Besplatna Zabava

Archive for February 5th, 2010

Država je spremna, i po cenu opstanka Vlade, da ispita svakog ko je braći Šarić pomagao da legalizuje novac. Ako Specijalno tužilaštvo dođe do konkretnih imena političara, oni će biti uhapšeni i biće im suđeno, poručuju iz Ministarstva pravde

Iz Ministarstva pravde Srbije poručili su da je država spremna da ispita svakog ko je braći Šarić pomogao da legalizuje novac, pa makar i po cenu opstanka Vlade Srbije!

Kako je istakao Slobodan Homen, državni sekretar u ovom ministarstvu, ako Specijalno tužilaštvo dođe do konkretnih imena političara, oni će biti uhapšeni i biće im suđeno.

- Ako je cena za to pad Vlade, mislim da je to mala cena da se Srbija izbori sa kriminalom. U ovom trenutku ne postoje nikakve opstrukcije istrage. Činjenica je da postoje veze Šarića sa policijom, sa medijima, ali i sa političkim strankama. Naravno da je najbitnije do kog nivoa idu te veze. Istraga će sve to pokazati - istakao je Homen.

Ministar policije Ivica Dačić kaže da kriminalni klan braće Šarić nije mogao da krijumčari tone droge i legalizuje ogromnu imovinu stečenu kriminalom bez podrške vlasti, političkih stranaka, tužilaštva i policije! Dačić je tako potvrdio jučerašnje reči državnog sekretara Slobodana Homena da su Šarići imali podršku dela srpskih stranaka i medija. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da klan ima najmanje stotinak svojih insajdera u državnom aparatu.

Ministar policije kaže za Press da Šarići godinama unazad imaju svoje ljude na odgovornim položajima.

- Verovatno je da su imali uporište u raznim strukturama, od vlasti, stranaka, tužilaštva, do same policije. I to godinama unazad. Uostalom, oni su još 2005. godine dobili srpsko državljanstvo. Međutim, od kada sam ja došao na čelo policije, oni su definisani kao jedna od najvećih kriminalnih grupa - kaže Dačić.

Na pitanje da li ima saznanja da Šarići i sada imaju svoje ljude u policiji, ministar je odgovorio:

- Mi se trudimo da svaku akciju držimo u najvećem stepenu tajnosti, da o njoj zna vrlo mali broj ljudi. I da se o akciji ništa ne zna sve do trenutka kada se u nju kreće. Policija već dugo prati sve komunikacije prema tom kriminalnom klanu, pre svega sa ciljem da budu locirani njegovi pripadnici, ali nemamo konkretne informacije da i dalje imaju ljude u MUP-u. Što se tiče naših saznanja o tome gde se Darko Šarić sada nalazi, neke informacije i tragovi nas vode ka Crnoj Gori.

Stotinu „krtica"

Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević kaže da se ispituju sve okolnosti u okviru istrage protiv kriminalnog klana Darka Šarića.

- Istraga je u toku, ali mi u ovom trenutku ne možemo da govorimo u kom pravcu se ona kreće. Logično je, da se pored krivične, vode i druge istrage koje su u vezi sa imovinom - kaže Radisavljević.

Potpredsednik Međunarodnog borda za borbu protiv narkotika Marko Nicović tvrdi da za Šariće u svakom trenutku „radi" oko stotinak ljudi iz policije, tužilaštva, političkih struktura i vlasti.

- Uopšte nije moguće da oni krijumčare toliku drogu bez svojih ljudi u MUP-u, istrazi i tužilaštvu. Da bi samo u tom lancu bili zaštićeni i imali sve informacije potrebno im je 30-ak ljudi. Međutim, to nije sve, jer da bi novac bio „opran" kroz nekretnine i kupovinu preduzeća, neophodni su im i ljudi iz vlasti, aktuelni političari, ministri, ljudi iz agencija za privatizaciju i privredne registre, što podrazumeva još najmanje 30 „krtica". Njih najverovatnije u svakom trenutku opslužuje do stotinu ljudi iz svih tih struktura. Šarići su te ljude imali u vreme vlade Vojislava Koštunice, a imaju ih i sada u aktuelnoj vlasti - objašnjava Nicović.

Vrzić: Podrška iz Crne Gore

Novinar „NIN-a" Nikola Vrzić smatra da su Šarići najveću podršku imali u crnogorskoj policiji i njihovoj tajnoj službi, i dodaje:

- Vrlo je indikativno da ni MUP Crne Gore ni njihova državna bezbednost nisu učestvovali u akciji „Balkanski ratnik", kada su zaplenjene tone droge u Urugvaju. Ali, vrlo je moguće da su podršku imali i u strukturama srpske policije. Recimo, vrlo je zanimljivo da Šarići uopšte nemaju dosije u MUP-u Srbije.

S druge strane, novinar nedeljnika „Vreme" Miloš Vasić sumnja da ovaj kriminalni klan ima „krtice" u srpskoj policiji.

- U pitanju su velike pare i veliki poslovi. Uostalom, za Šarića se već dugo spekuliše da je on beogradski Eskobar! Ja lično mislim da on nije imao podršku policije iznutra, već, štaviše, da su oni jedva čekali da mu stanu na rep. A što se političke podrške tiče, to zaista ne znam - kaže Vasić.

Uhapšen Šarićev ortak Goran Soković

Crnogorska policija uhapsila je juče u Pljevljima Gorana Sokovića (38), za kojim je Srbija 21. januara raspisala poternicu zbog sumnje da je zajedno sa braćom Šarić direktno organizovao i učestvovao u krijumčarenju više od dve tone kokaina iz Južne Amerike u Evropu.

Sokoviću su stavljene lisice u očevoj kući u pljevaljskom naselju Odžak, a prvi je kojeg je uhapsila crnogorska policija od početka međunarodne akcije „Balkanski ratnik". On je državljanin Crne Gore i vlasnik dve firme koje se bave trgovinom hrane i obuće.

Soković je od 2009. godine vlasnik kuće u Pljevljima u kojoj se nalaze prostorije Prve banke Crne Gore.

Šarić je i dalje u bekstvu i, prema tvrdnjama crnogorske policije, krije se u nekoj od evropskih država.

Inače, crnogorska policija po nalogu Interpola uhapsila je sinoć u Bijelom Polju i D. Š. (29), koji je nastanjen u Podgorici, u nastavku akcije „Balkanski ratnik".

Klan Darka Šarića nije mogao da švercuje tone narkotika i pere ogroman novac bez podrške ljudi iz stranaka, tužilaštva i policije, slažu se i stručnjaci i političari

Ministar policije Ivica Dačić kaže da kriminalni klan braće Šarić nije mogao da krijumčari tone droge i legalizuje ogromnu imovinu stečenu kriminalom bez podrške vlasti, političkih stranaka, tužilaštva i policije! Dačić je tako potvrdio jučerašnje reči državnog sekretara Slobodana Homena da su Šarići imali podršku dela srpskih stranaka i medija. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da klan ima najmanje stotinak svojih insajdera u državnom aparatu.

Ministar policije kaže za Press da Šarići godinama unazad imaju svoje ljude na odgovornim položajima.

- Verovatno je da su imali uporište u raznim strukturama, od vlasti, stranaka, tužilaštva pa do same policije. I to godinama unazad. Uostalom, oni su još 2005. godine dobili srpsko državljanstvo. Međutim, od kada sam ja došao na čelo policije, oni su definisani kao jedna od najvećih kriminalnih grupa - kaže Dačić.

Stotinu „krtica"

Na pitanje da li ima saznanja da Šarići i sada imaju svoje ljude u policiji, ministar je odgovorio:

- Mi se trudimo da svaku akciju držimo u najvećem stepenu tajnosti, da o njoj zna vrlo mali broj ljudi. I da se o akciji ništa ne zna sve do trenutka kada se u nju kreće. Policija već dugo prati sve komunikacije prema tom kriminalnom klanu, pre svega sa ciljem da budu locirani njegovi pripadnici, ali nemamo konkretne informacije da i dalje imaju ljude u MUP-u. Što se tiče naših saznanja o tome gde se Drako Šarić sada nalazi, neke informacije i tragovi nas vode ka Crnoj Gori.

Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević kaže da se ispituju sve okolnosti u okviru istrage protiv kriminalnog klana Draka Šarića.

- Istraga je u toku, ali mi u ovom trenutku ne možemo da govorimo u kom pravcu se ona kreće. Logično je, da se pored krivične, vode i druge istrage koje su u vezi sa imovinom - kaže Radisavljević.

Potpredsednik Međunarodnog borda za borbu protiv narkotika Marko Nicović tvrdi da za Šariće u svakom trenutku „radi" oko stotinak ljudi iz policije, tužilaštva, političkih struktura i vlasti.

- Uopšte nije moguće da oni krijumčare toliku drogu bez svojih ljudi u MUP-u, istrazi i tužilaštvu. Da bi samo u tom lancu bili zaštićeni i imali sve informacije potrebno im je 30-tak ljudi. Međutim, to nije sve, jer da bi novac bio „opran" kroz nekretnine i kupovinu preduzeća, neophodni su im i ljudi iz vlasti, aktuelni političari, ministri, ljudi iz agencija za privatizaciju i privredne registre, što podrazumeva još najmanje 30 „krtica". Njih najverovatnije u svakom trenutku opslužuje do stotinu ljudi iz svih tih struktura. Šarići su te ljude imali u vreme vlade Vojislava Koštunice, a imaju ih i sada u aktuelnoj vlasti - objašnjava Nicović.

Vrzić: Podrška iz Crne Gore

Novinar NIN-a Nikola Vrzić smatra da su Šarići najveću podršku imali u crnogorskoj policiji i njihovoj tajnoj službi i dodaje:

- Vrlo je indikativno da ni MUP Crne Gore ni njihova državna bezbednost nisu učestvovali u akciji „Balkanski ratnik", kada su zaplenjene tone droge u Urugvaju. Ali vrlo je moguće da su podršku imali i u strukturama srpske policije. Recimo, vrlo je zanimljivo da Šarići uopšte nemaju dosije u MUP-u Srbije.

S druge strane, novinar nedeljnika „Vreme" Miloš Vasić sumnja da ovaj kriminalni klan ima „krtice" u srpskoj policiji.

- U pitanju su velike pare i veliki poslovi. Uostalom, za Šarića se već dugo spekuliše da je on beogradski Eskobar! Ja lično mislim da on nije imao podršku policije iznutra, već, šta više, da su oni jedva čekali da mu stanu na rep. A što se političke podrške tiče, to zaista ne znam - kaže Vasić.

Čačanska policija uhapsila je, na osnovu operativnih podataka Vojnobezbednosne agencije, Miloša Đolovića, zvanog Gusan, i Mladena Plazinića, zvanog Baron, zbog sumnje da su u noći između 19. i 20. januara ukrali oružje iz magacina napuštene kasarne „Tanasko Rajić"

Gusan i Baron su posle hapšenja predati istražnom sudiji Višeg suda u Čačku.

Kako saznajemo, istovremeno je, u selu Lisa, u napuštenoj kući uhapšenog Đolovića, pronađeno ukradeno oružje - 22 automatske puške, šest puškomitraljeza, jedan karabin i jedan signalni pištolj.

- VBA je vodila čitavu akciju, ali smo imali izuzetnu saradnju sa MUP-om i Vojnom policijom. Kradljivci su otkriveni odmah nakon krađe, ali smo hteli da vidimo kome nameravaju da prodaju oružje. Takođe, MUP ih sumnjiči za još neka krivična dela, pa smo ih zbog toga duže držali na obradi, ali su sve vreme i oni i oružje bili operativno pokriveni - navode u Ministarstvu odbrane.

Prema saznanjima VBA, oružje je trebalo da bude prodato na Kosovu, odnosno da završi u rukama terorista. Kradljivci su, inače, sa oružja skinuli brojeve i oznake, kako bi ga lakše prodali. Đolović i Plazinić odranije su poznati policiji zbog počinjenih razbojništava i nedozvoljenog držanja municije i oružja.

Prema saznanjima Pressa, ministar odbrane Dragan Šutanovac uskoro će sankcionisati krivce za propust u obezbeđivanju vojnog objekta u Čačku.

Funkcioneri „Liste za Sandžak" Sulejmana Ugljanina nastavljaju da ucenjuju Vladu Srbije i posle izmene u planu statističkih regiona, posle koje se svih šest sandžačkih opština našlo u jednom regionu

Oni, naime, sada traže da te opštine u okviru regiona „Šumadija i zapadna Srbija" budu u posebnom subregionu, iako takvo rešenje ne postoji u zakonu!

Podsetimo, Vlada je već popustila pod pritiscima bošnjačkih ministara Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića. Da bi ispunili njihov zahtev da sandžačke opštine Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prijepolje, Nova Varoš i Priboj budu u jednom regionu, nadležni iz Ministarstva ekonomije su pripremili izmene Zakona o regionalnom razvoju. Međutim, jedan od poslanika Ugljaninove „Liste za Sandžak", Esad Džudžević sada traži da se tih šest opština spoje u jednu administrativnu celinu - subregion.

- Smatramo da će tako naša nacionalna manjina moći lakše da konzumira svoja prava (informisanje, školovanje, jezik). Drugo, te opštine su najnerazvijenije i verujemo da će imati veće šanse za ekonomski razvoj ako budu u jednom subregionu. To mi mogla biti neka nova teritorijalna organizacija - objašnjava Džudžević.

Ovaj zahtev podelio je bošnjake i narušio kratak mir između opcija Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina, pošto je poslanik Ljajićevog SDPS-a Meho Omerović kritikovao zahtev kolege Džudževića.

- Ne znam šta oni hoće. To su neodgovorni zahtevi koji podilaze radikalnim elementima. Doliva se ulje na vatru. Sada i Mađari mogu da traže da se od tri opštine u kojima su oni većinsko stanovništvo formira subregion, ili i na istoku Bugari, na jugu Albanci... Mi smo protiv bilo kakvih subregiona koji bi bili napravljeni po etničkoj osnovi, jer ne samo da je to suprotno evropskim standardima, nego iz bliže prošlosti znamo da se to loše završavalo - kaže Omerović. On dodaje da su u SDPS zadovoljni što je Ministarstvo ekonomije izašlo u susret zahtevu da šest opština bude u jednom regionu.

U Ministarstvu ekonomije Pressu je rečeno da zahtev partije Sulejmana Ugljanina neće biti ispunjen.

- Neće dobiti subregion. To bi podrazumevalo novu teritorijalnu podelu države. Taj zahtev je neustavan i protivan našem pravno-političkom sistemu. Srbija nije podeljena na administrativne regione, da bi imala subregione. Zakon o regionalnom razvoju podrazumeva samo podelu na statističke regione - objašnjavaju u tom ministarstvu.

Profesor Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku kaže da smanjenje broja regiona neće ugroziti razvoj Srbije.

- Posle promene broja regiona „i vuci su siti i ovce na broju". Rešen je konflikt i nema osnova za novi. Nema subregiona. Takva tvorevina ne bi više imala veze sa regionalnim razvojem, već bi zadirala u pravnu i administrativnu podelu države - objašnjava Kovačević.

Pravni tim SRS, koji pomaže odbranu Vojislava Šešelja u Hagu, podneo je Tužilaštvu za ratne zločine Srbije krivičnu prijavu protiv poslanika SNS-a Borislava Pelevića zbog navodnih zločina počinjenih u Zvorniku aprila 1992. godine

SRS je saopštila da su mnogobrojni svedoci tokom suđenja Šešelju ukazali da su za zločine u Zvorniku, koji se Šešelju stavljaju na teret, odgovorni pripadnici Arkanove Srpske dobrovoljačke garde.

- Prema izjavi samog Pelevića, koji je u to vreme bio zamenik komandanta, on je tog dana bio u Zvorniku. Iz toga proističe da optužnica Haškog suda, Šešelja tereti za zločine koji nemaju nikakve veze s dobrovoljcima te stranke - navodi SRS.

Funkcioner SNS Borislav Pelević odbacio je optužbe SRS i izjavio da aprila 1992. nije bio u Zvorniku nego u manastiru Krka. On je naveo da to može da potvrdi vladika Nikolaj, sadašnji mitropolit dabrobosanski i oko 150 bogoslova koje je „obučavao da se brane i naoružavao" oružjem koje je dobio od Milana Martića.

- Po naređenju mog pokojnog komandata (Željka Ražnatovića Arkana), a tada nisam bio njegov zamenik već običan oficir, dobio sam nalog da idem u manastir Krka jer se tamo nalazio vladika dalmatinski Nikolaj. Sa obliženjeg brda su Hrvati stalno pucali na manastir pa je vladika zatražio od Arkana da pošalje ljude da brane manastir i obučavaju bogoslove. Nisam bio u Zvorniku - kazao je Pelević.

Kao što se svetska kriza obrušila na američki koncept liberalnog kapitalizma, tako je i Dule Vujošević srušio sve zakonitosti koje vladaju u evropskoj košarci

Evroligaška „crna sreda" dogodila se u „Pioniru", gde su igrali Partizan i Barselona. Mali i siromašan klub, čijim je predstavnicima zabranjen ulaz u kreditna odeljenja banaka, pobedio je one koji zarađuju milione na zakonima košarkaškog tržišta u trouglu „kupovina igrača-rezultati-marketing".

Do pre neku godinu, dok je Partizan završavao među poslednjima u Evroligi, a sportska javnost se već pitala da li Partizanovi talenti zaista imaju potencijala, Dule Vujošević se pozivao na italijansku poslovicu - ako su ruže, procvetaće. Ruže su procvetale i odletele po Evropi, a Dule ove godine iste rezultate pravi sa igračima koji su objektivno mnogo bliži korovu nego cveću.

To je možda i neka vrsta poetske pravde. Jer, kada je Dule prvi put bio trener Partizana, krajem osamdesetih, vodio je najbolju generaciju u istoriji crno-belih, ali je ostao u senci Bože Maljkovića i njegove Jugoplastike. Devedesete su bile godine Željka Obradovića. Danas Željko po pravilu čestita pobede Duletu, a šjor Boža je Duletu samo gledalac na tribinama!

A sve to je postigao bez ozbiljne kupovine igrača, a pogotovo bez para koje bi sponzori uložili u klub. Sada bi neka Barselona ili PAO mogli da vide da ti njihovi igrači i ne vrede sve te milione koje troše na njih i počnu da forsiraju mlade i jeftine igrače. Urušavanje naduvanog košarkaškog tržišta možda bi promovisalo Duleta u heroja evropskih levičara. Ionako se često deklarisao kao „boljševik".

Problem je što bi fenomen Duleta Vujoševića mogao da znači kraj srpske košarke. Ako ne postoji niko ko bi od ovakvog Partizana napravio ozbiljan finansijski utemeljen projekat, znači da je došlo zadnje vreme za najtrofejniji sport. Ovo ne treba da bude priča o Duletu Vujoševiću, nego o Partizanu. Dule sebi jeste kupio imunitet za sve gluposti koje je pravio od pokazivanja međunožja navijačima do držanja vrata svlačionice dok se Danilović „raspravlja" sa sudijama. Jednom je rekao da mu je intimno najdraži događaj to što je Fidel Kastro još živ. Kuba će da postoji i posle Kastra. Ako se ništa ne promeni, Partizan posle Duleta neće.

Namera NBS da smanji obaveznu rezervu banaka dovešće do smanjenja kamata na kredite i pojeftinjenja bankarskih usluga

Smanjenje stope obavezne rezerve banaka, koje Narodna banka Srbije uveliko priprema, povoljno će uticati na smanjenje troškova i pad deviznih kamatnih stopa, ocenjuju bankari. U ovim „obaveznim rezervama" nalazi se više od 4 milijarde evra, a osnovni zahtev privrednika je da se deo ovih sredstava oslobodi i usmeri za kreditiranje preduzeća i pokretanje proizvodnje.

Zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović objašnjava da obavezna rezerva ograničava poslovanje banaka i da ta sredstva ne mogu da ponude tržištu.

Kreditni rizik

- Smanjenje stope rezervi na devizne depozite bi povoljno uticalo na smanjenje troškova kod banaka i smanjenje deviznih kamatnih stopa. Istovremeno, verovatno će biti ukinuti i neki izuzeci od obračuna rezerve, pa je moguće da određena vrsta novih kredita bude i nešto skuplja. Naravno, na kretanje kamatnih stopa uticaj će imati i troškovi kreditnog rizika i indikatori rizika zemlje - kaže Petrović i ističe da će dinamičnije kreditiranje isključivo zavisiti od kreditno sposobne tražnje.

- Period krize je taj tok isušio, ali će sa privrednim rastom, ruku pod ruku, ići i njegov oporavak - zaključuje Petrović.

Član Izvršnog odbora Folksbanke Klaus Miler kaže da će najavljeno smanjenje stope obavezne rezerve banaka omogućiti likvidnost bankama.

- Banke će sigurno koristiti veliki deo ove likvidnosti za kreditiranje, kako privrede tako i stanovništva. Mere NBS uvećavaju likvidnost, a zahvaljujući tome očekujemo smanjenje marži. Ipak, najveći uticaj na marže dolazi od same percepcije rizika banaka, finansijskog učinka klijenta, vrednosti sredstava obezbeđenja, ekonomskih uslova... Prema tome, mere NBS pomažu, ali u određenoj meri - ističe Miler. On naglašava da Folksbanka nema nameru da „oslobođena" sredstva eventualno iznosi iz Srbije.

Manje bankarske marže

- Folksbank u Srbiji je dugoročna investicija i trenutna kriza ne dovodi u pitanje obaveze Folksbank grupe prema Srbiji - kaže Miler.

Član IO Sosijete ženeral banke Sonja Miladinovski navodi da bi banke trebalo da nađu bolji način da uposle oslobođenu likvidnost do koje će dođi nakon smanjenja obavezne rezerve.

- Verovatno će smanjivanje ići postepeno, pri čemu još važi Bečka inicijativa, tako da ne bi trebalo da dođe do većeg odliva. Efekti ove mere će generalno dovesti do povećanja likvidnosti. Ali, pošto će biti ukinuta mogućnost korekcije obavezne rezerve po osnovama koje su do sada postojale, neće biti značajnih efekata na pad cene koštanja sredstava - smatra Miladinovska.

Srpska kompanija „Srbijagas" i ruski „Gasprom" potpisali su juče ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća za podzemno skladište gasa „Banatski Dvor", u koje će utiskivanje novih količina gasa početi 1. aprila

Direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović i izvršni direktor „Gasprom Germanije" Andrej Birjulin ozvaničili su juče ugovor o formiranju preduzeća „Banatski Dvor", gde će ruska strana biti vlasnik 51 odsto, a srpska 49 odsto kompanije. Direktor i predsednik upravnog odbora novog srpsko-ruskog preduzeća „Banatski Dvor" biće Vladimir Kuznjecov, a njegov zamenik Bajatovićev specijalni savetnik za finansije Dragiša Martinović.

Bajatović je nakon potpisivanja izjavio da će prva faza punjenja skladišta u Banatskom Dvoru biti završena do kraja marta.

- Radovi na skladištu teku dobro i okončani su u onoj meri u kojoj garantujemo stabilnost snabdevanja Srbije. Mi ćemo u februaru ići u SAD, gde ćemo pogledati radove na kompresoru koji bi krajem marta trebalo da bude dostavljen, a dotle će biti apsolutno kompletirana tehnička oprema na „Banatskom Dvoru". To znači da ćemo do kraja marta imati kompletiranu prvu fazu skladišta gasa „Banatski Dvor", gde će moći da se skladišti do 470 miliona metara kubnih gasa - naveo je Bajatović.

U skladištu trenutno ima oko 250 miliona kubnih metara „jastučnog gasa", koje će „Gasprom" priznati „Srbijagasu" kao ulog u zajedničkom preduzeću. Kada bude završena prva faza podzemnog skladišta, biće moguće dnevno skladištenje 3,7 miliona, a u vreme potrošnje moći će iz njega da se uzima šest miliona kubnih metara dnevno.

Izvršni direktor za skladišta i logistiku „Gasproma" Vladimir Handohin rekao je da bi od početka aprila trebalo da počne utiskivanje gasa, kako bi do kraja godine u skladištu bilo maksimalnih 470 miliona kubika gasa.

- Smatramo da je ovo jako veliko strateško skladište koje će obezbediti najpre sigurnost u snabdevanju gasa Srbije, kao drugih zemalja balkanskog regiona. Zadovoljni smo tokom razvoja samog projekta jer je praktično 70 odsto objekta već završeno, i sada kada je formirano zajedničko preduzeće planiramo da od 1. aprila počnemo sa utiskivanjem gasa - objasnio je Handohin.

Urednica i voditeljka "Jutarnjeg magazina", koji se subotom i nedeljom emituje na TV Pink, za Press TV kaže da svoj posao ne bi menjala ni za šta na svetu

Maja Koler, zaštitno lice "Jutarnjeg magazina" koji se odnedavno emituje subotom i nedeljom na televiziji Pink, novinarsku karijeru započela je pre devet godina na Studiju B. Atraktivna voditeljka u razgovoru za Press TV otkriva da forma "Jutarnjeg magazina" u potpunosti odgovara njenim profesionalnim zahtevima.

- "Jutarnji magazin" ispunjava moje uredničke ambicije, jer sam dobila priliku da osmišljavam emisiju. Time usavršavam ozbiljan segment novinarstva. Razlikuje se od onoga što sam radila u jutarnjem Nacionalnom dnevniku, jer nije spikerski posao, već imam priliku da komuniciram sa gledaocima, budem ležerna i opuštena, kakva bih inače bila i u običnom razgovoru sa bilo kim.

U okviru nedeljnog Nacionalnog dnevnika autor ste rubrike "Premotavanje", koja je veoma gledana?

- "Premotavanje" je rekapitulacija i analiza svega što nam se desilo u jednoj nedelji. Veoma sam srećna što sam dobila priliku da potpuno otvoreno govorim, neretko i da kritikujem dešavanja i kretanja u društvu. Zato, upravo tu rubriku smatram trenutno najodgovornijim delom svog posla.

Po čemu se "Jutarnji magazin" razlikuje od sličnih emisija koje se emituju na drugim televizijama?

- Po raznolikosti informacija koje pruža. Od najvažnijih vesti, vremenske prognoze, do zanimljivih vesti iz sveta kulture, zabave, politike i zdravlja. Tu su i zanimljivi gosti sa kojima razgovaramo na razne teme.

Koliko traju pripreme za ovakvu formu emisije?

- Traju tokom cele nedelje. Tu je osmišljavanje priloga i tema koje će biti emitovane, zatim njihovo snimanje i montaža, odabir i kontaktiranje sa gostima. Kada dođe vikend, sve je spremno, potrebno je samo da ustanem u pet sati, što je neretko najteži deo posla. Najkasnije u šest sati sam u redakciji i prvo što radim je pisanje i montiranje pregleda vesti, koji se emituje na početku emisije. Zatim sa realizatorom prelazimo takozvanu košuljicu, odnosno pravimo konačni dogovor o toku emisije.

Šta se događa ukoliko vam gost otkaže u poslednjem času?

- Na sreću, to se nije dešavalo, ali je bilo momenata kada su mi otkazivali gostovanje dan pre. Onda se trudim da se ne nerviram, sednem, razmislim o alternativama, zamolim kolege iz redakcije za pomoć, pa zajedno nađemo rešenje.

Budući da se emisija emituje uživo, da li je to za vas olakšavajuća ili otežavajuća okolnost?

- Mislim da je uvek bolje raditi emisije uživo, jer vas to tera da budete najbolji što možete u tom trenutku. Nema popravnog.

Kako reagujete kada napravite lapsus?

- Nasmejem se. To je prva stvar koju mi je Tanja Jordović rekla kada sam počela da vodim Nacionalni dnevnik: "Kada pogrešiš, samo se nasmej i nastavi dalje i svi će ti oprostiti." I jeste tako, to onda ljudima bude simpatično.

Da li više volite da radite informativni ili zabavni program?

- Definitivno informativni, uvek i u svakom obliku. I jutarnji magazin je emisija informativnog karaktera, ali na jedan opušteniji način, prilagođen subotnjem i nedeljnom jutru.

Posle brojnih intervjua koje ste uradili, koja ličnost bi za vas bila izazov?

- Nažalost, nisam dočekala da uradim intervju sa Miloradom Pavićem, koji je moj omiljeni domaći pisac. Tu grešku neću napraviti sa Momom Kaporom! Još nisam gledala ili pročitala neki njegov intervju koji nije bio neverovatno zanimljiv. Njegova duhovitost i neiscrpne neverovatne priče i anegdote pravi su dar za svakog novinara i uživanje za svakog čitaoca ili gledaoca.

Šta volite da gledate na malim ekranima?

- Gledam vesti i trudim se da ispratim sve političke emisije. Kao veliki filmofil ne propuštam dobra ostvarenja, pogotovo ako su SF ili horor žanra. Ne propuštam ni dobre dokumentarce na kanalu Histori.

Lutka Barbika, veoma omiljena među devojčicama širom sveta, već je bila veterinar, pilot, astronaut, glumica i novinar

Američka kompanija Matel, jedan od najvećih proizvođača igračaka na svetu koja ovu lutku već godinama uspešno plansira na tržište, odlučila je da raspiše konkurs za izbor njenog novog zanimanja.
Konkurs je ovih dana otvoren na internetu i njegovi učesnici treba da biraju između poziva ekologa, hirurga, arhitekte, voditeljke televizijskog dnevnika i inženjera informatike, preneli su strani mediji.
Zanimanje koje bude dobilo najveći broj glasova biće odabrano kao nova tema za Barbikino izdanje 2010. godine. Rezultat konkursa biće poznat krajem februara.