja govore o velikom nezadovoljstvu u narodu, mislim da možemo da sakupimo potpise polovine birača koji izlaze na izbore, a na izborima u proseku glasa između 3,8 i 4 miliona građana. Verujem da možemo da sakupimo dva miliona potpisa za vanredne izbore, a toliko glasova je potrebno da bi se osvojila apsolutna većina u Skupštini. Pa da vidimo koja će vlast ostati imuna na to - kaže Nikolić.

Lider SNS odbacuje spekulacije da bi podaci na ovoj peticiji mogli da budu lažirani.

- Građani ne daju samo potpis, već i broj lične karte, matični broj, čak i telefon. Iako znamo da građani ne daju baš rado lične podatke, u našoj akciji bukvalno nam ostavljaju sve podatke, čak traže da ih obavezno zovemo. To mi ukazuje da najveći deo Srbije zaista želi izbore - kaže Nikolić.

On dodaje da će uskoro građani potpis za peticiju za vanredne izbore moći da daju i u svojim kućama, jer aktivisti SNS kreću u obilazak cele Srbije.

- Počećemo kampanju od vrata do vrata, kada ćemo građanima i lično objasniti šta nudimo i zašto nam je potrebna njihova podrška - ističe Nikolić.

Šef naprednjaka dodaje da ga baš zanima reakcija kada im bude pokazao da ih dva miliona građana više ne žele.

- Ta stvarnost ne može da se ignoriše. Uostalom, Koštunica je vratio mandat narodu kada je video da ne ide dalje. Sad ćemo da vidimo da li će Tadić isto tako da bude odgovoran - zaključuje Nikolić.

Za nedelju dana skijašica Jelena Lolović proneće zastavu Srbije na svečanoj ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru, gde će Srbiju predstavljati deset sportista

Ne očekuje se mnogo od njih, a nekima već služe za sprdnju... Upoređuju ih sa onim plivačem iz Sijera Leonea, koji se davio u bazenu na OI.

Priznajem, do pre dva dana nisam znao ime nijednog našeg zimskog olimpijca, nisu me interesovali, a onda sam u kasnim noćnim satima naleteo na patrolu TV Avala na Kopaoniku kako intervjuiše našeg najmlađeg olimpijca Amara Garibovića. Onako dečački, od srca, pa ipak ima samo osamnaest godina, nasmejao se kada mu je novinarka rekla da se nada da će se iz Vankuvera vrati sa medaljom. Nasmejao se klinac, kratko odgovorio: „Pa nije to baš realno, ali pokušaćemo." Onda je na red došla njegova vršnjakinja Belma Šmrković, opravdano zabrinuta zbog kratkih priprema: „Pa ipak je snega napadalo u Srbiji tek tri nedelje pred Olimpijske igre." O, bože. I na kraju biatlonac Milanko Petrović, koji je rekao da će svaki rezultat biti dobar, jer u Srbiji nema gde da trenira?! (ako sam ga dobro shvatio)... Upornost ovih sportista me je oduševila, ali ništa nisam znao o njima. Nema ih u novinama, nema ih u udarnim televizijskim terminima. Pa sam saznao da su sve troje iz Sjenice. U jednoj od najsiromašnijih srpskih opština ništa ne radi, ali zato imaju čak tri olimpijca!

Pa sam onda video da imamo i bob tim! Odmah sam se setio onog filma o grupi Jamajkanaca koji žele na olimpijadu u Kalgari... Vuk Rađenović, Slobodan Matijević, Igor Šarčević i Miloš Savić su momci o kojima većina građana ne zna ništa... Kao prvo, gde treniraju, jer Srbija nema stazu za bob?! Na sajtu Olimpijskog saveza nema nikakve informacije o njima, a ni novine se nisu baš ubile od pisanja o njima.

Tu su i skijaši, pardon skijašice: Jelena Lolović, Nevena Ignjatović i Marija Trmčić. Njih verovatno pamtite po kratkim vestima, tipa „srpska skijašica ta i ta zauzela je 37. mesto u Madoni di Kampiljo ili slično".

Možda naši olimpijci nisu svetska klasa, možda im nećemo praviti doček u centru Beograda, ali su to naši olimpijci i ja ću svim srcem da navijam za njih. Nadam se da ćete i vi, a da će sve ovo bolje izgledati pred OI u Sočiju 2014!