Besplatna Zabava

Archive for February 26th, 2010

Radnici iskopavaju šine i obaraju drveće, a protesti nezadovoljnih građana koji se protive uklanjanju platana umalo izazvali blokadu saobraćaja. Policija, ipak, sprečila saobraćajni kolaps, a seča stabala nastavljena

Radovi na rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra nastavljeni su juče vađenjem šina i iskopavanjem tramvajskih baštica u delu od Batutove ulice do Cvetkove pijace, ali i sečom platana kod Đeram pijace i Depoa. Preusmeravanje saobraćaja i protesti nezadovoljnih građana zbog uklanjanja drvoreda izazvali su velike gužve u najdužem prestoničkom bulevaru, a policija je dva puta sprečavala pokušaj "čuvara" ovog drvoreda da potpuno blokiraju ulicu.

Uklanjanje platana, nakon procene stručnjaka da je većina stabala trula i da predstavlja opasnost za građane, sprovodi se uporedo sa rekonstrukcijom kolovoza, tramvajskih šina i trotoara.

Veliki posao

U Skupštini grada je saopšteno da će radovi obuhvatiti popravku i zamenu dvokolosečne tramvajske pruge i kontaktne mreže od Vukovog spomenika do Gospodara Vučića, dužine 2.500 metara, zatim rekonstrukciju kolovoza i trotoara, radove na odvodnjavanju kolovoza i tramvajske pruge, obnavljanje saobraćajne signalizacije i opreme, osvetljenje, izmeštanje i zaštita elektroenergetske i telekomunikacione mreže i kablovske kanalizacije, kao i zaštitu postojećeg toplovoda i radove katodne zaštite.

Pored toga, kako je saopštila gradska vlast, komunalna preduzeća "Beogradske elektrane", "Beogradski vodovod i kanalizacija", "Zelenilo Beograd", "Telekom Srbija" i "Elektrodistribucija Beograd" izvodiće radove na svojim instalacijama i o svom trošku.

U smeru ka centru grada stajalište GSP-a postavljeno je odmah posle raskrsnice Bulevara sa Batutovom. Linija 79 izmeštena je u Batutovu ulicu, a stajalište ove linije postavljeno je odmah na skretanju autobusa iz Bulevara kralja Aleksandra u Batutovu.

Zbog zatvaranja dela Bulevara, kontejneri za smeće su uklonjeni sa ove lokacije. Stanari od 20 do 22 časa mogu odlagati smeće u kesama na mestu gde su ranije stajali kontejneri, a kamioni "Gradske čistoće" odnosiće ga svake večeri u 22.30 časova.

Gradska uprava je upozorila i sve vlasnike automobila da uklone svoja vozila, kako bi se radovi u ovom delu Bulevara nesmetano odvijali. Pošto leva strana Bulevara nije zonirana, stanari tog dela mogu svoje automobile da parkiraju u okolnim ulicama.

Protesti "čuvara" drvoreda

Ekipe "Zelenila Beograd" počele su juče ujutro seču platana uz jako policijsko obezbeđenje, što je pokrenulo proteste nezadovoljnih "čuvara" ovog drvoreda. Grupa od pedesetak stanara ove ulice je u nekoliko navrata nakratko blokirala ovu saobraćajnicu, dok je njih desetak telima pokušalo da zaštiti platane. Međutim, radnici "Zelenila" su "naoružani" motornim testerama sekli ono što su započeli.

- Mi samo radimo svoj posao! - doviknuo je iz "korpe" sa dizalice radnik "Zelenila" ogorčen postupcima "čuvara platana" koji nisu hteli da se udalje od stabla.

Na pitanje novinara Pressa zašto policija dozvoljava da delovi stabla i granje padaju pored glava ovih "čuvara" platana, jedan viši oficir MUP-a, koji nije želeo da mu se objavi ime kaže: "Upozorili smo ih, naredili im, oni nisu poslušali, a mi ne smemo da upotrebimo silu. Videćemo..."

Olga Sabo iz neformalnog udruženja "Sačuvajmo platane" optužila je vlast u Beogradu i "Zelenilo" da seku zdravo drveće, kao i da manipulišu javnošću. Ona je rekla da Studija o stanju platana u Bulevaru kralja Aleksandra na koju se pozivaju predstavnici gradskih vlasti pokazuje da je 75 odsto drveća zdravo, kao i da je moglo sukcesivno da se menja.

Gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović je povodom uklanjanja platana izjavio da će ovi radovi trajati nedelju dana.

- Podržala nas je sva stručna javnost. Ovih dana ćemo povećati broj ekipa koje uklanjaju stabla, a nakon toga počećemo sa građevinskim radovima u Bulevaru - rekao je Petrović.

Popularna emisija "Beogradska hronika" proslavila je juče 30. rođendan emitovanjem specijalne emisije iz studija tri Radio-televizije Srbije u Aberdarevoj ulici koju su uživo pratile i brojne poznate zvanice. Posle emisije u svečanoj atmosferi i uz podsećanje kolega na prve korake i emitovanje, priređen je i prigodan koktel.

Trećeg januara 1979. godine na drugom programu tadašnje TV Beograd emitovana je prva "Beogradska hronika". Zajednički imenitelj ovog informativnog programa, posmatrano kroz vremensku panoramu u kojoj je trpeo brojne promene, jeste brzo informisanje građana sa direktnim uključenjima u TV program. Kako je to nekad bilo, podsetio je Mihajlo Kovač, prvi voditelj ove emisije.

- Ova emisija tada je bila hrabar potez uredništva televizije. Prvi put smo uveli direktna uključenja gledalaca u jedan TV program. Nekada nismo imali mobilne telefone, internet i lak pristup informacijama, ali smo zato imali dobra kola, manje gust saobraćaj i entuzijazam - rekao je prvi voditelj "Beogradske hronike" i izmamio osmehe i aplauze prisutnih.

Proslavi su osim domaćina, generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, prisustvovali gradonačelnik Dragan Đilas i njegova pomoćnica Radmila Hrustanović, direktor policije Milorad Veljović, generalni direktor "Telekoma Srbija" Branko Radujko, direktor Kliničkog centra Srbije Đorđe Bajec, direktor Zavoda za Hitnu medicinsku pomoć Branislav Lazić, Aleksandar Timofejev, direktor TV Studio B, i mnogi drugi.

Beograd je prošle godine posetilo oko pola miliona turista, prenoćište potražilo oko 1,4 miliona, a očekuje se da ove godine broj posetilaca bude i još veći.

- Svako ko dođe u Beograd i potroši 100 evra omogućuje nekom drugom, vlasniku restorana ili njegovom snabdevaču da zaradi svoju platu - istakao je Đilas, obilazeći štand Turističke organizacije Beograd na 32. Sajmu turizma.

Gradonačelnik je podsetio da se ove godine prijavilo oko 300 mladih koji su zainteresovani da budu volonteri, odnosno turistički vodiči po prestonici Srbije.

- Ove godine takođe planiramo i da grad sufinansira svakog ko organizuje neku konferenciju u Beogradu na koju će doći više od 100 ljudi - rekao je Đilas.

Prema rečima direktora Turističke organizacije Beograd Jasne Dimitrijević za dolazak većeg broja stranaca Dunav je "inicijalna kapisla"."Novo lice Beograda" je ime projekata na Dunavu čija bi realizacija trebalo da dovede još više turista.

Prema rečima Dimitrijevićeve za ulaganje u potencijal ove reke zainteresovana je cela Evropa.

- Beograd ima potencijala, mi iz TOB-a smo napravili plan koji je dobro prihvaćen. Nadamo se njegovoj realizaciji do kraja 2010. godine. Planom je predviđeno uređivanje Gardoša u Zemunu, kao i zemunskog keja. Tako da stranci koji ulaze u Beograd preko reke mogu na pravi način da steknu prvi utisak o našoj prestonici - objašnjava za Press Dimitrijevićeva.

Kako ona kaže na turiste najveći utisak ostavlja plovidba Dunavom. Međutim, trenutno se samo privatnici bave organizacijom ovakvim vidovima razgledanja grada. Prema njenim najavama u ovoj godini je planirano da grad uvede turističko razgledanje prestonice sa vodičima, pa bi na ovaj način stranci za sat vremena koliko bi trajala vožnja, dobili suštinsku sliku Beograda.

Deo zgrade Generalštaba u ulici Kneza Miloša 35, preko puta Vlade Srbije, biće srušen u narednim danima kako se, zbog popuštanja konstrukcije i nestabilnosti dela koji se nadvija nad trotoarom u Nemanjinoj, ne bi ugrozila bezbednost prolaznika i saobraćaja. Radnici će za najviše mesec i po dana srušiti oko 150 metara kvadratnih ukupne visine oko 12 metara.

Zbog radova na urušenoj zgradi Generalštaba zatvoren je trotoar u Nemanjinoj, postavljen znak "Opasnost - rušenje u toku", a za 20 metara je izmešteno i obližnje autobusko stajalište.

Kako Press saznaje u Ministarstvu odbrane, priprema za rušenje je otpočela 25. januara, ali je prekidana usled nepovoljnih atmosferskih uslova u kojima nije moguće izvoditi navedenu vrstu radova.

- Sa izvođačem radova ugovoreno je da se fasadni kamen u toku rušenja posebno odvoji i uskladišti. Izvršena su sva potrebna snimanja postojećeg stanja za potrebe rekonstrukcije i vraćanja objekta u prvobitno stanje, kada se steknu uslovi za izvođenje radova na celom objektu Generalštaba. Gradilišna zona je propisno obezbeđena - navode u tom ministarstvu.

Radi bezbednosti prolaznika, postojeća autobuska stanica u zoni rušenja je izmeštena, a za to su pribavljene potrebne saglasnosti Sekretarijata za saobraćaj.

U Ministarstvu kažu da radove izvodi beogradsko preduzeće "Elita-kop". Sa njima je u postupku javne nabavke sklopljen ugovor na iznos od 9.259,604,08 dinara, sa uračunatim PDV. Rok do kada radovi moraju biti završeni je 45 dana od početka posla.

Radovi se izvode po usvojenoj tehničkoj dokumentaciji i tehnologiji rušenja, uz primenu svih propisanih mera zaštite, ističu u Ministarstvu odbrane.

Zgrade Generalštaba građene su od 1956. do 1965. godine, a urušene su 1999. godine tokom bombardovanja NATO-a, kada su projektili u dva navrata pogodili to zdanje, u noći 29. na 30. april, kao i u noći 7. na 8. maj 1999. godine. Nakon urušavanja, ovo će biti prva "ozbiljnija" intervencija na tom zdanju.

 

Bez obzira kada će stići novac za rekonstrukciju Gazele radovi neće početi pre 5. aprila. Obnova će trajati skoro dve godine, a po dve trake će uvek biti prohodne za saobraćaj

Rekonstrukcija Gazele neće početi do aprila, odnosno pre Uskrsa, bez obzira na to kada će konačno biti odobreno povlačenje sredstava od kredita namenjenog tom poslu. Obnova će trajati skoro dve godine, odnosno 630 dana, a po dve trake će uvek biti prohodne za saobraćaj.

Nadležni kažu da je generalni plan rekonstrukcije napravljen, i da sada svoje mišljenje o njemu treba da daju sve relevantne institucije. Nakon toga sledi usvajanje plana i potpisivanje ugovora sa izvođačem, kompanijom "Štrabag".

Gužve tek u avgustu

Zamenik direktora "Puteva Srbije" Slavoljub Tubić kaže da će se ozbiljnija ograničenja saobraćaja na mostu osetiti tek početkom avgusta, kada krene prva faza radova.

- Rekonstrukcija počinje takozvanom nultom fazom, u okviru koje će se raditi na sanaciji uključenja na Gazelu, to jest na Mostarskoj i petlji kod Sava centra. To će, ako sve bude u redu, krenuti odmah posle Uskrsa. Do tada će se odvijati pripremni radovi, u šta se može ubrojati sve ono što se dešavalo na mostu u proteklih par meseci. Ti radovi neće ugrožavati odvijanje saobraćaja, i planirani su vikendima i u noćnim satima - objašnjava Tubić.

Dok ne počne popravka glavne konstrukcije mosta, on navodi da će se raditi i na Autoputu, od Aerodroma do Bubanj Potoka.

- Za mart je planirano čišćenje Autoputa, nakon čega u aprilu sledi sanacija tri deonice od Aerodroma do Gazele, a potom u maju deo Autoputa od Mostarske petlje do Bubanj Potoka - rekao je Tubić.

Tehnički direktor "Mostogradnje" Siniša Brusin, čiji će radnici biti angažovani na rekonstrukciji, ističe da je za ovu godinu planirana nulta i prva faza radova, a ostatak sledeće godine.

- Kako se odnosi na uključenja na Gazelu, nulta faza će se odvijati uporedo sa drugim fazama rekonstrukcije. Mi smo spremni da počnemo odmah, odnosno kada god to od nas budu tražili. Međutim, dok ne budu usvojeni svi planovi, mi ćemo u martu pripremati teren, što podrazumeva čišćenje, izgradnju skela, obezbeđenje pristupnica i druge stvari - priča Brusin.

Prva faza tri meseca

Kada bude završen prvi deo nulte, sledi početak prve faze, koja je "na programu" u avgustu, septembru i oktobru, a tada će doći do značajnijih izmena u saobraćaju.

- Zbog betoniranja mosta, u prvoj fazi će biti zatvarane brze trake u oba smera, a slobodne preostale dve trake. To je, u suštini, sistem koji ćemo pokušati da primenimo tokom cele rekonstrukcije, odnosno da u svim fazama budu prohodne po dve trake u oba smera. Mislim da smo pronašli prihvatljivo rešenje za sanaciju Gazele, i nadamo se da će sve proteći kako treba - kaže Brusin.

Režim saobraćaja će, prema njegovim rečima, biti različit radnim danima i vikendom, a radiće se i u zimskim mesecima, takođe na pristupnim pravcima mostu.

Dan nakon završetka rekonstrukcije benzinske pumpe na Trgu Branka Radičevića u Zemunu, doneto je i rešenje kojim se ta gradnja zabranjuje! Rešenje je juče poslato "Lukoil - Beopetrolu", koji je investitor radova.

Gradonačelnik Dragan Đilas rekao je za Press da će objekat koji je građen bez dozvole biti srušen.

- Naša inspekcija će opet otići tamo, snimiti situaciju i to što je građeno bez dozvole biće srušeno. Danas sam uputio zahtev tužilaštvu da se krivična prijava koja je podneta u novembru prošle godine procesuira. Kada ljudi koji tako nešto rade vide da mogu da završe u pritvoru, onda će to prestati - naveo je Đilas.

Gradski sekretar za imovinsko-pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju, Petar Živanović, objasnio je da je gradilište juče trebalo da bude ponovo zapečaćeno žutom trakom i tablom, koja je jednom već pokidana, a radovi nastavljeni.

Šta će se dalje dešavati sa ovom pumpom, nije mogao da objasni ni sam sekretar.

- Zakon je nedefinisan po tom pitanju, i ne znamo šta će se dalje preduzimati. Rešenje se odnosi na zatvaranje gradilišta i uklanjanje postojećeg objekta, a ovo drugo će doći na red verovatno po završetku kompletnog postupka. Da li će za to vreme pumpa početi da radi ili ne, takođe se ne zna, baš zbog nedovoljne razrade zakona - objašnjava Živanović.

Podsetimo, rekonstrukciju ove pumpe, koja je sada nekoliko puta veća nego ranije, pratila su rešenja o zabrani, protesti građana, krivične prijave protiv investitora i izvođača, brojni gradski propisi koji su protiv gradnje na toj parceli, ali i vraćanje predmeta na ponovni postupak od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

Đoković posle tri sata igre savladao Markosa Bagdatisa sa 2:1 u polufinalu Dubaija. Naš as će danas protiv Južnjija imati priliku da prvi put u karijeri odbrani titulu na nekom turniru

Srpski teniski as Novak Đoković plasirao se drugu godinu zaredom u finale turnira u Dubaiju! On je u polufinalu posle teške, rovovske borbe, koja je trajala čitavih dva sata i 55 minuta savladao odličnog Markosa Bagdatisa sa 2:1, po setovima 6:7 (2), 6:3, 6:4. Ponovo je drugi reket sveta putovao od pakla do raja na pravcu pobede.

U kolikim problemima se nalazio najbolje govori podatak da je njegov protivnik imao čak 16 brejk prilika, od čega je iskoristio samo tri. Treći meč zaredom gledali smo našeg asa kako se od samog starta bukvalno muči. Ponovo je loše servirao, a u samoj igri mu je nedostajalo maštovitost i agresivnosti. Kao da je ono što ga je Tod Martin učio proteklih meseci naprosto isparilo juče na paklenoj vrućini užarenog Dubaija. Izlazak na mrežu bi se dogodio samo ako bi ga protivnik kratkom loptom na to primorao. Samim tim mu je servis gem oduzet dva puta u prvom setu, ali je srećom uspeo da uzvrati istom merom. Međutim, loša igra osvetila mu se u taj-brejku. U svakom slučaju, smireni i strpljivi Kipranin, bivši osmi igrač sveta i polufinalista Otvorenog prvenstva Australije pre četiri godine, sasvim zasluženo je uzeo prvi set, što je Nole „proslavio" lomljenjem reketa.

Slična priča nastavljena je i na početku drugog dela susreta, s tim što je nivo Novakove igre dodatno pao. Već u prva dva gema Srbin je spasao šest brejk lopti, ali sedmu nije mogao. Naš as, jednostavno, ove nedelje igra ispod svojih mogućnosti, ali je do polufinala nekako uspevao da nadvlada i protivnike i sebe. Naravno, takvo stanje stvari samo je povećavalo nervozu inače previše nervoznog Beograđanina. Fantastična podrška srpskih navijača, koji su uz njega sve vreme turnira, nekako je uspela da podigne duh Noletu, koji je uspeo da se prene i da osvoji drugi set.

Kiparski brod, koji je do tada delovao nepotopivo, polako je počeo da pušta vodu na sve strane. Novak se vratio u igru, pre svega zahvaljujući forhendu, kojim je kao sekirom kidao deo po deo protivnika. Povratak forhenda pratio je i servis, tako da je Đoković uspeo da preuzme inicijativu, ali ne u potpunosti, tako da je jedan oduzeti servis gem bio dovoljan za veliko slavlje.

Probojem u finale turnira u Dubaiju naš as je inkasirao 180.000 dolara, odbranivši 300 od 500 poena osvojenih prošle godine.

Nole će danas pokušati da odbrani titulu (što bi mu bio prvi put u karijeri) osvojenu prošle godine od uvek nezgodnog Mihaila Južnjija, koji je u polufinalu savladao Austrijanca Jirgena Melcera 7:5, 7:6 (4). Meč bi trebalo da počne oko 16 časova. 

Na redu je finale! Hokejaši Partizana započeće finalnu seriju plej-ofa Slohokej lige gostovanjem Stavbar Mariboru u ledenoj dvorani „Tabor" (19). Šampion slovenačke lige u kojoj su još nastupali hrvatski i austrijski klubovi biće ekipa koja prva stigne do dva trijumfa.

Crno-beli su u polufinalu eliminisali lidera ligaškog dela, ekipu Triglava (4:3, 5:1), a kapiten Marko Milovanović nada se da će „parni valjak" ponovo napraviti brejk i skratiti seriju.

- Očekujemo pobedu i bilo bi dobro da napravimo brejk u Mariboru. Odlično smo se spremili za gostovanje u Sloveniji, a utakmica će biti veoma teška, jer je najvažnija u seriji. Oni imaju prednost domaćeg terena i pobedom će obezbediti makar majstoricu kod kuće. Učinićemo sve da iznenadimo rivala i tako skratimo seriju na dva meča - istakao je Milovanović.

U regularnom delu Slohokeja Partizan i Maribor sastali su se tri puta, a pobedu više ostvarili su crno-beli (1:3, 4:2, 8:2).

- Nema to veze. U hokeju plej-of je sasvim druga priča u odnosu na regularni deo sezone. Naročito ako se uzme u obzir da je ovo finalni susret - podvukao je Milovanović.

Šef stručnog štaba crno-belih Đulnear Saliji, nekadašnji trener slovačke Nitre, upozorio je da se Maribor znatno pojačao u finišu plej-ofa.

- Samim plasmanom u finale napravili smo veliki uspeh, jer nam je ovo prva sezona u Slohokeju. Cilj nam je bio samo da se plasiramo u plej-of, ali sada imamo šanse 50-50 da osvojimo šampionat. Maribor se pojačao s pet igrača, četvoricu su doveli iz Bleda i golmana iz Slavije. Međutim, naši igrači su izuzetno „našpanovani" i sada je veća potreba da ih smirimo, nego da ih dodatno motivišemo - objasnio je Saliji.

Revanš utakmica biće odigrana 2. marta u „Pioniru", a eventualna majstorica pet dana kasnije u Mariboru.   

Šta povezuje predsednika Srbije Borisa Tadića i doskorašnjeg glavnog urednika NIN-a Srđana Radulovića? Tadić i Radulović jedini su se do sada javno oglasili i reagovali na pisanje Pressa o aferi „Vinograd" u kojoj je glavni akter bivši premijer Zoran Živković!

Predsednik traži da se ispita odakle Živkoviću milioni za vinograd. Radulović je u svom komentaru postavio isto pitanje i pokazao da pojedine kolege, osim svojih, ipak čitaju i druge novine.

Iako već 10 dana pokušavamo da dobijemo odgovor kako se Živković obogatio za kratko vreme, ova „afera" koja i te kako interesuje građane Srbije i dalje je u medijskoj blokadi. Iako svakodnevno iznosimo nove podatke, za ostale medije „slučaj 'Živković' je njihova (Pressova) priča u koju neće da se mešaju". Slično je sa političarima i nadležnima, koje ne interesuje kako je bivši premijer stekao imovinu.

A ova priča tiče se svih nas, jer je Živković dobio sumnjivu bespovratnu subvenciju od države. Podigao je vinograd na 47 hektara, koji je procenjen na 1,5 miliona evra. Živković, koji je 2003. imao imovinsku kartu kao i većina prosečnih Srba, sada ima pozamašnu „vinsku kartu" na kojoj je upisano 165.105 sadnica. Istraživanje Pressa pokazalo je da nije baš čist način na koji je dobijao novac od države, koja je procenila da baš bivši premijer ima urođeni talenat za proizvodnju vina. Za razliku od konkurencije. Međutim, ostale medije očigledno ne interesuje ova priča, a pojedini su preneli samo Živkovićeve demantije. I ne samo Živkovića, već i ministra prosvete, kojem danima jedini postavljamo pitanje - koja je svrha njegovog putovanja na Kubu?

Političari u Srbiji nisu navikli na kontrolu, da nekome ipak treba da polože račune, pa svaku kritiku doživljavaju kao naručenu harangu iz centara moći koja je uperena baš protiv njih, njihovih porodica i partija.

Aferu „Vinograd" nije niko naručio, ovde ne postoji teorija zavere. Novinari Pressa samo su radili svoj posao. Reagovali su na tekst u drugim novinama u kojem se Živković pohvalio da je našao posao za ceo život. Pri tom je izjavio „da je u vinu istina, jer se ranije bavio politikom, pa mu je istina profesionalna deformacija". Posle istraživanja poslovanja novopečenog vinogradara zaista smo se uverili: In vino veritas.

Bivši vlasnici poznate firme za proizvodnju čipsa i grickalica „Marbo", Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, pregovaraju o kupovini većinskog dela „Jata"

Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, bivši vlasnici firme „Marbo", poznate po proizvodnji čipsa, planiraju da kupe većinski paket akcija „Jata", otkriva Press. Upravo ova dvojica biznismena, bivši hokejaši Partizana, odgovaraju opisu iz teksta koji je juče objavio „Blic", da „Jat" planiraju da kupe „ozbiljni privrednici koji nisu kompromitovani, koji su bogatstvo stekli baš u Srbiji i koji nisu ono što se danas u Srbiji podrazumeva pod imenom tajkuni".

Jovanović i Milovanović prodali su „Marbo" 2008. „Pepsiju", svetskom lideru u proizvodnji slanih grickalica i, prema informacijama Pressa, u ovoj transakciji zaradili su između 180 i 230 miliona evra!

Obnova flote prioritet

U Vladi Srbije nisu želeli da potvrde da bivši vlasnici firme „Marbo" žele da kupe „Jat", ali su nam otkrili detalje o pregovorima koje država vodi sa biznismenima koji planiraju da ulože novac u domaću aviokompaniju.

- Znamo da mnogi ne veruju da u Srbiji postoje biznismeni koji su pošteno zaradili veliki novac, koji nemaju veze ni sa jednom strankom i iza kojih nema nijedne afere, ali oni ipak postoje! I baš s njima planiramo da podignemo „Jat"! O njihovim imenima ne mogu da govorim, jer tu informaciju imaju samo predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić i nekolicina njihovih saradnika. Plan je da ovi privrednici ulože novac u „Jat", postanu većinski vlasnici i preuzmu menadžment, a da 49 odsto ostane državno - kaže izvor Pressa iz Vlade Srbije.

On dodaje da srpski biznismeni treba da kupe 10 novih aviona na lizing, koji bi u „Jat" stigli u narednih godinu dana. Prema procenama, od dosadašnjih letelica u „Jatu" bi ostala samo jedna.

- Bez novih aviona „Jat" ne može da opstane, a država bi sa svoje strane unela ugovor sa „Erbasom" o kupovini aviona koji je vredan 23 miliona evra. Iako su pregovori tek počeli, procena je da ulaganje ovih biznismena u „Jat" ne bi bilo manje od 50 miliona evra. Smatramo da je ovo dobar način da zajedničkim ulaganjem Srbija zadrži nacionalnog avioprevoznika, a da privatni kapital nađe svoj interes - kaže sagovornik Pressa iz Vlade Srbije.

Zanimljivo da niko od privrednika koje je Press juče kontaktirao nije mogao da pogodi koje su to njihove kolege koji nisu kompromitovane, medijski su nepoznate, koje su veliki novac zaradile u Srbiji i žele da ulože u „Jat", a nisu tajkuni! Jedini je pogodio Toplica Spasojević (pogledaj okvir).

Vlast zna, ali neće da kaže

Na pitanje ko su biznismeni koji žele da kupe „Jat", u kabinetu predsednika Srbije nam je rečeno da se obratimo premijeru Srbije. U kabinetu Mirka Cvetkovića rečeno nam je da oni „ne žele da spekulišu sa eventualnim investitorima u „Jat".

- Nakon prvog propalog tendera, Vlada je razgovarala sa raznim investitorima, stranim i domaćim, i aviokompanijama. Niko se zasad ne izdvaja, niti favorizuje. Svi će imati mogućnost da dostave ponude na javnom pozivu, a još nije određeno kada će tender biti raspisan - rečeno je Pressu.

Resorni ministar Milutin Mrkonjić izjavio je za Press da „ima informaciju da je pronađen strateški partner za 'Jat', ali da ne zna ko su ti srpski biznismen". U „Jatu" su saopštili: „Nemamo informacije o  licima iz Srbije zainteresovanim za privatizaciju nacionalnog avioprevoznika".