Besplatna Zabava

Archive for February 15th, 2010

Gradski bulevari i saobraćajnice kojima prolazi javni prevoz su očišćeni, ali su u onim manjim hiljade čistača muku mučile sa zaleđenim smetovima. Među dobrovoljcima dosta starijih sugrađana koji su pomagali komunalcima

I pored toga što komunalne službe neprestano čiste sneg potpomognute dobrovoljcima, brojne gradske ulice i juče su bile okovane utabanim ledom. Gradski bulevari i saobraćajnice kojima prolazi javni prevoz su očišćene, ali su u onim manjim hiljade čistača vodile borbu sa gomilama zaleđenog snega. Za to uglavnom nisu krivi komunalci koji dan-noć ne prestaju da "lopataju", već deo nesavesnih sugrađana koji nisu očistili sneg ispred svojih kuća i lokala.

Sneg sa gradskih ulica, trotoara i trgova i juče su, drugi dan zaredom, uz radnike komunalnih preduzeća čistili i "dobrovoljci", među kojima je bilo i onih starijih od pedeset godina, raspoređenih u dve smene! Iako je prekjuče na rad krenulo oko 500 mladih Beograđana, do kraja dana ih je ostalo svega 350, a juče je "na radnom mestu" bilo duplo manje!

Na redu Trošarina

Ipak, oko 600 novih dobrovoljaca tiskalo se juče oko podneva ispred Starog dvora ne bi li "upali" u novu smenu. Prema rečima Živorada Anđelkovića, pomoćnika gradonačelnika Beograda, koji je juče bio ispred gradske skupštine, dobrovoljci će i ovog puta biti ispomoć ekipama komunalnih preduzeća "Zelenilo", "Parking servis" i "Čistoća".

- Kako su dobrovoljci juče očistili sneg na Starom gradu, Vračaru i Savskom vencu, danas je planirano da čiste na Trošarini, u naselju Braće Jerković, u Železniku i Sremčici, Mirijevu i na Karaburmi, kao i u ulici Vojvode Stepe - naveo je Anđelković, i dodao da su i gradske opštine angažovale omladince da rade na čišćenju snega.

- Kako na obodima grada nisu očišćeni mnogi prilazi do stajališta, "ojačane ekipe komunalaca" posebno će obratiti pažnju na taj problem - ukazao je pomoćnik gradonačelnika.

I dok su juče pred Starim dvorom mladi, zabavljajući se, čekali da dobiju lopate, stariji dobrovoljci su brinuli kako će ih grad isplatiti, jer već "odavno nisu omladinci". Iako su i oni juče dobili člansku kartu omladinske zadruge, tamo su im rekli da se zadruzi jave u sredu, jer će tek tada moći više da im kažu "kada će pare".

Pošto nema posao, Dragan Marković (58) koristi svaku priliku da zaradi. Iako sav novac koji donese u kuću utroši na hranu, dobro će mu, kako kaže, doći i ta parica, pa makar napunio i jednu korpu u prodavnici.

Na platou su bili i mnogi koji poslednjih meseci i godina nisu imali priliku da zarade ni dinara. Ljubo Mojkić (51) je jedan od njih. Došao je na poziv grada, jer, kako kaže, za četvoročlanu porodicu je malo novaca koji mu svakog meseca stiže od Biroa, nakon što mu je propala firma.

Iz Vrčina je juče put centra grada "istim poslom" krenuo i Spasoje Bošnjaković (56). Brine ga da li će zaista i dobiti zarađeni novac, jer se mnogo puta "opekao". Bez posla je već nekoliko meseci, otkad je "sklonjen" sa mesta koordinatora za raseljene Rome.

I dok su stariji dobrovoljci zabrinuti stajali ispred skupštinskog platoa, ni sneg, ni osmočasovni fizički rad nisu zasmetali petorici mladića da se iz podavalskih naselja upute u centar grada.

Džeparac dobro dođe

Stefan Raković (16) i Stevan Damnjanović (18) učenici su Srednje tehničke škole "Zmaj" u Zemunu, Nikola Roković (17) je učenik drugog razreda Saobraćajne škole, a Milan Radovanović (18) učenik Tehničke škole "Rade Končar". Jedini u ovoj družini Jovan Radojčić (18) završio je školu (Saobraćajna), ali kako nema posla, džeparac dobro dođe. Kako kažu, često se odazivaju na akcije koje su lepe i korisne. Tako su ovog leta "lepo zaradili" i u akciji javnog preduzeća "Srbijašume" kada su čistili Avalu i šišali travu sa uređenih šetališta. Kako žive u podnožju jedine beogradske planine, u naseljima Pinosava i Beli Potok, drago im je što im neko plaća to što sređuju "svoju" planinu.

I šesnaestogodišnjak Filip Diminović je stao u red za omladinsku knjižicu. Iako još nije završio osnovnu školu, od lopate ne beži, jer kako mu škola baš i ne ide, da bi zaradio mora da računa na svojih deset prstiju. Iako je na smenu došao bez kape i rukavica, u letnjim patikama i tankoj jakni, kaže da mu hladnoća neće smetati.

Ljudi iz svih delova Srbije masovno se sele u prestonicu u potrazi za boljim životom, pa preti opasnost da se ona pretvori u grad sa ogromnim brojem nezaposlenih. Ponuda poslova na tržištu rada već sada nedovoljna da zadovolji potražnju

Ako se nastavi sadašnji trend povećanja broja stanovnika, Beograd bi prema nekim predviđanjima za svega deset godina mogao da postane prenaseljen grad čiji kapaciteti to ne bi mogli da podnesu! Ljudi iz svih delova Srbije masovno se sele u prestonicu u potrazi za boljim životom, ali je ponuda poslova na tržištu rada već sada nedovoljna da zadovolji potražnju.

Zbog toga Beogradu preti opasnost da se, ukoliko priliv stanovništva i dalje bude na dosadašnjem nivou, pretvori u grad sa ogromnim brojem nezaposlenih ljudi, odnosno pravu socijalnu bombu! Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Goran Džafić upozorava da će se upravo to dogoditi ako odmah ne počnu da se primenjuju konkretne mere za razvoj ostalih regiona u Srbiji.

Sve više stanovnika

- Dok sam bio na mestu zamenika predsednika opštine Novi Beograd, zvanični podaci su govorili da tamo živi oko 260.000 ljudi, a prema nekim procenama, sa neprijavljenim stanovnicima ta brojka se pela i do 320.000. Nije takva situacija u svim opštinama, ali je izvesno da u Beogradu već živi više od dva miliona građana, a broj se i dalje povećava. Zamislite šta bi se dogodilo kada bi ovde živelo tri ili više miliona ljudi? Postojeća infrastruktura bi bila preopterećena, a mogućnosti zapošljavanja gotovo nikakve! - priča Džafić.

Primer za to su i prestonički mostovi, koji nemaju dovoljno kapaciteta da zadovolje potrebe vozača, dok je broj putničkih vozila u poslednjih nekoliko godina u velikom porastu.

- Izgradnja infrastrukture je prvi korak ka poboljšanju uslova života u opštinama u unutrašnjosti. Kako je Beograd sa te strane solidno opremljen, logično je da će investitori pre doći ovde da otvore neku fabriku, nego negde gde nema ni običnog puta. Zato je potrebno početi da se radi na tome da se firmama i preduzetnicima ponude osnovni uslovi za rad u manjim mestima. Tako bi i sami stanovnici tih mesta mogli tu da ostanu i rade, a možda i sami Beograđani pronađu tamo bolje uslove života - objašnjava Džafić.

Sada je, prema njegovim rečima, trend suprotan, jer ljudi iz unutrašnjosti nemaju posla, pa u grad dolaze misleći da imaju više mogućnosti.

- Ako neko ima posao u svom gradu, nema potrebe da se iz njega seli. U svemu tome nisu zanemarljive kulturna i zabavna ponuda, kojih u Beogradu ima najviše, ali je to sve povezano sa lokalnim ekonomskim razvojem - smatra Džafić.

Njegove reči potvrđuje i devojka koja je u prestonici završila Stomatološki fakultet i postala pripravnik u jednoj ordinaciji.

- Ovo što sada radim ne donosi veliki novac, čak ni blizu, ali u mom rodnom gradu ne bih mogla da računam ni na to. Da tamo postoji mogućnost makar za pristojan posao, vratila bih se bez razmišljanja - kaže ona.

Ali ima i predviđanja po kojima bi Beograd u narednih deset godina mogao da dostigne granicu posle koje bi broj stanovnika počeo da stagnira. Radmila Vićentijević iz Gradskog zavoda za informatiku i statistiku kaže da je prirodni priraštaj u Beogradu već duži niz godina negativan, i da bez toga ne može doći ni do "buma" stanovništva.

Mehanički priraštaj

- Procenjuje se da će naša zemlja u bližoj budućnosti imati milion stanovnika manje. Iz mnogih krajeva neće imati ko da dođe u Beograd - navodi ona.

Zvanični podaci govore da je broj građana koji prijave prebivalište u Beogradu godišnje veći za 20.000 od broja onih koji se odjave, što predstavlja mehanički priraštaj. Nasuprot tome, umrlih je prošle godine bilo 3.500 više nego rođenih.

- U prestonicu dolaze uglavnom ljudi starosti između 30 i 40 godina koji traže posao, kao i mladi na studije. Nije moguće utvrditi tačan broj ljudi koji ovde boravi sa neprijavljenom adresom, ali se procenjuje da je takvih između 100.000 i 200.000. Neki od njih tu mogu da budu svega nekoliko dana, a drugi i više godina - rekla je Vićentijevićeva.

U bazi podataka za jun prošle godine kaže se da je u tom trenutku u Beogradu živelo 1.822.000 građana, a od 2002. godine, kada je vršen poslednji popis stanovništva, evidentirano je i oko tri hiljade stranih državljana u prestonici.

Direktor Centra za životne veštine Branka Kordić, pokretač telefonskog savetovališta za prevenciju samoubistva koje je počelo sinoć sa radom, kaže za Press da tokom večeri nisu imali kontakte sa ljudima koji su već spremni da dignu ruku na sebe, ali je izrazila veliko zadovoljstvo što se javilo mnogo mladih ljudi koji su spremni da volontiraju i pomognu u ovom centru.

- Kontaktirali su nas i pacijenti sa psihičkim poremećajima da se posavetuju oko lekova. Naš glavni zadatak je da razgovaramo sa ljudima, da ih podržimo, a ne da ih savetujemo.

Oni veruju da preko telefona drže kontrolu jer mogu da prekinu vezu kad god požele. Potencijalne samoubice nisu mentalno bolesne osobe, to su uglavnom očajni ljudi kojima se njihov problem čini nepremostivim - priča Kordićka, i dodaje da statistike pokazuju da svaka osoba bar jednom u životu pomisli da digne ruku na sebe.

Potencijalne samoubice, prema njenim rečima, često mesecima unazad menjaju ponašanje, izbegavaju društvo, imaju poremećen san i uvek pošalju barem jedan signal svom okruženju da imaju suicidne namere. Prema tome, ključno je da osobe iz njihovog okruženja nauče da prepoznaju takve signale.

Telefonsko savetovalište predstavlja zajednički projekat Sekretarijata za zdravstvo grada Beograda, Centra za životne veštine i "Telekoma Srbija". Ovo je prvo prestoničko savetovalište te vrste, i biće na raspolaganju svakom ko potraži ovakvu vrstu pomoći na besplatan telefon 0800-201-200, od 18 do 8 časova ujutru, svakodnevno, vikendom i praznicima.

Inače, podaci Svetske zdravstvene organizacije kažu da svake godine oko 900.000 ljudi izvrši samoubistvo, što znači da duplo manje ljudi u istom periodu nastrada u ratovima na celoj planeti! Samoubistvo je zbog toga vodeći uzrok prerane smrti u svetu koje je moguće sprečiti.

Gradski sekretarijat za zdravstvo izdvojio je 395.000 dinara za ovo savetovalište, a "Telekom" je obezbedio besplatnu telefonsku liniju.

Utemeljivači Srpske demokratske stranke zatražili su juče smenu aktuelnog rukovodstva ove partije. Na skupu u Banjaluci pod nazivom „Sretenjski sabor" i motom „Za stabilnu RS i jedinstven SDS" poručeno je da je vrh partije predvođen predsednikom Mladenom Bosićem „interesna grupa koja radi na podelama, a ne na jedinstvu stranke".

Na skupu se pojavio i bivši lider SDS-a Dragan Kalinić, koji je nedavno isključen iz partije, kao i nekoliko bivših visoki funkcionera, među kojima i Božidar Vučurević, Nemanja Vasić, Goran Popović, Mirko Stojčinović, Vesna Ećim-Zlojutro, Rajko Gnjato i Rodoljub Blaženović. Primećen je i predsednik nevladine organizacije „Narodni front" Dragomir Babić. Uoči skupa Božidar Vučurević je rekao da su utemeljivači zabrinuti za budućnost SDS-a i Republike Srpske, ocenivši da oni prizivaju dogovor i ne žele da prozivaju pojedince.

- Ali, neke poteze moramo da osudimo. SDS je bila stranka široke demokratije, ali to se izgubilo! Sada imamo svojevrsnu diktaturu, raspuštanje odbora i odstranjivanje zaslužnih pojedinaca! Kad smo osnivali stranku, nosila nas je ideja, a sadašnje rukovodstvo nose samo interesi! Ne možemo dozvoliti da se ta dobro plaćena interesna grupa igra sa utemeljivačima, da raspušta odbore i deluje rušilački! - rekao je Vučurević novinarima.

On je naveo da je Dragan Kalinić takođe jedan od utemeljivača SDS-a i da se nije smelo dozvoliti da se isključi iz partije.

- Naružiću Kalinića jer nije smeo dozvoliti da ga iz stranke isključi neko ko je ušao u nju deset godina posle njega! To nije normalno! Sadašnje rukovodstvo se ponaša po principu „kad Ciganinu date vlast, on prvo oca obesi" - poručio je Vučurević.

Kalinić je naveo da skup u Banjaluci nije podrška njemu, niti skup protivnika Mladena Bosića, već sabor ljudi koji su „zabrinuti zbog činjenice da SDS sve više slabi".

- Slab SDS znači slabu odbranu RS i Dejtonskog sporazuma! Ovo je skup na kojem treba reći sve o tome kuda Mladen Bosić i klan oko njega, povezan sa političko-kriminalnim strukturama, vode stranku. Nadam se da ljudi koji su došli ovde neće imati problema, mada postoje pretnje određenom broju članova Glavnog odbora SDS-a, koji su potpisali pismo podrške da se Nemanja Vasić i ja vratimo u GO - rekao je Kalinić.

On je dodao da ni to pismo nije pomoglo da se, kako je naveo, jedna tvrdokorna struktura koja štiti svoje lične materijalne i političke interese urazumi.

- Zahvalan sam svakome ko razume šta se desilo u SDS-u i svima koji su shvatili da se dogodila velika greška. Danas sam isključen ja, a sutra se to može desiti bilo kome. Videćemo šta će se dalje zbivati. Pravi postupak bio bi da se skupi dovoljan broj potpisa članova skupštine SDS-a, a to je oko 200, da se zakaže vanredna skupština i da se ova vrhuška smeni jer ona nanosi zlo SDS-u! Ja to neću da radim i to je zadatak ljudi čija svest treba da proradi i da budu potpuno svesni svega što se dešava - rekao je Kalinić.

Bivši član GO SDS-a Nemanja Vasić ocenio je da ova partija nikad nije bila liderska, ali da je takvo ponašanje danas na delu, što dokazuje da SDS ulazi u ozbiljne probleme.

Utemeljivači Srpske demokratske stranke zatražili su juče smenu aktuelnog rukovodstva ove partije. Na skupu u Banjaluci pod nazivom „Sretenjski sabor" i motom „Za stabilnu RS i jedinstven SDS" poručeno je da je vrh partije predvođen predsednikom Mladenom Bosićem „interesna grupa koja radi na podelama, a ne na jedinstvu stranke".

Na skupu se pojavio i bivši lider SDS-a Dragan Kalinić, koji je nedavno isključen iz partije, kao i nekoliko bivših visoki funkcionera, među kojima i Božidar Vučurević, Nemanja Vasić, Goran Popović, Mirko Stojčinović, Vesna Ećim-Zlojutro, Rajko Gnjato i Rodoljub Blaženović. Primećen je i predsednik nevladine organizacije „Narodni front" Dragomir Babić. Uoči skupa Božidar Vučurević je rekao da su utemeljivači zabrinuti za budućnost SDS-a i Republike Srpske, ocenivši da oni prizivaju dogovor i ne žele da prozivaju pojedince.

- Ali, neke poteze moramo da osudimo. SDS je bila stranka široke demokratije, ali to se izgubilo! Sada imamo svojevrsnu diktaturu, raspuštanje odbora i odstranjivanje zaslužnih pojedinaca! Kad smo osnivali stranku, nosila nas je ideja, a sadašnje rukovodstvo nose samo interesi! Ne možemo dozvoliti da se ta dobro plaćena interesna grupa igra sa utemeljivačima, da raspušta odbore i deluje rušilački! - rekao je Vučurević novinarima.

On je naveo da je Dragan Kalinić takođe jedan od utemeljivača SDS-a i da se nije smelo dozvoliti da se isključi iz partije.

- Naružiću Kalinića jer nije smeo dozvoliti da ga iz stranke isključi neko ko je ušao u nju deset godina posle njega! To nije normalno! Sadašnje rukovodstvo se ponaša po principu „kad Ciganinu date vlast, on prvo oca obesi" - poručio je Vučurević.

Kalinić je naveo da skup u Banjaluci nije podrška njemu, niti skup protivnika Mladena Bosića, već sabor ljudi koji su „zabrinuti zbog činjenice da SDS sve više slabi".

- Slab SDS znači slabu odbranu RS i Dejtonskog sporazuma! Ovo je skup na kojem treba reći sve o tome kuda Mladen Bosić i klan oko njega, povezan sa političko-kriminalnim strukturama, vode stranku. Nadam se da ljudi koji su došli ovde neće imati problema, mada postoje pretnje određenom broju članova Glavnog odbora SDS-a, koji su potpisali pismo podrške da se Nemanja Vasić i ja vratimo u GO - rekao je Kalinić.

On je dodao da ni to pismo nije pomoglo da se, kako je naveo, jedna tvrdokorna struktura koja štiti svoje lične materijalne i političke interese urazumi.

- Zahvalan sam svakome ko razume šta se desilo u SDS-u i svima koji su shvatili da se dogodila velika greška. Danas sam isključen ja, a sutra se to može desiti bilo kome. Videćemo šta će se dalje zbivati. Pravi postupak bio bi da se skupi dovoljan broj potpisa članova skupštine SDS-a, a to je oko 200, da se zakaže vanredna skupština i da se ova vrhuška smeni jer ona nanosi zlo SDS-u! Ja to neću da radim i to je zadatak ljudi čija svest treba da proradi i da budu potpuno svesni svega što se dešava - rekao je Kalinić.

Bivši član GO SDS-a Nemanja Vasić ocenio je da ova partija nikad nije bila liderska, ali da je takvo ponašanje danas na delu, što dokazuje da SDS ulazi u ozbiljne probleme.

Do kraja godine trebalo bi da bude iseljeno 200 kuća iz mesta koje leži ne uglju, neophodnom za rad termoelektrana u Obrenovcu

Iseljenje prvih domaćinstava iz Vreoca, varošice pokraj Lazarevca, konačno počinje ove godine. Do 2016. godine trebalo bi da bude iseljeno svih 1.100 domaćinstava. Time će prestati da postoji naselje koje leži na uglju neophodnom za rad termoelektrana u Obrenovcu.

Priča o iseljenju Vreoca počela je pre 20 godina, ali se na izmeštanju naselja malo radilo. Krajem januara počelo je potpisivanje ugovora sa Vreočanima o isplati avansa od 35 odsto i taj posao biće završen do leta. Do kraja godine trebalo bi da bude iseljeno prvih 200 kuća i objekata.

Direktor Rudarskog basena "Kolubara" Nebojša Ćeran kaže za Press da su se Vreočani najviše plašili da će kopovi "Kolubare" iseliti samo ona domaćinstva koja leže na uglju, a da će ostala ostaviti.

- Međutim, postignut je dogovor o izmeštanju celog naselje. Avans će dobiti i oni koji će se seliti tek za nekoliko godina. Mi smo prihvatili sve realne zahteve Vreočana, pa ćemo eskproprisati i zemljište na kom nikad neće biti kopan ugalj. Pošto će se iseljavanje organizovati etapno, kada dođe vreme za selidbu stručna komisija će uraditi i fini popis imovine, a nakon toga građanima će biti isplaćen preostali deo novca. Za iseljenje smo ove godine obezbedili 5,5 milijardi dinara - kaže Ćeran. On navodi da je dogovor postignut sa više od 90 odsto domaćinstava u Vreocima, ali ne isključuje da će biti onih građana koji očekuju da dobiju više novca za kuću i zemljište od onog što procene veštaci.

U Vreocima živi 3.300 stanovnika, a svaka kuća ima najmanje po jednog člana zaposlenog u površinskim kopovima "Kolubara". Zbog širenja kopova žive u neizvesnosti. Kuća penzionisanog radnika "Kolubare" Radosava Đokića nalazi se na 80 metara od ivice kopa Polja D. On je dao saglasnost za iseljenje, ali živi u strahu, jer ne zna šta ga čeka.

- Godina sam se kućio. Dok sam radio, podizao sam kredite da bih svojoj porodici obezbedio bolji život. Imam dve kuće, okućnicu i oko četiri hektara zemlje, ali mi to ništa ne vredi, jer ne znam koliko ću novca dobiti za sav moj trud. Ne znam gde bismo mogli da se iselimo. Tražili smo da se celo mesto preseli u Petku, ali to nije prihvaćeno. Najviše strepimo zato što ne znamo koliko para ćemo dobiti za svoje domaćinstvo i da li ćemo tim novcem uspeti da se skućimo na nekom drugom mestu.

Ar zemlje ne može da se kupi u okolini Lazarevca za manje od 3.000 evra. Strah me je za moju decu i unuke, ali nemamo drugo rešenje nego da ćutimo, trpimo i čekamo. O tome koliko će mi biti teško da napustim domaćinstvo koje je kućio još moj pradeda da i ne govorim - kaže Đokić.

Popis imovine ne teče glatko. Od 1.100 domaćinstava u Vreocima, 180 nije dozvolilo grubi popis imovine. Među njima je penzionerka Ljiljana Dimitrijević, vlasnica potpuno oronule kuće iz 18. veka, koja je pod zaštitom države. Država joj početkom '90-ih godina nije dozvolila da je sanira, jer je označena kao kuća od istorijskog značaja, a u državnoj i opštinskoj kasi za njenu popravku nije bilo para. Sada kada je došlo vreme za iseljenje Vreoca, taj objekat više niko ne smatra važnim. Ona je morala da napravi novu kuću.

- Kada smo hteli da srušimo staru kuću i sagradimo lokale, od kojih je moja porodica mogla pristojno da živi, nisu dozvolili, a sada kada vrše procenu imovine, od nje svi okreću glavu. Tražili su da urade grubi popis nove kuće, međutim, naš uslov je da bude isplaćena i stara kuća, jedino tako ćemo pristati da se iselimo - priča Ljiljana Dimitrijević.

Nakon iseljenja 200 domaćinstava, sledi izmeštanja groblja u Vreocima, starog 400 godina, na kom je sahranjeno više od 5.000 Vreočana. Iako je meštanima zabranjeno da na toj lokaciji sahranjuju svoje srodnike, ta odluka se nije poštovala. Za preseljenje groblja potrebno je godinu dana, a lokaciju je obezbedila opština Lazarevac.

- Tu mi je dete sahranjeno. Gde ću ja da dođem detetu na svoje groblje? Drugi će decu da povedu za ruku, pa mogu da biraju gde će da žive, a gde ću ja - pita Marina Antonijević.

Do kraja godine trebalo bi da bude iseljeno 200 kuća iz mesta koje leži ne uglju, neophodnom za rad termoelektrana u Obrenovcu

Iseljenje prvih domaćinstava iz Vreoca, varošice pokraj Lazarevca, konačno počinje ove godine. Do 2016. godine trebalo bi da bude iseljeno svih 1.100 domaćinstava. Time će prestati da postoji naselje koje leži na uglju neophodnom za rad termoelektrana u Obrenovcu.

Priča o iseljenju Vreoca počela je pre 20 godina, ali se na izmeštanju naselja malo radilo. Krajem januara počelo je potpisivanje ugovora sa Vreočanima o isplati avansa od 35 odsto i taj posao biće završen do leta. Do kraja godine trebalo bi da bude iseljeno prvih 200 kuća i objekata.

Direktor Rudarskog basena "Kolubara" Nebojša Ćeran kaže za Press da su se Vreočani najviše plašili da će kopovi "Kolubare" iseliti samo ona domaćinstva koja leže na uglju, a da će ostala ostaviti.

- Međutim, postignut je dogovor o izmeštanju celog naselje. Avans će dobiti i oni koji će se seliti tek za nekoliko godina. Mi smo prihvatili sve realne zahteve Vreočana, pa ćemo eskproprisati i zemljište na kom nikad neće biti kopan ugalj. Pošto će se iseljavanje organizovati etapno, kada dođe vreme za selidbu stručna komisija će uraditi i fini popis imovine, a nakon toga građanima će biti isplaćen preostali deo novca. Za iseljenje smo ove godine obezbedili 5,5 milijardi dinara - kaže Ćeran. On navodi da je dogovor postignut sa više od 90 odsto domaćinstava u Vreocima, ali ne isključuje da će biti onih građana koji očekuju da dobiju više novca za kuću i zemljište od onog što procene veštaci.

U Vreocima živi 3.300 stanovnika, a svaka kuća ima najmanje po jednog člana zaposlenog u površinskim kopovima "Kolubara". Zbog širenja kopova žive u neizvesnosti. Kuća penzionisanog radnika "Kolubare" Radosava Đokića nalazi se na 80 metara od ivice kopa Polja D. On je dao saglasnost za iseljenje, ali živi u strahu, jer ne zna šta ga čeka.

- Godina sam se kućio. Dok sam radio, podizao sam kredite da bih svojoj porodici obezbedio bolji život. Imam dve kuće, okućnicu i oko četiri hektara zemlje, ali mi to ništa ne vredi, jer ne znam koliko ću novca dobiti za sav moj trud. Ne znam gde bismo mogli da se iselimo. Tražili smo da se celo mesto preseli u Petku, ali to nije prihvaćeno. Najviše strepimo zato što ne znamo koliko para ćemo dobiti za svoje domaćinstvo i da li ćemo tim novcem uspeti da se skućimo na nekom drugom mestu.

Ar zemlje ne može da se kupi u okolini Lazarevca za manje od 3.000 evra. Strah me je za moju decu i unuke, ali nemamo drugo rešenje nego da ćutimo, trpimo i čekamo. O tome koliko će mi biti teško da napustim domaćinstvo koje je kućio još moj pradeda da i ne govorim - kaže Đokić.

Popis imovine ne teče glatko. Od 1.100 domaćinstava u Vreocima, 180 nije dozvolilo grubi popis imovine. Među njima je penzionerka Ljiljana Dimitrijević, vlasnica potpuno oronule kuće iz 18. veka, koja je pod zaštitom države. Država joj početkom '90-ih godina nije dozvolila da je sanira, jer je označena kao kuća od istorijskog značaja, a u državnoj i opštinskoj kasi za njenu popravku nije bilo para. Sada kada je došlo vreme za iseljenje Vreoca, taj objekat više niko ne smatra važnim. Ona je morala da napravi novu kuću.

- Kada smo hteli da srušimo staru kuću i sagradimo lokale, od kojih je moja porodica mogla pristojno da živi, nisu dozvolili, a sada kada vrše procenu imovine, od nje svi okreću glavu. Tražili su da urade grubi popis nove kuće, međutim, naš uslov je da bude isplaćena i stara kuća, jedino tako ćemo pristati da se iselimo - priča Ljiljana Dimitrijević.

Nakon iseljenja 200 domaćinstava, sledi izmeštanja groblja u Vreocima, starog 400 godina, na kom je sahranjeno više od 5.000 Vreočana. Iako je meštanima zabranjeno da na toj lokaciji sahranjuju svoje srodnike, ta odluka se nije poštovala. Za preseljenje groblja potrebno je godinu dana, a lokaciju je obezbedila opština Lazarevac.

- Tu mi je dete sahranjeno. Gde ću ja da dođem detetu na svoje groblje? Drugi će decu da povedu za ruku, pa mogu da biraju gde će da žive, a gde ću ja - pita Marina Antonijević.

Zdravstvenom centru Pirot juče je uručeno osam, a Opštoj bolnici u Ćupriji četiri televizora u sklopu velike humanitarne akcije Pressa za opremanje bolnica televizorima.

Direktor Zdravstvenog centra Pirot dr Radovan Ilić kaže da je to odlična akcija.

- Kamo sreće da je više takvih kompanija koje se u veoma teškim uslovima zbog globalne krize ponašaju odgovorno prema društvu čiji su deo. Televizori će biti raspoređeni po odeljenjima i sobama u kojima ih nema. Naši pacijenti, ali i medicinsko osoblje, biće vam zahvalni na vrednim poklonima - kazao je dr Ilić.

Poklonima se obradovalo i medicinsko osoblje na Prijemnom odeljenju pirotske bolnice.

-Televizori puno znače pacijentima jer im umnogome olakšavaju boravak u bolnici i oporavak. Pomažu im i da bar nakratko zaborave na sve zdravstvene probleme, nasmeju se i oraspolože - kažu na Prijemnom odeljenju.

U ćuprijskoj bolnici televizori su namenjeni Službi nefrologije i hemodijalize, čija je načelnica, dr Sunčica Đurić, zahvalila redakciji Pressa na lepom poklonu.

- Mi smo jedini Centar za hemodijalizu u Pomoravskom okrugu i pokrivamo područje šest opština sa skoro 300.000 stanovnika. Televizori su isključivo za sale u kojima se dijaliziraju naši pacijenti tri puta nedeljno po četiri sata. Vreme će im svakako brže proteći dok gledaju televizijski program - kazala je dr Đurić.

 

Zdravstvenom centru Pirot juče je uručeno osam, a Opštoj bolnici u Ćupriji četiri televizora u sklopu velike humanitarne akcije Pressa za opremanje bolnica televizorima.

Direktor Zdravstvenog centra Pirot dr Radovan Ilić kaže da je to odlična akcija.

- Kamo sreće da je više takvih kompanija koje se u veoma teškim uslovima zbog globalne krize ponašaju odgovorno prema društvu čiji su deo. Televizori će biti raspoređeni po odeljenjima i sobama u kojima ih nema. Naši pacijenti, ali i medicinsko osoblje, biće vam zahvalni na vrednim poklonima - kazao je dr Ilić.

Poklonima se obradovalo i medicinsko osoblje na Prijemnom odeljenju pirotske bolnice.

-Televizori puno znače pacijentima jer im umnogome olakšavaju boravak u bolnici i oporavak. Pomažu im i da bar nakratko zaborave na sve zdravstvene probleme, nasmeju se i oraspolože - kažu na Prijemnom odeljenju.

U ćuprijskoj bolnici televizori su namenjeni Službi nefrologije i hemodijalize, čija je načelnica, dr Sunčica Đurić, zahvalila redakciji Pressa na lepom poklonu.

- Mi smo jedini Centar za hemodijalizu u Pomoravskom okrugu i pokrivamo područje šest opština sa skoro 300.000 stanovnika. Televizori su isključivo za sale u kojima se dijaliziraju naši pacijenti tri puta nedeljno po četiri sata. Vreme će im svakako brže proteći dok gledaju televizijski program - kazala je dr Đurić.

 

Ministar prosvete Žarko Obradović juče drsko odbio da objasni šta je punih sedam dana, o trošku poreskih obveznika, radio na dalekoj Kubi!?!

Ministar prosvete Žarko Obradović drsko je juče odbio da za Press objasni šta je sedam dana, o trošku poreskih obveznika, radio na Kubi! Takođe, ministar je bahato odbio i da nam kaže zašto je u poslednjih mesec i po dana putovao u Kinu, Pariz i London i kakvu korist od svih tih putovanja ima država.

- E, neću da vam kažem! Šta vas briga šta sam radio na Kubi?! - drsko nam je odbrusio ministar. Na naše podsećanje da je on član Vlade koju finansiraju građani i da je obavezan da javnosti polaže račune, Obradović je nastavio u istom stilu:

- Mogu sve da vam kažem i obrazložim, ali neću! Kada bude konferencija za štampu, slobodno me pitajte i ja ću vam odgovoriti. A da me sada pojedinačno „razvlačite", e onda neću! Samo vi nastavite da pišete! Objavili ste nešto što je tačno, nešto što je delimično tačno i nešto što je netačno. Ajde da vidim da li ćete sutra objaviti ovo što sam sad rekao! - iznerviran je Obradović. On je demantovao pisanje Pressa da su se na sednici Vlade neki ministri protivili njegovom odlasku na Kubu, ali nije želeo da objasni koje su to informacije koje smo objavili tačne, a koje delimično tačne.

- Da li vi mene razumete?! Neću! Ne želim da pričam! Da ste mi želeli dobro, pitali biste me unapred. Ali, izabrali ste svoj ugao, i samo napred - poručio nam je Obradović.

Tako je i dalje potpuno nejasno zašto je Obradović svoju posetu Havani držao u strogoj tajnosti, ne zna se ni sa kim se tamo sastao, niti kakvu će korist od njegove posete imati Srbija i naš obrazovni sistem.

U pokušaju da utvrdimo šta je ministar prosvete radio na Kubi juče smo na sajtu www.universidad2010 našli informaciju da je na Kubi od 8. do 12. februara bila organizovana Međunarodna konferencija o visokom obrazovanju. Centralna tema konferencije bila je „Univerzitet za bolji svet", a uz to je organizovano i 13 posebnih radionica. Sudeći po nazivima radionica („Fizička kultura i sport na univerzitetu","Univerzitet i bezbednost i lekovitost hrane") ministar Obradović zaista nije bio neophodan na ovoj konferenciji.

Podsetimo, Press je juče objavio da je Obradović od 7. do 14. februara boravio na Kubi. On je na Kubu otišao o trošku građana, a da pri tom nigde nijednim slovom nije objašnjeno šta tamo radi. O ovoj poseti nijedno slovo nije objavljeno ni na sajtu Ministarstva.

Takođe, ministar je u decembru prošle godine bio u Kini, 11. januara je boravio u Londonu, a 1. februara je u Parizu bio na prezentaciju projekta „Korišćenje 'Fejsbuka' u nastavi"!?!

Odbor za prosvetu Skupštine Srbije najavio je da će raspravljati o ovom slučaju.