Besplatna Zabava

Archive for March 5th, 2010

Četiri lokala u prolazu kod palate "Albanija", koji duže od dve godine nemaju vodu, prema najavama JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" vodu će dobiti u ponedeljak! Kako je Press već pisao, vlasnici tih lokala obraćali su se svim nadležnim preduzećima, ali su uvek dobijali isti odgovor - "suve slavine nisu njihov problem".

U JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" naveli su da radovi napreduju predviđenom dinamikom i "zahvaljujući izuzetnom zalaganju njihovih radnika biće završeni 8. marta, dva dana pre najavljenog roka".

Inače, nakon pisanja Pressa o problemu lokala koji su duže od dve godine bez vode, to preduzeće, iako nije jedino nadležno, prihvatilo je da sanira vodovodnu mrežu u prolazu, prema projektu koji je napravljen pre dve godine i odobren od strane "Vodovoda".

- Naše preduzeće je odlučilo da pomogne da se interna vodovodna instalacija rekonstruiše i time omogući dodatno priključenje četiri lokala koja su podnela zahtev za novi priključak. Pored toga, radovima će se steći uslovi da se priključe i drugi lokali čiji korisnici pokažu interesovanje i za koje postoje tehničke mogućnosti za priključenje - naveli su u tom preduzeću.

Međutim, iako su vlasnici svih lokala obavešteni o mogućnosti da uskoro dobiju vodu, zahtev za priključak "Vodovodu" podnela su samo četiri lokala.

- Komšiluk zna proceduru, rečena im je u nadležnim institucijama. Pošto zahtev košta od 5.000 do 25.000 dinara, mislim da je to jedan od glavnih razloga zašto većina nije podnela zahtev - kaže za Press vlasnik zlatare u tom prolazu prema čijem projektu se radovi i izvode, mašinski inženjer Marko Petrović.

Njegov otac Đorđe ne krije zadovoljstvo što je posle dve godine dobio vodu, i to u trenutku kada su skoro digli ruke od ovog problema.

- Išao sam više od dve godine od vrata do vrata kako bih dobio odgovor! Mi radimo jedan prljav posao, iako tako ne izgleda! Voda nam je neophodna! Baš smo se namučili, ali vidim da majstori rade punom parom - zadovoljan je stariji Petrović.

Ekipa "Vodovoda", koju smo zatekli na terenu, juče je vredno radila. Njen šef Ljubiša Todorović objasnio nam je da ne popravljaju postojeći kvar, već da su glavni vodomer razdvojili i postavili pomoćni, od kojeg će sprovesti vodu do četiri lokala koja su podnela zahtev za priključak.  

- Lokali su prvi put uveli vodu "na divlje". Sada je sve novo i legalno! Radovi teku predviđenom brzinom i nadam se da ćemo završiti već sutra - rekao je Todorović.

Predstavnici beogradskih taksi udruženja stupiće u generalni štrajk ukoliko ih u narednih sedam dana ne prime ministri Milutin Mrkonjić, Slobodan Milosavljević i Petar Škundrić, kako bi se pokrenuli započeti pregovori, najavio je juče direktor "Pink taksija" Teodor Gaćeša.

- Poslednji štrajk beogradskih taksista je otkazan jer je, posle pregovora s nadležnim ministarstvima, bilo pomaka u rešavanju problema taksi prevoznika u Beogradu. Međutim, od tog dana, osim što je Ministarstvo za trgovinu odložilo uvođenje fiskalnih kasa u tu delatnost do septembra 2010, ništa drugo nije urađeno - istakao je Gaćeša.

Predsednik UO "Beotaksija" Milivoje Armuš podsetio je da je sa gradonačelnikom Draganom Đilasom u novembru 2009. dogovoreno da će do 1. marta 2010. biti uklonjeni nelegalni taksisti sa ulica, što i dalje predstavlja gorući problem za regularne taksiste.

Prema njegovim rečima, taksisti i dalje traže od grada da se utvrde jedinstvena minimalna cena, odlaganje fiskalizacije do 2013, kao i modernizacija automobila do 2011. godine.

Gradska sekretarka za inspekcijske poslove Gorjana Obrenović kaže da su od početka 2009. do 20. februara 2010. inspektori sekretarijata iz saobraćaja isključili 1.084 nelegalna taksi prevoznika, protiv kojih su podneti zahtevi sudiji za prekršaje, pri čemu su privremeno oduzeta 43 vozila.

- Od 20. februara svakodnevno se nastavljaju ove akcije, kako uz asistenciju saobraćajne, tako i interventne jedinice Policijske uprave za grad Beograd. Za prvih deset dana ove akcije iz saobraćaja je isključeno 45 nelegalnih taksi prevoznika i protiv njih su podneti zahtevi sudiji za prekršaje, a privremeno su oduzeta i četiri vozila - rekla je Obrenovićka.

 

I dalje najkritičnija situacija u Ramadanskoj ulici, u kojoj je stanarima isključena struja pošto su se zbog pomeranja tla zategli kablovi. Nadležni redovno obilaze lokacije, ali su građani ljuti jer smatraju da grad nije na vreme preduzeo mere da ne dođe do novih odrona

Na području Beograda trenutno "rade" 342 klizišta! Kako Press saznaje u kabinetu gradskog arhitekte, od 602 klizišta koja prete gradu, 260 se vode kao "privremeno umerena". Na području grada nisu registrovana nova, već su se ponovno aktivirala ranije nastala klizišta. Iako nadležni redovno obilaze pogođene lokacije, građani su kivni jer smatraju da grad nije na vreme preduzeo mere tamo gde je to moguće, da ne dođe do ponovnog klizanja tla!

Sneg koji je padao prošlog dana žiteljima naselja na kliznim područjima zadao je nove muke! Meštani Ramadanske ulice u Staroj Višnjici su nemoćni i sa nevericom gledali u svoja dvorišta koja im svakog dana uzmiču pred očima! Zbog klizišta juče su ostali i bez struje, koja im je isključena jer su kablovi počeli da zatežu.

Ramadan i dalje klizi

- Iako nadležni upozoravaju da su za klizišta odgovorni i građani koji su bespravno gradili svoje domove, to nije slučaj sa našom kućom! Kada smo je gradili 1973. godine, i dograđivali 12 godina kasnije, pribavili smo sve potrebne dozvole. Zato sada očekujemo pomoć od grada - žali se Pressu Dragan Đorđević iz Ramadanske 21, kome je klizište "poguralo" veći deo dvorišta ka Dunavu, a preti da sruši i garažu.

Međutim, kako je pravilo struke da se klizište ne dira dok "radi", žitelji Stare Višnjice eventualno rešenje mogu očekivati tek kada se brdo Ramadan "smiri".

- Tada bi trebalo uraditi projekat sanacije klizišta i ukoliko je ona moguća, potrebno je putem javnog tendera angažovati preduzeće koje bi sanaciju izvelo - objašnjavaju za Press u jednom od najvećih preduzeća u Beogradu koje se bavi sanacijom klizišta.

Ko će se latiti posla i džepa - još niko ne saopštava. Sudeći prema "angažovanju" preduzeća "Geosonda konsolidacija" i "Geosonda fundiranje", koja su među vodećim u ovoj oblasti u Srbiji, a u Beogradu su "bez posla više od godinu dana", takvi poslovi nisu prioritet grada.

Kako za Press objašnjava profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragutin Jevremović, ne mogu se sva klizišta sanirati.

- S obzirom na to da ima različitih klizišta, različiti su i uzroci njihovog nastanka. Neka se mogu sanirati, neka ne - navodi on.

Kako je grad krajem 2007. godine u saradnji sa stručnjacima Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu izradio katastar klizišta u gradu, na osnovu njega je moguće napraviti plan sanacije klizišta.

- Sredstva za izradu ove dokumentacije izdvojila je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju. Katastar klizišta predstavlja studiju o klizištima sa informacionim sistemom i bazom podataka o klizištima koja omogućava jednostavan i efikasan pristup podacima o klizištima, kao i praćenje i ažuriranje podataka. Katastar klizišta ne predstavlja i tehničku dokumentaciju za sanaciju klizišta - objašnjavaju u kabinetu gradskog arhitekte Dejana Vasovića.

Prema informacijama iz tog katastra, na području Beograda utvrđeno je 1.150 klizišta, od toga su 602 aktivna.

- Među aktivnim, kod 342 klizišta proces je trenutno akutan, dok se 260 klizišta vode kao privremeno umirena. Na širem području grada, kao što su desna obala Dunava i Save, zastupljena su vrlo česta i opasna klizišta koja spadaju i među najveća u Evropi. Kako su posebno izražena na potezu Umka - Ostružnica i na potezu od Karaburme do Ritopeka, ova područja su nepovoljna za izgradnju i na ovim klizištima ne sme se graditi - navode u tom kabinetu.

Nije zaštićen ni centar

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragutin Jevremović navodi za Press da su u prestonici najveća klizišta na desnoj obali Dunava i Save, u Ritopeku, Grockoj, na Karaburmi, Miljakovcu, kao i u Višnjičkoj banji, Mirijevu, Sopotu i Resniku.

- Od klizišta nije zaštićen ni centar grada, ali problemi u tom delu nisu toliko izraženi. Ima ih i na Zelenom vencu. Klizište na Čukarici "Duboko jasno" je jedno od najvećih. Stradaju i putevi, kao saobraćajnica Beograd - Obrenovac. Geološka građa zemlje u gradu je takva da je pogodna za njihov nastanak. Uz to, problem je neplanska gradnja, kojom je dodatno opterećeno tle - objašnjava profesor Jevremović.

On ukazuje da se najveći broj klizišta aktivira u proleće zbog otapanje snega ili u jesen nakon obilnih padavina.

Jedini preživeli platan u bulevaru Kralja Aleksandra, na potezu od Vukovog spomenika do Cvetka, dobio je svog "drvenog advokata".

Vladimir Živanović već šest dana dolazi sa Voždovca u pet ujutro, i do sedam uveče stoji pored ovog drveta i prikuplja potpise sugrađana koji ga podržavaju u nameri da sačuva ovo stablo od seče.

- Studija je pokazala da ovaj platan može da se izleči, i predao sam peticiju Skupštini grada sa oko 2.260 potpisa građana da "Zelenilo Beograd" poštedi barem ovo jedno drvo. Živim na Voždovcu i nije mi namera da se borim za hladovinu u mom komšiluku, nego protestujem iz principa, zbog zaštite jednog živog bića - priča Živanović za Press.

Ovaj 25-godišnji student kineskog jezika sa Filološkom fakulteta dodaje da radnici "Zelenila Beograd" do sada nisu ni pokušavali da poseku ovo drvo, ali i da nema nameru da ih fizički sprečava u tome ako budu došli sa motornim testerama.

Prema njegovim rečima, velika većina "bulevaraca" ga podržava, tapšu ga po ramenu u prolazu i nude mu hranu i piće dok "dežura" pored drveta.

 

Kuće koje se nalaze u zoni aerodroma neće moći da se legalizuju, dok u centralnom području naselja građani moraju da sačekaju da se donesu posebni propisi

Žitelji beogradskog naselja Ledine imaće mnogo muke oko legalizacije svojih kuća, jer se čak dva dela naselja nalaze na spornom zemljištu. Deo naselja se nalazi u zoni aerodroma, a centralno područje Ledina nije moguće legalizovati dok se ne donesu posebni propisi.

 Kako kažu u Urbanističkom zavodu Beograda, objekti koji se nalaze u zoni aerodroma neće moći da budu legalizovani.

Zaštitna zona

- Kompleks aerodroma definisan je Detaljnim urbanističkim planom aerodroma Beograd i ne obuhvata naselje Ledine. Međutim, zaštitna zona aerodroma definisana prema uslovima Direktorata civilnog vazduhoplovstva sa stanovišta bezbednosti odvijanja vazdušnog saobraćaja i zaštite ljudi i imovine na području Aerodroma "Nikola Tesla" obuhvata i deo naselja Ledine i definisana je Generalnim planom Beograda 2021 - navela je tehnička direktorka zavoda Maja Joković-Potkonjak.

Prema njenim rečima, uslovima Direktorata, zbog pouzdanog rada uređaja, sistema i opreme Kontrole letenja, ne dozvoljava se bilo kakvo podizanje objekata niti legalizacija bespravno podignutih.

- Zemljište u ovoj zoni može se koristiti isključivo u poljoprivredne svrhe - istakla je Joković-Potkonjak.

Takođe, sve zgrade koje se nalaze u centru naselja Ledine neće moći da budu legalizovane sve dok se ne donesu posebni propisi. Žitelji Ledina koji žive u delu naselja oivičenim ulicama Srbobranskom, Surčinskom, Golubačkom i Tamiškom moraće da sačekaju da se završi postupak legalizacije kako bi saznali da li će dobiti građevinske dozvole.

To praktično znači da će njihovi zahtevi za legalizaciju biti obustavljeni sve dok se detaljno ne reguliše status zemljišta na kojem su im kuće.

 Prema rečima nadležnih u Sekretarijatu za poslove legalizacije, taj deo Ledina definisan je kao "zona u kojoj će se namena zemljišta odrediti nakon uklađivanja sa posebnim propisima". Sekretar tog sekretarijata Predrag Vučić rekao je za Press da zasad kuće u spornom delu Ledina neće biti srušene.

Bez odbijanja zahteva

- Sugrađani koji tamo imaju kuće a podneli su zahteve za legalizaciju neće biti odbijeni, niti će im biti srušene kuće. Postupak za legalizaciju će samo biti prekinut dok grad ne odluči šta će da uradi - objasnio je Vučić.

Inače, pored kuća i stambenih zgrada, u blizini se nalazi i Osnovna škola "Vlada Obradović Kameni". Zanimljivo je da, prema urbanističkim planovima, svi objekti između Srbobranske ulice i Bežanijske kose, kao i između Tamiške ulice i kraja naselja ka Surčinu mogu biti legalizovani. Prema ranijim najavama uprave grada, za ovo naselje će se naći način da se reši problem, ali tek nakon započetog procesa legalizacije.

Rešenje mora da se nađe i za lošu struju, jer kako kažu u "Elektrodistribuciji Beograd", trenutno ne postoje parcele na kojima bi mogla da se izgradi trafo-stanica.

Troicki savladao Džona Iznera sa 3:1 i doneo Srbiji prvi, možda i presudni poen u Dejvis kup meču protiv SAD. Posle tri i po sata borbe naš as dobio rat nerava protiv Amerikanca

Drugi reket Srbije Viktor Troicki doneo je prvi poen našoj Dejvis kup reprezentaciji u susretu protiv SAD. On je nakon velike borbe od tri i po sata u „Beogradskoj areni" savladao odličnog Džona Iznera sa 3:1, po setovima 7:6 (4), 6:7 (5), 7:5, 6.4. Bio je to izuzetno naporan, iscrpljujuć meč koji je izvukao najbolje iz oba igrača.

Na početku meča dominirao je gostujući igrač, 206 cm visoki i 111 kg teški Izner. I pored toga što je kontrolisao igru nije uspevao da inicijativu pretoči u vođstvo zahvaljujući i velikoj požrtvovanosti našeg tenisera koji je strpljivošću uspevao da nadoknadi sve do osmog gema. I pored dobre prilike, Amerikanac nije uspeo brejk da pretoči u vođstvo u setovima pošto mu je drugi reket Srbije odmah uzvratio istom merom. Osokoljen, Vića je odlično ušao u taj brejk uspevši u par navrata da ukroti žestoke serve protivnika što je bilo dovoljno da prvi set završi u svoju korist i na veliko zadovoljstvo zaista neočekivano malog broja navijača.

U drugom setu se dogodila upravo suprotna situaciju u odnosu na prvi. Naime, naš as je držao konce meča u rukama, ali nije uspevao da ih poveže. Na kraju je sve opet rešeno u taj brejku koji je pripao Amerikancu. Kod poslednjeg poena pomogla mu je malo i neravnina na podlozi koja je prevarila Troickog.

I pored toga bilo je jasno da Izner polako gubi bitku živaca. Sa druge strane Vića je delovao sve koncentrisanije, i naravno sve konkretnije. U trećem setu, broj gledalaca u „Areni", koji se iz minuta u minut povećavao, počeo je da nosi našeg asa ka trijumfu. A, on je odgovarao sve boljom igrom. Taj treći set, posle nekoliko obrta, pripao je, više nego zasluženo, drugom reketu Srbije.

Svestan da je slomio protivnika, Viktor je krenuo veoma agresivno u četvrti deo meča odmah oduzevši servis gem već dosta nervoznom i indisponiranom Amerikancu. Ubitačni servis gorostasnog Ajznera tek s vremena na vreme bi zablistao, ali nedovoljno da napravi veću štetu nadahnutom Dorćolcu, koji je doneo prvi bod našoj reprezentaciji, prvi stepenik ka trijumfu i četvrfinalu ovog prestižnog takmičenja.

- Ovo je sigurno bio najvažniji meč koji sam igrao u Dejvis kupu do sada, veoma naporan, protiv izuzetno nezgodnog protivnika, zbog čega mi je pobeda još draža. Imao sam malu tremu na početku meča, dosta sam grešio, ali mi je osvajanje prvog seta podiglo samopouzdanje i posle je bilo malo lakše igrati pred ovom veličanstvenom publikom. Nadam se da ćemo pobediti Amerikance i da ćemo se plasirati u narednu fazu - rekao je posle meča Troicki.   

Košarkaši Crvene zvezde posle pet uzastopnih poraza u svim takmičenjima nadaju se da će večeras savladati Helios u 23. kolu NLB lige i ostati u trci za sedmo mesto koje vodi u kvalifikacije za Evrokup.

Crveno-beli su trenutno na devetoj poziciji sa dve pobede manje od glavnih konkurenata Zadra i Cedevite.

Centar Zvezde Oliver Stević optimista je pred večerašnji meč sa pretposlednjom ekipom u regionalnom takmičenju, ali upozorava da ne sme biti opuštanja.

- U ovakvim mečevima ne bi trebalo bežati od uloge favorita, ali ono što je najbitnje jeste da se vratimo u život. Helios nas je dosta namučio u prvom delu sezone. Oni su disciplinovana ekipa koja je dugo na okupu i to je njihov najjači adut. Međutim, mi sada u svaki meč moramo da uđemo kao da je finale jer jedino tako možemo da izađemo iz krize. Osim pobede, za nas ništa drugo nije važno - poručio je Stević.

Košarkaši Hemofarma gostuju direktnom konkurentu za plasman na fajnal-for NLB lige, ekipi Budućnosti bez jednog od ključnih igrača Stefana Markovića. Reprezentativac, organizator igre, zbog povrede nije ni otputovao u Podgoricu, dok Milan Mačvan zbog problema sa skočnim zglobom nije trenirao cele sedmice pa je pitanje koliko će moći da pomogne timu.

Vrščani će igrati i protiv tradicije pošto su u minulih 12 godina samo jednom slavili u glavnom gradu Crne Gore. Doduše, tada su plavo-beli igrali u dvorani u Kokotima, jer se „Morača" renovirala zbog potreba Evropskog prvenstva. Zanimljivo je da je i tada trener Hemofarma bio Željko Lukajić.

Košarkaši FMP-a gostuju Cedeviti sa željom da im se osvete za poraz pretrpljen u Železniku, početkom sezone (87:85). Plejmejker „pantera" Filip Čović kaže da im meč u Zagrebu više znači u psihološkom smislu pred odlučujući duel u Evročelendžu.

- Ova utakmica nam nije rezultatski bitna, koliko je psihološki. Pamtimo poraz iz Železnika i želimo da im se revanširamo. Važno nam je da u utorak dočekamo Lijež u dobrom raspoloženju, a za tako nešto nam je potrebna pobeda u Zagrebu. - kaže Čović.  

Premijer Mirko Cvetković rekao u Briselu da je „neko organizovao dobar biznis, obećavajući ljudima azil u EU, po 500 evra i smeštaj u hotelu"

Glavna tema prve posete premijera Srbije Mirka Cvetkovića novom rukovodstvu EU bilo je pitanje azila, pošto je poslednjih meseci nekoliko stotina naših državljana zatražilo politički azil kako bi se nastanilo u evropskim zemljama, najviše u Belgiji. Zbog ovog problema premijer Cvetković je razgovarao sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom, ali i sa belgijskim kolegom Ivom Letermom.

Cvetković je posle sastanka sa Barozom izjavio da su motivi građana Srbije koji u Belgiji traže azil ekonomski, a ne politički i dodao da će se povodom ovog problema primeniti posebne mere u Srbiji, kao i mere koje će preduzeti Brisel.

Akcija Srbije

Premijer je rekao i da je „neko organizovao dobar biznis", obećavajući ljudima da će svakome ko bude tražio azil biti obezbeđeno po 500 evra i smeštaj u hotelu, dok će im zahtev za azil biti rešen za oko šest meseci.

- Organizatori su izvesne turističke organizacije koje su građane organizovano, a ne individualno, prevozile u Brisel. Mi ćemo obavestiti građane da nema šanse da im azil bude odobren. Ali ćemo i razgovarati sa građanima i gradonačelnicima, posebno na jugu Srbije. Počećemo i akciju kontrole tih turističkih organizacija koje nisu iz Srbije, već iz Makedonije, ali kroz Srbiju organizuju prevoz - najavio je Cvetković.

Barozo je poručio da vizna liberalizacija predstavlja „veliki napredak", ali je neophodno da se primenjuje na legalan i ispravan način. Predsednik Evropske komisije je rekao da je EK spremna da izradi „objektivno mišljenje" o pripremljenosti Srbije za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU čim to zatraži Savet ministara evropske dvadesetsedmorice.

Premijer Srbije je posle sastanka sa belgijskim premijerom Ivom Letermom rekao da je postignut dogovor da Srbija i Belgija učine sve da se proces povratka azilanata iz te zemlje obavi u što kraćem roku i da se preduzmu sve zakonske mogućnosti da se taj problem više ne ponavlja. Dvojica premijera su se složili da Srbija nije zemlja u kojoj se krše ljudska prava i da zbog toga zahtevi za azil ne mogu da budu rešeni pozitivno.

Azilanti i u Švedskoj

Posle Belgije, juče je i Švedska upozorila da od ukidanja viza u decembru 2009. sve više građana Srbije sa novim biometrijskim pasošima traži politički azil u toj zemlji. Švedski ambasador u Beogradu Krister Bringeus kaže da je samo u februaru primljeno 300 takvih zahteva, ali da će svi podnosioci zahteva biti deportovani u Srbiju.

Predsednik Boris Tadić poručio je u Ptuju da je preduslov za učestvovanje Srbije na regionalnom forumu u Kranju 20. marta da Kosovo bude predstavljeno u formi definisanoj Rezolucijom 1244 SB UN, kao „Kosovo - Unmik" i da u delegaciji bude i predstavnik Unmika.

Tadić je posle sastanka sa premijerom Slovenije Borutom Pahorom i premijerkom Hrvatske Jadrankom Kosor konstatovao da je članstvo u EU zajednički interes država regiona. Njih troje su se dogovorili da uspostave „trajnu ličnu trilateralu" kako bi se na najefikasniji način rešavala pitanja od zajedničkog značaja. Naredni sastanci biće upriličeni u Zagrebu i Beogradu. Zvaničnici tri države, su se prošetali centralnim ulicama Ptuja, a druženje su završili večerom u restoranu „Ribič".

Žarku Obradoviću baš je krenulo u životu otkako je postao ministar prosvete. Obradović koji je nedavno za 467.926 evra kupio stan od 217 kvadrata u centru Beograda, prošle godine je pazario i novu „škodu oktaviju", otkriva Press!

Najnovija otkrića o imovini ministra prosvete vrlo su zanimljiva ako se zna da je on tokom kampanje na izborima za gradonačelnika Beograda 2008. godine u više navrata govorio da „živi skromno", samo od plate na fakultetu. Takođe, indikativno je i to što je Obradović godinama odbijao da, poput drugih političara, javno saopšti svoju imovinsku kartu. Zašto? Šta to krije ministar prosvete? Odakle mu pare za kupovinu novog stana i automobila? To su pitanja na koja juče on nije hteo da odgovori.

„Skroman keš"

Ministra smo juče još jednom pitali odakle mu stotine hiljada evra. Pitali smo kako je i koliko je platio „škodu", da li je novi auto kupio na kredit, lizing ili možda u kešu? Takođe, interesovalo nas je i kako je i u kom roku stekao 107.373 evra, koliko je u kešu platio za stan. Konačno, pitali smo ministra prosvete kolika su njegova mesečna primanja kada može toliko da se zadužuje. I da li je, po njegovom mišljenju, sukob interesa to što kao ministar prosvete prima platu na privatnom univerzitetu, koji za njegovog mandata doživljava pravu ekspanziju.

Na ova pitanja Obradović nam je, umesto odgovora, poslao mejl sledeće sadržine:

„Sve podatke o pokretnoj i nepokretnoj imovini koju posedujemo supruga i ja prijavio sam u proceduri i na način predviđen zakonom 28. januara ove godine. Informacije o radu Ministarstva prosvete i mene kao ministra možete dobiti preko Ministarstva prosvete... i preko advokata Aleksandra Đorđevića i Zore Dobričanin Nikodinović...

S poštovanjem,

prof. dr Žarko Obradović".

Press, međutim, ni od Obradovićevih advokata juče nije mogao da dobije tražene odgovore. Na telefon advokata Aleksandra Đorđevića javila se njegova saradnica koja nam je kazala da je Đorđević „u zatvoru".

- Da, da, u zatvoru je! Znate, on je advokat, u poseti je klijentu i trenutno ne može da vam se javi... - rekla je saradnica i uzela telefone Pressa, ali nam se do zaključenja ovog izdanja, niko nije javio.

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović prvo je posumnjala da se novinar Pressa predstavlja lažno, pa je zahtevala da joj se javi kolega s kojim je ranije bila u kontaktu i potvrdi joj identitet?! Kada smo joj ispunili i tu želju, počela je da nas uči našem poslu:

- Molim vas, da li su te informacije koje tražite u interesu građana Srbije?! Moram da prikupim podatke, da vidim šta su lična pitanja, na šta mora kao javni funkcioner da odgovori. Pošaljite pitanja, odgovoriću u dogledno vreme...

Podsetimo, Obradović je u ponedeljak potvrdio pisanje Pressa da je sa suprugom kupio stan od 217,64 kvadrata u ulici Prote Mateje na Vračaru, koji su platili čitavih 467.926 evra. Ministar je tada rekao da je novac obezbedio na tri načina - prodajom stana od 109 kvadrata na Senjaku došli su do 211.653 evra, supruga je uzela kredit od 148.900 evra, a preostalih 107.373 evra platili su u gotovini, koju su, opet, obezbedili iz ušteđevine i pozajmice.

Ko'lka ti je plata?!

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Leonardo Erdelji najavljuje da će sindikat od poverenika za informacije Rodoljuba Šabića na osnovu Zakona o dostupnosti informacija zvanično zatražiti podatak kolika je plata ministra prosvete Žarka Obardovića.

- Možeš misliti, odrekao se Obradović ministarske plate zbog primanja na „Megatrendu"?! E, pošto neće da kaže, sindikat će od Šabića da traži podatak kolika je to njegova plata. Ma, ne bi me iznenadilo da uskoro kupi avion! Odakle mu više pare, ljudi? Aman, zaman... - ogorčen je Erdelji.