Besplatna Zabava

Archive for February 8th, 2010

U poslednja dva dana lakše i teže povrede zadobilo je čak oko 600 sugrađana, ali komunalni inspektori ipak nisu imali mnogo posla. Građani poslušli apel gradskih vlasti i uglavnom uspešno očistili sneg i led ispred zgrada i poslovnih prostora

I pored toga što su gradske službe nadležne za čišćenje snega poslednjih dana dobro obavile svoj posao brojni Beograđani imali su muke da klizavicom padajući ispred svojih zgrada, na stepenicama i trotoarima. U poslednja dva dana lakše i teže povrede zadobilo je čak oko 600 sugrađana, ali komunalni inspektori ipak nisu imali mnogo posla. Nakon ledene kiše i naleta snega apela gradskih vlasti je ipak dao rezultate pa su prostori ispred poslovnih i stambenih objekata ipak očišćeni bolje nego ranije.      

Prema rečiima nadležnih, građani su ovog puta ispunili svoju obavezu i posuli so koju im je grad besplatno obezbedio, a sugrađani koji su pali i zadobili povrede, verovatno, su bili manje oprezni! Problema je jedinio bilo ispred velikih zgrada na Novom Beogradu gde stanrai nisu mogli da se slože oko čišćenja leda i snega.  

Ispunili obaveze

Kako su nakon prvog snega ove zime kazne zbog nečišćenja snega „pljuštale", a najveći broj inspektori napisali na Paliluli i Vračaru, prema evidenciji inspekcijskih službi sa tih opština, oni proteklih dana nisu nisu imali potrebe za tim, jer su građani, svoj posao sada propisno obavili!

Mada je u prošlom snežnom talasu opština Palilula bila na prvom mesto po podeljenim kaznama, ovog puta kazni nije bilo! Zbog Zadušnica, inspektori su dežurali na Novom Groblju i groblju "Lešće", ali su obilazili i centralne gradske ulice.

Sudeći prema rečima Đorđa Belamarića, člana opštinskog veća za informisanje opštine Vračar i vračarci su ovog puta sneg dočekali sa lopatama.

- Kako smo prilikom prošlog talasa padavina podneli čak 80 kazni, što protiv građanima, što zakupcima ili vlasicima poslovnog prostora, građani su sada ispunili svoje obaveze. Opština je odmah nakon što je pala ledena kiša, u subotu angažovala preko omladinske zadruge 15 mladih, koji su tokom vikenda čistili sneg i led na poziv starijih sugrađana i onih koji to nisu mogli da učine - navodi on i dodaje da je opština za potrebe čišćenja snega oko Kalenić pijace angažovala i posebno vozilo, koje može da usisa čak 70 kilograma, što smeća, što snega.

Ni inspektori u opštini Čukarica tokom ledenog vikenda nisu pisali kazne. Kako saznajemo od rukovodioca komunalne službe te opštine Nebojše Anđelkovića tokom vikenda su dežurale njihove ekipe koje su obilazaći teren proveravale da li građani bacaju so i čiste sneg.

- Otežavajuća okolnost je ledena kiša i vetar. U tim prilikama jednino rešenje je so. U subotu smo pojačali nadzor na groblju Orlovača, zbog Zadušnica, posebno smo kontrolisali trotoare u Požeškoj ulici, kao i autobuska stajališta, ali nepravilnosti nisu uočene - navodi Anđelković.

Potrebe za kažnjavanjem nije bilo ni na Zvezdari. Kako navodi glavni komunalni inspektor te opštine Miki Trumbulović, insepektori su u više navrata kontolisali da li građani čiste sneg, ali, prema njegovim rečima, oni su to uredno obavljali.

U soliterima zabušavali

Kominalni inspektor opštine Novi Beograd Miroslav Stanković kaže da su i ovog puta najneodgovorniji bili stanari velikih zgrada, s mnogobrojnim stanovima u kojima nije formirana Skupština stanara, pa se stanari ne mogu dogovoriti ko čisti sneg, a inspektori, u takvom slučaju, kada nema predsednika Skupštine stanara koji pred Gradom predstavlja zgradu, ne mogu napsiati kazne svim stanarima u 50 stanova. On navodi da su novobeograđani sada bili disciplinovaniji, i da je sneg brzo sklonjen sa trotoara. Stanković podseća da je opština za poslove čišćenja snega angažovala i posebna vozila za uklanjanje snega, kao i omadince preko zadruge, koji su i juče izlazili na poziv starijih sugrađana koji nisu u mogućnosti sami da očiste sneg.

U redovnoj inspekcijskoj kontroli i Komunalna inspekcija Zemuna je ustanovila da "isped svih pravnih subjekata, prodavnica i stambenih objekata izvršeno posipanje soli, te nije bilo osnova za preduzimanje sankcija". Inspektori su jedino u deset slučajeva izdali usmeni nalog za posipanje soli, što su građani odmah i učinili.

Na Brankovom mostu i u Bulevaru Nikole Tesle žuta traka opet zabranjena za vozače izuzev za vozila Hitne pomoći i gradskog prevoza

Sanacija naprslina na Gazeli je uspešno završena, a u narednih nekoliko dana znaće se kada će početi nove popravke na samom mostu, i kakav će režim kretanja vozila važiti za to vreme. Nadležni najavljuju da će to biti regulisano u skladu sa dinamikom radova i da saobraćaj neće biti opterećen kao proteklog vikenda.

Kako Press saznaje, popravke će se vršiti u večernjim satima i biće zatvarana samo spora saobraćajna traka. Majstori će raditi u oba kolovozna smera, a jedna od glavnih stavki biće zamena propalih betonskih delova ograde. Procenjuje se da je za tu i druge popravke na mostu potrebno oko dva meseca.

- Uz ogradu, radiće se reparacija razdelnog ivičnjaka, a biće postavljeni i viši, "nju džersi" ivičnjaci između pešačkih staza i kolovoza. To će se izvoditi na samom mostu, a za kontrolu šavova koji povezuju rebra nosača sa ortopločom mehanizacija će biti postavljena na vodi - rekao je direktor "Mostogradnje" Branko Knežević.

Načelnik Uprave saobraćajne policije Beograda Dragan Bogosavac kaže da će u saradnji sa "Putevima Srbije" biti dogovoreno kako će biti regulisan saobraćaj kada počnu novi radovi, ali da će sve to biti manjeg obima nego prilikom nedavnih popravki. Do daljeg će važiti i zabrana prolaska Gazelom teretnim vozilima u smeru ka Novom Beogradu, a zatvorena su i uključenja na most iz Savske ulice i Bulevara vojvode Mišića.

Sa druge strane, od otvaranja svih šest traka na Gazeli prestao je da važi privremeni režim saobraćaja u žutoj traci na Brankovom mostu i u Bulevaru Nikole Tesle, pa njima ponovo mogu da se kreću samo prioritetna vozila, poput Hitne pomoći i javnog gradskog prevoza.

Našoj redakciji u međuvremenu se javilo nekoliko vozača, koji su nam ispričali da je za vreme radova na Gazeli, policija preusmeravala u žutu traku putničke automobile, koji su preko Brankovog mosta išli ka centru grada.

- Vozila su tada preusmeravana da bi se smanjile gužve u saobraćaju na toj deonici i građani ne treba da se plaše da će zbog toga morati da plate kazne - objašnjava Bogosavac.

Dug "Beogradskih elektrana" prema "Srbijagasu" iz prošle grejne sezone (2008/09) je 660 miliona dinara, dok za ovu sezonu iznosi oko tri milijarde dinara

Trenutni dug "Beogradskih elektrana" prema "Srbijagasu" iz prošle grejne sezone (2008/09) je 660 miliona dinara, dok je za ovu sezonu oko tri milijarde dinara. Dug podrazumeva količinu potrošenog gasa, ali i porez u ukupnom iznosu od 300 miliona dinara. Ova dugovanja, kako ističe zamenik generalnog direktora "Beogradskih elektrana" Nenad Đakovac biće regulisana u skladu sa dogovorom postignutim u Vladi Republike Srbije.

Zbog svega toga građani će ubuduće za grejanje iz džepa najverovatnije izdvajati 20 procenata više po kvadratnom metru. To znači da će Beograđani umesto dosadašnjih 64,4 dinara ubuduće plaćati skoro 78 dinara po kvadratu.

Gradske vlasti najavile su da će grejanje poskupeti jer postoji veliki disparitet cena energenata i cene grejanja u prestonici. Nadležni u Skupštini grada, ali i u "Elektranama" tvrde da ta razlika u cenama značajno utiče na budžet preduzeća jer u ukupnim troškovima energenti učestvuju sa čak 70 procenata.

- Zatražili smo od Vlade da dozvoli da se u buduće cena grejanja u prestonici formira na osnovu cene goriva, prvenstveno gasa. Na taj način, smanjiće se trenutna razlika, a ukoliko dođe do snižavanja cene gasa, biće smanjena i cena grejanja, i obrnuto. Sada preostaje samo da čekamo odluku republičkih vlasti - navode u gradskoj upravi.

Kako cena grejanja zavisi od cene energenata gradonačelnik Dragan Đilas tražio je od "Srbijagasa" da obelodani tačnu formulu obračunavanja potrošenog gasa. On tvrdi da se cena tog energenta ne obračunava na isti način u prestonici i u drugim gradovima u Srbiji.

- Sadašnja cena gasa i nepovoljan kurs dinara mogli bi da utiču na to da grejanje u Beogradu poskupi za više od 20 odsto, zbog čega će gradski čelnici zatražiti objašnjenje na koji način se formira cena gasa - istakao je Đilas nedavno.

Početkom februara na sastanku kod premijera Mirka Cvetkovića, na kom su bili i ministar energetike Petar Škundrić i direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović, dogovoreno je da će Vlada pomoći Beogradu da plati dugovanja za gas.   

- Dogovorili smo kako će se rešiti dug od jedne milijarde dinara, koji postoji godinu dana. Vlada će nam pomoći time što će Republika platiti svoja dugovanja prema Beogradu - objasnio je tada Đilas. 

Zamenik direktora "Beogradskih elektrana" Nenad Đakovac objašnjava da je to preduzeće merama štednje u proteklih godinu dana isplatilo 5,6 milijardi dinara.

- Takođe, tokom 2009. godine, pre roka je isplaćen kredit podignut kod poslovne banke za regulisanje nasleđenog duga za gas iz sezone 2007/2008. u iznosu od 1,5 milijardi dinara, na koji je plaćena i kamata od 170 miliona dinara. Pored toga, krajem prošle godine potpisan je i Protokol na ime duga za potrošeni gas u grejnoj sezoni 2008/09. godini, prema kome je "Srbijagasu" plaćeno još 2,2 milijarde dinara, što "Beogradske elektrane" banci otplaćuju u 12 mesečnih rata. Činjenica je i da od početka tekuće grejne sezone "Elektrane", u skladu sa finansijskim mogućnostima, plaćaju i mesečne fakture za utrošeni gas, tako da je do sada plaćeno 2,6 milijardi dinara - ističe Đakovac.

On naglašava da u taj iznos ulazi i posebno obračunat porez od 1,75 dinara po metru kubnom utrošenog gasa koji "Beogradskim elektranama" obračunava "Srbijagas", a što iznosi više od 300 miliona dinara.

Druga strana priče o grejanju u prestonici odnosi se na dugove sugrađana i JKP "Beogradske elektrane" koji trenutno iznose oko 5 milijardi dinara. Beograđani ovom preduzeću duguju oko 3,5 milijardi dinara, dok dug privatnih lica iznosi više od 1,5 milijardi dinara. Upravo zbog toga, "Elektrane" su prethodne nedelje pojačale apel da se zaostala dugovanja što pre izmire, a postupak utuženja građana za neplaćene račune za grejanje vodi JKP "Infostan".

Zabluda je da u našoj političkoj eliti sede loši đaci. Životna praksa potvrđuje da su oni odlikaši, bez obzira što u školskim dokumentima stoji da ima i ponavljača. Evo dokaza.

U zabludi su svi oni koji veruju da je „zemunski klan" bio samo kriminogeno društvo koje je prodavalo drogu, trovalo našu decu, učestvovalo u ubistvu premijera, ubijalo po volji i porudžbini. Pre bi se reklo da je to bila ozbiljna večernja škola za visoko društvo koje se u Srbiji bavilo i politikom, što potvrđuje tezu da se uspešne političke biografije najpreciznije bruse na robiji ili na ulici u sivoj zoni.

Mnogi od aktuelnih političara su prijateljovali sa Legijom, Kumom i Šiptarem, obogatili se i, posle svega, posle ubistva premijera samo su avanzovali.

Taj veliki životni univerzitet i dalje radi. Novi rektori su braća Šarić. Njihov klan je moćniji od onog pokojnog iz Šilerove. Najmanji zajednički sadržalac im je u dve vrednosti: prodavali su drogu i opet prijateljovali sa delom političke i poslovne elite. Što znači da su naši političari odlikaši, iz zemunske škole su naučili da im se ništa neće dogoditi zbog uzimanja prljavog novca, gošćenja na ekstra žurkama i pomaganja u privatizovanju državnih firmi za kokainski novac.

Ko se sve od naših političara družio, prijateljovao sa njima, nameštao im unosne poslove? Upućeni šapuću da ih je bilo dosta, čak iz samog vrha. Nisu gadljivi na bilo koji novac. Uostalom, zašto bi bili gadljivi, kad su zakoni o privatizaciji 2001. godine sročeni tako da prljavim novcem sa egzotičnih ostrva možeš da kupiš i celu Srbiju, a običan čovek ako ima na knjižici više od pet hiljada evra ide na obaveznu proveru. I Šarići su bili na putu da kupe ne celu, ali bar četvrtinu Srbije. Kako je do toga došlo niko od pozvanih ne želi javno da priča. Svi šapuću. U svakom slučaju, bez pomoći države to nisu mogli.

Da li nam to šaputanje poručuje da je duga ruka mafije toliko moćna da treba svi da zažmurimo, da ćutimo jer su politika i mafija opet napravili čvrst savez? Ne bih da verujem u to da se istorija na tako brutalan način ponavlja. U svakom slučaju država je na potezu, u njenim rukama su moć, zakon i pravda, a kod naroda su nada, vera i pravo glasa. Ko povuče hrabar potez, pobediće na sledećim izborima.

 

Predsednik SAD Barak Obama i njegova administracija neće uvrstiti BiH u prioritete svoje spoljne politike, niti imaju neke posebne planove za rešenje krize u Bosni, kako tvrde bošnjački političari

Američki predsednik Barak Obama nema nikakav plan za BiH, niti mu pada na pamet da Bosnu, kako tvrde bošnjački političari i mediji, uvrsti u prioritete svoje spoljne politike!

Odlično obavešteni izvor blizak zapadnim diplomatskim izvorima u Sarajevu tvrdi za Press RS da je tvrdnja federalnih političara i medija da Obama sprema novu diplomatsku ofanzivu na BiH, čiji je cilj nametanje, odnosno određivanje glavnih pravaca eventualnih ustavnih promena u BiH, iskonstruisana i da nema nikakvog uporišta u sadašnjem planu Stejt departmenta.

Predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić, koji je protekle nedelje boravio u Vašingtonu i imao niz zvaničnih susreta sa tamošnjim zvaničnicima, kaže za Press RS da nije stekao utisak da američka administracija sprema nametanje ustavnih ili bilo kakvih drugih rešenja za BiH.

Nema nametanja

- Nekima je očigledno u interesu da izazivaju krizu i tako prizivaju stranu intervenciju. Ipak, ne verujem da će se to desiti. SAD žele da imaju stabilan Balkan, a prekrajanje granica smatraju završenim. Vašington želi zadržavanje postojećeg stanja i postepeno priključivanje zapadnog Balkana Evropskoj uniji i NATO-u - kaže Radojičić.

Američka administracija, objašnjava naš sagovornik, zauzeta je brojnim unutrašnjim pitanjima, pre svega sveobuhvatnom zdravstvenom reformom, ali i spoljnopolitičkim pitanjima poput Iraka i Avganistana.

- Moj utisak je da BiH nije u fokusu njihovog interesovanja - kaže Radojičić.

Osvrćući se na prošlonedeljnu posetu američkih kongresmena i senatora Džona Mekejna i Džozefa Libermana BiH, koju su sarajevski mediji pokušali da prikažu kao znak nove američke ofanzive u BiH, Radojičić kaže da dosta američkih kongresmena i senatora putuje kroz BiH, ali da to ne treba posmatrati očima bošnjačkih lobista.

- Kao što je prošle godine velika američka delegacija preko Sarajeva putovala na konferenciju OEBS-a u Litvaniju, tako su i Mekejn i Liberman „proputovali" kroz BiH. To jeste pokazivanje određenog vida interesovanja, ali nikako ne znači nagoveštaj nametanja reformi, rešenja ili slično. Bošnjački lobisti su i pre nego što je Obamina administracija stupila na dužnost vodili kampanju da se ta administracija aktivnije uključi u BiH. To se nije desilo, nema nikakvog specijalnog predstavnika SAD za BiH, iako su za njim vapili iz Sarajeva pune dve godine - kaže Radojičić.

Diplomatski izvor Pressa RS blizak kancelariji Specijalnog predstavnika EU (EUSR) u Sarajevu takođe tvrdi da američka delegacija nije insistirala na bilo kakvoj promeni dejtonskog ustava, niti je nagovestila da će SAD nakon izbora u oktobru s tim u vezi pokretati bilo kakvu diplomatsku inicijativu. Prema njegovim rečima, tim koji su predvodili senatori Džon Mekejn i Džozef Liberman interesovao se za moguće političke prepreke procesu ulaska BiH u NATO i načinima na koji se BiH rešava viška naoružanja, ali novu priču o ustavnim promenama nisu pokretali.

- Istina je da su se senatori raspitivali o inicijativama da se u RS raspiše referendum o ulasku BiH u NATO, ali su ih domaćini iz Predsedništva BiH i ministarstva odbrane uverili da se taj proces ne može sprečiti na taj način - tvrdi naš izvor.

Negativno iskustvo

On dodaje da su senatori svojim diplomatskim istupom poručili da su SAD već dva puta u BiH „opekle prste" insistiranjem na promenama Ustava i da će sledeći put dobro razmisliti pre nego što se direktno umešaju u tu priču.

- I Bušova administracija, koja je vodila propali proces ustavnih promena u aprilu 2006. godine, i Obamina, koja se takođe bez rezultata uključila u butmirski proces, imaju prilično negativno iskustvo sa domaćim političarima. Upravo zato su senatori Mekejn i Liberman poručili da je potrebno da domaći lideri sami nađu konsenzus, bez američkog diktata - naglašava naš izvor

On dodaje da je vrlo interesantno da se ova poseta poklopila sa akcijom policijskih snaga u Maoči, odnosno sa razbijanjem jednog od uporišta radikalnih islamista u BiH. Možda je baš ta akcija, dodaje naš izvor, koju Amerikanci traže već mesecima, trebalo da bude poruka aktuelnih vlasti da je u BiH sve u redu i da zemlja ostaje i vojni i politički saveznik SAD u borbi protiv terorizma.   

Policija uhapsila Radovana Štrpca, advokata Darka Šarića, advokatovu suprugu Dubravku i Stevicu Kostića. Pretresena i kuća Mileta Jerkovića

Policija je juče u Novom Sadu uhapsila trojicu saradnika vođe narko-mafije Darka Šarića zbog sumnje da su novcem od prodaje kokaina kupovali zemlju i preduzeća u Vojvodini. Po nalogu specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića, privedeni su Radovan Štrbac, advokat Darka Šarića, Štrpčeva supruga Dubravka i Stevica Kostić.

Prema saznanjima Pressa, troje uhapšenih je za račun Darka Šarića u prethodnih nekoliko godina kupilo oko 16.000 hektara zemljišta u Vojvodini, čime su od vođe narko-klana napravili jednog od vodećih zemljoposednika u pokrajini. Bračnom paru Štrbac i Stevici Kostiću određen je pritvor od 48 sati.

Mileta se provukao

Prema saznanjima Pressa, u ponedeljak ujutru policija je upala i pretresla kuću vojvođanskog biznismena Mileta Jerkovića ispitujući njegove veze sa Darkom Šarićem. Sa Jerkovićem je obavljen informativni razgovor, ali on nije uhapšen! Sagovornik Pressa blizak istrazi kaže da „nije bilo planirano privođenje Jerkovića".

- Tačno je da je policija pretresla kuću Mileta Jerkovića, ali to je urađeno kako bi se proverili navodi koji su se pojavili u javnosti da je i on umešan u poslove sa Darkom Šarićem. Traženi su dokazi da je Jerković učestvovao u kupovini firmi za račun Šarića, ali ništa od toga nije pronađeno - navodi sagovornik Pressa.

Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević potvrdio je za Press da je policija uhapsila bračni par Radovana i Dubravku Štrbac i Stevicu Kostića, ali nije želeo da odgovori na naše pitanje zašto nije priveden i Mile Jerković.

- Koliko znam, MUP nije doneo rešenje za zadržavanje Mileta Jerkovića, a o ostalim stvarima u interesu istrage ne mogu da govorim. Uhapšeni advokat Štrbac je osumnjičen da je kao pripadnik kriminalne grupe Darka Šarića novcem stečenim kriminalnim aktivnostima grupe, po nalogu Šarića, kupovao preduzeća u Vojvodini. Sumnja se da su u tome uloge imali njegova supruga Dubravka i Stevica Kostić - navodi tužilac Radisavljević.

Ko su Štrbac i Jerković

Izvor Pressa blizak istrazi kaže da se sa akcijom hapšenja saradnika Darka Šarića čekalo nekoliko dana, kako bi se advokat Radovan Štrbac vratio iz Crne Gore.

Radovan Štrbac je i predsednik UO hotela „Vojvodina", za koji policija sumnja da li je u vlasništvu Šarića. U vreme nedavnih pretresa Šarićevih vila u Novom Sadu, Štrbac je bio u jednoj od njih.

Mile Jerković, osim kao zemljoposednik, poznat je po prijateljskim vezama sa Željkom Ražnatovićem Arkanom. Još se pamti da je Ceci i Arkanu za svadbu poklonio tele i kravu. Osuđen je na tri godine zatvora zbog šverca cigareta, ali kaznu nije odležao jer presuda nije postala pravosnažna. Jerkoviću se sudi u Specijalnom sudu kao članu grupe Gorana Kneževića.

Poznat je i jer je u martu 2009. hteo da se obesi u Agenciji za privatizaciju zbog raskida ugovora o kupovini firmi u Vojvodini.

Bivši gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević, koji je optužen da je vođa „građevinske mafije", od juče je novi poverenik Srpske napredne stranke za Srednjobanatski okrug. Knežević je pre nekoliko nedelja i formalno pristupio naprednjacima.

U društvu zamenika predsednika SNS-a Aleksandra Vučića, Knežević je najavio da sa stranačkim kolegama odmah kreće u „pripreme za promene koje su Srbiji neophodne".

- Vrlo je jasno i ne treba objašnjavati zašto su u Srbiji potrebne promene. Naše plate su najniže u okruženju, evro je dostigao 100 dinara, što će privući cunami cena sa sobom, ugroziti standard građana. Za to vreme vlast priprema još jednu šarenu lažu, raspodelu besplatnih akcija prodatih javnih preduzeća - rekao je Knežević.

Odgovarajući na pitanje kako gleda na političku prošlost predsednika SNS-a Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, Knežević je rekao da je „došlo vreme da svi zajedno pogledamo unapred".

- SNS je nova stranka, privukle su me njihove ideje, i stvari u kojima se potpuno slažemo - jedinstvena Srbija, decentralizacija lokalnih samouprava, EU, zapošljavanje, lokalne investicije. Dosta smo se u Srbiji delili na četnike i partizane, izdajnike i patriote, mislim da je vreme da svi zajedno pogledamo unapred i završimo posao za koji nas je delegirao narod. U životu se ljudi menjaju - neko se razvede, neko napusti prijatelje, neko promeni klupske boje u fudbalu i to ništa nije strašno. Ja u SNS-u nisam revidirao nijedan svoj stav. Setite se šta je Dačić govorio o Americi, a juče je kao đačić pričao kako su Amerikanci zadovoljni Srbijom - rekao je Knežević.

Vučić je dodao da je do nedelje u podne 304.000 građana potpisalo peticiju SNS za vanredne izbore.  

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić na sastanku sa privrednicima rekao da će rast srpskog BDP-a u ovoj godini sigurno biti 1,5 odsto

Srbija će zvanično izaći iz recesije u prvom tromesečju ove godine, izjavio je juče ministar ekonomije Mlađan Dinkić. On je na Poslovnom savetu sa privrednicima rekao da je teška godina za nama, ističući da će nivo privrednih aktivnosti u prvom kvartalu ove godine biti viši nego u istom periodu 2009.

Nivo bruto domaćeg proizvoda je, kako je istakao Dinkić, vraćen na nivo od pre godinu dana. Ministar ekonomije je naveo da će rast BDP-a u ovoj godini sigurno biti 1,5 odsto, ali da može biti i veći ako Vlada preduzme odgovarajuće mere.

Rastu prihodi budžeta

- Signal da je oporavak već počeo su i budžetski prihodi koji su za oko šest odsto veći nego u januaru prošle godine - rekao je Dinkić. On je istakao i da je javni dug Srbije na nivou od 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je još uvek mnogo niže od proseka javnog duga u EU, koji se kreće oko 73 odsto BDP-a.

- Osim zajmova koje smo predvideli za nekoliko infrastrukturnih projekata i fabrika čije je održavanje od strateškog interesa za zemlju, ne treba ići u nova zaduživanja - smatra Dinkić.

Prema njegovim rečima, međutim, pad izvoza i slabo generisana domaća tražnja i dalje predstavljaju ozbiljan problem. U prošloj godini izvoz je opao za oko 20 odsto u odnosu na 2008, a uvoz je bio za oko 28 procenata manji.

- Ono što nas hrabri je rast izvoza kod poluproizvoda i sirovina za 10 odsto, a rast je zabeležen i kod izvoza trajnih proizvoda široke potrošnje, za oko devet odsto u odnosu na decembar 2008. godine - naveo je Dinkić.

Država će se zadužiti kada je reč o realnom sektoru za preduzeća koja su veliki izvoznici, a prvo je RTB „Bor", kom je država već odobrila garanciju za kredit od 135 miliona evra.

- Taj novac bi trebalo da bude uložen u novu topionicu i fabriku sumporne kiseline - rekao je Dinkić.

Kuršumlija i Merošina

Drugo preduzeće je „Petrohemija", u kom će se sa Evropskom investicionom bankom voditi razgovori o dobijanju kredita za povećanje konkurentnosti i energetske efikasnosti tog preduzeća.

Ministar Dinkić je juče rekao da Vlada priprema program za podsticanje razvoja manje razvijenih područja u Srbiji, vredan 100 miliona evra. Kako je precizirao, iz Fonda za razvoj Srbije biće odobravani krediti za pokretanje proizvodnje i zapošljavanje radnika u nerazvijenim opštinama. On je rekao da će deo tog iznosa biti namenjen za ulaganje u „radno-intenzivne" grane u manje razvijenim opštinama u Srbiji po povoljnim uslovima, jer će hipoteka za kredit biti 50 odsto vrednosti investicije.

Drugi deo sredstava, naveo je, biće podeljen potpuno ugroženim opštinama kao što su Kuršumlija i Merošina, gde se neće tražiti hipoteka na kredit, već će se stavljati ručna zaloga na opremu koja se kupuje iz kredita.   

Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Goran Džafić kaže za Press da je razlika između nerazvijenih i razvijenih opština u Srbiji najveća u Evropi! On objašnjava da je najrazvijeniji Beogradski okrug sedam puta bogatiji u odnosu na najsiromašniju opštinu, Vladičin Han.

- Država zbog toga mora da posveti više pažnje nerazvijenim regionima kako bi se privukli domaći i strani investitori koji bi tamo uložili svoj kapital. Želimo da izbegnemo ono što se dogodilo Grčkoj, gde imate samo dva razvijena centra - Atinu i Solun. Nama je jako bitno da nijedan deo Srbije ne ostane prazan. Zato trend stalnog priliva stanovništva u Beograd mora da se zaustavi strateškim planom regionalnog razvoja - kaže Džafić.

On naglašava da bi Beograd za desetak godina mogao postati potencijalna socijalna bomba ukoliko bi se nastavio trend demografskih kretanja kakav trenutno imamo.

- Ako se nastavi sadašnji trend, u Beogradu za 10 godina neće živeti dva nego četiri miliona stanovnika. Naša prestonica bi tada mogla postati socijalna bomba, jer veliki broj građana neće imati posao. Tako veliki priliv stanovništva ne bi mogla da izdrži ni infrastruktura prestonice, a da ne govorimo kakve bi bile mogućnosti za zaposlenje - upozorava Džafić.

Najvažnije bi bilo, kaže Džafić, kada bismo obezbedili nekoliko strateških partnera za gradove u unutrašnjosti, slično onome što je urađeno u Kragujevcu.   

Glavna tema razgovora sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda, koja je juče stigla u Beograd, biće reforma penzijskog sistema, kaže za Press ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec.

On naglašava da je najvažniji segment reforme penzijskog sistema da se u narednih nekoliko godina smanji učešće ovih troškova u bruto društvenom proizvodu sa 13 na 10 odsto.

- Postoje određeni predlozi MMF-a koje Vlada Srbije razmatra, i o kojima će sada razgovarati. To je, između ostalog, restriktivnije određivanje beneficiranog radnog staža i uslova za odlazak u penziju. Takođe, tema razgovora biće i način usklađivanja penzija u 2011. godini, nakon što se one odmrznu - kaže Bajec.

On ističe i da će sigurno biti reči o kašnjenju Vlade Srbije u racionalizaciji državne uprave, ali da to neće biti veliki problem jer je zakon koji reguliše broj zaposlenih u državnoj administraciji donet u predviđenom roku. Bajec očekuje da će pregovori s MMF-om biti uspešni.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ističe da će MMF insistirati na obećanoj racionalizaciji državne uprave.

- Fond je svestan da reforma penzijskog sistema ne može, i ne treba, da se radi preko noći, i da je za to potrebno vreme. Zatezanja može biti oko neispunjenog obećanja o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru. Ipak, zbog boljih priliva u budžetu razmišlja se da li je trebalo toliko smanjiti broj zaposlenih - navodi Nikolić. On dodaje da kurs dinara ne bi trebalo da bude tema razgovora, sve dok nema pritiska na inflaciju.

- Najava eventualnog odmrzavanja plata i penzija od septembra neće moći da se uradi bez rebalansa budžeta, i još je rano pričati o tome. MMF će do tada još nekoliko puta dolaziti u Srbiju - kaže Nikolić.

Misija MMF-a, koju predvodi Albert Jeger, boraviće u Beogradu od 9. do 23. februara, kako bi se obavili razgovori u okviru treće revizije stend-baj aranžmana vrednog 2,9 milijardi evra, zaključenog 15. maja 2009. godine. Srbija je u decembru povukla drugu tranšu kredita u iznosu od oko 350 miliona evra, čime je ukupni iznos povučenih sredstava dostigao 1,13 milijardi evra.