Besplatna Zabava

Archive for February 7th, 2010

Era Ojdanić: Ceo život obmanjuje ljude, a svi znaju da se kocka. Ogovara koleginice - za Snežanu Đurišić kaže da ume samo da izbaci sise, a za Anu Bekutu da je napumpala usta i grudi

U kući „Velikog brata" Era Ojdanić i Lepa Lukić su započeli pravi rat - folker je optužio koleginicu da je patološka kockarka koja pljuje po koleginicama! Njihova netrpeljivost dostigla je tačku ključanja u noći između subote i nedelje, kada nisu birali uvrede kojima su „čašćavali" jedno drugog.

- Obmanjuješ narod 40 godina. Nikad nisi htela da priznaš da si kockarka! - vikao je Era.

- Šta tebe briga što se ja kockam. Ti si se slikao go - odgovorila mu je Lepa.

Ojdanić se odbranio da se slikao jer je imao šta da pokaže.

- Šta da pokažeš? Taj tvoj ćevapčić? - pitala ga je Lepa, a Era je odgovorio:

- Je*o te moj ćevapčić, ali kad bih mu ja dozvolio!

U razgovoru sa Borom Drljačom Era je osuo paljbu po koleginici.

- Babetina jedna, ceo život obmanjuje ljude, a svi znaju da se kocka. U kafani u Žarkovu Zoki Kalezić i Cole je odrali, nije ni za taksi imala, pa je stopirala do kuće. I nikad nije htela da prizna koliko ima godina, kao da je sramota da kaže da ima 75 godina - besneo je Era, tvrdeći da se Lepa lažno predstavlja u šouu.

- Ogovara koleginice i za nju nijedna ne zna da peva. Na snimanju novogodišnjeg programa rekla mi za Snežanu Đurišić da samo zna da izbaci sise. A ti znaš Snežu - ona ima takav stav dok peva. I za Anu Bekutu je rekla: „Vidi babetinu, napumpala usta i sise, i izbacila dupe." A Ana je lepa žena i divno peva. I nek ih ostavi na miru više! Nije mi jasno samo kako joj to sve koleginice tolerišu i niko se ne ljuti na nju. Samo Zorica Brunclik nije to tolerisala i odbrusila joj je - rekao je folker.

Snežana Đurišić kaže za Press da ne veruje Erinim tvrdnjama.

- Ne verujem da je Lepa tako nešto rekla za mene, a ni za Anu. Veoma je volim i cenim, ona je bila moj uzor. Lepa je dobra i emotivna žena i ona je i dalje moj favorit za pobedu u „Velikom bratu", pored Bokija i Divne. Volim da gledam taj šou dok ne pređe granicu dobrog ukusa, ali nikad ne bih učestvovala u njemu - kaže poznata pevačica.

Nakon što se informisala o svađi Lepe i Ere, Ana Bekuta je za Press kratko poručila:

- Kraljica Leposava je najlepša i najbolja! Živela kraljica!

Zorica Brunclik nije želela da komentariše prepirku svojih kolega u popularnom rijaliti-šouu.

Ana Bebić (23) nakon izbacivanja iz kuće „VIP Veliki brat" kaže da je oduševljena Lepom Lukić, a razočarana Erom Ojdanićem. Hrvatska pevačica tvrdi da je u šouu bila tiha patnja Aldena Hadžikarića

- Čini mi sa da me je Alden iz osvete nominovao za izbacivanje. Očigledno je da sam mu bila simpatična, a kada je primetio da ne dobija povratnu reakciju, nešto se promenilo u njemu. To se desilo kada sam izjavila da imam dečka. Alden je drag i simpatičan, ali nije moj tip muškarca. I da nemam dečka, ne bih pogledala nijednog ukućanina, jer niko nema osobine koje me privlače - kaže Ana.

Iako dok nije ušla u VB nije znala ko je Lepa Lukić, Ana kaže da joj je kraljica narodne muzike bila najdraža cimerka.

- Lepa je najsimpatičnija osoba u kući. Pre ulaska u šou nikad nisam ni čula za nju, a sada sam oduševljena njome. Ni njena vulgarnost mi nije smetala, jer ona je pokazuje na neki simpatičan način. S druge strane, nije mi se svidelo kako se Era ponašao - želeo je da sve vreme bude u centru pažnje. Pošto mu to nije uspevalo, pokušavao je uvredama nešto da postigne. Stalno širi negativnu energiju i forsira sebe na prvo mesto.

Kao potencijalni VB par izdvaja Anabelu i Mladena.

- Između Anabele i Mladena ima hemije! Sigurna sam da će se kontrolisati u kući „Velikog brata", a posle će se verovatno nešto desiti između njih. Svi smo primetili da postoji privlačnost među njima.

O transvestitu Bokiju ima samo reči hvale.

- Boki je simpatičan i pametan momak koji zna šta hoće. Ne znam da li voli žene ili muškarce. On za sebe kaže da je strejt dama - kaže pevačica, koju je po izlasku iz šoua dočekao dečko Filip Miletić.

- Sigurna sam da mi je Filip bio veran. Nemam u planu da se udajem, lepo nam je ovako - zaključuje Bebićeva.

Optuženi za ubistvo vlasnika hrvatskog „Nacionala" otkriveni su jer je policiji bilo sumnjivo što su vlasniku motora na koji su postavili bombu dali više para nego što im je tražio. Na osnovu tog traga policija ih je brzo identifikovala i uhapsila

Atentatori na vlasnika hrvatskog „Nacionala" Ivu Pukanića napravili su kobnu grešku kada su za motor na koji su postavili bombu kojom je usmrćen Pukanić dali mnogo više para nego što je trebalo! Naime, kako piše zagrebački „Jutarnji list", policija je u istrazi uspela da dođe do ranijeg vlasnika skutera korišćenog u atentatu, koji je ispričao kako mu je nepoznati kupac dao više novca za motor nego što je tražio! Policija je preko tog traga došla do imena Roberta Matanića i Amira Mafalanija, posle čega su otkriveni svi ostali učesnici u atentatu.

Prema pisanju hrvatskog lista, u otkrivanju ubica Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franjića, koji su ubijeni u dvorištu redakcije „Nacionala", najviše je pomogao deo skutera-bombe, na kom je bio serijski broj vozila, a koji je pronađen na vrhu zgrade u Vlaškoj 20. Uz pomoć tog traga inspektori su uspeli da dođu do određenih brojeva telefona, čijim se prisluškivanjem ubrzo došlo do imena ljudi koji su kasnije optuženi za ubistvo.

- Inspektori su bili uvereni da ubice nisu prijavljeni vlasnici motora, ali je postojala nada da će neki trag dovesti do počinilaca. Prvi vlasnik motora bio je saslušan dan nakon atentata. Ispostavilo se da je godinu dana pre ubistva Pukanića motor prodao drugoj osobi, koja je potom takođe saslušana. Taj drugi vlasnik je motocikl preprodao na crno, bez dokumenata, trećoj osobi neposredno pre atentata. Kako je ispričao, motor je prodao nakon što je primio povoljan iznos, rekavši da se kupac nije cenkao i da je ponudio više novca nego što je on tražio. Međutim, tog kupca nije pitao za identitet, pa su inspektori zapali u problem - navodi „Jutarnji list".

Policiji je bilo sumnjivo što je motor prodat bez papira, ali još više što je nepoznati kupac dao više para nego što je prodavac tražio.

- Policija je pomislila da bi treći vlasnik motora mogao biti i atentator. Na to je ukazivao niz indicija: motor je prodat na crno, kupac se nije cenkao i ponudio je višu svotu. Ipak, osim površnog fizičkog opisa, inspektori nisu imali drugih podataka. U policiji je potom izvršena analiza svih telefonskih razgovora prodavaca motora s danom datuma prodaje, da bi se na kraju izolovao broj koji se mogao povezati sa trećim, poslednjim kupcem. Policiji je laknulo kada su ustanovili da se broj i dalje koristi, doduše retko, ali dovoljno da ostavi trag - piše hrvatski dnevnik.

Prvi trag uhvaćen je dva dana nakon ubistva Pukanića. Trećeg i četvrtog dana uhvaćeni su neki razgovori u kojima je iskrslo ime Roberta Matanića, a potom i Amira Mafalanija. Inspektori su bili iznenađeni kada se u tim razgovorima pomenulo ime Željka Milovanovića, bivšeg pripadnika „crvenih beretki".

- Iako nisu puno razgovarali, u jednom od dijaloga atentatori su, komentarišući Pukanićevo ubistvo, rekli: „Evo, rešili smo 'leksus' (Pukanićev automobil u koji je ulazio u trenutku eksplozije, prim. aut), sada možemo i 'BMW 7'", čime su aludirali na službeni automobil hrvatskog premijera. Međutim, odluka o hapšenju još nije doneta jer je policija čekala nove tragove - navodi „Jutarnji list".

Policija ja uskoro presrela razgovore Slobodana Đurovića, iz kojih je bilo jasno da on dolazi u Hrvatsku na sastanak s Matanićem i ostatkom grupe. Sastanak je trebalo da se desi šesti dan od ubistva, na benzinskoj pumpi kod graničnog prelaza Bajakovo. U policiji još nisu rešili da li da pokrenu akciju hapšenja, međutim postojala je mogućnost da svi pobegnu u Srbiju, pa je odlučeno da se osumnjičeni pohvataju.

- U akciju je bilo uključeno stotinak ljudi, najveći deo u logističkoj podršci, a samo dva tima specijalaca u samom hapšenju. Šestorica specijalaca razmestila su se u i oko benzinske pumpe sat vremena pre sastanka, a dvojica su bila ispred pumpe. Na svakog osumnjičenog jurnula su po dva specijalca. Iako su bili naoružani, niko od uhapšenih nije uspeo da ispali nijedan metak - naveo je „Jutarnji list".

Istražni sudija Višeg suda u Čačku Branko Milovanović odredio je pritvor do mesec dana Čačanima Mladenu Plaziniću (21), zvanom Baron, i Milošu Đoloviću (21), zvanom Gusan, koji su osumnjičeni za krađu oružja iz magacina kasarne „Tanasko Rajić" u Čačku

Prema prvim rezultatima istrage, osumnjičeni su po prethodnom dogovoru provalili u magacin kasarne u noći između 19. i 20. januara. Iz magacina su odneli 22 automatske puške, šest puškomitraljeza, jedan karabin i signalni pištolj, kao i 24 okvira za automatsku pušku. Oružje su stavili u drveni sanduk i odneli ga do automobila, a zatim su se odvezli u selo Lisa kod Ivanjice, i tamo ga sakrili u staroj kući Đalovićevog dede. Osim jednog signalnog pištolja, sve oružje je pronađeno u toj kući. Đolović i Plazinić su odranije poznati čačanskoj policiji. Plazinić je ranije krivično gonjen zbog razbojništva, nedozvoljenog držanja oružja i trgovine drogom, a Đolović za krađe, razbojništva, nanošenje telesnih povreda i nedozvoljenog posedovanja oružja. Skladište u kasarni „Tanasko Rajić", koja je od 2005. godine bez vojske, sada je odeljak skladišnog bataljona iz Gornjeg Milanovca. Skladište obuhvata sedam hektara i ima deset magacina, u kojima se uglavnom čuva oružje starije proizvodnje. Iako skladište danonoćno obezbeđuje čuvarska služba u kojoj radi pet vojnika po ugovoru, u smeni radi samo po stražar.

Milenka Todorović (56) iz sela Senje kod Ćuprije osuđena je na deset godina zatvora zbog ubistva svog nevenčanog supruga Stanoja Petkovića (51)

Milenka je optužena za ubistvo na podmukao način, jer je svog muža više puta udarila s leđa sekirom u glavu, i pretilo joj je od 10 do 40 godina robije, ali je osuđena na minimalnu kaznu jer je sud uzeo u obzir da ju je suprug godinama maltretirao.

Prema rečima sudije Lepomira Milosavljevića, koji je predsedavao sudskim većem, radi se o ubistvu koje je na granici između običnog i teškog.

- Ubistvo jeste izvršeno na podmukao način jer je Milenka T. udarila vanbračnog supruga sekirom u glavu u momentu kad joj je bio okrenut leđima i dok je razgovarao telefonom. Kada je pao, udarila ga je još nekoliko puta. S druge strane, žena je imala psihičkih problema, lečila se od depresije i bila je maltretirana u toj vanbračnoj zajednici, iz koje je sa ubijenim imala dvoje odrasle dece - objasnio je svoju odluku sudija Milosavljević.

Zločin se dogodio u noći između 21. i 22. septembra prošle godine u Senju, u porodičnoj kući Stanoja Petkovića. Nakon što je nevenčanom suprugu, koji se vratio pijan iz kafane, nanela smrtonosne povrede sekirom, Milenka ga je odvukla u trpezariju. Zatim je oprala okrvavljen telefon, kojim je Stanoje razgovarao kada je usmrćen. Oprala je i sekiru kojom je izvršila ubistvo, a potom je rano izjutra prijavila komšinici da je muža našla mrtvog. Policija je tokom uviđaja pronašla sekiru, a supruga je tek uveče priznala zločin.

Prema izjavama komšija i rodbine, Milenka i Stanoje često su se svađali jer je on voleo da popije, nakon čega je postajao agresivan. Obdukcija je pokazala da je ubijeni imao više od tri promila alkohola u krvi.

„Jafa" jeste danas lider u regionu, ali da bismo se takmičili sa evropskim proizvođačima moramo da imamo podršku države pri kupovini sirovina, kao što to već imaju naši konkurenti u EU

Naša država ne podržava domaću konditorsku industriju na način na koji to rade ostale evropske zemlje, tvrdi u intervjuu za Press generalni direktor fabrike „Jafa Crvenka" Jelena Jurić, dobitnica nagrade PKS - a „Biznis dama" za 2009. godinu. Ona je istakla da država mora da zaštiti domaće proizvođače prilikom nabavke sirovina koje se proizvode u Srbiji.

- Primera radi, mi ne možemo da se takmičimo sa nemačkim proizvođačem koji svoj maslac kupuje po nižoj ceni i onda keks može da napravi jeftinije. Mi smo suočeni sa tim da imamo vrlo visoke cene maslaca za kolače i da apsolutno nemamo neku koordinaciju sa državom da dobijemo povlašćenu cenu sirovina kako bismo mogli izaći na tržište EU. Takva je situacija sa strateškim sirovinama koje se proizvode u Srbiji, kao što su šećer, mleko, mleko u prahu...

Koje su to neke konkretne sugestije ministru trgovine ili ministru ekonomije koje biste im uputili?

- Sugestija je jednostavna. Moramo samo da preslikavamo način na koji zemlje EU sarađuju sa svojim proizvođačima i sa privredom i na koji način je onda ta privreda zaštićena. Naravno da i oni imaju zakone o zaštiti konkurencije gde su ograničeni i gde ne mogu do kraja da se umešaju. Ali, postoje neke stvari koje se odnose konkretno na poljoprivredu i na proizvodnju i samim tim i na proizvođače, gde se onda ne brinemo samo o proizvođaču i o vlasniku kapitala nego se brinemo i za te ljude koji rade u toj fabrici i koji bi samom politikom države mogli mnogo bolje da žive i da prođu.

Koja je vaša vizija fabrike u Crvenki?

- Na našem sajtu piše da je „Jafa" lider u regionu i mi to već i jesmo. Ali, od fabrike želim da napravim nešto lepše, jedno vizuelno lepo mesto i da stvorimo jednu sliku da kad se bilo gde pomene „jafa keks", da svi kažu - e to je super! Imamo odličan plasman u Srbiji i regionu i taj imidž želim da iskoristim da Crvenka postane grad u kome se pravi „jafa keks"! I kad neko dođe u Crvenku, da kaže da je ušao u grad „jafa keksa"! Lokalna samouprava nam je veoma važna. Mi nikad nećemo seliti fabriku iz Crvenke i zato smatram da je naša uloga da pomognemo i pospešimo što bolji rad lokalne samouprave, jer će nas tako svi poznavati kao dobre domaćine.

Kako je „Jafa" prošla kroz godinu najveće ekonomske krize?

- Završili smo 2009. u plusu i kada pogledamo šta se sve dogodilo na tržištu, možemo reći da smo zadovoljni. Kriza se u konditorskoj industriji nije preterano odrazila kao u nekim drugim granama privrede. U odnosu na 2008. imali smo pad prodaje od nekih desetak odsto. Ali, pošto smo se mi dobro pripremili, promenili smo cenovnu politiku i uveli neke promene u organizaciji, i pored pada prodaje od 10 odsto mi nismo imali manje prihoda, već smo čak ostvarili mali rast u odnosu na 2008. Ipak, zbog generalnog pada kupovne moći građana bili smo prinuđeni da promenimo naše planove. Morali smo da pronađemo neke alternativne proizvodne programe kako bismo se obratili što širem broju kupaca.

Prošle godine izbacili ste nekoliko novih proizvoda, šta još planirate?

- Pored novih ukusa „jafe" od limuna i višnje, kao i „jafolitanki", spremili smo jedne „premijum", vrhunske napolitanke sa čokoladom i lešnikom. Ovim proizvodom planiramo da pozicioniramo čitav brend „jafa" kao garanciju najvišeg kvaliteta. Odnosno, da kada kupite bilo koji proizvod „jafa", dobijete najveći kvalitet i maksimum od slatkiša.

Koliko vaših proizvoda izvozite u zemlje okruženja?

- Naš izvoz je oko 40 odsto u zemlje bivše Jugoslavije. Jer, svi znaju za „Jafu"! U Hrvatskoj dobro stojimo sa „jafa keksom" i „mančmelouom" i tamo nemamo problema kao neki drugi proizvođači. Naši proizvodi su priznati u Hrvatskoj i Sloveniji i dobro smo pozicionirani. Jednostavno, imamo dobar kvalitetan proizvod, lepo upakovan, ljudi nas kupuju i nema problema.

Da li izvozite i u zemlje EU?

- Tu je malo drugačije, jer se naši proizvodi za sada distribuiraju po takozvanim etnoprodavnicama, čiji su vlasnici sa ovih prostora. Naš plan jeste da na velika vrata uđemo na tržište EU, ali za to su nam potrebna velika ulaganja, najviše u promociju i marketing. Ali, pojavljuje se problem kako uopšte ući na tako veliko tržište, da li sami ili udruženi sa nekim velikim. Jer, iako Evropa brine o tome da spreči monopol, činjenica je da u Uniji postoje dva, tri velika proizvođača koji su kupili sve moguće proizvodnje. I oni drže čitavo tržište, imaju bolje uslove, niže cene, dovoljne količine, niže troškove... Sa našim proizvodnim kapacitetima pokrivamo ona tržišta na kojima se već nalazimo i trenutno nismo u mogućnosti za neka velika širenja.

U biznisu nije važno da li ste žena ili muškarac

Kako je danas u Srbiji biti žena u biznisu?

- Meni prirodno, jer ne vidim nikakvu razliku između žene u biznisu i muškarca u biznisu, jer je u poslu najvažnije biti uspešan! A da biste bili uspešni, svoj posao morate da radite predano, pošteno i odgovorno, tako da tu ni za žene ni za muškarce nema popusta. Kada su me posle dobijanja priznanja „Biznis dama godine" pitali šta očekujem u 2010, rekla sam da bih volela da postanem čovek, s obzirom na to da muškarci dobijaju nagradu „Poslovni čovek godine".

Vi ste za šest godina u „Jafi" prošli gotovo sve upravljačke pozicije u fabrici i stigli do generalnog direktora. Da li ste vi i primer „srpskog sna"?

- U „Jafi" sam počela kao šef laboratorije, pa direktor kvaliteta, direktor proizvodnje i danas sam tu gde jesam. I „Jafa" jeste primer gde se mladim menadžerima pruža prilika da pokažu šta znaju. Ovde mladi i uspešni ljudi ne moraju da čekaju da neko ode u penziju da bi došli na njegovo mesto i to daje rezultat koji se najbolje vidi u tržišnoj poziciji koju „Jafa" ima.

U Srbiji godišnje od tuberkuloze umre oko 100 ljudi! Načelnica kliničkog odeljenja Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu KC Srbije prof. dr Gordana Radosavljević-Ašić kaže za Press da se Srbija sa 24 obolelih na 100.000 stanovnika ubraja u zemlje Evrope sa srednjom stopom obolevanja od ove bolesti

Ona navodi da je u 2008. godini od TBC-a oboleo 1.821 stanovnik, a da godišnje od tuberkuloze umre šest odsto obolelih.

Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bacil TBC-a. Radi se o kapljičnoj infekciji koja se prenosi vazduhom. Doktor Gordana Radosavljević-Ašić objašnjava da je najveći izvor širenja ove infekcije osoba obolela od plućne tuberkuloze koja se ne leči.

- Kada takva osoba kašlje, kija, smeje se ili govori, sitne čestice sa bacilima tuberkuloze se izbacuju u vazduh gde mogu da lebde više sati. Kada druga osoba udahne te kapljice, zarazi se bacilom TBC-a. Najveći rizik od infekcije je kod onih koji su u dužem i svakodnevnom kontaktu sa obolelim, kao što je to slučaj kod osoba koje žive u istom domaćinstvu - objašnjava dr Radosavljević-Ašić. Međutim, ne obole svi koji se zaraze bacilom TBC-a.

- U većini slučajeva bacil ostaje u organizmu u uspavanom stanju, bez izazivanja bolesti. Bolest se razvija samo kod malog broja inficiranih osoba usled pada imuniteta. Tada se u oko 90 odsto slučajeva TBC razvija u plućima, a znatno ređe u drugim organima poput plućne maramice, limfnih žlezda, bubrega, kostiju... - navela je dr Radosavljević-Ašić.

Od ove bolesti najviše oboleva najstarija populacija i to prvenstveno siromašne i pothranjene osobe koje žive u nehigijenskim uslovima.

- Srbija spada u zemlje sa srednjom stopom obolevanja, ali nije daleko ni od zemalja sa niskom koja je ispod 20. Naime u 2008. godini od ove bolesti obolelo je 24 stanovnika na 100.000, odnosno 1.821 građanin. Najviše obolelih je među starijima od 65 godina, dok je broj obolele dece mali. Te 2008. godine je obolelo 22 dece ispod 14 godina - kaže naša sagovornica i dodaje da među obolelima ima i pacijenata koji imaju sasvim dobre socijalne uslove.

Tuberkuloza je u Srbiji najzastupljenija u Mačvanskom, Kolubarskom, Raškom, Topličkom i Pčinjskom okrugu, a najmanje je ima u Severnobačkom, Srednjebanatskom i Pirotskom okrugu. U Beogradu najčešće „napada" meštane prigradskih opština - Grocke, Barajeva, Obrenovca i Mladenovca, a od gradskih Palilule, Zemuna i Surčina.

Od tuberkuloze najčešće umiru pothranjene osobe, alkoholičari, beskućnici i stari ljudi.

Najčešće žrtve mobinga u Srbiji su žene, a „na udaru" mobera su često i mladi na početku radne karijere, koji ne poznaju svoja prava, pa ne znaju ni kome bi mogli da se obrate za pomoć, slažu se srpski stručnjaci

Oni su ukazali da je mobing specifično ponašnje (šefova) na radnom mestu, koje se ponavlja kako bi se određena osoba „psihički ugrozila ili ponizila". To je sve češća pojava u Srbiji, ali je samo nekoliko slučajeva dobilo sudski epilog, naveli su stručnjaci.

Predsednica Udruženja „No mobing" Vera Kondić rekla je da svakog dana najmanje dve osobe zatraže njihovu pomoć i naglasila da stepen obrazovanja nije presudan parametar da li je neko žrtva ili mober. Međutim, navela je ona, praksa je pokazala da su žrtve uglavnom stručnjaci u poslu koji insistiraju na poštovanju zakona i procedura.

Kondićeva, koja je i psiholog, kazala je da su moberi najčešće „frustrirane, duboko nesigurne osobe, koje nezadovoljstvo, a često i nesposobnost, projektuju na druge ljude".

- Strah je u osnovi mobinga. Izgleda neverovatno, ali mober se u stvari oseća ugroženo ili žrtvu vidi kao konkurenciju, koja ga se na kraju plaši - podvukla je naša sagovornica. Kondićeva je objasnila da je mobing podjednako zastupljen u privatnim, kao i u državnim preduzećima i da je jedina razlika u načinu na koji se sprovodi.

U Inspektoratu za rad Tanjugu je rečeno da su građani tokom prošle godine podneli oko 40 zahteva u kojima se žale na mobing.

- Da bi inspekcija reagovala na te zahteve neophodno je doneti odgovarajuće zakonske propise - objasnio je pomoćnik direktora Inspektorata Saša Perišić, i dodao da su slučajevi mobinga prisutniji kod privatnih poslodavaca.

Austrijska kompanija „Alpina" nije pobedila na tenderu za izgradnju obilaznice oko Dimitrovgrada i dela autoputa do granice sa Bugarskom na Koridoru 10, jer tenderski postupak još nije okončan

Nenad Ivanišević, član Upravnog odbora preduzeća „Koridor 10", koje je raspisalo tender, kaže za Press da će odluka o tome ko je najbolji ponuđač biti poznata do kraja februara.

- Tenderski postupak je u toku, tako da konačna odluka o tome ko je najpovoljniji ponuđač za izgradnju deonice autoputa na obilaznici oko Dimitrovgrada i autoputa do granice sa Bugarskom još nije doneta. U kontaktu smo sa Svetskom bankom i očekujemo da će do kraja februara biti poznato koja će firma dobiti posao - tvrdi Ivanišević.

Izvor Pressa tvrdi da je „Alpina" saopštenjem u kojem se proglašava pobednikom tendera iako tenderski postupak nije okončan,  htela da isprovocira Vladu Srbije da konačno donese odluku o tome ko će graditi obilaznicu oko Dimitrovgrada.

- Ovo je taktički potez „Alpine" koja tako pokušava da isprovocira donošenje odluke s obzirom na to da su ponude otvorene još pre dva meseca. Oni veruju da imaju najbolju ponudu i samim tim velike šanse da pobede na tenderu - zaključuje izvor Pressa. Kako saznajemo, finalni izveštaj oko izbora najboljeg ponuđača prvo mora biti poslat Svetskoj banci, koja finansira izgradnju Koridora 10 i koja je odredila tenderska pravila.

„Alpina" je u petak odlučila da na godinu dana zamrzne proces arbitraže pred sudom u Parizu, zbog raskida ugovora za koncesiju Horgoš - Požega.

Direktor konsultantske kompanije za promet nepokretnosti „King sturdž" u Srbiji Srđan Vujičić ocenio je da projekat masovne stanogradnje, koji najavljuje srpska vlada, neće dovesti do snižavanje cena stanova

Vujičić je kazao da su cene stambenog prostora u Srbiji manje za 20 odsto nego u 2008. godinu, a kvadratni metar na periferiji Beograda košta oko 1.100 evra, dok na Dedinju, Vračaru i u Starom gradu košta i do 3.000 evra.

- Cene luksuznih stanova u Beogradu su već pale, a očekivati je da se snize za još deset odsto. Iste cene su zadržale garsonjere i jednosobni stanovi. Cena zavisi od lokacije i kvaliteta i kreće se od osam do 13 evra po metru kvadratnom. Mala je ponuda stanova za prodaju, ali je protekli period obeležilo uzdržavanje kupaca zbog straha šta će se dešavati na tržištu - kazao je on. Vujičić je dodao da, prema njihovoj proceni, Beogradu nedostaje oko 20.000 stanova.

On je kazao da se u Srbiji i dalje nekretnine plaćaju gotovinom i dodao da se na razvijenom tržištu to smatra izolovanim slučajem. Vujičić je rekao da se mnogo bolja cena, u odnosu na onu koja se nudi, može postići u pregovorima sa vlasnicima stanova i poslovnih prostora.

Vujičić kaže da je Hrvatska razvijenije tržište od Srbije i da su samim tim i cene nekretnina bile veće.

- Dobra stvar je što Srbija još uvek nije dostigla taj nivo razvijenosti tržišta, tako da će se dodatno razvijati - kazao je Vujičić, i dodao da u Zagrebu ima duplo više kvadrata poslovnog prostora nego u Beogradu.

- U Zagrebu, koji je manji od Beograda, ima šest šoping centara, dok Beograd ima samo dva - „Delta siti" i „Ušće" - kazao je Vujičić.

On je istakao da su cene zakupa stanova visoke, ali da se drže jer su ljudi spremni da plaćaju i da ne veruje da će cene tih stanova značajno padati. Kada je u pitanju kancelarijski prostor, mnogo je veća ponuda od potražnje, cene su pale i do 30 odsto, a metar kvadratni se izdaje po ceni između 13 i 17 evra.

- Ukoliko se iznajmljuje veći prostor, onda cena padaju, jer nije isto ako se iznajmljuje 200 ili 2.000 kvadrata - kaže Vujičić. Veća je ponuda kancelarijskog prostora i za prodaju, u Beogradu se gradi 100.000 metara kvadratnih kancelarijskog prostora i cene su manje i do 20 odsto.