Besplatna Zabava

Archive for February 24th, 2010

Nelegalni ulični prodavci izložili juče robu nedaleko od zgrade opštine Zemun. Kartonskih tezgi bilo i na trotoaru

Prvi sunčan dan izmamio je juče nelegalne ulične prodavce koji su svoju robu izložili na improvizovanim tezgama ili kartonima nedaleko od Magistratskog trga u Zemunu na svega nekoliko desetina metara od zgrade u kojoj je smeštena opštinska uprava! U opštini Zemun tvrde da redovno kontrolišu uličnu prodaju i pišu kazne, ali su prodavci juče ne mareći za zabranu ipak formirali mini buvljak.    

Prodavci su, kako kažu, izneli ono što građane najviše zanima kada počne toplije vreme. Kako mnogi sređuju i čiste svoje domove, na mnogim tezgama bile četke, sunđeri i pajalice. Mlađi prodavac stajao je iza raširenog sušača za veš, na kome je preko kartona naređao svoju robu - zavese u rasnim bojama.

Ne plaše se inspekcije

- Pogledajte, ima svih boja i metraže! U kolima su mi, nema mesta da ih ovde sve izložim - mamio je on kupce koji su se vraćali sa obližnje pijace.

Na toj deonici, nadomak opštine, prodavci su se juče tiskali kako bi postavili svoje kartonske tezge. Najhrabrija je bila vlasnica tezge, koja je svoju robu izložila na kartonu, koji je postavila direktno na trotoar ulice. Među artiklima sa tog dela trotoara bilo je i pravih rariteta kao što su reklamne šolja ugašenih firmi. Cena je "simbolična" - set od pet komada - 500 dinara.

- Ne plašim se inspekcije, popodne ih nema. Šta ću, moram od nečega da živim! - rekla nam je ta prodavačica.

Mlađa devojka je sa interesovanjem razgledala robu na tezgi sačinjenoj od četiri bloka preko kojih su postavljenje dve debele daske. Dopala joj se roba (ženski veš i pižama), ali kako kod sebe nije imala dovoljno novca, interesovalo je da li će i sutra na "Magistratu" moći da pazari veš.

 Kartonske reklame

- Tu sam, dete! Samo ti dođi - ohrabrila je prodavačica.

Tezgi od kartonskih kutija juče je bilo i u Glavnoj ulici. Prodavci su, čak, spremili i marketing poruke. Tako je iznad pamučnog ženskog donjeg veša raznih boja i dezena zakačen karton sa rukom napisanom porukom : "Akcija! 50 dinara!", dok je čarape "reklamirao" karton: "3 para 150 dinara!".

Sevilja će sa odličnim rezultatom dočekati revanš meč osmine finala Lige šampiona protiv CSKA pošto je sinoć u Moskvi, u pretposlednjem meču osmine finala, odigrala 1:1!

Alvaro Negredo iskoristio je ležernost odbrane CSKA i u 25. minutu doveo Sevilju do prednosti. Gol nade CSKA je postigao u 65. minutu. Bio je to sigurno i najlepši momenat na utakmici. Čileanac Mark Gonzales šutirao je sa oko 30 metara, a Andres Palop je samo pogledom ispratio loptu u mrežu.

Ivica Dragutinović bio je na klupi i nije ulazio u igru, dok je Miloš Krasić na terenu proveo svih 90 minuta.

Plan detaljne regulacije starog jezgra Zemuna i Plan generalne regulacije mreže stanica za snabdevanje gorivom, koji je usvojio upravo grad, uopšte ne planiraju pumpu na mestu na kom se ona nesmetano širi! Niko od nadležnih ne pokazuje nameru da reaguje

Uprkos brojnim zvaničnim rešenjima i planovima kojima se striktno zabranjuje proširenje benzinske pumpe "Lukoil - Beopetrol" na Trgu Branka Radičevića u Zemunu, nadležni listom ćute i ne preduzimaju baš ništa da se radovi zaustave! Čak i neke uredbe i planovi koje je upravo Grad usvojio ne planiraju pumpu na tom mestu, ni u kom obliku, a naročito ne propširenu na saobraćajnicu i zelenu površinu!

Trka sa vremenom se nastavlja tako što nadležni odugovlače prebacujući odgovornost s jednih na druge, a za to vreme pumpa se nesmetano gradi i uskoro će biti završena. Tada, kao i obično, neće biti važno ko je kriv što je pumpa nelegalno proširena na deo saobraćajnice i zelene površine usred starog jezgra Zemuna. Kod nadležnih, očigledno, ne postoji volja da se izgradnja zaustavi jer su u drugim delovima grada sa policijom, ali i sa predstavnicima medija, za jedno popodne rešavali slične situacije, privodeći radnike i investitore.

Sve protiv, a radi se?!

Još jedna u nizu brana rekonstrukciji ove pumpe je važeći Plan detaljne regulacije starog jezgra Zemuna. Prema njemu, benzinska pumpa na Trgu Branka Radičevića nije moguća u bilo kom obliku, pa ni u staroj verziji koja je na tom mestu bila prisutna decenijama! Parcela na kojoj se trenutno radi namenjena je izgradnji javne nadzemne garaže, a u dokumentaciji koja se odnosi na ovu pumpu jasno piše da "nije moguće planirati stanicu za snabdevanje gorivom unutar garaže"!

To, praktično, znači da bi ta benzinska pumpa, i da je ostala u prvobitnim dimenzijama, morala da bude uklonjena! Takođe, Plan generalne regulacije mreže stanica za snabdevanje gorivom, koji je usvojio upravo grad, ne planira pumpu na ovom mestu!

- U delu tog plana, koji obrađuje stare lokacije, benzinska stanica na Trgu Branka Radičevića obrađena je i ocenjena negativnom ocenom, te je kao takva predviđena za rušenje. Usled toga, nemoguće je dobiti bilo kakvu dokumentaciju koja je neophodna za rekonstrukciju pumpe, a kamoli za radove koji se trenutno izvode - objašnjava izvor Pressa.

U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, na koje su gradske strukture uputile kao nekog ko je poništio njihovo rešenje o stopiranju gradnje, kažu da je rešenje nadležnog sekretarijata o zatvaranju gradilišta poništeno, ali i vraćeno na ponovni postupak prvostepenom organu.

U žalbi je navedeno da "investitoru nije omogućeno da se izjasni o svim činjenicama i okolnostima bitnim za donošenje odluke, kao i da je radove izveo postupajući po nalogu republičkog inspektora za zaštitu životne sredine".

Prekršili i GUP 2021.

- Između ostalog, potpisi ispod imena istog građevinskog inspektora, u zapisniku o stanju na terenu, kao i rešenju kojim je naloženo zatvaranje gradilišta, bitno se razlikuju, pa postoji sumnja u autentičnost potpisa službenog lica. Takođe, u tom rešenju nisu navedeni razlozi zbog kojih je prvostepeni organ utvrdio da je nadležan za postupanje u konkretnoj upravnoj stvari, i sve to treba utvrditi u ponovnom postupku - rekli su nam u Ministarstvu.

Kako saznaje Press, "Lukoil - Beopetrol" je već rekonstruisao još jednu pumpu u Zemunu, i to u Prvomajskoj ulici. Ta pumpa je sada nekoliko puta veća, dok prema Generalnom urbanističkom planu Beograda do 2021. godine, nema mogućnosti za promenu gabarita objekta i kapaciteta u kompleksu, sve dok ne bude izrađen Plan detaljne regulacije za to područje.

Prema nezvaničnim informacijama, "Lukoil - Beopretrol" i preduzeće "Rohe" su već sklopili ugovor o rekonstrukciji benzinske pumpe kod Kalemegdana.

Popucali zidovi i plafoni Gradskog zavoda za plućne bolesti. Odeljenja se zatvaraju zbog opasnosti, ali grad za ovu godinu nije planirao investiranje u ovaj objekat

Zgrada Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, jedine ustanove zadužene za praćenje i lečenje ove bolesti, preti da se uruši zbog loših temelja. Iako se stanje u poslednjih godinu dana pogoršava iz dana u dan, planom gradske uprave nije predviđeno da se problem reši do kraja ove godine.

Popucali zidovi i plafoni, nakrivljeni podovi i ordinacije, raseljena odeljenja zbog opasnosti, svakodnevna su slika u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu. Zavod je izgrađen 1963. godine, a glavni razlog propadanja su loši temelji koji više ne mogu da izdrže težinu zgrade.  

Direktorka Zavoda za plućne bolesti prim. dr Dragana Mandić kaže za Press da već godinu i po dana bolnica pokušava da dobije pomoć i reši problem.

- Prvo nismo znali šta je u pitanju. Zatražili smo da institut CIP uradi analizu stanja. Njihovi stručnjaci utvrdili su da su temelji loše urađeni još tokom izgradnje i da će propadanje da se nastavi. Jedino rešenje za ovaj problem je rekonstrukcija, ali od temelja - objašnjava doktorka Mandić.

Prema njenim rečima, kompletna obnova zgrade koštala bi oko 280 miliona dinara.

- Naravno, postoji mogućnost i da se izgradi nov objekat i da se bolnica preseli. To bi nam odgovaralo, jer bi zgrada bila namenski građena i odgovarala bi svim savremenim standardima. Pored naše bolnice, postoji i plac koji je u vlasništvu grada, tako da imovinsko-pravni odnosi nisu problem - navodi dr Mandić.

Kako ističe uprava Zavoda, najbitnije je da se nađe trajno rešenje.

- Ništa nam ne znači da se sada iselimo u neku napuštenu zgradu, pa da za par godina ponovo moramo da tražimo odgovarajući objekat. Privremena selidba je jako skupa, jer naša bolnica ima mnogo aparata i mašina koje se teško i komplikovano premeštaju - navode u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Do sada je jedan deo zgrade već iseljen zbog sleganja zemljišta. U toku su pripreme i za iseljenje dijagnostike, koja se trenutno nalaze u najugroženijem delu objekta.

- Inspekcija redovno dolazi i kontroliše stanje zgrade. Kad nam nalože, iselimo i zatvorimo taj deo. Kada bi nam rekli da će da počnu radovi, izmestili bi sve službe i organizovali rad. Samo da već neko odluči da nam pomogne! - apeluju na gradske vlasti u Zavodu za plućne bolesti.

Inače, ova bolnica, jedina te vrste u gradu, zadužena je za prevenciju, dijagnostiku i lečenje tuberkuloze. Lekari Zavoda vode računa o svim pacijentima koji su oboleli od te bolesti na teritoriji grada. U opisu njihovog posla je i kontrola porodica i svih kontakata pacijenata, kako bi se sprečilo širenje ove zarazne bolesti.

Iako je tuberkuloza bolest za koju, zajedno sa sidom i malarijom, Svetska zdravstvena organizacija traži ozbiljne kontrole na globalnom nivou, gradska uprava nije planirala da reši problem jedine bolnice u prestonici.

U Agenciji za investicije, koja sprovodi najvažnija ulaganja, tvrde da u okviru planiranih radova u ovoj godini nema izdvajanja za Gradski zavod za plućne bolesti.

- Agencija realizuje programe koje donose resorni sekretarijati - projektovanje i izvođenje, u konkretnom slučaju nadležan je Gradski sekretarijat za zdravstvo. U finansijskom planu realizacije za 2010. godinu, koji je ova Agencija napravila na osnovu dostavljenih planova svih resornih sekretarijata, nisu predviđeni nikakvi radovi na pomenutom objektu - rekli su u Agenciji.

I pored insistiranja Pressa, niko u Sekretarijatu za zdravstvo juče nam nije odgovorio kada će i kako biti rešen problem u Zavodu za plućne bolesti.

Loši temelji doveli do ulegnuća jednog dela Gradskog zavoda za plućne bolesti. Odeljenja se zatvaraju zbog opasnosti, a grad još ne reaguje

Zgrada Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, jedine ustanove zadužene za praćenje i lečenje ove bolesti, preti da se uruši zbog loših temelja. Iako se stanje u poslednjih godinu dana pogoršava iz dana u dan, planom gradske uprave nije predviđeno da se problem reši do kraja ove godine.

Popucali zidovi i plafoni, nakrivljeni podovi i ordinacije, raseljena odeljenja zbog opasnosti, svakodnevna su slika u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu. Zavod je izgrađen 1963. godine, a glavni razlog propadanja su loši temelji koji više ne mogu da izdrže težinu zgrade.  

Direktorka Zavoda za plućne bolesti prim. dr Dragana Mandić kaže za Press da već godinu i po dana bolnica pokušava da dobije pomoć i reši problem.

- Prvo nismo znali šta je u pitanju. Zatražili smo da institut CIP uradi analizu stanja. Njihovi stručnjaci utvrdili su da su temelji loše urađeni još tokom izgradnje i da će propadanje da se nastavi. Jedino rešenje za ovaj problem je rekonstrukcija, ali od temelja - objašnjava doktorka Mandić.

Prema njenim rečima, kompletna obnova zgrade koštala bi oko 280 miliona dinara.

- Naravno, postoji mogućnost i da se izgradi nov objekat i da se bolnica preseli. To bi nam odgovaralo, jer bi zgrada bila namenski građena i odgovarala bi svim savremenim standardima. Pored naše bolnice, postoji i plac koji je u vlasništvu grada, tako da imovinsko-pravni odnosi nisu problem - navodi dr Mandić.

Kako ističe uprava Zavoda, najbitnije je da se nađe trajno rešenje.

- Ništa nam ne znači da se sada iselimo u neku napuštenu zgradu, pa da za par godina ponovo moramo da tražimo odgovarajući objekat. Privremena selidba je jako skupa, jer naša bolnica ima mnogo aparata i mašina koje se teško i komplikovano premeštaju - navode u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Do sada je jedan deo zgrade već iseljen zbog sleganja zemljišta. U toku su pripreme i za iseljenje dijagnostike, koja se trenutno nalaze u najugroženijem delu objekta.

- Inspekcija redovno dolazi i kontroliše stanje zgrade. Kad nam nalože, iselimo i zatvorimo taj deo. Kada bi nam rekli da će da počnu radovi, izmestili bi sve službe i organizovali rad. Samo da već neko odluči da nam pomogne! - apeluju na gradske vlasti u Zavodu za plućne bolesti.

Inače, ova bolnica, jedina te vrste u gradu, zadužena je za prevenciju, dijagnostiku i lečenje tuberkuloze. Lekari Zavoda vode računa o svim pacijentima koji su oboleli od te bolesti na teritoriji grada. U opisu njihovog posla je i kontrola porodica i svih kontakata pacijenata, kako bi se sprečilo širenje ove zarazne bolesti.

Iako je tuberkuloza bolest za koju, zajedno sa sidom i malarijom, Svetska zdravstvena organizacija traži ozbiljne kontrole na globalnom nivou, gradska uprava nije planirala da reši problem jedine bolnice u prestonici.

U Agenciji za investicije, koja sprovodi najvažnija ulaganja, tvrde da u okviru planiranih radova u ovoj godini nema izdvajanja za Gradski zavod za plućne bolesti.

- Agencija realizuje programe koje donose resorni sekretarijati - projektovanje i izvođenje, u konkretnom slučaju nadležan je Gradski sekretarijat za zdravstvo. U finansijskom planu realizacije za 2010. godinu, koji je ova Agencija napravila na osnovu dostavljenih planova svih resornih sekretarijata, nisu predviđeni nikakvi radovi na pomenutom objektu - rekli su u Agenciji.

I pored insistiranja Pressa, niko u Sekretarijatu za zdravstvo juče nam nije odgovorio kada će i kako biti rešen problem u Zavodu za plućne bolesti.

Predsednik SNS-a Tomislav Nikolić razgovarao je u Budimpešti sa predsednikom najveće mađarske opozicione partije FIDES Viktorom Orbanom, i obojica su iskazala obostrano razumevanje potrebe dobrih srpsko-mađarskih odnosa, saopštio je SNS.

Press saznaje i da je Orban prvo primio delegaciju naprednjaka u utorak ujutru, a tek kasnije je razgovarao i sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem! Tokom razgovora sa Nikolićem, lider FIDES-a je rekao da „dobro zna kakve će reakcije u Srbiji izazvati to što što je prvo primio SNS, a onda premijera Srbije, ali to je njegova poruka koji jasno želi da iskaže"! Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković boravio je juče u Budimpešti na konferenciji koja je posvećena energetici.

Tomislav Nikolić i Viktor Orban na ovom sastanku dogovorili su saradnju SNS-a i FIDES-a, a delegacija ove mađarske partije biće i gost na Skupštini SNS-a koja će biti održana 24. aprila. Pored Tomislava Nikolića, na sastanku kod Viktora Orbana bili su i zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić, član Predsedništva Gojko Radić i profesor Laslo Puškaš. Prema najavama SNS-a, na Skupštini naprednjaka u aprilu kao gosti pojaviće se i predstavnici političkih partiji koje su na vlasti ili će uskoro doći na vlast u Grčkoj, Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj.

Prema očekivanjima, na parlamentarnim izborima u Mađarskoj, koji će biti održani 11. aprila, očekuje se da će stranke desnice sa FIDES-om na čelu osvojiti apsolutnu vlast. Orbanova stranka ima jako dobru saradnju sa Savezom vojvođanskih Mađara, koju vodi Ištvan Pastor, i koji blisko sarađuje sa naprednjacima.  

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je isplatu kredita za obilaznicu oko Beograda i rekonstrukciju mosta Gazela!

Kako Press saznaje, odbor direktora EBRD-a prihvatio je uslove koje im je ponudio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, a već sledeće nedelje očekuje se da i Evropska investiciona banka (EIB) potvrdi uplatu novca. Ukupno 160 miliona evra treba da bude uplaćeno u sledećih nekoliko dana, a radovi na Gazeli, po rečima direktora JP „Putevi Srbije" Zorana Drobnjaka, počeće već 8. marta.

Portparol EBRD-a Bojana Todorovska rekla nam je juče da je ova institucija odlučila da odobri isplatu sredstava, iako su ostala nerešena neka od pitanja oko preseljenja porodica koje su živele ispod Gazele, zbog čega je i bilo odloženo korišćenje novca. Todorovska je podsetila da projekat zajedno finansiraju EBRD i Evropska investiciona banka (EIB) kreditom u iznosu od 160 miliona evra, sa jednakim učešćem.

- EBRD finansira obnovu pristupnih puteva mostu, što predstavlja jednu od komponenti projekta „Beogradskog autoputa i obilaznice". Naš kredit takođe uključuje i sekciju A obilaznice oko Beograda, pa će sredstva i za ovu komponentu projekta takođe biti na raspolaganju - objasnila je Todorovska.

Pomoćnik direktora Javnog preduzeća „Putevi Srbije" Slavoljub Tubić potvrdio je za Press da je EBRD odobrio svoj deo kredita i izrazio očekivanje da će isto učiniti i EIB.

EBRD i EIB odobrili su još 2007. godine zajam JP „Putevi Srbije" za finansiranje radova na Gazeli" i prilaznim putevima, ali novac nije povučen jer nisu bili ispunjeni uslovi, preseljenje Roma koji su živeli u blizini mosta. Naime, trebalo je da se oni smeste u čvrste objekte.

- Pre donošenja ove odluke EBRD je izvršio detaljnu procenu sprovedenog raseljavanja, uz zaključak da iako je puno urađeno, neka od nerešenih pitanja i dalje postoje. Bord direktora je ipak bio saglasan da u ovom slučaju odobri isplatu kredita - objasnila je PR EBRD-a Bojana Todorovska. Ona je dodala da su „srpski predstavnici formalno potvrdili da će nastaviti saradnju kako bi se ispoštovali uslovi nedobrovoljnog raseljavanja porodica".

Direktor JP „Putevi Srbije" Zoran Drobnjak juče posle podne sastao se sa direktorima ove dve finansijske institucije, posle čega je za Press izjavio da će rekonstrukcija Gazele početi 8. marta. Ukupna rekonstrukcija Gazele prema njegovim rečima koštaće negde oko 60 miliona evra, a trajaće dve godine.

- Iduće nedelje ćemo razgovarati sa EIB-om i potpisati ugovore, posle čega „Mostogradnja", znači već 8. marta, može početi sa radovima - kaže Drobnjak.  

Pad dinara se ne zaustavlja, srednji kurs danas 99,52, u bankama evro košta 101,8, a na beogradskim ulicama dileri juče 100 evra plaćali 10.000 dinara

Dinar nezaustavljivo pada, a koliko je stanje sa domaćom valutom ozbiljno najbolje govori podatak da su se ulični dileri, kao u najgore vreme '90-ih, ponovo pojavili i počeli da trguju devizama. „Ulični kurs" ispred Poštanske štedionice u Beogradu juče je bio 99 dinara za evro, a za 100 evra plaćali su 10.000 dinara!

- Devize, devize! - čulo se juče na nekoliko mesta u centru Beograda. Dileri su sveže odštampanim novčanicama kupovali evre od zainteresovanih građana po kursu nešto malo višem od onog u bankama i menjačnicama, pa su za 100 evra nudili okruglo 10.000 dinara.

Dinkić kritikuje

Šta će biti sa dinarom u ovom trenutku niko ne zna. Nepoverenje u centralnu banku, dugogodišnja precenjenost dinara i visoka inflacija „najzaslužniji" su za istorijski pad domaće valute, smatraju ekonomisti. Oni ističu da dinaru nema spasa i da bi agresivnije trošenje deviznih rezervi, za šta se zalaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić, samo odložilo neminovni scenario - dalje slabljenje dinara. Ministar Dinkić je pre dva dana istakao da je zabrinut za sudbinu domaće valute, posebno u situaciji kada su plate u javnom sektoru i penzije zamrznute.

- Narodna banka bi morala jače da interveniše, pogotovo što imamo visok nivo deviznih rezervi. To je potrebno zbog građana i privrede, koji imaju kredite u evrima - smatra Dinkić.

Međutim, guverner NBS Radovan Jelašić se ne slaže sa ministrom ekonomije. On ističe da je centralna banka nezavisna institucija i da ne sme da prihvata sugestije Vlade. Jelašić tvrdi da je zadatak NBS ciljana inflacija i da ona nije ugrožena.

- NBS interveniše na deviznom tržištu u slučaju prevelikih dnevnih oscilacija, malog prometa ili ugrožavanja ciljane inflacije. U januaru je inflacija u odnosu na isti mesec 2009. bila 4,8 odsto, i pri takvoj inflaciji pad životnog standarda biće znatno manji nego što na njega utiče kurs - naglašava Jelašić.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da poslovne banke više nemaju poverenje u politiku guvernera Jelašića.

- To se najbolje vidi u izveštaju NBS o inflaciji, u kom je prikazana devizna likvidnost banaka. Naime, procena banaka je da je bolje da drže devize nego dinare. To znači da one nemaju poverenja u NBS kao instituciju. Dokle god je inflacija visoka, nema poverenja. Ne može ga ni biti kada je NBS dala procenu da će do kraja ove godine evro biti 100,4 dinara, a on je za samo dva meseca prešao tu cifru - navodi Nikolić.

On naglašava da u Srbiji generalno ne postoji poverenje u institucije i ekonomsku politiku.

- Generatori inflacije su javni sektor i javna preduzeća. U 2009. godini inflacija je bila 6,6 odsto, a od toga 60 odsto se odnosi na cene koje kontroliše država - kaže Nikolić.

Crni scenario

On smatra da je kurs dinara slika realnog stanja i prilagođavanja naše privrede. Nikolić, ipak, kaže da bi NBS jačim trošenjem deviznih rezervi samo odložila slabljenje dinara.

- Kada bismo ostali bez deviznih rezervi, morali bismo da sklopimo nov aranžman s MMF-om, koji bi bio rigorozniji i nepovoljniji. Zaduživanje bi bilo otežano, a država ne bi imala odakle da vraća kredite. To bi dovelo do devalvacije dinara, evro bi preko noći vredeo 300 dinara, a u tim uslovima niko neće ništa da uvozi u Srbiju. Takođe, veliki deo rezervi su depoziti građana, a oni ne bi mogli da podignu svoju ušteđevinu - kaže Nikolić.

Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da je dinar godinama bio precenjen i da su ga održavale strane investicije, doznake i novac od privatizacije.

- Imali smo slabu privredu, mali izvoz, a jaku valutu. Krajnje je vreme da se dinar vrati na nivo kome pripada. Ali, to će imati dosta loših posledica, a najgora je sve veća obaveza privrede koja je prezadužena u stranoj valuti. Slabljenje dinara odraziće se na bilanse mnogih preduzeća, koja će biti na gubitku - kaže Madžar.

On smatra da dinar mora da depresira, a da bismo trošenjem rezervi na odbranu valute imali dva zla, umesto jednog.

- Agresivnije trošenje rezervi samo bi na kratak rok odložilo pad dinara, a tada bismo došli u još goru poziciju, imali bismo slabu valutu i bili bez rezervi. Izgubilo bi se poverenje investitora, država ne bi imala čime da garantuje zajmove, ni da plaća dospela potraživanja - kaže Madžar.  

Treneri golmana Zvezde i Partizana kažu da bi za reprezentaciju moglo da predstavlja problem što Stojković ne brani za svoj klub, ali se slažu da je, i u „takvom stanju", on najbolji srpski golman!

Treneri golmana Crvene zvezde i Partizana strahuju da će reprezentacija Srbije na predstojećem Mundijalu imati žestokih problema sa čuvarem mreže! Srđan Maksimović i Goran Pandurović slažu se u oceni da činjenica da Vladimir Stojković već godinama nije standardan na klupskom nivou predstavlja veliku opasnost, mada priznaju da Srbija boljeg golmana od njega nema!

Trener golmana Zvezde Srđan Maksimović, koji je svojevremeno na „Marakani" radio sa Stojkovićem, ne sumnja u kvalitete visokog Lozničanina. Ipak, Maksimović ističe da je pravo čudo što je Stojković uspevao da održi visok nivo forme tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.

- Slažem se da diskontinuitet igre kod Stojkovića može da dovede do problema. To je realna opasnost. Ipak, Stojkovićev kvalitet nije sporan, on je vrhunski golman, što je on i dokazao u kvalifikacijama. Iskreno, pravo je čudo kako je čovek koji nije branio mesecima održavao takav nivo igre u nacionalnom timu - rekao je Maksimović.

Zvezdin stručnjak za golmane ne može da shvati zbog čega njegov bivši učenik nije uspeo da se izbori za mesto prvotimca u svojim klubovima.

- Prema mom mišljenju, Stojković je bolji i od Patrisija iz Sportinga i od Kirklanda iz Vigana. Radio sam s njim, upoznat sam s njegovim kvalitetima i definitivno bi mi branio pre obojice. Šta je problem, zaista ne znam - kaže Maksimović.

Maksimović se ne slaže sa ocenom da Srbija nema dovoljno kvalitetnih golmana sposobnih da brane za nacionalni tim na takmičenju kakvo je Svetsko prvenstvo.

- Mislim da problem sa kvalitetom golmana nemamo. Samo prošle godine, trojica golmana iz Jelen Superlige pronašla su angažmane u inostranstvu. Anđelko Đuričić je iz kulskog Hajduka prešao u portugalsku Leiriju, Milan Lukač je iz Čukaričkog otišao u AEK iz Atine, dok je Nemanja Supić iz Javora potpisao za kiparski Anortozis - istakao je trener golmana Zvezde.

Maksimovićev kolega iz Partizana, Goran Pandurović, takođe smatra da Stojkovićevi problemi na klupskom planu mogu da dovedu do ozbiljnih problema na SP u Južnoj Africi.

- Za svakog igrača je veoma bitno da redovno igra, a za golmane to važi još više, jer je njihova pozicija veoma specifična. Stojković je dosad veoma dobro branio, ali pitanje je kako će se snaći na turniru na kojem ga očekuju utakmice na svaka tri dana. Ne bih voleo da se na Mundijalu nešto dogodi, ali realno, to je velika opasnost - izjavio je Pandurović.

Za razliku od Maksimovića, Pandurović tvrdi da srpski fudbal nema mladih i perspektivnih golmana.

- Ne vidim sreću za srpski fudbal u budućnosti kad su golmani u pitanju. Kod nas trenutno vlada velika stagnacija u razvoju čuvara mreže. Jedini koji ima potencijal da u budućnosti bude trajno rešenje na golu reprezentacije je Željko Brkić iz Vojvodine. Međutim, on još nije spreman za utakmice na tom nivou - ocenio je Pandurović.

Treći reket Srbije Janko Tipsarević napravio je pravu senzaciju na turniru u Dubaiju, pošto je savladao četvrtog igrača na ATP listi Endija Mareja.

Beograđanin je odigrao nadahnuto protiv odličnog Škota slavivši nakon skoro dva i po sata izuzetne teniske predstave sa 2:1, po setovima 7:6 (4), 4:6, 6:4. Današnji protivnik u četvrtfinalu biće mu Rus Mihail Južnji, koji je savladao Nemca Bjorna Paua 7:6 (2), 6:4. Beograđanin ima pozitivan skor od 2:1 u pobedama protiv trenutno 15. igrač sveta.

Sudar Tipse i Mareja zaista je bio meč za pamćenje, sa puno preokreta, prelepih poena i majstorskih poteza. Iako je Škot bio favorit, ni u jednom trenutku susreta to se nije osetilo. Kako je meč odmicao, tako se i nivo igre podizao, da bi na kraju doživeo klimaks. Za to je zaslužan Janko, koji je propustio prvu meč loptu na svoj servis dopustivši pri tom Mareju da vrati brejk. Međutim, naš as je, iako vidno umoran, uspeo da odmah uzvratio istom merom za pobedu i veliko slavlje verenice Biljane Šešević i više desetine srpskih navijača u publici.