Besplatna Zabava

Archive for March 1st, 2010

Video-snimak nastupa Nataše Bekvalac u finalu rijalitija „Veliki brat VIP" za samo jedan dan pogledalo je skoro 40.000 posetilaca sajta „Jutjub"!

Ovaj snimak, koji odiše erotikom, juče je bio na 12. mestu u celom svetu u kategoriji muzičkih spotova, i na 32. mestu kao „spot o kom se najviše pričalo". Pesmom „Dve u meni", koju kao autori potpisuju Dragan Brajović Braja i Dejan Abadić, Nataša najavljuje novi album koji će objaviti za mesec dana.

Video-snimak nastupa Nataše Bekvalac u finalu rijalitija „Veliki brat VIP" za samo jedan dan pogledalo je skoro 40.000 posetilaca sajta „Jutjub"!

Ovaj snimak, koji odiše erotikom, juče je bio na 12. mestu u celom svetu u kategoriji muzičkih spotova, i na 32. mestu kao „spot o kom se najviše pričalo". Pesmom „Dve u meni", koju kao autori potpisuju Dragan Brajović Braja i Dejan Abadić, Nataša najavljuje novi album koji će objaviti za mesec dana.

Procena je da u gradu ima oko 200.000 nelegalnih objekata, a u Sekretarijatu za poslove legalizacije ističu da su zadovoljni odzivom građana

Rok za podnošenje dokumenata za legalizaciju bespravno podignutih objekata ističe za deset dana. Procena je da u gradu ima oko 200.000 nelegalnih objekata, a u Sekretarijatu za poslove legalizacije ističu da očekuju da će ukupno biti podneto između 50.000 i 60.000 zahteva.

 Sekretar za poslove legalizacije Predrag Vučić kaže za Press da rok za podnošenje dokumenata, koji ističe 11. marta, neće biti produžen i da je grad zadovoljan trenutnim odzivom građana.

 - U Beogradu postoji oko 200.000 nelegalizovanih objekata. Naravno, ne očekujemo da će svi vlasnici podneti zahteve i da će tražiti da legalizuju svoje kuće. Činjenica je da sugrađani čekaju poslednji trenutak da bi to završili, pa ćemo prave cifre znati tek 12. marta - objašnjava Vučić.

 Popusti i olakšice

Prema njegovim rečima, nove obećane olakšice i popusti za legalizaciju biće poznati tek nakon usvajanja izmena Odluke o merilima za utvrđivanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

 - Tek nakon sledeće sednice Skupštine grada biće poznati popusti i olakšice, tako da ne bih sada mogao da pričam o tome - navodi Vučić.

   Prema njegovim rečima, popust od 50 odsto na jednokratnu uplatu do 1. marta, odnosno juče, niko nije iskoristio jer nijedan predmet nije završen. Ali, kako kaže, to nije razlog za brigu jer će taj rok biti produžen.

   - Verovatno će planiranim izmenama biti određen i produžetak roka za uplatu kojom se dobija popust od 50 odsto - objašnjava Vučić.

  Sugrađani koju su podneli zahteve za legalizaciju po starom zakonu sada ne moraju ponovo da obnavljaju zahtev. Dovoljno je samo da se raspitaju u svojoj opštini kada će dobiti odgovor.

  - Svi zahtevi koji nisu okončani rešavaće se po novom zakonu, pa nema potrebe za novom dokumentacijom. Takođe, i ranija kategorija prijava za legalizaciju tretiraće se kao zahtev - naglasio je Vučić.

   Na brojne primedbe sugrađana da su cene za građevinsko zemljište previsoke i da su za pojedine zone čak i više nego ranije, Vučić odgovara da ih je "grad formirao u skladu sa zakonom".

- Uzeti su u obzir atraktivnost lokacije, komunalna opremljenost, postojeća infrastruktura... Cene jesu znatno veće u Beogradu nego u unutrašnjosti, ali su i cene nekretnina u Beogradu veće nego u Srbiji. Uostalom, nije ni u redu da ljudi koji su kršili zakon i zidali kuće, a ne spadaju u socijalnu kategoriju, plate manje nego oni koji su sve radili po zakonu - tvrdi sekretar Predrag Vučić.  

Iz Sekretarijata za legalizaciju juče su podsetili sugrađane da se zahtevi za legalizaciju mogu podneti do 11. marta ove godine.

- Mogu se legalizovati samo objekti koji su izgrađeni ili dograđeni do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (od 11. septembra 2009. godine). Apelujem na sve zainteresovane da ovaj posao urade do 11. marta, kada ističe rok podnošenja zahteva za legalizaciju - rekao je Predrag Vučić.

   Za objekte do 800 metara kvadratnih, zahtev za legalizaciju podnosi se na pisarnici opštine na čijoj teritoriji se nalazi bespravno izgrađen objekat, a za one iznad 800 kvadrata u Sekretarijatu za legalizaciju u zgradi gradske uprave u ulici Kraljice Marije 1.

Procena je da u gradu ima oko 200.000 nelegalnih objekata, a u Sekretarijatu za poslove legalizacije ističu da su zadovoljni odzivom građana

Rok za podnošenje dokumenata za legalizaciju bespravno podignutih objekata ističe za deset dana. Procena je da u gradu ima oko 200.000 nelegalnih objekata, a u Sekretarijatu za poslove legalizacije ističu da očekuju da će ukupno biti podneto između 50.000 i 60.000 zahteva.

 Sekretar za poslove legalizacije Predrag Vučić kaže za Press da rok za podnošenje dokumenata, koji ističe 11. marta, neće biti produžen i da je grad zadovoljan trenutnim odzivom građana.

 - U Beogradu postoji oko 200.000 nelegalizovanih objekata. Naravno, ne očekujemo da će svi vlasnici podneti zahteve i da će tražiti da legalizuju svoje kuće. Činjenica je da sugrađani čekaju poslednji trenutak da bi to završili, pa ćemo prave cifre znati tek 12. marta - objašnjava Vučić.

 Popusti i olakšice

Prema njegovim rečima, nove obećane olakšice i popusti za legalizaciju biće poznati tek nakon usvajanja izmena Odluke o merilima za utvrđivanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

 - Tek nakon sledeće sednice Skupštine grada biće poznati popusti i olakšice, tako da ne bih sada mogao da pričam o tome - navodi Vučić.

   Prema njegovim rečima, popust od 50 odsto na jednokratnu uplatu do 1. marta, odnosno juče, niko nije iskoristio jer nijedan predmet nije završen. Ali, kako kaže, to nije razlog za brigu jer će taj rok biti produžen.

   - Verovatno će planiranim izmenama biti određen i produžetak roka za uplatu kojom se dobija popust od 50 odsto - objašnjava Vučić.

  Sugrađani koju su podneli zahteve za legalizaciju po starom zakonu sada ne moraju ponovo da obnavljaju zahtev. Dovoljno je samo da se raspitaju u svojoj opštini kada će dobiti odgovor.

  - Svi zahtevi koji nisu okončani rešavaće se po novom zakonu, pa nema potrebe za novom dokumentacijom. Takođe, i ranija kategorija prijava za legalizaciju tretiraće se kao zahtev - naglasio je Vučić.

   Na brojne primedbe sugrađana da su cene za građevinsko zemljište previsoke i da su za pojedine zone čak i više nego ranije, Vučić odgovara da ih je "grad formirao u skladu sa zakonom".

- Uzeti su u obzir atraktivnost lokacije, komunalna opremljenost, postojeća infrastruktura... Cene jesu znatno veće u Beogradu nego u unutrašnjosti, ali su i cene nekretnina u Beogradu veće nego u Srbiji. Uostalom, nije ni u redu da ljudi koji su kršili zakon i zidali kuće, a ne spadaju u socijalnu kategoriju, plate manje nego oni koji su sve radili po zakonu - tvrdi sekretar Predrag Vučić.  

Iz Sekretarijata za legalizaciju juče su podsetili sugrađane da se zahtevi za legalizaciju mogu podneti do 11. marta ove godine.

- Mogu se legalizovati samo objekti koji su izgrađeni ili dograđeni do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (od 11. septembra 2009. godine). Apelujem na sve zainteresovane da ovaj posao urade do 11. marta, kada ističe rok podnošenja zahteva za legalizaciju - rekao je Predrag Vučić.

   Za objekte do 800 metara kvadratnih, zahtev za legalizaciju podnosi se na pisarnici opštine na čijoj teritoriji se nalazi bespravno izgrađen objekat, a za one iznad 800 kvadrata u Sekretarijatu za legalizaciju u zgradi gradske uprave u ulici Kraljice Marije 1.

Novoizgrađeni teniski kompleks otvoren je sinoć na Adi Ciganliji. U igri na kvalitetnoj podlozi mališani, među kojima se možda kriju budući teniski asovi, predstavili su juče svoje znanje i raskošan talenat uživajući u igri.

Mališane su pažljivo posmatrali selektor nacionalnog tima Bogdan Obradović, njegov pomoćnik i poznati teniski stručnjak Nikola Pilić, kao i drugi reket na svetskoj ATP listi i najbolji srpski teniser Novak Đoković, koji su svojim prisustvom uveličali otvaranje ovog sportskog objekta.

Dok su dečaci i devojčice ratovali forhendima i bekhendima, a zelena loptica odskakala dvoranom, selektor teniskog nacionalnog tima Srbije najavio je da će ova hala biti upotrebljena i za pripreme reprezentacije.

- Veliko mi je zadovoljstvo što je u srcu prestonice izgrađena ovakva hala koja svakako zadovoljava najviše svetske standarde. Beogradu su nedostajali tereni sa tvrdom (betonskom) podlogom na kojima će naši reprezentativci, profesionalci, ali i rekreativci, moći da treniraju u najboljim mogućim uslovima - istakao je Bogdan Obradović, sekretar teniskog nacionalnog tima Srbije.

Direktor JP "Ada Ciganlija" nije krio oduševljenje što će Beograđani moći da koriste usluge teniskih terena koji su napravljeni po najvišim svetskim standardima.

- Ponosni smo što smo u prilici da ponudimo građanima prestonice jedan ovakav teniski prostor, kakav Srbija zaslužuje. Hala je građena po najvišim svetskim standardima, po uzoru na one koji se koriste na grend slemu US open - rekao je Zoran Gajić, direktor JP "Ada Ciganlija".

Hala se nalazi na levoj obali Savskog jezera, površine je oko 1.000 kvadrata, i u njoj se nalaze dva teniska terena sa tribinama. Naravno, u sklopu ovog objekta su i svlačionice sa tuš-kabinama. Ovaj objekat moći će, pored profesionalaca, da koriste i rekreativci.

 

Novoizgrađeni teniski kompleks otvoren je sinoć na Adi Ciganliji. U igri na kvalitetnoj podlozi mališani, među kojima se možda kriju budući teniski asovi, predstavili su juče svoje znanje i raskošan talenat uživajući u igri.

Mališane su pažljivo posmatrali selektor nacionalnog tima Bogdan Obradović, njegov pomoćnik i poznati teniski stručnjak Nikola Pilić, kao i drugi reket na svetskoj ATP listi i najbolji srpski teniser Novak Đoković, koji su svojim prisustvom uveličali otvaranje ovog sportskog objekta.

Dok su dečaci i devojčice ratovali forhendima i bekhendima, a zelena loptica odskakala dvoranom, selektor teniskog nacionalnog tima Srbije najavio je da će ova hala biti upotrebljena i za pripreme reprezentacije.

- Veliko mi je zadovoljstvo što je u srcu prestonice izgrađena ovakva hala koja svakako zadovoljava najviše svetske standarde. Beogradu su nedostajali tereni sa tvrdom (betonskom) podlogom na kojima će naši reprezentativci, profesionalci, ali i rekreativci, moći da treniraju u najboljim mogućim uslovima - istakao je Bogdan Obradović, sekretar teniskog nacionalnog tima Srbije.

Direktor JP "Ada Ciganlija" nije krio oduševljenje što će Beograđani moći da koriste usluge teniskih terena koji su napravljeni po najvišim svetskim standardima.

- Ponosni smo što smo u prilici da ponudimo građanima prestonice jedan ovakav teniski prostor, kakav Srbija zaslužuje. Hala je građena po najvišim svetskim standardima, po uzoru na one koji se koriste na grend slemu US open - rekao je Zoran Gajić, direktor JP "Ada Ciganlija".

Hala se nalazi na levoj obali Savskog jezera, površine je oko 1.000 kvadrata, i u njoj se nalaze dva teniska terena sa tribinama. Naravno, u sklopu ovog objekta su i svlačionice sa tuš-kabinama. Ovaj objekat moći će, pored profesionalaca, da koriste i rekreativci.

 

Grad u narednom periodu planira da otvori još dva azila za pse! Osim rakovičkog, koji je matični, azil za pse će uskoro imati i opštine Palilula i Mladenovac, a u planu je izgradnja jednog "delta azila", koji bi pokrio opštine Novi Beograd i Zemun.

Naime, sa direktorom PKB korporacije Milanom Veljovićem i predsednikom opštine Palilula Danilom Bašićem okončani su pregovori oko novog azila na teritoriji te opštine.

- PKB korporacija ustupiće gradu objekat za tu namenu i njihov projektni biro radi projekat s finansijskom procenom. Ako sve bude teklo po planu, nov objekat bi trebalo da bude otvoren sredinom godine. Pored toga, u opštini Mladenovac, u kojoj ima problema sa psima lutalicama, grad namerava da otvori još jedan azil, tačnije da finansijski pomogne izgradnju objekta koji je opština sama počela, uz proširenje zamišljenog kapaciteta za sto odsto - najavio je pomoćnik gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin.

Sekretarijat priprema i izmene odluka o držanju kućnih ljubimaca na teritoriji grada, a jedna od važnijih novina jeste uvođenje takozvanih "ekoloških zona" u parkovima.

- Namera je da se u parkovima izdvoje i jasno obeleže zone u kojima će biti dozvoljeno da se psi u pratnji vlasnika puštaju bez povoca. To će biti zabranjeno od 6 do 22 sata, a nakon toga zabrana prestaje. U tim zonama biće pojačane deratizacija i dezinfekcija. Plan je da tokom 2010. ovo počne da se primenjuje u parkovima u kojima za to ima mogućnosti - kazao je Terzin.

Grad će, po svoj prilici, u aprilu ili maju otpočeti i gradnju groblja za kućne ljubimce. Projekat postoji od 2006, a za groblje je određen plac površine hektar i po, u 51. bloku na Novom Beogradu.

Grad u narednom periodu planira da otvori još dva azila za pse! Osim rakovičkog, koji je matični, azil za pse će uskoro imati i opštine Palilula i Mladenovac, a u planu je izgradnja jednog "delta azila", koji bi pokrio opštine Novi Beograd i Zemun.

Naime, sa direktorom PKB korporacije Milanom Veljovićem i predsednikom opštine Palilula Danilom Bašićem okončani su pregovori oko novog azila na teritoriji te opštine.

- PKB korporacija ustupiće gradu objekat za tu namenu i njihov projektni biro radi projekat s finansijskom procenom. Ako sve bude teklo po planu, nov objekat bi trebalo da bude otvoren sredinom godine. Pored toga, u opštini Mladenovac, u kojoj ima problema sa psima lutalicama, grad namerava da otvori još jedan azil, tačnije da finansijski pomogne izgradnju objekta koji je opština sama počela, uz proširenje zamišljenog kapaciteta za sto odsto - najavio je pomoćnik gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin.

Sekretarijat priprema i izmene odluka o držanju kućnih ljubimaca na teritoriji grada, a jedna od važnijih novina jeste uvođenje takozvanih "ekoloških zona" u parkovima.

- Namera je da se u parkovima izdvoje i jasno obeleže zone u kojima će biti dozvoljeno da se psi u pratnji vlasnika puštaju bez povoca. To će biti zabranjeno od 6 do 22 sata, a nakon toga zabrana prestaje. U tim zonama biće pojačane deratizacija i dezinfekcija. Plan je da tokom 2010. ovo počne da se primenjuje u parkovima u kojima za to ima mogućnosti - kazao je Terzin.

Grad će, po svoj prilici, u aprilu ili maju otpočeti i gradnju groblja za kućne ljubimce. Projekat postoji od 2006, a za groblje je određen plac površine hektar i po, u 51. bloku na Novom Beogradu.

Rukovodilac info centra "Zelenila Beograd" Dragana Tucović Baranac kaže za Press da ovo preduzeće nema mogućnosti da samo uzgaja sadnice koje bi mogle da zamene stari drvored platana u Bulevaru Kralja Aleksandra, i da je neophodno da se one kupe u inostranstvu.

JKP "Zelenilo Beograd" u oktobru bi trebalo da posadi nove, uvozne sadnice starosti najmanje deset godina i sa stablima debljine oko 20 santimetara.

- Raspolažemo sa dva rasadnika u Beogradu, i to u Zemunu i u ulici Vojvode Stepe. Veoma je teško "školovati" sadnice koje su namenjene za gradski drvored. One se na poseban način orezuju i prehranjuju, i u sadašnjim uslovima je apsolutno neizvodljivo. U Srbiji trenutno nema rasadnika koji se bave uzgojem novih drvoreda, gde se svako drvo "školuje", radi se horizontalna, vertikalna i korenska zaštita. U našim rasadnicima imamo samo sadnice koje služe za zamenu pojedinačnih ili oštećenih stabala, ali ne postoji kontrolisan uzgoj čitavog drvoreda koliki je u bulevaru. To je skup proces, na takvim sadnicama mora mnogo da se radi i ne bi bilo jeftinije nego da se takva stabla uvezu - tvrdi Baranac.

Ovaj problem, prema njenim rečima, trebalo bi da se rešava na republičkom nivou, gde bi se u unutrašnjosti Srbije uredili veliki rasadnici koji bi se bavili isključivo negom sadnica za zamenu gradskih drvoreda.

- Da je to jednostavan posao, i da je toliko profitabilan, sigurno bi mnogo privatnih zemljoposednika u Srbiji uzgajalo takve sadnice - priča Baranac.

Ona je istakla i da se verovatno više neće saditi platani u Bulevaru Aleksandara Karađorđevića.

- Ova vrsta drveća je alergena, ali mali broj lekara hoće to javno i da kaže. Formiraće se posebna komisija koja će dati konačnu odluku o tome koja će vrsta drveća da se posadi - kaže Baranac.  

Prema njenim rečima, drvored je linijsko ozelenjavanje i mora da bude urađeno lepo i planski.

- Teško je u Srbiji projektovati infrastrukturu za 20 godina, teška je situacija. Bilo nam je teško da donesemo odluku o ovako radikalnoj seči, ali za pet ili deset godina Beograđani će dobiti i lep i funkcionalan drvored. U gradu su katastrofalni uslovi za drvo, i ne može da raste ili da se leči kao u prirodi - naglasila je Baranac.

Rukovodilac info centra "Zelenila Beograd" Dragana Tucović Baranac kaže za Press da ovo preduzeće nema mogućnosti da samo uzgaja sadnice koje bi mogle da zamene stari drvored platana u Bulevaru Kralja Aleksandra, i da je neophodno da se one kupe u inostranstvu.

JKP "Zelenilo Beograd" u oktobru bi trebalo da posadi nove, uvozne sadnice starosti najmanje deset godina i sa stablima debljine oko 20 santimetara.

- Raspolažemo sa dva rasadnika u Beogradu, i to u Zemunu i u ulici Vojvode Stepe. Veoma je teško "školovati" sadnice koje su namenjene za gradski drvored. One se na poseban način orezuju i prehranjuju, i u sadašnjim uslovima je apsolutno neizvodljivo. U Srbiji trenutno nema rasadnika koji se bave uzgojem novih drvoreda, gde se svako drvo "školuje", radi se horizontalna, vertikalna i korenska zaštita. U našim rasadnicima imamo samo sadnice koje služe za zamenu pojedinačnih ili oštećenih stabala, ali ne postoji kontrolisan uzgoj čitavog drvoreda koliki je u bulevaru. To je skup proces, na takvim sadnicama mora mnogo da se radi i ne bi bilo jeftinije nego da se takva stabla uvezu - tvrdi Baranac.

Ovaj problem, prema njenim rečima, trebalo bi da se rešava na republičkom nivou, gde bi se u unutrašnjosti Srbije uredili veliki rasadnici koji bi se bavili isključivo negom sadnica za zamenu gradskih drvoreda.

- Da je to jednostavan posao, i da je toliko profitabilan, sigurno bi mnogo privatnih zemljoposednika u Srbiji uzgajalo takve sadnice - priča Baranac.

Ona je istakla i da se verovatno više neće saditi platani u Bulevaru Aleksandara Karađorđevića.

- Ova vrsta drveća je alergena, ali mali broj lekara hoće to javno i da kaže. Formiraće se posebna komisija koja će dati konačnu odluku o tome koja će vrsta drveća da se posadi - kaže Baranac.  

Prema njenim rečima, drvored je linijsko ozelenjavanje i mora da bude urađeno lepo i planski.

- Teško je u Srbiji projektovati infrastrukturu za 20 godina, teška je situacija. Bilo nam je teško da donesemo odluku o ovako radikalnoj seči, ali za pet ili deset godina Beograđani će dobiti i lep i funkcionalan drvored. U gradu su katastrofalni uslovi za drvo, i ne može da raste ili da se leči kao u prirodi - naglasila je Baranac.