Besplatna Zabava

Archive for March 6th, 2010

Poslednjih godina u Srbiji gostuju najveće muzičke zvezde, a festival „Egzit" uvršten je u svetskim medijima kao jedan od najznačajnijih događaja godine

U Srbiji nikada nije bilo više koncerata svetskih muzičkih zvezda nego što je to danas. I dok nam je pre 15 godina bilo na nivou naučne fantastike da neka muzička atrakcija dođe u Srbiju, sada fizički, a ni finansijski ne možemo da postignemo da vidimo sve koncerte. Samo u junu publika će moći da čuje uživo Eltona Džona, Erika Kleptona, Bob Dilana, „Gans end rouzis", što je pre nekoliko godina bilo nezamislivo.

Takođe, niko nije verovao da će Srbiju na svoju koncertnu mapu upisati „Rolingstonsi" i tako ispuniti obećanje koju su DOS-ove vlasti dale 5. oktobra. Pored njih, u našoj zemlji nastupili su i „Pepersi", kraljica popa Madona, „Metalika", „AC/DC", „Ajron mejden", Ališa Kiz, Rijana, reper Fifti Sent, „Mjuz" i mnogi drugi. Toliko koncerata i velikih imena u poslednjih nekoliko godina nije bilo ni u vreme bivše Jugoslavije. Sagor Mešković, koji je učestvovao u organizaciji nekoliko velikih muzičkih događaja i koncerata, poput Madoninog i „Egzita", kaže da broj koncertnih dešavanja u Srbiji kontinuirano raste od 2005. godine zbog ponude i potražnje, principa na kojima funkcioniše i muzička industrija.

- Beograd i Srbija nalaze se na listi najznačajnijih metropola kada je reč o muzičkim dešavanjima jer agenti muzičke industrije i koncertnih agencija sarađuju sa sve boljim koncertnim promoterima u Srbiji, a dolasku poznatih imena u našu zemlju doprinosi i velika poseta publike. Kada neki izvođač razmišlja da li da na turneji poseti i Srbiju, više nas ne posmatra kao egzotično, opasno i nepredvidivo mesto. Srbija spada među top pet evropskih gradova po koncertnoj ponudi, a može da parira Londonu kada je reč o interesovanju publike, koja je oduvek bila muzički edukovana i naviknuta na visok kvalitet - kaže Mešković.

Za razliku od Zapada, gde organizatori koncerata mogu mnogo da zarade, u Srbiji kod organizatora postoji veliki strah od u ulaganja u „rizične" koncerte za koje se ne može sa sigurnošću tvrditi da će se isplatiti. Uglavnom se razmišlja o računici koja glasi „samo da budemo na nuli". Upravo zbog straha od velikih gubitaka, neke od najvećih svetskih zvezda još neko vreme ipak neće posetiti Srbiju.

- Kod nas su ulaznice za koncerte jeftine i kada bi njihova cena bila kao u drugim zemljama, pitanje je da li bi se koncerti prodali. Primera radi, najjeftinija ulaznica za Madonin koncert u Pragu koštala je 100 evra i bilo je oko 80.000 ljudi, a u Srbiji je bila 30 evra i prodato je oko 40.000 ulaznica. Takođe, cena piva na koncertu u Britaniji je oko sedam funti, što je 1.000 dinara, a karte za trodnevne muzičke festivale su oko 300 evra, što je daleko više nego kod nas. Dovođenje velikih zvezda u Srbiju je vrlo rizično jer ne znamo da li bi se isplatilo. Organizatori koncerata su srećni samo da nisu na gubitku - objašnjava Mešković.

U ovom momentu najveće i najskuplje svetske zvezde, za koje su male šanse da skoknu do nas, jesu Bijonse Nouls, Lejdi Gaga i Rijana, koja je jedina imala koncert u „Areni" 2007. godine, kada još nije bila tako velika zvezda kao što je sada.

Jedan od bendova čiji bi nastup naša publika volela najviše da vidi, a koji još nije posetio Srbiju je U2. Oni su u Hrvatskoj već imali koncert prošle godine, pa je pitanje zašto su zaobišli našu zemlju?

- Kod naše publike je veliki žal što U2 još nije imao koncert u Srbiji. Mislim da je reč o veštački kreiranoj priči da je njihov frontmen Bono politički angažovan protiv Srbije - kaže Mešković.

Među izvođačima koji se nalaze na listi najvećih želja domaće publike su pevačice Šade i Erika Badu, ali i grupa „Dipeš mod", čiji je koncert, zbog bolesti pevača, otkazan prošle godine.

Kada je Vanesa Paradi, supruga zgodnog glumca Džonija Depa, saznala da će njen muž i Anđelina Džoli snimati strastvenu ljubavnu scenu, poručila mu je da nađe novi posao

Vanesa je svesna šta se događalo za vreme snimanja filma „Gospodin i gospođa Smit", tokom kojeg je Džolijeva preotela Breda Pita od glumice i zvezde serije „Prijatelji" Dženifer Aniston.

Vanesi Paradi nije nimalo lako otkako mediji sve češće spominju kako Anđelina bezobrazno zavodi Džonija Depa, a nakon čitanja scenarija i snimanja, vodi s glumcem duge razgovore uz čašu crnog vina i šalje mu lepršave mejlove. Očigledno uživaju u međusobnom druženju, a u utorak su umirali od smeha na setu u „Palaco Pisani Moreti" u Veneciji. Istovremeno, Depova supruga je odlučila da preduzme sve kako ne bi ostala slomljenog srca, kao što je to zadesilo Dženifer Aniston. Predložila je svom suprugu da promeni posao.

Hoće li dvanaestogodišnja veza i dvoje dece biti dovoljna protivteža prelepoj Anđelini, videćemo uskoro. Po svemu sudeći, Dep neće biti u mogućnosti da otkaže snimanje trilera, koje je započelo prošlog meseca, iako se već razmišlja da ga, u slučaju da odustane od daljeg snimanja, zamene Bred Pit ili Leonardo di Kaprio. Dep u filmu glumi turistu koga zavodi zgodni agent Interpola, koga tumači Anđelina Džoli. Džolijeva u filmu ima nameru da sakrije svoje grehe iz prošlosti.

Dep, Džoli, „Soni pikčers", pa čak ni producent Grejem King nisu želeli da komentarišu ponašanje i reči Vanese Paradi, navodi „Njujork post".

Moji bivši saigrači nisu zaslužili uvrede i zvižduke sa tribina. Potrebna im je jedna pobeda da se vrate u život. Teško je biti motivisan kad je situacija u klubu loša, ali verujem da će Lučić uspeti da sredi situaciju

Doskorašnji kapiten KK "Crvena zvezda" Tadija Dragićević oduševljen je životom Rimu i poručuje da se odlično snašao u novom klubu Lotomatici. Dragićević dodaje da prati situaciju u bivšem klubu i da mu je teško zbog poraza, ali i zvižduka i uvreda koje doživljavaju košarkaši crveno-belih.

U intervju za Press odlični krilni centar otkriva zašto bi voleo da je ostao u Zvezdi i kakvu euforiju na ulicama Rima izaziva pojavljivanje fudbaler Totija.

Kakvi su vam utisci posle prvih mesec dana u Lotomatici?

- Odlični, fenomenalno sam se snašao. Rim je prelep grad sa odličnom arhitekturom, prelepim kaldrmisanim ulicama i restoranima. Na sreću, ja živim u samom centru grada, tako da mi je sve blizu i ne gubim vreme vozeći se kolima jer su gužve neverovatne. Svakog ponedeljka imamo slobodan dan, pa tada stižem i da obiđem neke znamenitosti, mada je i tamo gužva jer ima mnogo turista iz celog sveta.

Kako ste zadovoljni statusom u timu, s obzirom na to da ste novajlija?

- Generalno sam oduševljen. Zadovoljan sam statusom u timu, trener je odličan, forsira srpski stil rada, jer je bio dugo pomoćnik Bogdanu Tanjeviću. Igram između 25 i 30 minuta. Igrači su me super prihvatili, ovde vlada pravi profesionalizam, na treninzima radimo naporno i verujem da ćemo napraviti dobre rezultate.

Nedavno je odigran revijalni meč između fudbalera i košarkaša Rome, na kome je igrao i Toti. Da li ste ga možda upoznali?

- Nisam igrao na tom meču, ali su mi saigrači pričali da je nastala histerija kada je Toti došao. On je ovde poput božanstva. Nedavno sam bio na „Olimpiku", na meču Roma - Katanija, i tu atmosferu treba doživeti. Toti je sedeo deset metara od mene u loži okružen mnoštvom ljudi i fanova. Nijedan košarkaš ne može da doživi takvu popularnost.

Koliko pratite situaciju u Zvezdi, koja ponovo posrće?

- Pratim svakodnevno. Drago mi je da je došao Lale Lučić jer je iskusan čovek i možda bi mogao da promeni neke stvari u klubu. Mogu da kažem da mi je pomalo krivo što nisam ostao do njegovog dolaska. Vidim da je ekipa zapala u krizu rezultata, ali izvući će se verujem u to. Mislim da mogu da pobede Gran Kanariju i tako izbore plasman u četvrtfinale Kupa Evrope.

Posle nekoliko poraza, a pogotovo dva poslednja u „Pioniru" od Turk Telekoma i Nimburka, tvoji bivši saigrači trpe vređanja navijača? Kako to komentarišeš?

- Čujem se često sa njima i veoma mi je žao što to doživljavaju, jer mislim da nisu zaslužili. Nije im uopšte leko jer je situacija u klubu takva da je teško biti motivisan i igrati rasterećeno. Trebalo bi da im pruže podršku isto kao i na mečevima kada su dobijali sa 30 razlike. Njima je potrebna samo jedna dobra utakmica i pobeda da se vrate u život i izvuku sezonu.

Kad ste otišli iz Zvezde, i vaš brat blizanac Strahinja napustio je klub. Gde je on sada?

- I on je ovde u Rimu, za sada samo trenira sa ekipom, jer nema drugih klubova osim Lotomatike u prvoj ligi. Sve ostale ekipe su dva ili tri ranga niže, što nije neki poseban nivo. Biće ovde do leta, a posle će pokušati da pronađe neki angažman.

Golman „orlova" pukim slučajem izbegao tragediju kada je na njega naleteo auto posle meča Srbija - Alžir. Povukao me je kao usisivač. Da mi je stopalo za broj veće, otkinuo bi mi nogu, na sreću uspeo sam da je izvučem, kaže Stojković

Golman fudbalske reprezentacije Srbije Vladimir Stojković izbegao je pravu tragediju u Alžiru, pošto ga je posle utakmice pokosio automobil! Na svu sreću, prvi čuvar mreže našeg nacionalnog tima prošao je praktično bez ogrebotine, iako priznaje da je u prvi mah pomislio da mu je stradala leva noga.

Najbolji srpski golman objasnio je za Press šta se tačno dogodilo ispred stadiona „Peti jul" u Alžiru, pošto su prve informacije glasile da mu je sanitetsko vozilo „samo" prešlo preko stopala.

- Dobro sam. Srećom, nije mi ništa! Mada, kako je moglo da bude... Nije mi automobil prešao preko stopala, nego me je pokupio! Išao sam peške od svlačionice do kombija koji je trebalo da nas preveze do aerodroma. Sreća je da sam u datom trenutku već desnom nogom zakoračio na uzvišenje pored puta, pa me je automobil udario po levoj nozi. Pokosio me je prednjim delom, pao sam na kolena i leva noga bila mi je zaglavljena ispod branika, između dva prednja točka - prisetio se Stojković drame koja je usledila posle ubedljive pobede Srbije (3:0) i njegove odlične partije.

Čuvar mreže engleskog Vigana objasnio je da ga vozač verovatno nije primetio od ogromne gužve koja je vladala oko stadiona, pošto je više od 70.000 gledalaca posmatralo duel Srbije i Alžira.

- Bila je ogromna gužva, a tamo nema nikakvog reda. Redari se ništa ne pitaju, navijače te razvlače na sve strane, za autograme, za fotografisanje, prolaze kuda god hoće... Ma, pravi haos! Vozač je verovatno mislio da je prošao tu gužvu i dao je gas, a ja nisam obraćao pažnju da je iza mene. I samo odjednom - bum!

Iako je od početka tog dana imao osećaj da će nešto neprijatno da se dogodi, Stojković priznaje da je bio u nezapamćenom šoku kada se odjednom našao ispod vozila!

- Imao sam čitavog dana osećaj da će nešto loše da se desi. Međutim, posle utakmice sam i zaboravio na sve to i žurili smo da stignemo na avion. A onda sam se odjednom našao na kolenima, auto mi je povukao nogu kao usisivač. Mislio sam da je smrskana! Stopalo mi je bilo vertikalno zaglavljeno ispod automobila, ali sam odmah nekako iskrivio nogu samo da bih se izvukao, da nešto ne pukne. Da mi je stopalo za broj veće, mislim da bi mi otkinuo nogu. Bio sam u neviđenom šoku, nisam ni znao da li me boli ili ne, ništa nisam osećao. Međutim, sutradan nije bilo ni ogrebotine, pregledi su potvrdili da je sve u redu i sada spreman čekam utakmicu protiv Liverpula. Sve se dobro završilo - podvukao je Stojković.

Policija otkrila osmočlanu grupu osumnjičenu za dva pokušaja ubistva, šverc, prodaju narkotika, eksploziva i oružja. Zbog neraščišćenih odnosa jurili Vladimira D., a izrešetali nevinog mladića na Medaku

Inspektori Uprave kriminalističke policije uhapsili su juče osmočlanu kriminalnu grupu koja se sumnjiči za dva pokušaja ubistva, šverc i prodaju narkotika, prodaju oružja i eksploziva, kao i udruživanje radi vršenja krivičnih dela. Prema operativnim saznanjima, članovi ove grupe su 26. februara u naselju Medaković pucali i ranili Vladimira Kulezića (26), a veruje se i da su 31. januara u Južnom bulevaru pucali i ranili Vladimira D. (24).

Kako Press saznaje od izvora u policiji bliskog istrazi, u akciji je uhapšeno osam članova bande, dok je jedan i dalje u bekstvu.

- U akciji Uprave kriminalističke grupe uhapšeni su Aleksandar Stanković (23), Aleksandar Milošević (20), Nikola Vušović (20), Petar Jugović (20), Božidar Saboljević (18), Stanko Nikolić (37) i dvojica maloletnika M. D. (17) i L. C. (17) - kaže Pressov sagovornik i dodaje:

- Za sada je jedino u bekstvu Milinko Brašnjaković (28), ali se očekuje da će i on ubrzo biti pronađen i uhapšen. Kao vođa klana osumnjičen je Aleksandar Stanković, za koga se pretpostavlja da je organizovao grupu koja je švercovala i prodavala drogu, oružje i eksplozivne naprave.

Policija sumnjiči članove ove grupe da su u poslednjih mesec i po dana izvršili dva pokušaja ubistva u Beogradu.

- Verujemo da su članovi grupe dva puta pokušali da likvidiraju Vladimira D., sa kojim su duže vremena u sukobu, ali su ga prvi put samo ranili, a drugi put, verujući da se on nalazi u „opelu vektra", greškom upucali vozača Vladimira Kulezića (26) - kaže Pressov sagovornik i dodaje:

- Istraga je utvrdila da su uhapšeni Aleksandar Milošević i Milinko Brašnjaković, koji je u bekstvu, 26. februara u naselju Medaković teško ranili Vladimira Kulezića. Oni su na raskrsnici ulica Vojislava Ilića i Kružni put iz „renoa safran" pucali i ranili Kulezića, koji je bio u „opelu vektra", somborskih registarskih oznaka. Oni su greškom pucali u njega, jer su verovali da se u ovom automobilu nalazi Vladimir D. (24), član suparničke grupe, sa kojim su prošle godine imali žestok obračun u restoranu „Žuta greda" - kaže Pressov sagovornik i dodaje:

- U „Žutoj gredi" je 9. aprila 2009. godine došlo do žestoke tuče u kojoj je, s jedne strane, učestvovao juče uhapšeni Aleksandar Milošević sa svojim prijateljima, a s druge Vladimir D. i njegova ekipa. Posle tuče u kojoj je Vladimiru D. flašom razbijena glava, on je otišao do svog vozila, uzeo pištolj i pucao u Aleksandra Miloševića i njegov druga E. C. (27). Milošević je tada ranjen u lice i obe noge. Upravo zbog ovoga, veruje se, Milošević je želeo da se osveti Vladimiru D.

U policiji su nam rekli da su članovi ovog ganga prvi put pokušali da ubiju Vladimira D. 31. januara 2010. godine, kada su ga teško ranili ispred zgrade u kojoj živi, u ulici Južni bulevar.

- Tada su Vladimira preko interfona pozvali da izađe da porazgovaraju, a kada je ovaj to i učinio, pucali su u njega i ranili ga u stomak - kažu sagovornik blizak istrazi i objašnjava da je tada Vladimir jedva uspeo da pobegne od napadača.

Policija otkrila osmočlanu grupu osumnjičenu za dva pokušaja ubistva, šverc, prodaju narkotika, eksploziva i oružja. Zbog neraščišćenih odnosa jurili Vladimira D., a izrešetali nevinog mladića na Medaku

Inspektori Uprave kriminalističke policije uhapsili su juče osmočlanu kriminalnu grupu koja se sumnjiči za dva pokušaja ubistva, šverc i prodaju narkotika, prodaju oružja i eksploziva, kao i udruživanje radi vršenja krivičnih dela. Prema operativnim saznanjima, članovi ove grupe su 26. februara u naselju Medaković pucali i ranili Vladimira Kulezića (26), a veruje se i da su 31. januara u Južnom bulevaru pucali i ranili Vladimira D. (24).

Kako Press saznaje od izvora u policiji bliskog istrazi, u akciji je uhapšeno osam članova bande, dok je jedan i dalje u bekstvu.

- U akciji Uprave kriminalističke grupe uhapšeni su Aleksandar Stanković (23), Aleksandar Milošević (20), Nikola Vušović (20), Petar Jugović (20), Božidar Saboljević (18), Stanko Nikolić (37) i dvojica maloletnika M. D. (17) i L. C. (17) - kaže Pressov sagovornik i dodaje:

- Za sada je jedino u bekstvu Milinko Brašnjaković (28), ali se očekuje da će i on ubrzo biti pronađen i uhapšen. Kao vođa klana osumnjičen je Aleksandar Stanković, za koga se pretpostavlja da je organizovao grupu koja je švercovala i prodavala drogu, oružje i eksplozivne naprave.

Policija sumnjiči članove ove grupe da su u poslednjih mesec i po dana izvršili dva pokušaja ubistva u Beogradu.

- Verujemo da su članovi grupe dva puta pokušali da likvidiraju Vladimira D., sa kojim su duže vremena u sukobu, ali su ga prvi put samo ranili, a drugi put, verujući da se on nalazi u „opelu vektra", greškom upucali vozača Vladimira Kulezića (26) - kaže Pressov sagovornik i dodaje:

- Istraga je utvrdila da su uhapšeni Aleksandar Milošević i Milinko Brašnjaković, koji je u bekstvu, 26. februara u naselju Medaković teško ranili Vladimira Kulezića. Oni su na raskrsnici ulica Vojislava Ilića i Kružni put iz „renoa safran" pucali i ranili Kulezića, koji je bio u „opelu vektra", somborskih registarskih oznaka. Oni su greškom pucali u njega, jer su verovali da se u ovom automobilu nalazi Vladimir D. (24), član suparničke grupe, sa kojim su prošle godine imali žestok obračun u restoranu „Žuta greda" - kaže Pressov sagovornik i dodaje:

- U „Žutoj gredi" je 9. aprila 2009. godine došlo do žestoke tuče u kojoj je, s jedne strane, učestvovao juče uhapšeni Aleksandar Milošević sa svojim prijateljima, a s druge Vladimir D. i njegova ekipa. Posle tuče u kojoj je Vladimiru D. flašom razbijena glava, on je otišao do svog vozila, uzeo pištolj i pucao u Aleksandra Miloševića i njegov druga E. C. (27). Milošević je tada ranjen u lice i obe noge. Upravo zbog ovoga, veruje se, Milošević je želeo da se osveti Vladimiru D.

U policiji su nam rekli da su članovi ovog ganga prvi put pokušali da ubiju Vladimira D. 31. januara 2010. godine, kada su ga teško ranili ispred zgrade u kojoj živi, u ulici Južni bulevar.

- Tada su Vladimira preko interfona pozvali da izađe da porazgovaraju, a kada je ovaj to i učinio, pucali su u njega i ranili ga u stomak - kažu sagovornik blizak istrazi i objašnjava da je tada Vladimir jedva uspeo da pobegne od napadača.

Jedna osoba je poginula, a sedam je povređeno u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u noći između petka i subote na putu između Sremske Kamenice i Paragova

Nesreća se dogodila jedan sat iza ponoći, kada je Nikola K. (30) iz Novog Sada izgubio kontrolu nad svojim „stojadinom", skrenuo u levu saobraćajnu traku i udario u kombi šabačkih registarskih oznaka, kojim je upravljao Nebojša T. (32) iz Gornje Vranjske.

Na licu mesta život je izgubio putnik u „zastavi" Rade Nikšić (26) iz Kljajićeva, teške telesne povrede zadobili su Novosađani Nikola K. i putnici u istom vozilu Đorđe M. (49) i Kristina M. (21), dok je Milan Š. (20) lakše povređen. S druge strane, teško su povređeni putnici u kombiju Kata J. (77) iz Vrdnika i Spomenka N. (47) iz Klenka, a Svetlana B. (61) iz Duvaništa zadobila je lake telesne povrede.

Nikola K. smešten je na intenzivnoj nezi u Kliničkom centru Vojvodine, nakon operacije zbog teških povreda koje je zadobio u nesreći, a pored njega, u novosadskoj bolnici zadržano je još troje povređenih.

- Đorđe M. ima lakše telesne povrede i primljen je na Kliniku za ortopediju i traumatologiju. Na istom odeljenju primljena je i devojka Milana Š. sa težim telesnim povredama, ali nije životno ugrožena. Teško je povređena i devojka Kristina M., ali ni njen život nije u opasnosti - rekao je načelnik Urgentnog centra Zoran Đermanov i dodao da je ona primljena na Kliniku za neurohirurgiju.

Tri teško povređene osobe upućene su na grudnu hirurgiju Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. Dežurni istražni sudija Slobodanka Gutović nije saopštila detalje o ovoj nesreći i rekla je da će njen uzrok biti poznat tek nakon završetka istrage. Saobraćaj na ovom delu puta bio je u zastoju duže od dva sata, dok nije završen uviđaj.

Za prvih godinu dana primene Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom zaplenjeno je više od 2,5 miliona evra, 56 objekata i više od 100 automobila, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen

U ovom trenutku Direkcija za upravljanje privremeno oduzetom imovinom mesečno ima priliv od oko 20.000 evra, od davanja u zakup najvećeg dela zaplenjenih nepokretnosti - kuća, stanova i lokala, koji nisu nužno potrebni državnim organima, rekao je Homen. Taj novac će svakog meseca biti usmeravan za pomoć socijalno ugroženim delovima stanovništva, odnosno, narodnim kuhinjama.

Homen je istakao da će se najveći deo novca „tek sliti kad dođe i do konkretne prodaje imovine, po odluci o trajnom oduzimanju", podsećajući da su sve nepokretnosti još u režimu privremenog oduzimanja.

Da primena zakona daje odlične rezultate ukazuje i podatak da raste i količina zaplenjenog novca koji se nalazi na računu Narodne banke Srbije i u ovom trenutku iznosi 2,5 miliona evra, napomenuo je on.

Homen je najavio da će se pravi efekti ovog zakona tek osetiti, prvim sudskim odlukama o trajnom oduzimanju imovine i nastavkom otkrivanja imovine kriminalaca, ističući da se ukupna vrednost imovine koja se nalazi pod finansijskom istragom može meriti stotinama miliona evra.

Da li višegodišnje frustracije navijača Zvezde mogu da izazovu širi društveni bunt, jer je reč o ljudima koji su godinama opstajali zbog „hleba i igara", a danas nemaju ni jedno ni drugo

Navijači Crvene zvezde proslavili su 65. rođendan u najpodređenijem položaju u odnosu na navijače Partizana od kada postoji ovo večito rivalstvo. Dok su navijači crno-belih, i pored raznih razočaranja, mogli da gledaju svoje igrače u Ligi šampiona, a iz godine u godinu ih oduševljava Dule Vujošević, svi oni koji su odrasli na mitu Crvene zvezde kao prvaka Evrope danas i ne pamte kada je ovaj klub odigrao značajniju utakmicu u Evropi, a jedina tema za razgovor im je u kom sportu je Zvezda u većem rasulu.

Zato je Press nedelje istražio da li ove višegodišnje frustracije navijača Zvezde, koji čine ubedljivo najveću socijalnu grupu u našem društvu, mogu da izazovu širi društveni bunt, jer je reč o ljudima koji su godinama opstajali zbog „hleba i igara", a danas nemaju ni jedno ni drugo.

Sport je ogledalo društva

Dragan Koković, sociolog sporta, kaže za naš list da su navijači najheterogenija grupa u društvu zato što je čine ljudi iz svih oblasti i svih slojeva društva i da, u svakom slučaju, frustracije sa tribina utiču na raspoloženje mase. Kako kaže, ljudi koji navijaju za Zvezdu su kao najbrojniji u tom smislu i najveće ogledalo društva.

- Pobune ne potiču sa tribine, ali tribina često može da bude instrument pobune. Navijače je lako instrumentalizovati. S druge strane, svaka vlast se plaši mase i iz tog razloga kontroliše navijače. Navijači su po nekom pravilu uvek okrenuti protiv onih koji ih kontrolišu. Stadioni su i izgrađeni da bi ljudi sebi davali odušak upravo tamo, a ne na ulici. Da svoje frustracije izbacuju na nekom fudbaleru, koga mogu da psuju, izduvaju se i mirni odu kući. Problem Zvezde i njenih navijača ne treba da se posmatra izvan problema urušavanja ostalih institucija. Sport je ogledalo društva i samo jedan segment državne krize - kaže Koković.

Nenad Zorić, jedan od autora dokumentarnog filma „Dosije navijači", slaže se da su navijači ostali i bez hleba i bez igara, ali dodaje da je to isto kao što je i većina ljudi u našoj zemlji ostala bez ičega. Naš sagovornik ističe da su svi današnji navijači poput klasičnih gubitnika tranzicije, ali da za razliku od klasičnih gubitnika tranzicije, koji rade u loše privatizovanoj fabrici, navijači ne znaju ni ko je vlasnik njihovog kluba, što njihove frustracije čini još težim.

- Ovakvo stanje stvari sigurno frustrira. I sportski, a i na nacionalnom nivou. Teško je reći da li to može da proizvede društveni bunt. Naši stadioni su prazni i ne liče više na stadione, a mi smo kao društvo i navikli na frustracije. Drugo, zabluda je da potencijal za narodni bunt leži u navijačima. Isto kao što je zabluda da je 5. oktobar bio narodna pobuna. Navijači, a i narod su u oba slučaja samo potreban, ali ne i dovoljan uslov - kaže Zorić.

Muka je biti navijač Zvezde

Svi naši sagovornici slažu se da je danas biti navijač Crvene zvezde jedna velika muka. Naš poznati slikar Uroš Đurić, koga je veliki zvezdaš Bogdan Tirnanić opisao kao lika koji spava u pidžami na crveno-bele štrafte, kaže da je teško velikim „ciganima" da se pomire s tim da strepe i kad Zvezda igra sa vicešampionom iz Bakua, da Mesi, Ronaldo i Kaka još dugo neće svraćati u Ljutice Bogdana i da je na svakom navijaču pojedinačno da sa tim saznanjem „pronađe svoj mir".

- Kroz promene u fudbalu mogu se precizno pratiti načini na koji se prelamaju vladajući odnosi u društvu, pa i u svetskom poretku. Plutokratija je potpuno preuzela sve strukture, uključujući i pučku zabavu, i svoje mehanizme prelila u njih. Danas je nemoguće zamisliti Notingem forest kako iznova postaje šampion Engleske, i to u sezoni u kojoj ulazi u prvu ligu, a kamoli Zvezdu kako diže najveći evropski trofej - kaže Đurić.

Slava i ime Crvene zvezde još se održavaju na velikoj pobedi protiv Olimpika iz Marseja u Bariju 1991, a Dragan Koković kaže da je ta Zvezdina titula došla u najgorem mogućem trenutku.

- Zvezda je verovatno jedini klub u istoriji koji od osvajanja Kupa šampiona nije imao nikakav benefit, pošto se to dogodilo uoči rata. Čini mi se da to nije čak ni unovčila kako treba. Zvezdu je pogodio tranzicioni period, to grabežljivo društvo - kaže Koković.

Naš čuveni komentator fudbalskih utakmica Milojko Pantić danas slobodno može da kaže da je klasičan primer navijača Crvene zvezde, pošto je i njegova profesionalan sudbina išla nadole uporedo sa urušavanjem kluba. On se slaže da je propast Zvezde i njenih navijača počeo onda kada je postala prvak Evrope. Iako je veliki navijač Zvezde, Pantić za Press kaže da je danas jedina reč koja asocira na Zvezdine navijače - jadnici.

- To su ljudi koji su ostali bez kluba i bez bilo kakvog oslonca. Zvezda je počela da propada onda kada je bila na vrhuncu, na krovu sveta. Komentarisao sam utakmicu protiv Kola Kola, Zvezda je postajala prvak sveta dok je za to vreme goreo Vukovar. Ništa posle toga nije moglo da bude normalno. Zvezda je izgorela u ratu u kom je uništena zemlja gde je Zvezda bila najveći klub - kaže Pantić.

„Najgrobarskija" vlast u istoriji

Crvena zvezda je kao najpopularniji klub u zemlji, po logici, bila i najpopularnija i među srpskim vlastodršcima, ali u današnjoj vladajućoj garnituri dominiraju deklarisani partizanovci. A za Zvezdu je najveći problem to što je mnogo više partizanovaca u vlasti, koji direktno pomažu svoj klub, bilo učešćem u upravi ili delegiranjem saradnika, pa danas u vrhu uprave Partizana sede ministar Rasim Ljajić i Branko Ružić iz SPS-a, čiji predsednik Ivica Dačić redovan posetilac na stadionu JNA.

Partizanova dominacija u vlasti počela je devedesetih, kada je tadašnji premijer Mirko Marjanović imao i „zamrznutu" funkciju predsednika kluba, a danas većina najuticajnijih političara ne krije da navija za Partizan, sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem na čelu. Milojko Pantić kaže da živimo u potpuno neprirodnim okolnostima u kojima Partizan, koji ima daleko manje navijača, drži sve, a pogotovo medije.

- Nekada je Zvezda držala sve, ali Partizan je od raspada velike Jugoslavije razvio strategiju kojom je zavladao našim društvom. Imali su štab sa pokojnim Slobodanom Novakovićem na čelu, koji je imao zadatak da zavlada medijima. Sećam se da su naši mediji još 1992. godine, dok je Zvezda još bila aktuelni prvak Evrope i sveta, pisali o tom kako je Partizan sa tadašnjom generacijom, predvođenom Mijatovićem, obarao sve rekorde po broju postignutih golova i pobeda, što je potpuna besmislica, jer ta Jugoslavija više nije postojala - kaže Pantić.

Da li višegodišnje frustracije navijača Zvezde mogu da izazovu širi društveni bunt, jer je reč o ljudima koji su godinama opstajali zbog „hleba i igara", a danas nemaju ni jedno ni drugo

Navijači Crvene zvezde proslavili su 65. rođendan u najpodređenijem položaju u odnosu na navijače Partizana od kada postoji ovo večito rivalstvo. Dok su navijači crno-belih, i pored raznih razočaranja, mogli da gledaju svoje igrače u Ligi šampiona, a iz godine u godinu ih oduševljava Dule Vujošević, svi oni koji su odrasli na mitu Crvene zvezde kao prvaka Evrope danas i ne pamte kada je ovaj klub odigrao značajniju utakmicu u Evropi, a jedina tema za razgovor im je u kom sportu je Zvezda u većem rasulu.

Zato je Press nedelje istražio da li ove višegodišnje frustracije navijača Zvezde, koji čine ubedljivo najveću socijalnu grupu u našem društvu, mogu da izazovu širi društveni bunt, jer je reč o ljudima koji su godinama opstajali zbog „hleba i igara", a danas nemaju ni jedno ni drugo.

Sport je ogledalo društva

Dragan Koković, sociolog sporta, kaže za naš list da su navijači najheterogenija grupa u društvu zato što je čine ljudi iz svih oblasti i svih slojeva društva i da, u svakom slučaju, frustracije sa tribina utiču na raspoloženje mase. Kako kaže, ljudi koji navijaju za Zvezdu su kao najbrojniji u tom smislu i najveće ogledalo društva.

- Pobune ne potiču sa tribine, ali tribina često može da bude instrument pobune. Navijače je lako instrumentalizovati. S druge strane, svaka vlast se plaši mase i iz tog razloga kontroliše navijače. Navijači su po nekom pravilu uvek okrenuti protiv onih koji ih kontrolišu. Stadioni su i izgrađeni da bi ljudi sebi davali odušak upravo tamo, a ne na ulici. Da svoje frustracije izbacuju na nekom fudbaleru, koga mogu da psuju, izduvaju se i mirni odu kući. Problem Zvezde i njenih navijača ne treba da se posmatra izvan problema urušavanja ostalih institucija. Sport je ogledalo društva i samo jedan segment državne krize - kaže Koković.

Nenad Zorić, jedan od autora dokumentarnog filma „Dosije navijači", slaže se da su navijači ostali i bez hleba i bez igara, ali dodaje da je to isto kao što je i većina ljudi u našoj zemlji ostala bez ičega. Naš sagovornik ističe da su svi današnji navijači poput klasičnih gubitnika tranzicije, ali da za razliku od klasičnih gubitnika tranzicije, koji rade u loše privatizovanoj fabrici, navijači ne znaju ni ko je vlasnik njihovog kluba, što njihove frustracije čini još težim.

- Ovakvo stanje stvari sigurno frustrira. I sportski, a i na nacionalnom nivou. Teško je reći da li to može da proizvede društveni bunt. Naši stadioni su prazni i ne liče više na stadione, a mi smo kao društvo i navikli na frustracije. Drugo, zabluda je da potencijal za narodni bunt leži u navijačima. Isto kao što je zabluda da je 5. oktobar bio narodna pobuna. Navijači, a i narod su u oba slučaja samo potreban, ali ne i dovoljan uslov - kaže Zorić.

Muka je biti navijač Zvezde

Svi naši sagovornici slažu se da je danas biti navijač Crvene zvezde jedna velika muka. Naš poznati slikar Uroš Đurić, koga je veliki zvezdaš Bogdan Tirnanić opisao kao lika koji spava u pidžami na crveno-bele štrafte, kaže da je teško velikim „ciganima" da se pomire s tim da strepe i kad Zvezda igra sa vicešampionom iz Bakua, da Mesi, Ronaldo i Kaka još dugo neće svraćati u Ljutice Bogdana i da je na svakom navijaču pojedinačno da sa tim saznanjem „pronađe svoj mir".

- Kroz promene u fudbalu mogu se precizno pratiti načini na koji se prelamaju vladajući odnosi u društvu, pa i u svetskom poretku. Plutokratija je potpuno preuzela sve strukture, uključujući i pučku zabavu, i svoje mehanizme prelila u njih. Danas je nemoguće zamisliti Notingem forest kako iznova postaje šampion Engleske, i to u sezoni u kojoj ulazi u prvu ligu, a kamoli Zvezdu kako diže najveći evropski trofej - kaže Đurić.

Slava i ime Crvene zvezde još se održavaju na velikoj pobedi protiv Olimpika iz Marseja u Bariju 1991, a Dragan Koković kaže da je ta Zvezdina titula došla u najgorem mogućem trenutku.

- Zvezda je verovatno jedini klub u istoriji koji od osvajanja Kupa šampiona nije imao nikakav benefit, pošto se to dogodilo uoči rata. Čini mi se da to nije čak ni unovčila kako treba. Zvezdu je pogodio tranzicioni period, to grabežljivo društvo - kaže Koković.

Naš čuveni komentator fudbalskih utakmica Milojko Pantić danas slobodno može da kaže da je klasičan primer navijača Crvene zvezde, pošto je i njegova profesionalan sudbina išla nadole uporedo sa urušavanjem kluba. On se slaže da je propast Zvezde i njenih navijača počeo onda kada je postala prvak Evrope. Iako je veliki navijač Zvezde, Pantić za Press kaže da je danas jedina reč koja asocira na Zvezdine navijače - jadnici.

- To su ljudi koji su ostali bez kluba i bez bilo kakvog oslonca. Zvezda je počela da propada onda kada je bila na vrhuncu, na krovu sveta. Komentarisao sam utakmicu protiv Kola Kola, Zvezda je postajala prvak sveta dok je za to vreme goreo Vukovar. Ništa posle toga nije moglo da bude normalno. Zvezda je izgorela u ratu u kom je uništena zemlja gde je Zvezda bila najveći klub - kaže Pantić.

„Najgrobarskija" vlast u istoriji

Crvena zvezda je kao najpopularniji klub u zemlji, po logici, bila i najpopularnija i među srpskim vlastodršcima, ali u današnjoj vladajućoj garnituri dominiraju deklarisani partizanovci. A za Zvezdu je najveći problem to što je mnogo više partizanovaca u vlasti, koji direktno pomažu svoj klub, bilo učešćem u upravi ili delegiranjem saradnika, pa danas u vrhu uprave Partizana sede ministar Rasim Ljajić i Branko Ružić iz SPS-a, čiji predsednik Ivica Dačić redovan posetilac na stadionu JNA.

Partizanova dominacija u vlasti počela je devedesetih, kada je tadašnji premijer Mirko Marjanović imao i „zamrznutu" funkciju predsednika kluba, a danas većina najuticajnijih političara ne krije da navija za Partizan, sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem na čelu. Milojko Pantić kaže da živimo u potpuno neprirodnim okolnostima u kojima Partizan, koji ima daleko manje navijača, drži sve, a pogotovo medije.

- Nekada je Zvezda držala sve, ali Partizan je od raspada velike Jugoslavije razvio strategiju kojom je zavladao našim društvom. Imali su štab sa pokojnim Slobodanom Novakovićem na čelu, koji je imao zadatak da zavlada medijima. Sećam se da su naši mediji još 1992. godine, dok je Zvezda još bila aktuelni prvak Evrope i sveta, pisali o tom kako je Partizan sa tadašnjom generacijom, predvođenom Mijatovićem, obarao sve rekorde po broju postignutih golova i pobeda, što je potpuna besmislica, jer ta Jugoslavija više nije postojala - kaže Pantić.