Besplatna Zabava

Archive for February, 2010

Poplave i dalje terorišu stanovnike istočne i centralne Srbije. U Zaječaru je pod vodom više od 600 kuća, a zbog prelivanja Bovanskog jezera, reka Moravica poplavila je 50 kuća i 100 dvorišta u Aleksincu. Vanredne mere juče su uvedene i u Kostolcu zbog naglog rasta vodostaja Mlave

Porast vodostaja Crnog Timoka i dalje pravi velike probleme stanovnicima Zaječarskog okruga gde su poplavljena sva sela u slivu reke. Evakuisano je 300 ljudi, a podzemne vode izbijaju u čitavom gradu. Meštani Zaječara strahuju da se Crni Timok ne izlije na Popovoj plaži u samom centru grada, jer bi to izazvalo potapanje na hiljade kuća.

Slobodan Pavlović iz naselja Kotlujevac, čija je kuća na desetak metara od Crnog Timoka, kaže da su vatrogasci postavili džakove u neposrednoj blizini što mu je olakšalo neizvesnu noć kada su svi bili na nogama i očekivali poplavni talas.

- Prva kuća mi je izgorela u Šljivaru, kada bi mi ova potonula ne bih znao gde da odem. Da nisu bili ovi džakovi možda bi se reka na ovom mestu i izlila. Do četiri ujutru sam pratio situaciju. Hronični sam bolesnik, živim od socijalne pomoći i ne vidim način kako bih se izborio sa najavljenom poplavom.

Nezavidna situacija je i u selu Vražogrnac gde su izbile podzemne vode i ugroženo je 90 odsto domaćinstava. Meštani kažu da kuće nisu poplavljene jer su građene sa visokim prizemljem, ali su potopljeni podrumi, štale i pomoćne prostorije, a dvorišta podsećaju na mala jezera. Niko im nije pritekao u pomoć, pojedini ljudi privatnim pumpama izvlače vodu.

Dvorište Živorada Milinkovića (73) je nedelju dana pod vodom.

- Ugalj i drva su nam poplavljeni, pa ogrev zajmimo od komšija. Stoku sam oterao kod brata u brdo. Voda u bunaru nam je žuta. Niko nam se nije javio da nam pomogne, niti nas je neko pitao da li imamo šta da jedemo - požalio se Živorad.

Zbog topljenja snega sa okolnih planina, Crni Timok je poplavio Boljevac i Negotin. Ugroženi su lokalni putevi i plodne oranice, a u boljevačkom naselju Lukovac poplavljeno je 80 domaćinstava.

U Aleksincu se izlila reka Moravica i tokom noći između subote i nedelje prodrla u 50 stambenih objekata. Zbog najavljene kiše i dalje se ojačavaju bedemi.

- Čitave prošle noći branili smo bedeme duž Moravice kroz grad. Trenutno se nivo Moravice smanjuje, a nivo vode u Bovanskom jezeru blago opada - rekao je predsednik opštine Aleksinac Ivan Dimić.

Mlava je 40-ak kilometara uzvodno, kod Velikog sela, dostigla 507 santimetara, čitav metar iznad granice vanredne odbrane.

Načelnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Predrag Marić rekao je za Press da je ogromna površina pod vodom, kao i da je u toku procena štete u Srbiji.

- Iako je trenutna situacija stabilna, nema odmora. Kiše i dalje prete - rekao je Marić.

Čedomir Milijašević (62) iz Loznice jedan je od 300 vojnih penzionera koji su od Fonda za socijalno osiguranje dobili kredit i uspeli da reše stambeno pitanje

Vojni penzioner Čedomir Milijašević (62) nedavno je u Loznici kupio stan od sredstava namenjenih za stambeno zbrinjavanje korisnika vojnih penzija bez rešenog stambenog pitanja! On je jedan od vojnih penzionera koji su sa Fondom za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (FSOVO) potpisali ugovore o beskamatnom kreditiranju u iznosu od 20.000 evra, i posle četiri decenije službovanja konačno obezbedio krov nad glavom.

- Bio sam jedan od oko tri hiljade vojnih penzionera koji od Vojske nisu dobili stan. Čim sam krajem prošle godine saznao da Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika daje beskamatne kredite podneo sam zahtev i bio 86. na listi. Stvar je, međutim, rešena iznenađujuće brzo i efikasno, tako da sam od pre mesec dana postao vlasnik stana - kaže za Press Milijašević.

Uzeo 20.000 evra

Po njegovim rečima, do sada je realizovano oko 300 ugovora, a do kraja godine stambeno treba da se zbrine još oko 500 njegovih kolega.

- Za sada sam jedini vojni penzioner u Loznici koji je ovako došao do stana i savetujem sve koji mogu da iskoriste ovu šansu - ističe Milijašević.

- Konačno sam trajno rešio stambeni problem, a Fond SOVO je posao odradio besprekorno.

Milijašević je kupio jednosoban stan od 39 kvadrata na četvrtom spratu, u centru Loznice, a Fond SOVO prodavcu je uplatio 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan preuzimanja novca, po srednjem kursu Narodne banke Srbije.

- Povoljno je što je ovo beskamatni kredit i što je stan odmah potpuno moj. Naknadu, koju smo dobijali prema Pravilniku o materijalnom zbrinjavanju i korišćenju naknada za troškove stanovanja, posle kupovine stana više ne primam, ona ostaje Fondu koji tako obezbeđuje sredstva za rešavanja stambenih pitanja. Ovo je rešenje za ljude iz unutrašnjosti, jer su cene nekretnina ovde povoljnije. Za 20.000 evra u Beogradu ne bih mogao kupiti ni deset kvadrata, a u Loznici imam stanu u samom centru grada - kaže nekadašnji zastavnik prve klase, koji bi uskoro sa suprugom Marijom i sinom Draganom, učenikom trećeg razreda osnovne škole, trebalo da se useli u novi dom.

Kraj podstanarstva

Milijaševići su Valjevci, a u Vukov zavičaj stigli su krajem sedamdesetih. Marija se zaposlila u obdaništu, a Čedomir je poslednjih 20 godina službovao u 150 kilometara udaljenom Užicu. Živeli su kao podstanari, „snalazili se", a on je do posla svakoga dana putovao.

Čedomir Milijašević kaže da nije uvek bilo lako i seća se vremena kada su on i supruga zajedno zarađivali 40 maraka mesečno, a podstanarsku kiriju plaćali 50. Milijaševići se ovih dana pripremaju za useljenje u stan koji je za sada prazan.

- Presrećan sam što više nisam podstanar i što sam konačno za svoju porodicu obezbedio krov nad glavom - rekao nam je Čedomir.

Predsednik Srpske asocijacije menadžera i vlasnik „Štarka" Slobodan Vučićević kaže za Press da vrednost evra do kraja godine ne bi smela da pređe 103 dinara, ali da će se to najverovatnije desiti!

On smatra da država mora da napravi sveobuhvatni paket mera kako bi zaustavila pad dinara i da potezi Narodne banke Srbije mogu samo kratkoročno da pomognu u stabilizovanju kursa.

- Mi ne smemo da dozvolimo da kurs ide iznad nivoa inflacije. Ako smo započeli ovu godinu sa oko 96 dinara za evro i ako nam je projektovana inflacija od osam odsto, onda to znači da ovu godinu ne smemo da završimo sa više od 103 dinara za evro. U protivnom svi ćemo imati problem. Brige privrednika rastu zajedno sa padom kursa dinara - kaže Vučićević.

On, ipak, smatra da će ako se nastavi ovakav trend evro uskoro vredeti više od 103 dinara.

- Bojim se da hoće, a želeo bih da se to ne desi. Radovan Jelašić i NBS nemaju čarobni štapić da sami zaustave pad vrednosti dinara. Mislim da nam treba jedna sveobuhvatna akcija, pošto problem nije jednostavan. Trebalo bi da država sredi mnoge stvari, kao što su budžetski deficit, štednja i kontrola potrošnje u javnom sektoru i povećanje investicione potrošnje, kako bi pomogla NBS da kontroliše kurs. Bojim se da mere Narodne banke Srbije mogu da budu samo kratkoročno dobre, ali nam dugoročno treba jedan čitav set mera.

Vučićević objašnjava zašto je pad vrednosti dinara opasan za srpske privrednike.

- Svi smo zaduženi u devizama, a kad raste kurs, bilansi nam se ruše. Ujedno pada i standard stanovništva. Devizna klauzula kod kredita je toliko zaživela da je prosto šokantno kada vam evro poskupi za jedan dinar. To je kao da vam temperatura poraste za jedan stepen - kaže Vučićević.

Prema njegovim rečima, dileri deviza koji su se opet pojavili na ulicama pokušavaju da prevare neobavešten svet.

- Pitanje je gde je njihov prostor. Ja mislim da oni jure neobaveštene ljude i da je panika zavladala jer su oscilacije takve da su razlike između prodajnog i kupovnog kursa velike. Čim se smiri kurs, dileri će nestati.

Direktor korporativnih komunikacija u preduzeću „Tigar" iz Pirota Srđan Stojanović kaže da je privrednicima potrebna „izvesnost kursa dinara, a ne nagli skokovi"

- Nije nam toliko važna visina deviznog kursa, koliko stabilnost i predvidivost kretanja. Ne možemo da se izjašnjavamo koji nivo kursa bi nama odgovarao, jer je to zaista nerealno i ostavlja prostor za špekulacije - rekao je Stojanović.

Komentarišući preporuke zvaničnika Narodne banke Srbije da se ne vrši veliki pritisak na kurs i koriste mogućnosti terminskih kupovina deviza, Stojanović je naglasio da njegova kompanija devize kupuje uglavnom kako bi nabavljala novi repromaterijal.

- Pokušavamo da se koncentrišemo pre svega na krajnje kupce, gde možemo mi da kontrolišemo „keš" kanale, da ne idemo preko posrednika i veleprodavaca - dodao je on.

Na pitanje šta je njegova preporuka kompanijama koje žele da povećaju izvoz iz Srbije, on je rekao da se mora imati „kvalitetan proizvod, po prihvatljivoj ceni".

- Najpre se mora raditi na standardizaciji proizvoda u skladu sa zahtevima tržišta EU da bismo razmišljali o ozbiljnijem izvozu - rekao je Stojanović.

Najpoznatiji vinogradari u Srbiji tvrde da bivši premijer Zoran Živković ne govori istinu kad kaže da vinograd od 47 hektara vredi 60 miliona dinara, vinari smatraju da je vrednost vinograda bivšeg premijera najmanje 850.000 evra!

Bivši premijer Zoran Živković, koji se posle 11 dana insistiranja Pressa da objasni kako je stekao oko milion evra, oglasio se tek u subotu i odmah je uhvaćen u laži! Živković je izjavio da njegov vinograd, za čije je podizanje od države dobio 40 miliona dinara, danas vredi 60 miliona (oko 600.000 evra), a ne više od milion evra kako tvrde sagovornici Pressa.

Da ova Živkovićeva računica ne stoji, za naš list potvrđuju i neki od najpoznatijih srpskih vinara, koji procenjuju da vinograd bivšeg premijera vredi najmanje 850.000 evra, a neki smatraju da vredi i milion evra! Pojedini od njih kažu čak da bi „naglavačke" požurili da kupe Živkovićev vinograd kad bi ga ponudio za onoliko koliko sam tvrdi da vredi.

Radovanović: Hektar 18.000 evra

Posle serije tekstova Pressa, koji je pokrenuo priču o imovini bivšeg premijera i dan nakon izjave predsednika Borisa Tadića da „javnost ima puno pravo da sazna na koji način je svoju imovinu stekao svaki funkcioner, pa i bivši premijer, gospodin Zoran Živković", oglasio se i sam Živković. Umesto objašnjenja kako je postao vlasnik vinograda, koji vredi više od milion evra, Živković je izneo svoju matematiku.

- Kuća vina „Živković" dobila je subvenciju u visini od oko 40 miliona dinara za podizanje vinograda, a u taj vinograd je do sada ukupno uloženo oko 60 miliona dinara. Novac koji je kuća vina dobila kao subvenciju bio je dovoljan za podizanje vinograda i za deo radova u prve tri godine. Vinograd sada vredi oko 60 miliona dinara, što je daleko od priče koju prenose pojedini mediji da je u pitanju suma od milion i po evra - rekao je novopečeni vinar Živković.

Međutim, vlasnici poznatih srpskih vinarija kažu da Živković ipak ne govori istinu kada procenjuje vrednost svog vinograda. Vlasnik vinarije „Radovanović", Miodrag Radovanović, smatra da „hektar Živkovićevog vinograda vredi barem 18.000 evra", odnosno ukupno 846.000 evra!

- Sve zavisi od kvaliteta zemlje i kako se održava. Država daje subvencije za sadnju čokota i podizanja naslona i to bude oko 15.000 evra po hektaru. Ali, sami plaćamo održavanje, i za to nam treba od 2.000 do 3.000 evra po hektaru. Što je zemljište kvalitetnije, to se u njega manje ulaže. Živkovićev vinograd vredi barem 18.000 evra po hektaru. A da li bih ga kupio? O tome i ne razmišljam - kaže Radovanović.

Miladin Gavrilović, direktor „Kraljevske vinarije" u okviru Zadužbine Kralja Petra I na Oplencu, kaže za Press da Živkovićev vinograd „vredi barem milion evra", i dodaje da bi ga svaki vinar koji ima para kupio za 60 miliona dinara, koliko Živković tvrdi da vredi.

- Kad bi Zoran Živković hteo da proda svoj vinograd po ceni za koju je izjavio da vredi i kad bih imao toliko novca glavačke bih požurio da ga kupim. Ali, pitanje je da li bi Živković prodao vinograd po ceni od 60 miliona dinara? Ne bi sigurno. On možda jeste za neposredne troškove nabavke materijala uložio 60 miliona dinara, ali gde su održavanje, radna snaga... Samim tim što je vinograd u kompleksu, na mestu gde se nalazi, on danas vredi milion evra, možda i više... - kaže Gavrilović.

I vlasnik vinarije „Vinik" Nikola Čučulj kaže da bi kupio Žuvkovićev vinograd za 600.000 evra.

- Samo da se podigne nov vinograd treba vam 20.000 do 25.000 evra po hektaru, u zavisnosti od vrste kalemova, opreme... Pomnožite tu cifru sa 47 hektara, i dobićete koliko vredi vinograd. A da li bih kupio 47 hektara vinograda koji zadovoljava evropske standarde za 600.000 evra? Kako da ne, samo da imam para! Pogotovo ako su u pitanju visokokvalitetne sorte vinove loze - navodi Čučulj.

Kosović: Priče za malu decu

Vlasnik vinarije „Kosović" Milan Kosović kaže da su „priče za malu decu" da vinograd od 47 hektara vredi 600.000 evra.

- Samo da posadite vinograde po najvišim standardima treba vam 20.000 evra po hektaru. Živković pri tom nema ništa od opreme i mora da plati sve, od zemljišta, do radne snage, što znači da je morao dosta i da ulaže. Samo za kopanje treba da date po hektaru dvadeset dnevnica od po 1.500 dinara. Za prskanje vam treba od 500 do 600 evra - kaže Kosović.

Branislava Parezanović, bivša sekeratarica predsednika Skupštine Srbije i potpredsednika SPS Slavice Đukić-Dejanović, pronašla je posao kod još jednog visokog funkcionera SPS-a, drugog potpredsednika socijalista i ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića!

Parezanovićka je u februaru kažnjena jer je službeni automobil koristila za privatne poslove. Na jednom od putovanja ona je, 21. januara, sa vozačem Goranom Jovićem, umalo pregazila tim istražnih sudija koji su bili na uviđaju na udesu u kome je poginuo Pero Đorđević. Tada su vozilom prešli preko tela preminulog!

Iako je posle ovog skandala preblago kažnjena zabranom napredovanja od četiri godine, dok je vozač Goran Jović dobio otkaz, Branislava Parezanović sada dobija novi posao u Ministarstvu za infrastrukturu. Sekretar Skupštine Veljko Odalović kaže za Press da je ministar Mrkonjić tražio da Parezanovićka bude angažovana kod njega i da on nije imao razlog da se ne složi sa odlukom o preuzimanju.

- Zašto je ministar Mrkonjić tražio da Parezanovićeva pređe kod njega ne znam, to morate pitati samog ministra i to nije deo mog posla - kaže Odalović.

Na pitanje da li je reč o partijskom dogovoru, jer su i on i Mrkonjić i Slavica Đukić-Dejanović funkcioneri SPS-a, Odalović kaže da to „apsolutno nije tačno"! Od Slavice Đukić-Dejanović nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje da li je kod svog partijskog kolege urgirala da njena bivša i kažnjena sekretarica pronađe novi posao. Jedna od njenih saradnica kratko nam je rekla da „predsednica Parlamenta to ne želi da komentariše". Ni Milutin Mrkonjić se nije odazivao na brojne pozive Pressa.

Poslanik DSS-a Milan Dimitrijević, koji je svojevremeno otkrio da skupštinski personal i na pijacu ide službenim autom, kaže da je ovaj slučaj tipičan pokazatelj da vlast sve može.

- Celokupna javnost je osudila to što je uradila Branislava Parezanović jer je utvrđeno da je reč o zloupotrebi. Ali, kad sada pogledamo, sve je ostalo isto, tako da je ovo samo još jedan pokazatelj koliko je vlast odgovorna - kaže Dimitrijević.

Predsednik Administrativnog odbora Skupštine Nenad Konstantinović (DS) kaže za Press da je Parezanovićka, u osnovi, od disciplinske komisije dobila preblagu kaznu.

- Sad, kada joj je već izrečena takva disciplinska mera, onda mora da ostane na snazi. Lično mislim da je dobro osoba koja je tako grubo prekršila pravila neće raditi u Skupštini Srbije. Ostalo ne bih da komentarišem - kaže Konstantinović.

Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića i Nova Srbije Velimira Ilića saopštile su juče da su sakupile ukupno 1.079.000 potpisa građana za raspisivanje vanrednih izbora u Srbiji

SNS je naveo da je od februara do danas sakupio 900.000, a u NS kažu da imaju 179.000 potpisa građana koji traže prevremene parlamentarne izbore.

Član Pravnog saveta SNS-a Nikola Selaković rekao je juče da će stranka nastaviti sa prikupljanjem potpisa do „milionitog", a potom će ih predati državnim institucijama sa zahtevom da se raspišu izbori. On je osudio izjave zvaničnika vladajuće koalicije koji su izjavili da je „prikupljanje potpisa građana za izbore legitimno, ali da neće dovesti do izbora".

- Narednih dana ćemo obavestiti javnost kada ćemo i kome (u vlasti) uručiti sakupljene potpise građana za vanredne parlamentarne izbore. Građani traže nove izbore jer se Vlada Srbije isključivo bori za opstanak na vlasti, a ne za interese građana, koji žive sve lošije sa platama koje su u Srbiji svakog dana sve manje - rekao je Selaković.

Član pravnog tima SNS-a Marko Đurić kaže da će skupština SNS biće održana 24. aprila.

Potpredsednik Nove Srbije Dubravka Filipovski izjavila je juče da će akcija prikupljanja potpisa građana za raspisivanje vanrednih izbora uspeti i da sve više ljudi podržava ovu inicijativu.

- Razlozi za podršku su višestruki. Sto dinara za evro znači da se više potrošilo nego što se zaradilo. Talas poskupljenja zahvata danas Srbiju, a vladajuća koalicija poručuje da se sve bolje živi. Građani na to više ne reaguju - rekla je Filipovski, i dodala da će NS „nastaviti da bude stožer svih stranaka koje su za raspisivanje vanrednih izbora".

Ministar policije Ivica Dačić izjavio je da je putem kanala Interpola MUP Srbije zatražilo zvaničnu informaciju o pravnom statusu Ejupa Ganića, koji je u petak prvo zadržan, pa pušten sa aerodroma u Londonu

On je dodao da je Ganić zaista zadržan na osnovu poternice, koju je MUP izdao na osnovu sudskih naloga.

- Apsolutno je tačno da je Ejup Ganić bio uhapšen u Londonu, ali i da je pušten posle hapšenja i sada čekamo zvanične informacije iz Londona - kazao je Dačić.

MUP Srbije je početkom 2009. zbog napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici, u Sarajevu maja 1992. godine, raspisalo poternice za 19 osoba, među kojima i za bivšim članovima predsedništva BiH Ejupom Ganićem i Stjepanom Kljuićem. Ganić je u petak uveče kazao da je zadržan na aerodromu u Londonu „zbog prtljaga" i demantovao da je zadržan po poternici Srbije.

S druge strane, ministar bezbednosti BiH Sadik Ahmetović izjavio je da je „generalni sekretarijat Interpola u Lionu potvrdio da za Ejupom Ganićem nije raspisana ni crvena, ni difuzna poternica". Kabinet člana predsedništva BiH Harisa Silajdžića najoštrije je osudio nastavak „ciljane i neistinite kampanje srbijanskih zvaničnika, uperene protiv Ejupa Ganića".

- Još jednom ozbiljno upozoravamo srbijanske zvaničnike da se uzdrže od svih manipulacija u vezi sa ovim slučajem - naveo je Silajdžić.

Podatke o Darku Šariću Srbija je dobila od zemalja u okruženju, ali i Češke, Slovačke i Švajcarske, znamo da je u više od pet zemalja bio „aktivan"

Šef kancelarije Interpola za Srbiju Miloš Oparnica kaže da je Srbiji oko 15 zemalja, do sada, dostavilo informacije o vođi najvećeg narko-klana u ovom delu Evrope, Darku Šariću, za kojim je naša zemlja raspisala međunarodnu poternicu. On ističe da su podaci o Šariću stigli od zemalja bivše Jugoslavije, ali i Slovačke, Češke i Švajcarske.

- Nama je najmanje 15 država dostavilo informacije o ranijim aktivnostima Darka Šarića na njihovoj teritoriji. Radi se o periodu pre nego što je Srbija za njim raspisala poternicu, a podatke smo dobili odmah posle njenog raspisivanja. Zbog poverljivosti podataka ne mogu konkretno da govorim o tome ko nam je i šta poslao o Šariću. Mediji su već objavili podatke o njegovom boravku u Češkoj i Slovačkoj, a informacije o Šariću dobili smo i od zemalja u okruženju, kao i Švajcarske... Znate, Darko Šarić bio je „aktivan" u više od pet država i to je sve što mogu da kažem, a da ne ugrozim dalju istragu.

Crnogorski mediji su objavili i da je Šarić pobegao u Švajcarsku, imate li vi takve informacije?

- Švajcarska nije članica EU, ali „deli" njihova pravila. Srbija ima dobru saradnji sa Švajcarskom, a u prilog tome govori i činjenica da Srbiji svake godini iz ove zemlje izruče između šest i 10 lica. A što se Darka Šarića tiče, znate, da postoji neka kredibilna informacija, odnosno da je on konkretno negde lociran, mi ne bismo danas pričali na ovu temu, jer bi on već bio uhapšen.

Dobro, imate li neke „nekredibilne" informacije na osnovu kojih se može zaključiti gde se Šarić krije?

- Ovaj slučaj je isuviše ozbiljan da bi bilo „nekredibilnih" informacija! Neozbiljno bi bilo da ja proveravam navode medija gde se Šarić krije, jer Interpol to može da proveri samo na osnovu zahteva nadležnog organa, u ovom slučaju Specijalnog tužilaštva. Ljubopitljivost u određenim stvarima može da ugrozi naše aktivnosti, a da vi kriminalcima na taj način dajete informacije.

A ukoliko Šarić dobije crnogorsko državljanstvo, kako je najavljeno, i posle toga bude uhapšen, može li se desiti da ne bude izručen Srbiji?

- Da! Apsolutno da! Ukoliko bi Darko Šarić u trenutku hapšenja bio u statusu kao što je Goran Soković, odnosno da je državljanin Crne Gore, prošao bi kao on (Soković je u Podgorici uhapšen po poternici Srbije, ali je pušten na slobodu jer ustav Crne Gore ne dozvoljava izručenje njihovih građana, prim. aut.)! Možda bi nas samo informisali da su ga uhapsili, i to je to.

Kako komentarišete izjavu premijera Mila Đukanovića da je Srbija raspisivanjem poternice za Šarićem zapravo pomogla da on pobegne iz Crne Gore?

- Raspisivanje poternice je urađeno sinhronizovano sa svim nadležnima u državi. Svakako da nije logično da jedna policija prvo najavi poternicu u medijima, pa da je raspiše!

Kakvu saradnju imate sa kancelarijom Interpola u Crnoj Gori?

- Saradnja je korektna i profesionalna. Kada to kažem, tu pre svega mislim da su ljudi iz tamošnjeg Interpola, za svakog za koga smo ih pitali, odgovorili. Dakle, neko može da bude lociran, ali sve drugo, kao što su hapšenje ili ekstradicija, u nadležnosti su drugih, a ne Interpola.

Za koliko se lica, za kojima smo raspisali poternicu, sumnja da se kriju u Crnoj Gori?

- Mi ne radimo po principu da nam se nešto „javlja", ili da predosećamo. Samo ako raspolažemo operativnim podatkom da se neko lice sa poternice nalazi na određenom području, ta država će nas obavestiti da li je to lice na toj i toj adresi.

Imate li informacije o tome gde se kriju odbegli članovi „zemunskog klana"?

- Nezadovoljan sam informacijama koje smo dobili, a dobijali smo ih na stotine iz inostranstva. I svaka je proveravana. Bitno je da ako jedan od njih padne, očekujemo domino efekat, dakle, da i ostali padnu!

Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner razgovaraće danas u Beogradu sa najvišim srpskim zvaničnicima, predsednikom Srbije Borisom Tadićem, potpredsednikom Vlade za evropske integracije Božidarom Đelićem i ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem

Prema najavama, glavna tema razgovora ministra Kušnera biće i „angažovanje Francuske na razvoju celokupnog regiona i poboljšanju odnosa između Beograda i Prištine".

Pre dolaska u Beograd Kušner je izjavio da priznanje Kosova nije uslov da Srbija bude primljena u EU. Ali...

- Srbija, kao i bilo koja druga zemlja kandidat, treba da reši svoje probleme sa svim svojim susedima, pre nego što uđe u EU, sa susedima koji takođe imaju nameru da postanu članice EU - rekao je Kušner, koji će danas položiti i venac na grob ubijenog premijera Zorana Đinđića.