Besplatna Zabava

Archive for February 6th, 2010

U Nemačkoj preksinoć uhapšen Vinko Sindičić, bivši agent Udbe, za koga se sumnja da je umešan u likvidaciju nekadašnjeg direktora INA marketinga. Hrvati organizovali zločin za koji su četvrt veka optuživali Srbe

Zbog sumnje da je umešan u likvidaciju Stjepana Đurekovića, direktora INA marketinga i političkog imigranta, nemačka policija preksinoć je uhapsila Vinka Sindičića, bivšeg agenta SDB-a. Pre njega, zbog istog dela, na doživotnu robiju osuđen je Krunoslav Prates, a traga se i za Josipom Perkovićem i Zdravkom Mustačom. Za jednu od najvećih afera u bivšoj SFRJ skoro četvrt veka je optuživano beogradsko podzemlje sa Rankom Rubežićem i Đorđem Božovićem Giškom na čelu.

Ubistvo Stjepana Đurekovića bilo je velika međunarodna politička afera koja je potresla celu tadašnju Jugoslaviju. Ni sada se ne zna ko je naredbodavac likvidacije uspešnog privrednika, ni zašto se on 22. aprila 1982. godine iznenada obreo u Nemačkoj. Zvanični stav tadašnjeg komunističkog vrha bio je da je Đureković pobegao jer je ukrao 200 miliona dolara i preneo ih u inostranstvo.

Đureković je ubijen 28. jula 1983. godine u Volfarthauzenu nedaleko od Minhena, a pre godinu i po dana je zbog toga na doživotnu robiju osuđen Krunoslav Prates. Na njegovom suđenju krunsko svedočenje dao je upravo preksinoć uhapšeni Sindičić. Kao bivši agent SDB, Sindičić je sarađivao tokom istrage sa nemačkom policijom, što je i dovelo do hapšenja Luke Sakule, takođe bivšeg agenta, ali i raspisivanja međunarodnih poternica protiv više bivših pripadnika tajne policije SFRJ.

Stjepan Đureković, do tada uspešni direktor INA marketinga, odmah po dolasku u Nemačku povezao se sa ustaškom imigracijom, što je, takođe, bio jedan od razloga za likvidaciju. Postojali su, međutim, i drugi motivi o kojima se godinama nije javno govorilo. Jedan od njih je i taj što je SDB verovao da je Đureković postao saradnik BND-a, nemačke obaveštajne službe, zbog čega je postojala opasnost da razotkrije pripadnike naše tajne policije, samim tim što je kao direktor preduzeća INA, koje je bilo paravan za poslove SDB-a, svakako mnogo znao. Drugi razlog je taj što je Đureković ukrao i predao nemačkoj obaveštajnoj službi kartu vojnih skladišta nafte i benzina u SFRJ, kao i šemu sa pozicijama rezervnih skladišta vojnog goriva.

Prema nezvaničnim informacijama, likvidacija je izvršena u akciji tajne policije „Dunav". Hrvatski ogranak SDB-a tada je tvrdio da je likvidaciju izvršilo beogradsko podzemlje, a da je sve organizovao crnogorski SDB, odnosno da su u ubistvo umešani Ratko Đokić, Dragan Malešević Tapi, Đorđe Božović Giška i Ranko Rubežić.

Suđenje održano pre godinu i po dana, kao i prekjučerašnje hapšenje Sindičića, ipak, pokazuju da je likvidacija Stjepana Đurekovića organizovana u Zagrebu, odnosno da su sve pripremili Josip Perković i Zdravko Mustač, za kojima je Nemačka, takođe, raspisala međunarodnu poternicu zbog političkih ubistava hrvatskih imigranata.

Uzrok saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo Milan J. (25) iz sela Šarbanovac, opština Sokobanja, po svemu sudeći ostaće nepoznat

Istraga nije dala konačan odgovor na pitanje šta je nagnalo nesrećnog mladića da svojim vozilom „reno megan" u petak oko 17 časova velikom brzinom udari u betonski stub na naplatnoj rampi „Nais", ali se pretpostavlja da je reč o tehničkoj neispravnosti vozila.

Prema rečima očevidaca, „reno megan" se iz pravca Niša ka naplatnoj rampi „Nais" kretao praktično bez zaustavljanja.

- Vozio je veoma brzo, sigurno više od sto kilometara na sat, i kako se približavao naplatnoj rampi ne samo da nije usporavao, već je, čini mi se, i dodavao gas. Vozilo se bukvalno zabilo u betonski stub, a od siline udarca se zapalilo. Ljudi sa naplatne rampe su bili u šoku, ali su odmah priskočili u pomoć, pokušavajući da ugase požar. Policija, vatrogasci i Hitna pomoć stigli su vrlo brzo, ali nesrećnom vozaču nije bilo spasa. Preminuo je na mestu - kaže jedan od svedoka nesreće.

Istražni sudija Osnovnog suda u Nišu Blagoje Stefanović kaže da se ne može sa preciznošću utvrditi šta je uzrok nesreće, ali nema sumnje da se vozač „reno megana" vozio prebrzo.

- Na mestu nesreće nisu otkriveni tragovi kočenja, ali je izvesno da je brzina bila velika. Zašto nije kočio, sada je veoma teško utvrditi - kaže Stefanović.

I pored svega, Stefanović isključuje mogućnost da je reč o samoubistvu, odnosno da je vozača zadesila smrt tokom vožnje, već pretpostavlja da je najverovatnije uzrok nesreće tehnička neispravnost vozila.

- Nisam naložio obdukciju tela poginulog jer nije bilo nikakvih sumnjivih okolnosti u pogledu nesreće - kaže Stefanović. - Takođe, kako u nezgodi nije bilo drugih učesnika, niti oštećenih, nije bilo ni svrsishodno uzimati krv poginulog kako bi se utvrdilo da li je, možda, u trenutku nesreće bio pijan. Telo stradalog mladića preuzela je porodica.

Istražni sudija je izjavio da je bilo nemoguće prekontrolisati tehničku ispravnost vozila.

- Vozilo je udarilo velikom silinom, čeonim delom u stub i potpuno je uništeno. Zbog toga je praktično nemoguće bilo izvršiti kontrolu njegove tehničke ispravnosti - objasnio je Stefanović.

Marko Gašović, istražni sudija Osnovnog suda u Kikindi, odredio je pritvor trojici momaka koji su nedavno razbijali sve pred sobom u prostorijama Prijemnog odeljenja bolnice u Kikindi

U zrenjaninski zatvor privedeni su Dragiša Radu (22), Sandroi Barbu (24) i Dragan Gan (23), osumnjičeni da su pre tri dana razbili više aparata u anesteziološkoj službi Prijemnog odelenja, pri čemu su fizički nasrnuli i na medicinsku sestru koja je pokušala da im se suprotstavi. Do incidenta je došlo nakon što je Hitna služba dopremila u bolnicu tromesečnu bebu Dragiše Radua, kod koje je konstatovana smrt nastala usled virusne upale pluća. To je, kasnije, utvrđeno i u Zavodu za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Očigledno potrešena, ali i vidno pijana, agresivna trojka se ustremila na bolnički inventar, ali i na patrolu policije, koja je ubrzo stigla, na poziv medicinskog osoblja. U trenutku divljanja sa njima su bile i njihove supruge, koje nisu učestvovale u rušenju, ali nisu ni pokušale da ih u tome spreče. Jedino što su izjavile u policiji jeste da su oni pobesneli zbog smrti tromesečnog deteta.

Sličan događaj se ne pamti u ovoj bolnici, iako su sva trojica i do sada bili poznati policiji, odnosno, već su pred pravosudnim organima odgovarali zbog učešća u većem broju tuča i krađa.

Kod nas je uvek postojala praksa da se domaći političari vezuju za strane obaveštajne službe, ali ne na direktan način, za prikupljanje podatka, već se pozivaju na razne edukacije na Zapadu i na taj način postaju obavezni da određene naučene modele primenjuju u našoj zemlji, priča Božidar Spasić, dugogodišnji operativac Službe državne bezbednosti

On kaže da je klasičan primer špijunaže među visokim političarima, koji se retko sreće, onaj u kome je uhvaćen nekadašnji potpredsednik srpske vlade Momčilo Perišić, koga je angažovao američki obaveštajac. To što je BIA zameniku predsednika SNS-a Aleksandru Vučiću nedavno izdala potvrdu da nije agent britanske obaveštajne službe, prema Spasićevom mišljenju, predstavlja „glupost koja može da ima krupne posledice".

- Nijedna služba na svetu ne može sa sigurnošću da kaže da li je neko agent neke druge službe. BIA je time napravila katastrofalnu grešku, jer ta potvrda otvara pitanje kako ona to može da zna. Da li je špijunirala britansku službu ili je ušla u njene arhive? Sada postoji mogućnost da pred naredne izbore veliki broj političara zatraži sličnu potvrdu, a onda će se BIA naći u veoma neprijatnoj situaciji. Čekaće se na tu potvrdu kao sada za pasoš - navodi Spasić.

On kaže da se službe radije odlučuju da za saradnike odaberu pomoćnike i savetnike visokih političara, kako ne bi ugrozili integritet najvažnijih aktera, znajući da bi i domaća služba za to saznala.

- Kada su u pitanju britanska i nemačka obaveštajna služba, uočio sam da se našim političarima organizuju predavanja na Zapadu, u nekim institutima i klubovima, za koja su plaćeni nekoliko puta više od domaćih predavača. To je prvi signal na koji reaguje kontraobaveštajna služba, koja postaje veoma oprezna prema tom političaru. Za saradnju su uvek motivi novac, status ili obećanje da će tom političaru strane službe pružiti podršku u domaćoj politici preko svojih veza - objašnjava Spasić.

Prema njegovim rečima, ovdašnja služba je nakon saznanja da je neko strani špijun koristila dve metode: pratila ga je i puštala da nastavi sa tom aktivnošću do odluke da mu se to više ne dozvoli, izveštavajući o svemu samo predsednike države i vlade, a u drugom slučaju pristupala je tom političaru kako bi on ušao u dvojnu igru - da radi i za domaću i stranu službu.

- Tada nastaje totalna rasprodaja informacija između te tri osobe. Toga ima i sada, a bilo je i za vreme komunizma, jer su to osnovna pravila obaveštajnog rada koja postoje još od rimskog doba. Uvek se pristupalo onome za koga se zna da hoće da sarađuje. Kada imate političara koji već radi za stranu službu, onda po bagatelnoj ceni i bez mnogo muke dobijete poklon. Špijunaža, naravno, nije ono što smo gledali u filmovima, mikrofilmovanje, već je to danas javni rad. Službe više ne traže od saradnika da krade dokumenta, nego da zastupa interes države iz koje je služba koja ga angažuje - priča Spasić.

To potvrđuje i Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, koji kaže da se obaveštajni podaci danas prikupljaju na drugačiji način i da su oni, uglavnom, ekonomske prirode.

- Pojam špijun je prevaziđen. Ta priča o špijunima i stranim plaćenicima je ružan vokabular koji je korišćen tokom devedesetih godina da se napadnu politički protivnici. Svako ko je bio protiv Miloševića okarakterisan je kao tajni agent. To je ono „kako mali Perica zamišlja obaveštajni rad". U istom kontekstu su i Aleksandra Vučića optužili njegovi politički oponenti. Danas se najveći deo obaveštajnih podataka o jednoj zemlji prikuplja iz medija. Nije sporno da ovde ima ljudi koji rade za strane interese, a da li su oni špijuni ili patriote, to zavisi od ugla gledanja - navodi Dragišić.

Uglavnom se smatra da je na našem prostoru najaktivnija britanska obaveštajna služba, zbog svojih dugotrajnih veza, ističe Spasić. A odmah posle nje, dodaje, po uticaju je najznačajnija ruska, koja je ovde veoma jaka, „ma koliko nama to delovalo nejasno ili bespotrebno".

- Treba podsetiti da je veliki deo nekadašnje opozicije uglavnom bio orijentisan na pomoć naših emigranata iz Londona, koji su predstavljali sponu između službi. Tu su i nemačka i američka služba, koje brinu pre svega o interesu svojih država ili NATO-a. Amerikanci nisu samo zainteresovani za ono što se dešava kod nas, nego im je Srbija interesantna i kao zemlja tranzita. Prisutne su i službe zemalja iz okruženja, posebno iz republika bivše SFRJ - tvrdi Spasić.

Nemoguće je da Šarići toliko ulože u Srbiji, a da za to nemaju pokriće establišmenta, tvrdi Marko Nicović. Dobrivoje Radovanović kaže da je najveći kriminal sprega partija i javnih preduzeća, dok bivši šef POSKOK-a objašnjava da mafija ima doušnike u policiji, umesto da bude obrnuto

Kriminalni klan koji predvodi Darko Šarić deo je lanca ruske mafije, ima veze sa političkim strukturama u Srbiji, kao i u Agenciji za privatizaciju i zato je teško da će vlast uspeti da se obračuna sa njima, kaže za Press Marko Nicović, nekadašnji šef beogradske policije i član međunarodnog borda za borbu protiv narkotika.

Šarići su, kako kaže naš sagovornik, postali jedna od bogatijih gangsterskih organizacija u svetu, a rat koji je srpska vlast objavila mafiji ne razlikuje se od svih onih ratova protiv kriminala koju svaka vlast deklarativno sprovodi prethodnih dvadeset godina.

Vojin patent

- Korupcija je ušla u sve pore društva, pa se Boris Tadić verovatno kroz objavu rata mafiji priprema za nove izbore. Nemoguće je da Šarići toliko ulože u Srbiji, a da za to nemaju pokriće i zeleno svetlo od strane establišmenta. Svaka vlast, počevši od Miloševića, pred izbore najavljivala je obračun sa kriminalom. Ali od vremena stare Jugoslavije pa do sada nijedna vlast, ipak, nije uspela da se obračuna sa mafijom. Svi su to radili pred izbore, i Koštunica, i Đinđić, i Tadić sada. Jedino je Koštunica u svoje vreme patentirao razne vrste mafije - „carinsku", „đubretarsku", „prosvetnu", „zdravstvenu", „drumsku".... Nijedna vlast, međutim, uopšte nije dirnula mafiju u srce. U vreme Miloševića mafija je ušla u svaku poru društva, mafijaši su deo establišmenta, učestvovali su u ratovima, privatizacijama. Mafija spretno koketira sa vlašću, učestvuje u akcijama vlasti, ekonomskim deobama dobiti, švercu cigareta, krijumčarenju droge i oružja i zato nijedna vlast nije uspela da pobedi ni u jednom ratu koji se do sada vodio sa mafijom na ovim prostorima - kaže Nicović.

Jedan od ljudi koji je i na svojoj koži osetio spregu kriminala sa državnim strukturama je Ljuba Milanović, nekadašnji inspektor beogradske policije i šef POSKOK-a, koji je otkrio slučaj „Ibarska magistrala", a kasnije je sklonjen sa slučaja „Ćuruvija". Danas, kako kaže, svoje iskustvo koristi kao advokat, pošto „državi očigledno nisu potrebni ljudi koji imaju znanje i mogu da se suprotstave problemu organizovanog kriminala".

- Kada sam ja osnivao POSKOK, kada sam pričao sa jednim svojim prijateljem koji je dobro znao šta se sve dešava u Srbiji, rekao mi je: „U Srbiji je toliko novca na ulici da se za tu sumu ubija predsednik države, a ne jedan policajac." Mi smo nekada pravili doušničku mrežu, da kriminalci praktično rade za nas. A sada oni na raznorazne načine ulaze u strukture policije i prave svoju mrežu saradnika. Oni sada imaju mnogo širi spektar mogućnosti da privuku saradnike nego što to ima policija. Organizovani kriminal u Srbiji je počeo onda kada je novac od kriminala ušao u društvene tokove - kaže Milanović.

Gde su nestala dva broda?

On kaže da opstrukcije prema policajcima koji se namerače da reše neki slučaj nisu bile direktne, ali da postoje brojni mehanizmi za to.

- Najlakše je da procuri neka informacija, najčešće zbog novca ili zato što nekom iz političke strukture ne odgovara da se vrši proces. I tada svi planovi policije mogu da padnu u vodu. Čak i ako prođe istraga, onda se stvar rešava u pravosuđu. Ne postoje dobri i loši policajci, samo oni koji hoće i koji neće da rade - kaže Milanović.

S druge strane, kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da ovaj poslednji „rat sa mafijom", za razliku od svih prethodnih, izgleda kao da država ozbiljno radi na tome. Jer, kako kaže, nekoliko godina unazad uhapšeni su mnogi koji se bave drogom, rastureni su kriminalni klanovi, otvorene su afere u privredi, počelo se sa istragama finansijskog kriminala, a suđenja „drumskoj", „stečajnoj" i drugim mafijama su u toku.

- Sve je to još nedovoljno za konačni obračun sa organizovanim kriminalom. Postoji ozbiljna sprega između političkih partija i javnih preduzeća i tu se ništa nije pokrenulo sa mrtve tačke jer postoji osnovana sumnja da se iz javnih preduzeća odlivaju ozbiljna sredstva za finansiranje stranaka. To je najveći kriminal. Ozbiljna borba znači da svi vidovi kriminala moraju da se napadnu istovremeno - smatra Radovanović.

On kaže da je obračun sa Šarićima deo borbe protiv narko-klanova koji u Srbiji imaju tradiciju od devedesetih.

- Potpuno je van pameti da je država dozvolila formiranje klana koji ubacuje tri broda droge u Evropu i koji je daleko jači od „zemunskog"! Ili država nije imala informacije o tome, ili nije imala interes da to spreči. Mislim da, ipak, nije znala jer ne postoji toliko glup političar da može da sarađuje sa takvim klanom, jer droga ubija mnogo više nego ratovi. Dobro je što je šverc droge otkriven, ali mi nije jasno zašto je zaustavljen jedan brod, a druga dva su prošla?! I kako je moguće da se krene u hapšenje neposrednih izvršilaca, a ne hapse se organizatori celog posla. Informacije cure iz policije, ali podrazumeva se da dobro organizovan klan kupuje informacije. Nadam se da je ovo poslednji klan u Srbiji - kaže Radovanović za Press.

Bosna je jedino održiva kao (kon)federacija tri entiteta, tri nacionalne republike. Ona u velikoj meri to de fakto i jeste i samo je pitanje vremena da se to i ozvaniči. Srbi i Hrvati su taoci zapadne islamofobije

Bosna i Hercegovina za Zapad, odnosno SAD, predstavlja poslednji nerešen problem u regionu, u čijem će rešavanju i Srbija imati važnu ulogu. Uloga Srbije možda bude i takva da će Beograd u Bosni zapravo polagati popravni ispit Kosova i Metohije. O načinima kako će se rešavati problem BiH razgovaramo sa Nenadom Kecmanovićem, koji ističe da problem Bosne nisu ni Srbi, ni Hrvati, ni Bošnjaci, već Zapad, koji nema jasan plan kako BiH treba da izgleda.

- Uvek kad Zapad krene da rešava problem koji se zove Bosna, počnemo da se vrtimo u krug jer se razgovara o projektima u kojima ni Srbi, ni Hrvati, pa ni Bošnjaci ne bi bili zadovoljni. Zato želim da postavim „politički nekorektna", ali razumna pitanja. Zašto bi BiH uopšte morala da opstane kao država? Zašto Republika Srpska ne bi bila samostalna država ili da se priključi Srbiji? Zašto Hrvati ne bi dobili treći entitet u Bosni i zašto Federacija BiH ne bi ušla u savez sa Hrvatskom? Zašto i Bošnjaci ne bi dobili svoj deo Bosne? Da li su i Bošnjaci, kao i Palestinci, žrtve dugogodišnje manipuacije Zapada i da li takva politika može dovesti do njihove radikalizacije? Odgovor svetskih demokratskih metropola glasi da je „Bosna naprosto geopolitička nužnost", ali većina ljudi na terenu demokratiju vezuje za slobodno samoopredeljenje - kaže Kecmanović.

Šta Zapad, tačnije SAD, želi od Bosne i kako, prema njihovoj ideji, Bosna treba da izgleda?

- Srbi i Hrvati u BiH su taoci zapadne islamofobije. Kada je lord Oven krenuo u mirovnu misiju u ratnu BiH, dobio je, kako sam piše u knjizi „Balkanska odiseja", kratku instrukciju: svako rešenje dolazi u obzir, sem da muslimani dobiju zasebnu državu". To je bilo pre napada islamskih terorista na zapadne metropole, Njujork, Vašington, London i Madrid, a posle njih zauzet je još tvrđi stav da „muslimani ne smeju ostati sami". Treba ih, dakle, po svaku cenu integrisati u hrišćansku katoličko-pravoslavnu većinu, a neuspeh bi, smatra Leo Tindemans, bio ohrabrenje za velike skupine muslimanskih imigranata u zapadnoj Evropi (Nemačka, Francuska, Holandija...) da i oni zatraže kulturnu autonomiju i političku samoupravu.

Ali Dejtonski sporazum je ipak predvideo i Republiku Srpsku i kantone koji su praktično većinom nacionalni, bošnjački i hrvatski.

- Međunarodni projektanti su takvo rešenje očigledno planirali samo kao prelazno. Otuda i narativ nekih NVO i političkih partija o građanskoj BiH, ili bosanskoj nadnaciji. Ali izgleda da nisu razmišljali o tome kako da naprave građansku državu bez građana. A kako tek da naprave naciju Bosanaca, odnosno Hercegovaca, od ljudi koji se tako intenzivno osećaju kao Bošnjaci, Srbi i Hrvati? To nije pošlo za rukom ni Kalaju, ni Mikuliću, ni Izetbegoviću, a nije ni Ešdaunu ili Švarcšilingu. Bošnjaci su imali računicu da preko međunarodnog projekta unitarne BiH, kao relativna većina, dođu do svoje nacionalno-verske države. Ali, Srbi i Hrvati, kao hrišćanska apsolutna većina, to neće! Protektorat još i drži vodu, ali šta kad inostrani majstori odu i kad diktaturu visokog predstavnika (bonska ovlašćenja) zameni domaća demokratija? Politički inženjering izgradnje bosanske (nad)nacije i građanske države naprosto nije uspeo. Zato OHR, umesto planiranih 10, stoluje u Sarajevu već 15 godina, svake godine pakuje i ponovo raspakuje kofere. Bosna je jedino održiva kao (kon)federacija tri entiteta, tri nacionalne republike. Ona u velikoj meri to de fakto i jeste i samo je pitanje vremena da se to i ozvaniči.

U toku je rasprava o referendumu u RS, koji je izazvao brojne nesporazume ne samo u BiH, već i u okruženju.

- Premijer Milorad Dodik nikad nije najavljivao referendum o otcepljenju kao proaktivan, već isključivo kao reaktivan čin. To je pomenuo samo kao poslednje sredstvo odbrane srpskog naroda u BiH ukoliko OHR nastavi da otima dejtonske nadležnosti RS i prenosi ih na centralne organe u Sarajevu. Jer to korak po korak razgrađuje RS. Posle pedesetak iznuđenih ili nametnutih promena Dejtonskog sporazuma, taj proces je, bar za sada, zaustavljen prilikom Lajčakovog pokušaja da centralizuje policiju, a odbijen je i butmirski paket ustavnih promena. Zato u ovom trenutku i nije reč o referendumu o otcepljenju, već naprotiv, o potvrdi ustavnog aranžmana kako je definisan u Dejtonu.

Kakva je svrha referenduma na kome se potvrđuje Dejton?

- Pozivajući narod da podrži izvorni Dejtonski sporazum, Dodik ne brani samo RS u njenom punom kapacitetu, nego prihvata i državne granice BiH. To je jasna poruka Vašingtonu i Briselu: ne dirajte nam entitet, pa ni mi nećemo državu, ali i „vice versa". Mogao je i da obrne stvar, pa da kaže: „Ako smatrate da Dejtonski sporazum ne valja, hajde da ga odbacimo i da pravimo 'Dejton 2'"! Ali, onda valja krenuti od početka, pa nema ni entiteta, ni kantona, nema ni BiH, pa u startu moraju da se organizuju tri nacionalna referenduma i da se svaki od tri konstitutivna naroda izjasni da li uopšte hoće da živi u zajedničkoj državi". OHR je praktikovao nešto treće: zadržavao je Dejtonski sporazum i, istovremeno, menjao njegove ključne odredbe. I na kraju, u staroj formi bio bi ostvaren novi sadržaj. Da je međunarodna zajednica ostala dosledna pri Dejtonu, BiH bi posle 15 godina uveliko funkcionisala kao samoodrživa (kon)federacija, a ovako dobro funkcioniše samo na nivou jednog entiteta - Republike Srpske.

Može li se pitanje budućnosti Bosne povezati sa pitanjem Kosova?

- Britanski ambasador u Beogradu Čarls Kroford je posle prelaska na novu dužnost javno postavio pitanje: kako možemo Albancima na Kosovu da kažemo da mogu da se otcepe ako ne žele da ostanu u zajedničkoj državi sa Srbima, a Srbima u BiH istovremeno poručujemo da, hteli-ne hteli, moraju da ostanu u zajedničkoj državi sa Bošnjacima i Hrvatima? Tu vrišteću kontradikciju, dakle, ne mogu da prećute ni bivše zapadne diplomate na Balkanu, koji su je tokom mandata podupirali po nalogu svojih vlada. Možda se i može razumeti da zvaničnici iz Srbije i Srpske iz taktičkih razloga o tome javno ne govore. Ali interesantno je da o tome ćute i politički intelektualci na obe strane, jer analogija se nameće sama po sebi i visi u vazduhu. Mnogi su verovali da se računa na podelu Kosova, ali evo sada imamo novi pritisak da se nadležnosti Prištine šire i na sever bivše pokrajine, u kome su se zbili preostali Srbi. Biće to, možda, prilika da se na vaše pitanje konkretnije odgovori.

Brat Dragan: Gde ste bili dosad da čujete našu muku. Naravno da ga osuđujem. Komšije: On je vredan mladić, iz dobre porodice, ljubazan, do sada ni mrava nije zgazio

Niti je Azanji trebalo to „slave" što je snašlo, niti zna šta bi s njom, ali otkad je Dejan Stojadinović (35) pre dva dana nokautirao Velimira Ilića usred Knez Mihailove ulice, ovo smederevsko selo postalo je centar ovdašnje medijske pažnje.

Na kraju ulice Kosmajskog odreda, pred sam kraj sela, povijena bela prizemljuša iz koje se Dejan zapatio put Beograda i svojim postupkom podelio naciju na sablaznute i one koji su mu u čast osnovali grupu podrške na „Fejsbuku".

Selo ko selo, ko šta doda u priči, ko šta oduzme od nje, ali su u jednom saglasni svi - reč je o dobrom mladiću, kao takvog ga barem poznaju, koji nikada i ni po čemu nije odavao utisak osobe koja bi mogla da učini ono što je pred televizijskim kamerama, policijom i pristalicama Nove Srbije učinio u petak po podne.

Dosta radio u inostranstvu

- Godinama ga poznajem i, evo, životom mogu da garantujem da pitomijeg i dobroćudnijeg bića od njega nije bilo u selu - veli u dahu Vlada, jedan od lokalaca koje smo ustavili da pitamo za putokaz ka kući Stojadinovića.

- Verujte da se rečima ne može opisati to o kakvoj je dobrici reč, ali sam bog zna šta mu bi i kakva ga je to sila naterala da onako nasrne na Velju?! Znam da se u životu dosta napatio i da je iz poštene porodice koja se za svaku koru hleba i te kako namučila. Znam i da je dosta radio po inostranstvu, čini mi se u Grčkoj, Rusiji, Crnoj Gori... što kao obezbeđenje po diskotekama, što kao konobar, ne bi li doneo neki dinar kući, ali... Kažem vam, jedno skromno i dobrodušno biće sa kojim niko nije imao nikakvih problema u selu - tvrdi naš sagovornik, upućujući nas ka prizemljuši s početka, u kojoj Dejan živi sa majkom, bratom i snajom.

Dozivamo s kapije, izlazi žena i, čuvši ko smo, šta smo i šta bismo, poziva muža da izađe.

- Dobar dan, ljudi - s praga se javlja prilika u radničkom kombinezonu, Dejanov brat Dragan.

- Nemojte, ko boga vas molim! Nije mi do priče, a i šta bih vam rekao?! Puko mi je brat. Ne podržavam to što je uradio, ali što ne dođoste ranije da pišete o čitavoj muci (?!), sad je kasno - dobacuje, već zatvarajući vrata i mašući rukom u pozdrav.

- Pa, evo nas sada, a da je kasno - nije! Da smo znali, došli bismo ranije, no - pokušavamo da ga ustavimo i progovorimo još koju, pokušavajući da saznamo o kakvoj to muci govori i je li ona uzrok onoga što mu je brat učinio.

- Ne mogu, zaista, izvinite! Pod strašnim sam opterećenjem zbog svega... - dodaje, odgovorivši još šturo na pitanje da li se čuo ili video sa bratom otkad je u pritvoru.

- Nisam! Nisam imao kad da se organizujem, sve se to brzo desilo. Najverovatnije ću danas za Beograd, pa... - zalupiše se vrata i zalajaše avlijski kerovi.

Vraćamo se ulicom ka centru nekad najvećeg sela u Srbiji. Pred kućom Stamenkovića gazda Zoran razgrće sneg. Pristaje na priču tek da potvrdi ono što i ostali govore.

Nisu znali za tetovažu

- Znam ga kao komšiju, uvek ljubazan i vaspitan dečko. Jest' onako krupan, pa ljudima može da se učini kao prek, ali nije bio takav. Za ove moje godine nikada nisam čuo da je bio razlog neke svađe ili tuče. Pitajte ovu mladež, bolje su ga poznavali, mada verujem da će vam svi reći isto - pokazuje da nastavimo naniže, u centar sela, i u kafićima potražimo Dejanove vršnjake koji ga, ipak, najbolje poznaju.

Kladionica i kafić „Sport klub", tu je Stojadinović, čujemo, najčešće svraćao. Ulazimo i pitamo za njega, nisu preterano raspoloženi da govore, barem ne pod imenom i prezimenom.

- Jeste, često je bio ovde - jedan od gostiju pristaje da kaže pokoju, uz poznati uslov da ga ne fotografišemo i ne pitamo za ime.

- Seo bi za šank, popio tursku kafu, odigrao možda neki tiket, izrazgovarao se sa ljudima i polako nogu pred nogu kući. Ne znam je li pripadao nekoj partiji, ne znam da li je njegov napad na Ilića bio politički motivisan, ali znam da je reč o izuzetno pravdoljubivom i poštenom momku, koji je očigledno zbog nečega „pukao" i iskalio svoj bes na Iliću. Što se te famozne tetovaže Zorana Đinđića na njegovoj ruci tiče, niti sam znao da je ima, niti se nešto deklarisao kao ljubitelj ili član DS-a - odgovara, začuđen našim pitanjem o liku ubijenog premijera na Stojadinovićevoj mišici.

Za razliku od njega, deda Mile, tabanajući stazom do kuće, veli da je Dejan i te kako bio politički orijentisan i da je kao član promenio nekoliko partija.

- Da me ubijete, ne znam koje, ali znam da jeste. S druge strane, ne mogu da tvrdim da možda u tome leži razlog njegovog postupka koji nam je osramotio selo - brecnu se starina nakratko i nastavi putem, uz vetrometinu, ostavljajući nedorečenu priču o motivima koji su momka sa sela naveli u prestoni grad, da učini ono što se, prema kazivanju seljana, u potpunosti kosi sa njegovom naravi.

Zvezda na „Fejsbuku"

Dejan Stojadinović, čovek koji je u petak nokautirao predsednika Nove Srbije Velju Ilića, za više od 24 sata postao je neprikosnovena zvezda na „Fejsbuku". Na ovoj društvenoj mreži je ubrzo pošto je prikazan Stojadinovićev napad na Ilića osnovan fan-klub Dejana Stojadinovića, u koji se za nepun dan učlanilo oko tri hiljade njegovih obožavalaca. Međutim, nije samo fan-klub zanimljiv u čitavom slučaju Stojadinovića, već je to čitava njegova „Fejsbuk" stranica, a pogotovo statusi i komentari koji objašnjavaju događaj i napad na Velimira Ilića.

Stojadinovićev status, koji je okačio na svoju „Fejsbuk" stranicu juče u 11. 48, glasi: „Neko će da padne mrtav. Mene 20 godina maltretiraju policija, tužilaštvo, vojska. Više ne može da se živi od ubica i zato će neko da pogine. A ko... čuće se".

Pola sata pre ovog statusa, Stojadinović je zapisao sledeće: „Ja sam danas bio u Trećoj upravi beogradske policije. Smrada Borisa Tadića treba ubiti po viđenju. Znači, čim ga vidite. pucajte".

U komentarima na njegov status izdvaja se njegov prijatelj „Kameni", koji komentariše Stojadinovićevu rečenicu sa: „Pa ti ćeš sad u 'hajat', pozdravi ih sve", na šta mu Stojadinović odgovara: „Kume, pa to je SUP 29. novembar. Tamo još nisam bio i uželeo sam se njih tamo. Možda me spoje i sa Legijom".

Opet se javlja „Kameni", koji Stojadinoviću na „Fejsbuk" zid piše: „Ma, to je neka greška. Samo što si stigao iz Grčke i već na razgovor". Stojadinović opisuje „Kamenom" svoje utiske iz Grčke: „Boli uvo Grčku za Srbiju. Njima ko ponudi više para njega vole".

Iako je očigledno simpatizer LDP-a, Stojadinović ne štedi njenog predsednika Čedomira Jovanovića u svojim statusima. Pored slike Jovanovića stoji: „Čedo, ti maltretiraš mene i građane Srbije. Zašto ne usvojite zakon o amnestiji regruta". Na Stojadinovićevom „Fejsbuk" profilu primetno je njegovo obožavanje dramskog pisca i istaknutog člana LDP-a Biljane Srbljanović. Napadač na Ilića je okačio nekoliko fotografija Srbljanovićeve, a pored jedne je zapisao: „Moja prava ljubav! VOOOOLim Teeeee!!!"

Gledajući „Fejsbuk" stranu Dejana Stojadinovića jasno je njegovo obožavanje pokojnog srpskog premijera Zorana Đinđića, čiji lik ima istetoviran na levoj mišici. Za Đinđića na Stojadinovićevom profilu je nekoliko puta zapisano: „Zoran Đinđić - pobednik".

Miroslav Markićević, Nova Srbija:

Vlast režirala napad, ali režija je propala

Nova Srbija je sprovela internu istragu o incidentu koji se dogodio u Knez Mihailovoj ulici, koja je otkrila da je napad na Velimira Ilića izrežiran od ljudi bliskih vlastima, tvrdi za Press Miroslav Markićević, potpredsednik stranke. Kako nam je rekao, on će svoja saznanja da iznese na skupštinskom Odboru za bezbednost već ovog utorka.

- Znamo šta se desilo i znamo ko je taj čovek. On nije običan građanin. MUP i BIA će sada morati potpuno da se demaskiraju. Moraće da objasne kako je neko toliko lud i hrabar da pred 300 građana, deset kamera, nekoliko policajaca u uniformi i civilu napadne Velimira Ilića, a bili su prisutni i pripadnici BIA. Ali ta njihova režija je propala. Mi ćemo u utorak da pitamo državu da li ona garantuje bezbednost članovima i funkcionerima Nove Srbije ili da se svako snalazi kako zna i ume. Taj gospodin ima medijsku podršku. Na internetu mu poručuju: „Trebalo je da ga ubiješ„. To je poziv na nasilje i kršenje zakona. Ja sam lično pet puta do sada u direktnom prenosu iz Narodne skupštine rekao da dobijam pretnje. I kakva je bila reakcija? Nikakva. A šta bi se desilo da je neki građanin kao Dejan Stojadinović imao istetoviran lik Velimira Ilića - kaže Markićević. (V. M.)

Zbog jakog vetra, snega i poledice tokom jučerašnjeg dana saobraćaj na većini puteva u Srbiji bio je otežan. Ledena kiša je padala na širem području Beograda i Kraljeva, kao i na severu Vojvodine i Banata, saopštio je Auto-moto savez Srbije

U Hitnoj pomoći navode da, imajući u vidu teške vremenske uslove, nisu imali previše posla, jer su se građani pridržavali saveta da bez prevelike potrebe ne izlaze na ulicu. Zbog jakog nevremena juče ujutro bez struje je ostao veliki deo Novog Sada i pojedina okolina naselja.

Nevreme je izazvalo kvar na strujnoj prenosnoj mreži, pa je transformatorska stanica „Novi Sad 5" ostala bez napona, zbog čega su pojedini delovi grada ostali bez struje. Nestanak struje doveo je do toga da sa radom prestanu toplane „Zapad" i „Sever", koje obuhvataju Detelinaru, Novo naselje, okolinu Sajma i Bulevar Jaše Tomića. U jednom momentu došlo je do pada kompletnog sistema preduzeća „Novosadska toplana", pa su mnogi Novosađani koji se greju sistemom daljinskog grejanja imali hladne radijatore.

Prema rečima direktora „Elektrovojvodine" Tomislava Papića, ekipe tog preduzeća i „Elektroprenosa" su u ranim popodnevnim satima uspele da pronađu kvar i, uprkos vrlo nepovoljnim vremenskim prilikama, izrazio je očekivanje da će on ubrzo biti otklonjen. On je dodao da su zaleđeni vodovi na dalekovodima prouzrokovali i manje prekide u napajanju električnom energijom na području Pančeva, Perleza, Titela i drugih mesta.

Gradski saobraćaj u Beogradu, koji se odvijao otežano zbog poledice, snega i jakog vetra, normalizovan je oko podneva. U dispečerskoj službi GSP-a rekli su da su sve linije, koje su juče ujutro zbog nepogoda i poledice bile izmenjene ili privremeno ukinute, vraćene na svoje trase i da se saobraćaj odvija normalno, po redu vožnje. Tramvaji na Voždovcu kod Trošarine su u jednom trenutku stali jer se od vetra srušio veliki reklamni pano. Zimska služba Javnog komunalnog preduzeća „Beogradput" od ranih jutarnjih sati maksimalnim kapacitetom čistila je sneg na najvažnijim i najprometnijim ulicama, a na terenu je bilo 135 ekipa. Zbog jake košave, koja stvara nanose i smetove, na prevoju Čestobrodica zabranjen je saobraćaj za šlepere i kamione sa prikolicom, a ista zabrana važi i na prilazu Babinom zubu, na putu Bor - Žagubica preko Crnog vrha i Boljevac - Sokobanja preko Rtnja. Zimska oprema obavezna je na svim putnim pravcima.

Vladajuće stranke tvrde da izbori najviše odgovaraju Goranu Kneževiću i osumnjičenima za krivična dela, dok naprednjaci odgovaraju da će kad dođu na vlast da hapse „sve koji su se ogrešili o zakon"

Prikupljanje potpisa za peticiju kojom opozicione stranke traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora ponovo je pokrenulo tvrdnje po kojima za izbore nisu zainteresovane samo političke organizacije, već i pojedinci koji u promeni vlasti vide mogućnost za obustavljanje krivičnih postupaka koji se protiv njih vode.

Poslanik G17 Plus Željko Ivanji kaže za Press da izbori u ovom trenutku odgovaraju samo Goranu Kneževiću, Bogoljubu Kariću i sličnima, koji bi promenu vlasti mogli da iskoriste za svoju aboliciju.

Pučka zabava

- Mislim da SNS bez ikakvog kriterijuma prima ljude u svoje redove, kao i da u ovom trenutku, osim njih, nikome ne odgovaraju izbori, čak ni opoziciji. Tražiti izbore, a ne nuditi nikakav program je vređanje inteligencije građana. Ima mnogo stvari koje treba nastaviti ove godine, a izbori bi bili samo pučka zabava, bez cilja - kaže Ivanji.

Da izbora neće biti pre 2012. godine mišljenja je i Srđan Milivojević, poslanik DS-a.

- U Srbiji je i ranije bilo političkih kamikaza koje su hrlile u sopstveni poraz i nestanak sa političke scene. Postoji ogroman spisak onih koji su nešto značili na političkoj sceni Srbije, ali su zbog nesmotrenih poteza, preko noći, potrošli svoj politički kredibilitet. Akcijom prikupljanja potpisa oni koji je vode učlanjuju se u veliku grupu propalih stranaka, izbrisanih sa političke scene. Da se vlast obarala prikupljanjem potpisa, srušili bismo Miloševića još 1991. A ako oni žele da se vrate na vlast kako bi vratili točak istorije unazad i uspostavili retrogradni sistem vrednosti koji smo mi demontirali, to je onda i opasna težnja - navodi Milivojević.

Čak i potpredsednik SRS-a Milorad Mirčić smatra da izbori u ovom trenutku odgovaraju samo onima koji ne žele suštinske promene u Srbiji, ističući da su se oni koji na njima insistiraju „prijavili na tender sprovođenja politike Borisa Tadića".

- Oni su otvoreno za njegovu politiku kazali da je dobra i da bi je rado sprovodili. To suštinski znači da nema promene. Ovo sve podseća na 5. oktobar, samo u drugačijoj formi. Na izborima insistiraju oni koji diktiraju politiku u Srbiji, pre svega Amerikanci i ambasade evropskih zemalja. Srbiji bi odgovarali jedino izbori u kojima bi došlo od suštinskih promena i izlaska iz krize, a ovo je samo šminka. A valjda, ipak, niko nije naivan da pomisli da je mafija toliko moćna u državi koja sve više poprima obrise kolonije - govori Mirčić.

Vlast bolje stoji

Opoziciji izbori mnogo manje odgovaraju nego vlasti, smatra i Đorđe Milićević, portparol SPS-a. Iako, kako kaže, njihovoj koaliciji SPS-PUPS-JS raste rejting što, naglašava, pokazuju lokalni izbori u više opština i gradova u Srbiji, oni nisu spremni da „zarad političkog rezultata žrtvuju političku stabilnost, koja je opšti interes građana Srbije".

S druge strane, Nebojša Stefanović, član predsedništva SNS-a, kaže da su izbori potrebni upravo zato što se država obračunava samo sa pojedinim mafijašima, dok neke druge štiti. Država i vlast hoće da imaju svoje mafijaše, a mi ćemo da se borimo da svi koji su se ogrešili o zakon budu osuđeni, ističe Stefanović.

- Tu mislim i na sve one funkcionere koji su nezakonito zaradili na hitnim nabavkama, kupovali vile na Dedinju i poseduju milione u akcijama. Izbori SNS-u odgovaraju zato što najviše koriste građanima Srbije. Vlast se pokazala kao nesposobna da reši njihove osnovne probleme i da se suoči sa ekonomskom krizom. Iako je izričito obećavala hiljade radnih mesta, dobili smo samo hiljade otkaza - kaže Stefanović.

On napominje da se ne može reći da je Goran Knežević ušao u SNS da bi se spasao od optužnice, jer „nije SNS postavio sudije koje mu sude i tužioce koji ga tuže".

- On će imati priliku da pred sudom pokaže da li je nevin za ono za šta ga optužuju. Meni se čini da je to samo politička nameštaljka kako bi se skrenula pažnja sa činjenice da narod želi promene - zaključuje Stefanović.

SNS-u trebaju izbori zbog legitimiteta

Jedini dobitnici eventualnih prevremenih parlamentarnih izbora mogli bi da budu naprednjaci, smatra Đorđe Vuković, programski direktor CESID-a. On kaže da SNS-u izbori odgovaraju kako bi stekli legitimitet, jer na prošlim republičkim izborima nisu učestvovali.

- To što imaju 21 poslanika u republičkom parlamentu posledica je raspada SRS-a, tako da je njima i sa stanovišta pravne forme potrebno da se utemelje kao jaka stranka. Pretpostavljam da bi nakon eventualnih izbora imali značajno više mesta u parlamentu i bili bi druga stranka po snazi, ako ne i prva. Ostali koji traže izbore, mislim da to više žele nego što za njima imaju potrebu, jer pitanje je da li SRS, NS i DSS mogu da naprave ozbiljan proboj u biračkom telu. Ipak, nisam siguran da bi koalicija oko DS-a i SPS-a imala manje poslanika od SNS-a i ostatka opozicije. Čak mislim da je sada manja mogućnost da stranke opozicije formiraju vlast, nego što je to bio slučaj posle prethodnih izbora. I oni koji su trenutno optuženi za krivična dela imaju neku vrstu interesa da se formira drugačija vlast, ali je ipak pitanje da li bi i u drugoj konstelaciji snaga mogli da dobiju šansu. Sigurno je da oni žele da u svakoj situaciji ušićare, a da li će to biti moguće, veliko je pitanje - objašnjava Vuković.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je juče Fonetu u Minhenu da Beograd neće činiti korake koji vode ka svrstavanju u NATO, niti bilo koji drugi vojni savez, ali će na održavanju mira i stabilnosti sarađivati sa Alijansom i svim drugim akterima na zapadnom Balkanu

Od ogromne je važnosti u našem diplomatskom nastupu da bezbednosna dimenzija na Kosovu bude diskutovana na najvišem nivou, ocenio je Jeremić, koji učestvuje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

- Politika vojne neutralnosti neće se menjati. Vlada Srbije neće činiti korake koji vode ka svrstavanju u NATO, niti neki drugi vojni ili odbrambeni savez. To ne znači da nećemo najbliže moguće sarađivati sa NATO-om i svih drugim akterima na zapadnom Balkanu na održavanju mira i stabilnosti - izjavio je Jeremić. On je izrazio zabrinutost za mir i stabilnost na Kosovu, „naročito posle najava da bi moglo doći do jednostranih i nelegalnih akcija na severu Kosova".

- Od ogromne je važnosti u našem diplomatskom nastupu da bezbednosna dimenzija na Kosovu bude diskutovana na najvišem nivou u međunarodnoj areni. Ovo je takva prilika, najvažnija bezbednosna konferencija ove godine. Glavna tema mojih razgovora biće bezbednost na zapadnom Balkanu, pogotovo na Kosovu - rekao je Jeremić.

On je u Minhenu održao sastanke se šefovima diplomatija Turske i Azerbejdžana Ahmetom Davutogluom i Elmarom Mamadijarovom, a najavljeno je da će razgovarati i sa ministrima spoljnih poslova Nemačke i Rusije Gvidom Vesterveleom i Sergejom Lavrovom.

Ovogodišnji skup u Minhenu posvećen je budućnosti evropske i svetske bezbednosti i strategiji i misijama NATO-a. Među učesnicima konferencije su i predsednici Avganistana, Makedonije i Azerbejdžana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen i potpredsednik ruske vlade Sergej Ivanov. Na konferenciji učestvuju i ministri spoljnih poslova Kine, Španije, Poljske, britanski ministar odbrane, zamenik američkog državnog sekretara Džim Stajnberg, specijalni izaslanik SAD za Avganistan Ričard Holbruk, kao i bivši američki državni sekretar Medlin Olbrajt.