Besplatna Zabava

Archive for February 22nd, 2010

Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, navodno, dozvolilo radove na pumpi koje je gradska građevinska inspekcija označila kao nelegalne?! Niko od nadležnih u gradskim i republičkim institucijama ne želi da objasni ko je dozvolio skidanje žute trake, što je po zakonu krivično delo!

Odluku gradske građevinske inspekcije o zatvaranju gradilišta na Trgu Branka Radičevića u Zemunu, kako saznaje "Press", poništilo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje! Iz ovog ministarstva juče nisu hteli da objasne da li su i zašto tamo dozvolili rekonstrukciju i proširenje benzinske pumpe "Lukoil", kada je i opštinska i gradska inspekcija utvrdila da se radovi izvode bespravno.

Najzanimljivije od svega je to što dok traje navodna "pravna zbrka" oko ovog gradilišta, pumpa se polako završava. Radnici su na terenu svakog dana pa je izvesno da će rekonstrukcija biti gotova već za desetak dana posle čega će, uobičajeno, biti nevažno ko je namerno zažmurio ili pod čudnim okolnostima dao dozvolu posle zvanične ocene da je gradilište nelegalno.

Opštini vezane ruke

Niko od nadležnih u gradskim i republičkim institucijama juče nije hteo da objasni kako je moguće da u jednom delu prestonice investitori, pa čak i obični fizikalci na gradilištu budu hapšeni i privođeni, a da u drugom nekom neko može da skine žutu traku i nesmetano izvodi radove? Iako je po Zakonu o planiranju i izgradnji uklanjanje žute trake i nastavak nedozvoljene granje definisano kao krivično delo, još nije poznato zašto se toleriše nastavak radova na ovoj pumpi. U opštini Zemun kažu da su im po tom pitanju vezane ruke.

- Mi nemamo nadležnost da uradimo bilo šta. Naši komunalni inspektori su utvrdili da je prilikom radova posečeno više stabala sa zelene površine i to bez dozvole. Zbog toga je i podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a potom je i gradska građevinska inspekcija utvrdila da se radovi izvode bespravno - navode u opštini.

Nakon toga, gradilište je zatvoreno i obeleženo na propisani način trakom i tablom, ali su obeležja nestala "preko noći".

- Obavestili smo Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju da je investitor nastavio radove kao i da se proširio na Dobanovačku ulicu - objašnjavaju u opštini Zemun.

Na drugoj strani, "Press" i dalje ne dobija objašnjenje od Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinske inspekcije. Ne oglašava se ni investitor kompanija "Lukoil".

Zidaju preko zelenila

Ipak, pored opštine, jasan stav imaju jedino građani koji žive u ovom delu Zemuna.

- To je bila mala pumpa koja je tu stajala godinama. Sada su to srušili i žele da naprave mnogo veći objekat, a sve to preko kolovoza, zelenih površina i dela koji je nekada služio za parking! To su već uradili sa jednom pumpom, baš u Zemunu, i ona je nekoliko puta veća nego što je bila. Dokle će zarad svojih sebičnih interesa da uništavaju staro gradsko jezgro, pa i ovaj trg koji je pod zaštitom države - pita jedan od naših čitalaca.

Kako nezvanično saznajemo, građevinski inspektori su juče ponovo izašli na teren kako bi ispitali situaciju oko pumpe na Trgu Branka Radičevića. Ona se, nezvanično, rekonstruiše zbog toga što je prilikom redovne kontrole pre nekoliko meseci utvrđeno da cure podzemni tankovi u kojima se skladište naftni derivati. Prema pravilima, u takvim slučajevima, tankovi su morali da budu izvađeni, pa je odlučeno da se cela pumpa ponovo izgradi.

Za stablo čija je debljina 20 centimetara potrebno izdvojiti oko 1.500 evra po sadnici-gradonačelnik Dragan Đilas

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije Čedomir Jovanović priznao je juče u Skupštini grada da platani u Bulevaru kralja Aleksandra, ipak, moraju biti posečeni! Gradska vlast je odlučila i da utroši dodatnih 40 odsto sredstava iz gradske kase da bi se presadile nove sadnice koje su veće visine nego što je planirano.

Jovanović je nakon sastanka sa gradonačelnikom Draganom Đilasom i predstavnicima "Zelenila" u Skupštini grada istakao da Odbor za zaštitu životne sredine, na čijem je čelu, nikad do sada nije toliko ozbiljno razmatrao nijedan predmet kao u slučaju uklanjanja drvoreda u ovoj beogradskoj ulici.

- Nismo došli u gradsku skupštinu kao kaznena ekspedicija da bi ih ometali, već da pomognemo u rešavanju ovog veoma ozbiljnog problema. Tražili smo da nam se dostave na uvid sva dokumenta o stanju platana, a ono što smo videli je poražavajuće. Problem ovog drvoreda je najjasniji primer zapuštenosti i neurednog održavanja - ogorčen je Jovanović zbog trulih platana.

On je istakao potrebu da se prikupe sredstva za sađenje novog drvoreda koji će biti veći, lepši i zdraviji za Beograđane.

- Novi drvored biće skuplji za 40 odsto od planiranog, ali biće ponos Beograda - kategoričan je Jovanović.

Gradonačelnik Dragan Đilas kaže da će ova dodatna sredstva obezbediti grad, da će se naknadno odlučiti koja vrsta drveća će zameniti platane, kao i koja će im biti visina i odakle će se uvesti.

- Organizovaćemo novi tender za uvoz ovih sadnica. Jedno drvo čije je stablo prečnika 15 centimetara košta oko 900 evra, dok je za ono čija je debljina 20 centimetara potrebno izdvojiti oko 1.500 evra po sadnici, uključujući prevoz i ostale troškove. Celokupna naučna analiza stanja platana od juče je dostupna javnosti, i zbog toga danas i sutra nećemo seći drvored. Ne znam nikog normalnog ko hoće da uništi drvo iz hira, naučnici su zaključili da platani moraju da se zamene iz bezbednosnih razloga, a rekonstrukcija bulevara je idealna prilika za to. Dogovorili smo se sa "Elektrodistribucijom Beograd" i da celokupna elektroinstalacija bude pod zemljom, tako da krošnje drveća više neće ugrožavati kablove - rekao je Đilas.

"Elektrodistribucija" ne može da postavi trafo-stanicu jer je još sedamdesetih godina u delu naselja planirano proširenje aerodroma. Žitelji koji su nelegalno izgradili kuće muku muče sa lošim naponom i neurednim snabdevanjem, grad dozvolio privremene priključke da bi se izbegla humanitarna katastrofa

Žitelji Ledina, čak i kada budu legalizovali svoje kuće, najverovatnije neće imati stabilno snabdevanje strujom jer je postojeća mreža preopterećena, a ne postoji mogućnost da se pojača. Osnovni razlog za to je činjenica da je naselje u zoni poletno-sletne staze, a planovima iz sedamdesetih godina prošlog veka planirana je izgradnja druge piste i proširenje aerodroma. Zbog toga, prema rečima direktora EDB-a Stevana Milićevića, to preduzeće ne može da izgradi trafo-stanice i ojača elektroenergetsku mrežu u Ledinama.

Veliki broj žitelja ovog novobeogradskog naselja nelegalno je izgradio kuće što ih sprečava da dobiju priključke za struju. Iako se sugrađani dovijaju na razne načine, i najčešće kradu struju priključujući se "na divljaka", pri svakom obilasku radnici EDB-a ih isključuju sa mreže. Tu borbu ove zime prekinula je odluka uprave grada da se svim stanovnicima Ledina omogući privremeni priključak. Tako je mreža u tom delu grada dodatno opterećena, a najviše su izgubili oni koji struju plaćaju redovno.

Uslovi za stabilnu mrežu

Direktor EDB-a Stevan Milićević kaže za Press da je mala verovatnoća da će Ledine imati uredno snabdevanje električnom energijom.

- Grad nas je zamolio da obezbedimo privremene priključke i tako sprečimo humanitarnu katastrofu. Međutim, na taj način nije rešen problem. U tom naselju ne postoje uslovi za izgradnju dodatnih postrojenja. Planom iz sedamdesetih godina predviđeno je da taj deo bude poletno-sletna staza. Da nije toga, odavno bismo tu izgradili trafo - objašnjava Milićević.

On ističe da bi EDB priključio građane i u drugim naseljima kada bi zakon to dozvolio.

- Omogućili bismo svima da se priključe na mrežu, potrebno je samo da postoje uslovi. Međutim, zakonom je regulisano da je svako priključenje nelegalnih objekata krivično delo. Tako da to ne zavisi od nas. S druge strane, čak i kad se legalizuju kuće, ako ne postoje uslovi za stabilnu mrežu, ništa ne vredi - naglašava Milićević.

Manjak lokacija najveći je problem kod izgradnje novih trafoa.

- Na nekoliko mesta u gradu ne možemo da izgradimo postrojenje jer nemamo parcelu. U najvećem broju slučajeva, sugrađani ne žele da daju deo svog zemljišta kako bi bio izgrađen trafo. A onda se žale kako nemaju struju ili im je loš napon - kaže direktor EDB-a Milićević.

Problem nije nerešiv

U upravi grada potvrdili su nam da su upoznati sa nekadašnjim planom da se na jedan deo sadašnjih Ledina proširi aerodrom. Član Gradskog veća Miroslav Čučković smatra da to nije nerešiv problem.

- Za snabdevanje strujom najbitnija je predvidljivost. Kada se legalizuju objekti, onda ćemo tačno znati koliko nam treba priključaka. Nije isto kada imamo registrovanih 3.000 kuća ili kada se priključuje nelegalno još toliko - navodi Čučković.

On ističe da će grad naći način da obezbedi struju žiteljima Ledina.

- Svi koji se budu legalizovali, imaće struju. Naći ćemo rešenje i obezbediti snabdevanje sugrađanima - naglašava Čučković.

Dogodilo se nešto za šta bi pre samo nekoliko godina većina rekla da je nemoguće - Balkanac sve češće ide na estetske operacije. I mladi i stari žele da zategnu lice, podignu grudi i skinu salo

Plastične operacije više nisu tabu za muškarce. Srbi, pod uticajem medija, ali i devojaka, sestara i majki, sve više vode računa o svom izgledu. Kako za Press otkriva dr Drago Matijašević, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije, naši muškarci rade gotovo sve, od botoksa i zatezanja lica, preko liposukcije i podizanja grudi.
- Ideali lepote se menjaju. Tipičan balkanski muškarac gubi trku sa atipičnim, novim Balkancem, koji vodi računa o svom izgledu. Tome je dosta doprinelo pisanje medija, televizija, ali i devojke tih momaka, njihove žene, majke i sestre - kaže Matijašević.
On objašnjava da Srbi rade gotovo sve, od botoksa, preko liposukcije, do podizanja grudi.
- Najpopularnija estetska intervencija u našoj zemlji je botoks, zatim sledi podizanje kapaka, popunjavanje bora, zatezanje lica, pa i liposukcija. U poslednje vreme sve je popularnija i operacija podizanja grudi, takozvana ginekomastija, koja je hit u svetu. Ovo je ne tako redak poremećaj, do kojeg dolazi zbog prekomerne težine, hormona, a često je i nasledan. Ljudi žele to da isprave i imaju savršen torzo, bez obzira na sve, jer jednostavno žele da izgledaju lepo - objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, još jedan trend je prisutan u našoj zemlji, a to je da se starosna granica onih koji se odlučuju da idu pod nož promenila.
- Nekada su estetske operacije radili isključivo stariji muškarci, koji imaju preko 50 godina. Međutim, danas se čak i mladići odlučuju na sitne intervencije. To su ili ispravljanje klempavih ušiju, nosa ili tankih usana, mada nisu retki i oni koji dolaze ne bi li zaustavili prve znake starenja, pa tako posežu za botoksom ili popunjavanjem bora - objašnjava dr Drago Matijašević.

On ističe da se, za razliku od žena koje imaju specifične zahteve poput želje da imaju usne kao Anđelina Džoli ili nos kao Monika Beluči, jači pol izražava opisno.
- Oni na primer dođu i kažu: „Želim da imam jaču bradu." Ako baš ne umeju da objasne kakvu tačno žele, onda kažu da žele da ona bude kao ona koju ima Šon Koneri ili Tom Kruz, u zavisnosti da li je reč o mlađoj ili starijoj osobi, odnosno ko je bio njihov idol i uzor dok su odrastali - kaže naš sagovornik i dodaje da je u ovom periodu broj estetskih operacija nešto manji, budući da je zima i da smo obučeni.
- Međutim, već sa prvim znacima proleća, kada polako počinjemo da odbacujemo višak garderobe i otkrivamo pojedine delove tela, dolazi do većeg broja estetskih intervencija. Ipak, treba znati da je takve vrste operacija bolje raditi zimi, zbog mogućih podliva i natečenosti, kako bi se sve smirilo na vreme - kaže ovaj specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije.

Podmlađivanje i transplantacija kose

I u svetu sve više muškaraca odlučuje da zarad lepote ide pod nož. Porast estetskih zahvata se najviše beleži u SAD, gde su se u razdoblju od 2000. do 2005. godine estetski zahvati na muškarcima povećali za čak 40 odsto, prema statistici Američkog društva za plastičnu hirurgiju. Ipak, broj žena koji posećuje estetske hirurge je za sada mnogo veći od broja muškaraca. Dr J. Dejvid Holkomb, predsednik Društva za plastičnu hirurgiju lica i rekonstruktivnu hirurgiju, izjavio je da veruje da su muškarci potencijalno najveći korisnici usluga estetske hirurgije u budućnosti.
Najčešći zahtevi su pomlađivanje lica i transplantacija kose. Za većinu muških pacijenata estetski zahvati se svode na injekcije botoksa koje su danas porasle za 233 odsto u odnosu na 2000. godinu. Na drugom mestu su liposukcija stomaka, odstranjivanje podbratka i transplantacija kose, koji spadaju u nešto invazivnije zahvate. Takođe, muškarci za razliku od žena češće pribegavaju manje invazivnim postupcima koji ne zahtevaju dugi oporavak i dugo odsustvovanje s posla.

Ubedljivo najveći broj projekata za 2010. godinu ministarka za NIP Verica Kalanović odobrila kolegama iz G17 Plus, u vrednosti od 16,6 milijardi dinara

Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan (NIP) finansiraće ove godine projekte u vrednosti od 26 milijardi dinara, najavila je juče ministarka za NIP Verica Kalanović. Zanimljivo je da ubedljivo najveći broj odobrenih projekata imaju ministarstva koja vode ministri iz G17 Plus. Od ukupno 389 projekata, dinkićevcima je odobrena 292, u vrednosti od čak 16,6 milijardi dinara. Samo Ministarstvo za NIP radiće čak 164 projekta!

Iz državne kase i bankovnih kredita u 2010. godini 13,2 milijarde dinara biće izdvojene za projekte Ministarstva za Nacionalni investicioni plan, koje je sebi odobrilo čak 164 projekta.

Ministarstvu ekonomije 88 projekata

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića radiće 88 projekata, u vrednosti od tačno dve milijarde dinara. Ministarstva telekomunikacija, zdravlja, kulture i sporta dobila su za svoje projekte ukupno oko 1,6 milijardi dinara. Ukupno 16,6 milijardi dinara samo na projekte šest ministarstava koja pripadaju G17 Plus! Od toga iz budžeta 6,75 milijardi.

Zanimljivo je da se na spisku ministarstava koja su dobila sredstva NIP-a ne nalazi nijedan odobreni projekat ministarstava poljoprivrede, spoljnih poslova, državne uprave, odbrane, pravde... Među ostalim ministarstvima, najveću sumu dobilo je Ministarstvo za infrastrukturu, 7,2 milijarde dinara.

Ministarka za NIP objašnjava da je najviše novca otišlo na realizaciju projekata opština i gradova, a manje resornim ministarstvima, i da su prioriteti pravilno postavljeni.

Žestoka argumentacija

- Imamo žestoku argumentaciju za svaki projekat. Kriterijumi su bili jasni i nema projekata koji su na drugi način dospeli na listu. Ministarstvo za NIP dobilo je zahteve za finansiranje projekata ukupne vrednosti čak 900 milijardi dinara. To je činjenica, ali realnost je ono čime budžet raspolaže. Sigurno je da će zato biti mnogo onih koji su nezadovoljni ovako raspoređenim sredstvima - naglasila je Kalanovićeva.

Ona je, inače, rekla da će u 2010. godini najviše biti finansiran razvoj infrastrukture.

- Prioritet i ove godine ima razvoj putne, železničke i komunalne infrastrukture. Nećemo finansirati opremu, tekuće održavanje, papire, konsalting... Novina u 2010. godini je program podrške razvoju infrastrukture u 40 najnerazvijenijih opština Srbije - kaže Kalanovićeva.

Ministarka je istakla da će ove godine biti nastavljena izgradnja Koridora 10, u koji će biti uloženo pet milijardi dinara.

- Novac je izdvojen za izgradnju 86 kilometara autoputa Horgoš - Novi Sad i tunel Straževica u Beogradu. Počećemo izgradnju autoputa Beograd - južni Jadran, na kom je planirano da se ove godine izgradi deonica od 12,5 kilometara, od Uba do Lajkovca. Za to su izdvojene oko dve milijarde dinara- dodala je ona.

U okviru NIP-a biće pokrenut i program izgradnje vrtića u Srbiji, za šta je izdvojeno 415 miliona dinara, a planirano je da se tokom dve godine izgradi 14 vrtića. Za finansiranje projekata NIP-a, pored 15,5 milijardi dinara iz budžeta, obezbeđeni su projektni zajmovi u vrednosti od 10,5 milijardi dinara, i to od Evropske investicione banke, Eksport-import banke Kine, turske Eksim banke i Razvojne banke Nemačke.

- Na kraju 2010. godine informisaćemo medije koliko je ljudi u Srbiji podiglo standard zahvaljujući ovim projektima - navela je ministarka Kalanović.

Za „start-ap" i kredite za početnike ove godine izdvojene su oko 2,2 milijarde dinara, rekao je juče ministar ekonomije Mlađan Dinkić. On je pozvao sve zainteresovane da konkurišu za dobijanje povoljnih sredstava za otpočinjanje sopstvenog biznisa.

- Ove godine sredstva koja imamo biće dovoljna da se odobri oko 2.000 kredita za početnike, a konkurs će trajati do kraja aprila - rekao je Dinkić prilikom posete preduzeću „Lav kolekšn" u Grockoj, čiji je vlasnik zahvaljujući „start-ap" kreditu započeo sopstveni biznis i zaposlio 10 radnika.

Dinkić je rekao da su to krediti koji se daju na pet godina, sa kamatnom stopom od oko 2,5 odsto godišnje, periodom počeka od jedne godine, a za njih se ne traži hipoteka, već se samo stavlja ručna zaloga na kupljenu opremu. On je istakao da svrha tih kredita jeste da država rizikuje, jer se ne traži nikakva hipoteka za njih, a ako neko ne uspe u poslu koji je pokrenuo, mora da vrati samo opremu koju je kupio iz kredita i ne rizikuje svoju postojeću imovinu.

Dinkić je dodao da je, kroz realizaciju „start-ap" i kredita za početnike, u poslednje četiri godine zaposleno oko 20.000 novih radnika u Srbiji. Od 2007. godine iz budžeta je za te kredite plasirano oko devet milijardi dinara, a na taj način je otvoreno 6.625 novih preduzeća.  

Zoran Živković se obogatio još dok je bio premijer! On je vinske kalemove vredne pola miliona evra kupio odmah po odlasku sa vlasti, aprila 2004.

Zoran Živković se na misteriozan način obogatio još dok je bio na funkciji premijera Srbije, otkriva Press! Kada je u martu 2003. postao predsednik Vlade, Živković je podneo imovinsku kartu prema kojoj, maltene, nije imao ništa osim svoje i ženine plate, a samo godinu dana kasnije, aprila 2004. pojavljuje se kao bogati investitor koji u sadnice vinove loze ulaže više od 500.000 evra! Kako? Ne zna se.

U nalazu inspekcije Ministarstva poljoprivrede koja je, posle pisanja Pressa, proverila ulaganje u Živkovićev vinograd u Krčedinu navodi se, naime, da je 173.800 vinskih kalemova iz Francuske uvezeno aprila 2004. godine! Prema stručnim procenama, ta količina sadnica u to vreme koštala je više od pola miliona evra! Postavlja se, dakle, logično pitanje odakle Zoranu Živkoviću tolike pare neposredno posle izlaska iz Vlade (Živković je bio premijer sve do 3. marta 2004.)? I da li je, može biti, vinske kalemove umesto Živkovića platio neko drugi ne bi li tako vratio neku pređašnju uslugu?!

Odakle, bre, pare?

Odakle Živkoviću aprila 2004. više od pola miliona evra, ako je već na mesto premijera, prema sopstvenom priznaju, došao kao vlasnik državne plate, dva stara automobila i dela porodične kuće u Nišu!? Kako je, kada i gde zaradio tolike pare? I da li je, možda, zloupotrebio položaj premijera da bi sebi obezbedio privilegovan položaj u vinarskom biznisu? Na ova pitanja juče nismo uspeli da dobijemo odgovor, jer Živković i dalje tvrdoglavo odbija da objasni poreklo svog bogatstva.

Takođe, u nalazu inspekcije Ministarstva poljoprivrede koji je juče dostavljen Pressu , navodi se da se pod „proizvodnim zasadom vinograda" nalazi 41,7 hektara sa 164.000 loznih kalemova". Sasvim interesantno, ako se ima u vidu da se sam Živković, prošle nedelje u „Blicu", pohvalio da je podigao vinograd na 47 hektara i da je zasadio 165.105 sadnica vinove loze za koje je dobio subvenciju!?! Pa, gde se dedoše 5,3 hektara vinograda i 1.105 sadnica?! I da li je državna subvencija isplaćena i na ovaj „višak" hektara i kalemova?!

Takođe, ostaje nejasno i odakle Živkoviću novac za nabavku opreme za brigu oko vinograda i izgradnju pratećih objekata, za koju, kako vinari tvrde treba oko 150.000 evra?! Iako je Živković rekao da je za to „povukao" kredit iz republičkog Fonda za razvoj, u Fondu su kategorički demantovali da je bilo šta isplaćeno Kući vina „Živković"!

Sasvim je zanimljivo i da je 50 odsto Kuće vina „Živković" u vlasništvu Akcionarskog društva za poljoprivrednu porizvodnju, trgovinu i usluge „Agrounija" iz Inđije, koja pripada „MK grupi" biznismena Miodraga Kostića. Naime, prema podacima Agencije za privredne registre, Kuća vina „Živković" registrovana je 11. 10. 2006. godine, sa početnim kapitalom od 500 evra. Kao prvi vlasnik navodi se Zoran Živković, kome pripada 50 odsto vlasništva i koji je u ovu firmu uložio 250 evra. Prema APR, preostalih 50 odsto vlasništva pripada „Agrouniji", koja je takođe u firmu uložila 250 evra.

Zaradio samo 778 dinara

Takođe, prema finansijskom izveštaju iz 2008. godine Kuća vina „Živković" raspolaže ukupnom aktivom od 54.322 dinara. Ostvareni prihod je 14.202, a rashod 13.424 dinara, što znači da je ova firma u 2008. zaradila svega 778 dinara!?

Darko Šarić, osumnjičen za organizovanje šverca 2,2 tone kokaina, preuzeo je poslove i imovinu crnogorskog duvanskog bosa Antuna Stanaja, koji je uhapšen 2007. godine, saznaje Press. Šarić je to uradio kako bi sprečio da Stanaju bude oduzeta imovina na osnovu Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom.

Prema saznanjima Pressa, Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala i policija istražuju veze Šarića i Stanaja sa namerom da na taj način dođu do konkretnih podataka o povezanosti Šarića i Stanka Subotića Caneta, za kojim je Srbija raspisala poternicu zbog šverca cigareta.

- U ovoj fazi istrage kontrolišemo dva kruga privatizacije. Antun Stanaj je prvo preko trećih, povezanih lica kupovao gazdinstva po Vojvodini. Samo jedna od tih firmi ima 8.600 hektara oranica i bogat stočni fond. A nakon hapšenja Stanaja 2007. godine, kada je već uveliko bilo najavljeno donošenje zakona o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom, on je počeo da prodaje svoju imovinu prijateljima kako ne bi ostao bez ičega. U tome je učestvovao Darko Šarić - objašnjava izvor Pressa blizak istrazi.

On otkriva i da je za Darka Šarića imovinu u Srbiji kupovao brat Antona Stanaja, Nuo Stanaj, i to sve vreme radeći iz Crne Gore.

- Prema podacima iz istrage, Nuo Stanaj, brat Antuna Stanaja i izvršni direktor firme „Rokšped", vodio je u Crnoj Gori pregovore sa osobama koje su za račun Darka Šarića kupovale firme i zemlju u Srbiji. Šarić je bio vrlo oprezan i ni u jednom dogovoru nije direktno učestvovao, već su to za njega odrađivali sada uhapšeni advokat Radovan Štrbac i jedan surčinski biznismen. Taj biznismen je dobro poznat policiji, vlasnik je brojnih preduzeća po Banatu, a 2004. godine je hapšen zbog međunarodnog šverca cigareta. On je trebalo da bude uhapšen i 2007, kada i Stanaj, ali je nekako izbegao hapšenje - dodaje sagovornik Pressa.

O svim ovim okolnostima je prošle nedelje, kako saznajemo, ponovo saslušan vojvođanski biznismen Mile Jerković, dok se privođenje glavnog posrednika između Šarića i Stanaja očekuje vrlo brzo. Uz to, ispituje se i uloga u svemu ovome i bivšeg direktora jedne novosadske banke koja je kreditirala veći deo poslova. Naš sagovornik kaže da bi razotkrivanje svih ovih veza moglo da dovede i do novih političkih skandala.

Istovremeno, državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen ne želi da govori o detaljima iz istrage, ali naglašava da će sva imovina za koju se utvrdi da je Šarićeva biti privremeno oduzeta, kao i da će se utvrditi kako je i uz čiju pomoć je došao do nje.

- Kriminalci su ranije uspevali da sačuvaju imovinu prebacivanjem na treća lica. Međutim, toga sada više nema. Osnovni cilj finansijske istrage je da otkrije prave vlasnike i poreklo novca, jer podaci koji su prijavljeni u državnim institucijama često ne odgovaraju istini. A preko tokova novca najlakše je ući u suštinu krivičnog dela. Ako je tačno da su kriminalci ranije prebacivali imovinu na druga lica koja su sada pod finansijskom istragom, onda je evidentno da će ih pravda stići, a imovina biti oduzeta - zaključuje Homen.   

Sveti arhijerejski sinod SPC biće održan sutra, a glavna tema biće situacija u raško-prizrenskoj eparhiji i zahtev desetak vladika za održavanje vanrednog Sabora, saznaje Press u Patrijaršiji.

Kako nam je rečeno, nekoliko vladika podnelo je pismeni zahtev da Sabor SPC bude održan u martu, a ne 25. aprila, za kada je zakazano redovno zasedanje.

- Desetak vladika traži da se na vanrednom zasedanju Sabora SPC raspravlja o situaciji u raško-prizrenskoj eparhiji posle smene vladike Artemija. Ima onih koji misle da zbog specifične situacije u kojoj se nalaze kosovski Srbi ne treba rušiti jedinstvo Crkve, već da treba vratiti Artemija na čelo eparhije. Među nezadovoljnim vladikama prisutno je mišljenje da treba izmeniti sastav Sinoda i pre redovnog zasedanja Sabora, kao i eventualno pokretanje njihove odgovornosti zbog prekoračenja nadležnosti - priča sagovornik Pressa.

On dodaje da su neke od ovih vladika razgovarale sa patrijarhom.

- On ih je pažljivo saslušao, zamolio da ne iznose javno svoje nezadovoljstvo i rekao da se o tim temama može razgovarati. Međutim, on smatra da za to nije neophodno sazivanje vanrednog zasedanja u martu. U svakom slučaju, očekujemo da će neke stvari biti jasnije posle sednice Sinoda koja je zakazana za sredu - kaže izvor Pressa iz SPC.   

Najavljena kiša i sneg koji se topi prete da ponovo podignu nivo Belog Timoka, koji je u zaječarskoj opštini poplavio čak 600 kuća

Područje opštine Zaječar i dalje je najugroženije poplavama, koje su zahvatile veliki deo teritorije Srbije. Beli Timok je poplavio prigradska naselja Višnjar, Izvorski put, Pišura i Miljuk, i ugrozio čak oko 600 kuća! U noći između nedelje i ponedeljka iz ugroženog područja evakuisano je oko 300 osoba.

Vodostaji većine reka u Srbiji koji su prethodnog vikenda plavili zemljište i kuće juče su bili u laganom povlačenju. Međutim, u Ministarstvu unutrašnjih poslova upozoravaju da zbog topljenja snega i najavljenih kiša i dalje postoji opasnost od novih izlivanja.

Još kritično

Načelnik Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice u sektoru za vanredne situacija MUP-a Goran Nikolić potvrdio je za Press da je najkritičnija situacija i dalje u samom Zaječaru i njegovoj okolini.

- U okolini Zaječara postoji velika opasnost, ne samo od najavljenih kiša, već i od otapanja snega, koji tamo još uvek postoji. Tako da Crni i Beli Timok bez obzira na to što su u opadanju predstavljaju veliku potencijalnu opasnost zbog otapanja snega, pa može doći do većeg izlivanja - upozorio je Nikolić.

Iako se juče nivo Belog Timoka smanjio za 40 centimetara i skoro se 90 odsto reke vratilo u svoje korito, domaćinstva su i dalje bila pod vodom. Više stotina građana pronašlo je privremeno utočište kod prijatelja i rođaka. Grad je obezbedio smeštaj u Specijalnoj bolnici u Gamzigradskoj banji. U sportskom centru je obezbeđen prihvat za 400 osoba, ali je do sada samo 29 ljudi zatražilo ovu vrstu pomoći. Specijalne ekipe za spasavanje iz Zaječara, Niša, Beograda i Novog Sada neprekidno evakuišu stanovništvo, a zasad je spaseno oko 300 osoba.

Zbog posledica poplava, u zaječarskom Zdravstvenom centru primljene su dve osobe koje su smeštene na grudnom i psihijatrijskom odeljenju.

- Proveo sam jučerašnji dan sa porodicom postavljajući bedeme u dvorištu i najlone na vrata i prozore, kako voda ne bi prodrla u kuću, ali u tome nismo uspeli, ona je nadolazila sa svih strana. Nešto iza ponoći osetio sam gušenje i počeo sam da povraćam. Vatrogasci su me izveli iz poplavljene kuće, a ubrzo je stigla i Hitna pomoć, koja me je odvezla u bolnicu.

Posle primljene terapije osećam se mnogo bolje. Moja porodica se trenutno nalazi kod komšija, koje imaju kuću na brdu - kaže Grujica Živanović, koji je dugogodišnji hronični bolesnik.

Voda do kolena

Mnogi meštani ugroženih područja noć su ipak proveli na spratnim delovima svojih kuća i nemaju nameru da napuste domove. Na poplavljenim ulicama mogu se videti traktori kojima stanovništvo odvozi svoje stvari. Dejan Stojanović iz naselja Izvorski put, koga smo zatekli na terasi kuće, kaže da sa porodicom neće napustiti dom.

- U prizemlju nam je voda do kolena. Zasad imamo zalihe hrane i vode i ne pada nam na pamet da idemo - odlučan je Stojanović.

Vatrogasci u čamcima neprekidno snabdevaju meštane hranom i pijaćom vodom. Crveni krst u Zaječaru za najugroženije stanovništvo obezbedio je hranu u konzervama, ćebad, sredstva za higijenu i dezinfekciju.

Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić upozorava da zbog daljeg topljenja snega postoji mogućnost da se u sredu prelije Grliško jezero, što bi opet dovelo do poplava.

- Ako bi se temperatura popela otopljeni sneg sa Rtnja znatno bi povećao vodostaj Crnog Timoka, a na udaru bi bila sva sela u priobalju - upozorio je Ničić.