Besplatna Zabava

Archive for March 7th, 2010

Kada je 22. septembra 2004. u Americi prikazana prva epizoda serije „Lost" („Izgubljeni"), verovatno niko, pa ni sami autori, nisu verovali da će priča o čudnom i ukletom ostrvu na koje pada avion sa putnicima neverovatno isprepletenih sudbina napraviti takav uspeh

Širom sveta „Lost" je osvajao nagrade, prikazivan je u top terminima, obarao je sve rekorde gledanosti. U Srbiji, brale, to se nije desilo, jer junaci „Losta" nisu imali nikakve veze sa selom. Niti su se češljali, niti su tamo imali nekog rođaka.

U zemlji Šabana na brdovitom Balkanu postati voljeniji od Šurde mogli su samo Šojić i Radašin, pa je „Izgubljenima" preostalo da se bore za svakog tranzicionog gledaoca koji zna skoro sve padeže. Ako se ne varam, seriju je prvo otkupio Pink i smestio je u neki alkoholičarsko-švalerski termin posle ponoći, pa je armija ovdašnjih fanova morala da menja bioritam. Ne sećam se ni da li su sastavili celu prvu sezonu, tek „Izgubljeni" su u Srbiji postali izgubljeniji nego igde. Verni srpski lostovci, disciplinovani poput sektaša, krenuli su u gerilsku akciju, pa se zahvaljujući braći piratima svaka epizoda tek emitovana u Americi već sutradan gledala u Srbiji. Almin car i Aca Coa, koji su seriju prevodili u letu, postali su legende, a nedelja nam je počinjala od četvrtka...

I to je tako trajalo sve donedavno, kad je preko bare krenula da se emituje poslednja, šesta sezona. Tad su se Vlasi dosetili, pa su ljudi s našeg Foksa stegli onu stvar i bogobojažljivo krenuli u reanimaciju. I, umesto da raspale da ovo SF triler ludilo ide svakog dana, pa da i mi koji smo pred doktoratom krenemo od početka da raščivijavamo komplikovanu priču, ziheraški je izabran samo vikend... Da se ne bi zamerili gledaocima navučenim na majmunarije od skakanja po blatu, nindža ratnike, vikinge i sl. igre bez granica koje Srbi gledaju k'o pred sudnji dan. I postigli su duplo ništa... Niti su navukli stare fanove, niti će pridobiti nove, koji se teško navikavaju na vikendaško blejanje u TV. Ovim tempom seriju će prikazivati vek i po, do kad će Sojer, Džek, Kejt i kompanija već podobijati unuke. „Lost" je još jednom postao izgubljen!

Rok za prijem dokumenata za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata ističe u četvrtak! Ministar Dulić tvrdi da legalizacija nikad nije bila jednostavnija

Građani Srbije imaju još četiri dana da podnesu zahteve za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata jer rok ističe u četvrtak, 11. marta. Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić kaže za Press da vlasnici nelegalizovanih objekata ne moraju odmah da plate legalizaciju, već da je potrebno samo da se evidentiraju podnošenjem zahteva u roku.

Ministar Dulić je istakao da je veoma bitno da se građani prijave do 11. marta, kako bi ušli u postupak legalizacije.

- Legalizovanje objekata koji su izgrađeni bez dozvole neće se ponavljati. Mogu se legalizovati objekti koji su do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, 11. septembra 2009. godine, izgrađeni, rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole - rekao je Dulić. On je posebno upozorio građane na pravne probleme ukoliko ne uđu u proces legalizacije.

Rušenje bez naknade

- Građani koji izbegnu taj postupak biće suočeni sa opasnošću da plaćaju velike poreze za nelegalni objekat. Takvu nepokretnost njihova deca neće moći da nasleđuju. Taj objekat može da bude i srušen ako se nalazi na nekoj planiranoj saobraćajnici i to bez ikakve naknade - istakao je Dulić, i dodao da legalizacija nikada nije bila jednostavnija i jeftinija.

Građani koji prvi put hoće da legalizuju objekat proceduru započinju predajom zahteva za naknadno izdavanje građevinske dozvole u opštini na čijoj teritoriji se nalazi bespravno izgrađeni objekat. Vlasnik objekta treba da nabavi još i dokaz o pravu svojine ili zakupa građevinskog zemljišta, fotografiju objekta, tehnički izveštaj o stanju objekta, dokaz o uplati administrativne takse i, na kraju, dokaz da je plaćena naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.

Ukoliko dokumentacija nije kompletna, službenici će u roku od 60 dana tražiti dopunu. Ako ne postoji mogućnost legalizacije, zahtev se odbija i prosleđuje građevinskoj inspekciji, a kada su ispunjeni svi uslovi, vlasnik dobija obaveštenje o tome, i o visini nadoknade koju plaća Direkciji za građevinsko zemljište u roku od 60 dana.

U Sekretarijatu za legalizaciju grada Beograda kažu da građani koji su ranije, po starom zakonu, podneli kompletnu dokumentaciju ne moraju ponovo da podnose zahteve. Oni ističu da vlasnici nelegalnih objekata koji nisu ništa podnosili sada moraju da predaju zahteve za legalizaciju, a isto to treba da učine i oni koji su u međuvremenu nešto dograđivali.

Zahuktava se

Povodom završetka procesa legalizacije, ministar Dulić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas danas će obići gradski Sekretarijat za poslove legalizacije objekata u Beogradu.

Širom Srbije građani su u velikom broju podneli zahteve za legalizaciju.  Do sada je u Čačku podneto više od 16.000 prijava. Vlasnici stambenih zgrada i poslovnih objekata pre odobravanja popusta od resornog ministarstva, dobijali su od lokalne uprave razne pogodnosti prilikom obračuna troškova legalizacije.

Kragujevčani mogu da predaju zahteve svakog radnog dana i posle podne. Broj nelegalno podignutih objekata u ovom gradu procenjuje se na oko 15.000, a gužva u zgradi opštine uslovila je produženje radnog vremena šaltera.

U šabačkom Odeljenju za urbanizam do sada je podneto 449 zahteva po povlašćenim cenama. Puna cena legalizacije objekata je od 4.250 do 6.800 dinara po kvadratu, dok je u seoskom delu nadomak grada besplatna.

Žene u Srbiji manje zarađuju, teže dolaze do posla, a jednakost polova se ne promoviše ni u čitankama za osnovnu školu, proizlazi iz istraživanja omladinske grupe Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji

Istraživanje je pokazalo da preovlađuju muški glavni likovi, muškarci dominiraju u mnogim oblastima, a u čitankama se malo ili nimalo ne radi na uvažavanju različitih oblika porodice, uključujući na primer samohrane majke. Kada je u pitanju čitanka za sedmi razred, u njoj se, što se ljudskih likova tiče, nalazi 118 muškaraca i 45 žena, a glavnih muških likova ima 45, naspram ženskih sedam.

Što se tiče uloga po polovima, muškarci su: princ, čobanin, vidar, junak (najčešća uloga), car, ljubomorni brat, nežni suprug hranitelj, prevrtljivi sluga, kujundžija, duhovni utemeljitelj nacije, otac nacije, branitelj nacije, sultan, vlastelin, aga, otac, pesnik, zemljoradnik, hajduk, mladoženja, jatak, pop, pesnik, naučnik, slikar itd.

Uloge žene su: bogorodica i „stara majka" (česte uloge), natprirodna sila, prokleta babetina, carica, nežna i krhka supruga, hitroprelja, majka, pomiriteljka, prokleta vladarka, krčmarica, nepoverljiva vlastelinka oličenje zla, verenica, udavače...

U istraživanju je iznet primer narodne pripovetke „Nemušti jezik", u kojoj gazda, bivši čobanin, prebija svoju trudnu suprugu zbog njene radoznalosti koja njemu ugrožava život, pa umesto osude, nailazimo na neprihvatljivo blagonaklono gledanje na nasilje u porodici, navedeno je iz HO.

Prema novim pravilima, 31. marta će 8.000 firmi otići u stečaj, jer su im računi u blokadi tri godine, kaže za Press Luka Andrić, savetnik potpredsednika Vlade

Oko 8.000 firmi, zadruga i drugih privrednih subjekata u Srbiji ispunjava uslove da se 31. marta u njima automatski pokrene stečaj jer su u blokadi duže od tri godine, otkriva za Press Luka Andrić, savetnik potpredsednika Vlade Srbije Mlađana Dinkića.

Andrić, koji je i jedan od autora novog zakona o stečaju, objašnjava da među firmama koje će otići u stečaj ima i onih koje su privatizovane, koje su akcionarska društva, ali koje novi vlasnici nisu izvukli iz blokade.

Rad u sivoj zoni

- Mnogi od tih blokiranih subjekata verovatno rade paralelnim nezakonitim kanalima. Ne možete vi da poslujete duže od tri godine na tržištu, da čak u nekim slučajevima isplaćujete plate i vodite posao, a da ste tri godine u blokadi. Kako? Proizilazi da ili izigravate državu ili ostale poverioce. To jednostavno nije normalno i država sistemski mora da reši ovaj problem jer se u suprotnom lanac nelikvidnosti samo širi. Upravo tu će pomoći novi zakon o stečaju, koji je počeo da se primenjuje krajem januara ove godine - ocenjuje Andrić.

Ukupan broj pravnih lica koja su u blokadi duže od tri godine je veći, oko 10.000, ali u taj broj, osim privrednih subjekata, ulazi i još oko 2.000 drugih pravnih lica, poput udruženja, društvenih organizacija i slično, te predstoji prečišćavanje podataka sa Republičkim zavodom za statistiku kako bi se utvrdili njihov tačan broj i pravna forma.

Andrić nije mogao da precizira koliko će ljudi zbog ovakvog automatskog stečaja ostati bez posla. On je dodao da mnogi od njih ni sada nemaju posao, odnosno imaju fiktivan posao jer njihov poslodavac ostaje na tržištu iako ne plaća obaveze duže od tri godine, što nigde u svetu nije moguće.

Narodna banka Srbije će redovno obaveštavati privredne sudove o tome koja pravna lica su u blokadi duže od tri godine. Sudovi su u obavezi da po prijemu takvih obaveštenja veoma brzo pokrenu stečajni postupak i daju priliku poveriocima da se jave.

- Poverioci tada imaju mogućnost da daju predujam za troškove i tada se stečaj sprovodi po redovnoj proceduri. Ukoliko se niko ne javi, sud može da otvori i zatvori stečaj istog dana. Preduzeće se briše iz registra, prestaje da postoji, i ako ima neku imovinu, ona prelazi u vlasništvo Republike Srbije - navodi Andrić.

Odluka na poveriocima

Osim toga, kao važan element stečajnih propisa, on posebno naglašava da u redovnom stečaju dolazi do bankrota (prodaje imovine) ili reorganizacije. Da li će biti jedno ili drugo, odlučuju poverioci.

- Ako neko podnese plan reorganizacije firme i poverioci ga usvoje, onda praktično ona započinje neki novi privredni život, sa reprogramiranim dugovima, diskontovanim ili pretvorenim u kapital. Takva mogućnost je postojala i do sada, ali je u novom zakonu ubrzana procedura reorganizacije i precizirana su neka osnovna pravila - kaže Andrić.

Po novom zakonu, u 2011. rok od tri godine za pokretanje automatskog stečaja smanjiće se na dve godine, a onda u 2012. na godinu dana. To bi onda trebalo da bude stalno rešenje.

Firme koriste pad vrednosti dinara da podignu cene, izjavio je juče potpredsednik Nacionalne službe potrošača Srbije Zoran Nikolić

- Pad vrednosti dinara je odavno postao izgovor. Firme koje sto odsto materijala koriste sa srpskog tržišta ne mogu poskupljenja pravdati rastom deviznog kursa - ocenio je Nikolić. On je ukazao da će brojna najavljena poskupljenja umanjiti promet u radnjama, koji je u januaru bio manji za oko 19 odsto od proseka u 2009. godini.

- Trebalo bi preispitati opravdanost poskupljenja roba i usluga, jer među trgovcima, ali i proizvođačima, ne postoji dovoljno razvijena svest o tome da svi moraju da podele teret ekonomske krize - rekao je Nikolić i dodao:

- Obaranje cena je najvažnija konkurencija na tržištu. Na primer, cena ulja od 140 dinara oborena je na 75 dinara nakon što se na tržištu pojavilo ulje koje je jedan proizvođač nudio po znatno nižim cenama - naveo je on.

Predsednik Udruženja korporativnih direktora Toplica Spasojević izjavio je da privreda mora što pre da se reformiše, modernizuje i osposobi za izvoz, a za to su joj potrebni stabilni uslovi poslovanja i stabilan kurs domaće valute, kao i smanjenje zavisnosti od kredita u evrima, u korist dinara.

- Ono što bi privreda volela da ima to su uslovi kakve ima i region, jer nama su najveći konkurenti oni koji dolaze iz našeg regiona. A oni svi imaju stabilan kurs i mi se zalažemo za tako nešto - naglasio je Spasojević.

Zvanični srednji kurs je danas 99,7354 dinara za evro, što je najmanja vrednost dinara od uvođenja evropske monete, objavila je NBS.

Odbegli narko-bos Darko Šarić poseduje snimke svih ljudi koji su ga posećivali u vilama na Tatarskom brdu. Među njima su brojne poznate ličnosti, a ima i političara, ljudi iz policije i pravosuđa

Odbegli narko-bos Darko Šarić snimao je sve koji su ulazili u njegove vile na Tatarskom brdu, a sve te snimke, kao kamere i prateće uređaje njegovi ljudi odneli su pre prvog upada policije u januaru ove godine, saznaje Press. Naš sagovornik iz istrage kaže da se mnoge poznate ličnosti koje su posećivale Šarića „sada preznojavaju" i da klan verovatno poseduje mnogo materijala pomoću koga sada može da ucenjuje i kompromituje razne ljude, pa i neke poznate političare.

Komandna soba, iz koje su Šarićevi ljudi imali nadzor nad svim objektima, nalazila se u vili u Ivana Franka 10, koja je bila namenjena posluzi i obezbeđenju. Reporteri Pressa uverili su se na licu mesta da je kompletna oprema iz komandne sobe, gde se između ostalog, nalazilo i 14 uređaja za video-nadzor, iščupana i odneta. Kamere su, inače, pokrivale više od 100 lokacija u Šarićevom kompleksu.

Materijal se čuva godinama

Sagovornik Pressa blizak istrazi kaže da postoje saznanja da Šarići poseduju snimke mnogih poznatih ljudi koji su ih posećivali i da se zbog toga „mnogi već danima tresu".

- Sigurni smo da na trakama imaju snimljene sve koji su dolazili u vilu. I to u periodu od 2008. godine kada je bilo glamurozno useljenje, na kome su pevale najveće estradne zvezde, pa sve do oktobra prošle godine. Pretpostavlja se da Šarić ima snimljene i ljude iz policije i pravosuđa koji su dolazili kod njega, zatim političare i mnoge druge javne ličnosti. To je izuzetan materijal, kojim on sada mnoge može da ucenjuje, a takođe i nama bi bio vrlo dragocen za potpuno razotkrivanje cele priče oko jednog od najvećih narko-klanova na Balkanu - priča sagovornik Pressa.

On dodaje da je razotkrivanje svih detalja veoma komplikovano, ali da postoje ljudi iz Šarićevog klana koji žele da sarađuju sa istražnim organima.

- Imamo saznanja da je ta kuća bila glavno mesto za promet novca. U nju su unošene silne pare koje bi kasnije bile dalje distribuirane. Konkretno, imamo podatke za jednu veliku dostavu novca iz jednog novosadskog kafića, kao i da je jednom prilikom iz kuće izneta ogromna suma novca - dodaje naš sagovornik.

Snimali apsolutno sve

Bivši načelnik beogradske kriminalističke policije Marko Nicović uveren je da su Šarići snimali sve što se događalo na Tatarskom brdu.

- To je mafijaški kod ponašanja. Tako se ponašaju i vođe drugih mafija u svetu. Verujem da su Šarići snimili sve političare, biznismene, policajce i sudije koji su bili kod njih i da sada mogu da ih kompromituju. Imaju i video-snimke i fono-zapise svega što se događalo. Kriminalci tog ranga, koji imaju toliko para, sigurno to rade, kako bi obezbedili. Tako su radili i „zemunci", ali su sve te kasete iz Šilerove volšebno nestale. Nema dileme, snimci postoje i kod Šarića, samo je pitanje da li su i dalje kod njih ili ih je uzeo neko iz države - kaže Nicović.

Profesor Fakulteta bezbednosti Goran Mandić dodaje da je, sudeći po onome što je snimljeno i objavljeno u medijima, Šarić imao čitav kontrolni centar za video i audio nadzor.

- Ne znamo koje vrste i kapaciteta su bile te kamere, ali imajući u vidu sve okolnosti, mislim da je to centar iz koga je moglo da se nadgleda šta je sve rađeno u kućama i na njihovom prilazu, ali i u drugim objektima, recimo njihovim firmama. Takođe, to nadgledanje nije moralo da se vrši samo iz kontrolnog centra, već je to moguće raditi i preko interneta. Osim kamera koje su svima vidljive, takvi ljudi postavljaju i „nevidljive" kamere, naročito prilikom poslovnih sastanaka - objašnjava Mandić. On kaže da su Šarići na jednom hard-disku mogli da sačuvaju sve što se događalo od postavljanja sistema obezbeđenja.

Bivši premijer Zoran Živković već 18 dana odbija da objasni srpskoj javnosti kako je za sedam godina od skromnog državnog službenika postao milioner

Kada je 2003. postao predsednik Vlade, Živković je tvrdio da nema ništa sem državne plate, starih kola i dela porodične kuće, a danas se hvali kao vlasnik vinograda i vinarije vredne više miliona evra.

Pošto je najavljeno da će Zoran Živković večeras u emisiji „Intervju sa Jugoslavom Ćosićem" na TV B92 govoriti na temu „Da li je i ovoga puta u vinu istina", Press koristi priliku da posavetuje Ćosića koja pitanja da postavi bivšem premijeru. Napominjemo da o aferi „Vinograd" već 18 dana piše jedino Press, a da Živković uporno odbija da kaže odakle mu pare za vinograd vredan oko 1,5 miliona evra.

1. Koliko ste ukupno novca uložili u vinograd od 165.105 sadnica, koji ste zasnovali na 47 hektara u Krčedinu?

2. Izjavili ste da je vinograd koštao 60 miliona dinara. Kako, kada najbolji srpski vinari tvrde da vam je za to bilo potrebno više od milion evra?

3. Da li biste prodali vinograd za 60 miliona dinara?

4. Odakle vam pare za vinograd?

5. Fond za razvoj demantuje vaše tvrdnje da vam je dao kredit za kupovinu opreme i izgradnju objekata. Ko laže?

6. Odakle vam novac za nabavku opreme, za koju, kako vinari tvrde, treba oko 150.000 evra?

7. Kažete da ste zasadili 165.105 sadnica loze za koje ste dobili državnu subvenciju od 41.070.579 dinara. U nalazu inspekcije Ministarstva poljoprivrede navodi se da se pod „zasadom vinograda" nalazi 41,7 hektara sa 164.000 loznih kalemova. Otkud razlika od 5,3 hektara vinograda i 1.105 sadnica?

8. Da li je subvencija isplaćena i na ovaj „višak" hektara i kalemova?

9. Kako ste dobili subvenciju u novembru 2007, kada je inspekcija Ministarstva poljoprivrede utvrdila da su priloženi računi i za „vinogradske naslone" iz 2008. godine u vrednosti od sedam miliona dinara? Član 7 Uredbe o podsticanju sadnje vinove loze kaže da se moraju dostaviti „originalni računi o kupovini naslona iz 2006, odnosno 2007. godine".

10. Da li ste vi u svom zahtevu za subvenciju priložili falsifikate, ili je inspektor koji je 15. avgusta 2007. kontrolisao vaš vinograd zažmurio na činjenicu da ne posedujete sva potrebna dokumenta?

11. Kako komentarišete najavu Ministarstva poljoprivrede da bi mogli da vam zatraže da vratite sedam miliona dinara za koje niste imali račune?

12. Inspekcija Ministarstva poljoprivrede navodi da ste 173.800 vinskih kalemova iz Francuske uvezli u aprilu 2007, a prema procenama stručnjaka, ta količina sadnica koštala je više od pola miliona evra. Odakle vam, gospodine Živkoviću, toliki novac?

13. Da li ste zloupotrebili položaj premijera da biste sebi obezbedili privilegovan položaj u vinarskom biznisu?

14. Da li je vinske kalemove umesto vas možda platio neko drugi, ne bi li vam tako vratio neku pređašnju uslugu?!

15. Kako ste, kada i gde zaradili tolike pare?

16. Sami kažete da ste za vreme svog mandata doneli uredbu na osnovu koje ste od Koštuničine vlade 2007. dobili 41 milion dinara. Da li je to, u najmanju ruku, sukob interesa?

17. Koliko tačno plaćate zakup 52,82 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Krčedinu?

18. Da li je tačno da je bila tajna licitacija, koju je opština Inđija raspisala 20.6.2007, za petogodišnji zakup tog zemljišta?

19. Da li ste se sami sa sobom nadmetali na toj licitaciji pošto su se javile samo dve firme - vaša Kuća vina „Živković" i „Agrounija", koja je 50 odsto vlasnik vaše vinarije?

20. Da li je obe firme na licitaciji zastupao direktor „Agrounije", firme koja je u vlasništvu Miodraga Kostića Koleta?

21. U kakvim ste sve poslovnim odnosima sa Kostićem?

22. Zakupili ste zemljište na pet godina. Kako ste uložili milione evra u vinograd ako postoji mogućnost da ne pobedite na novoj licitaciji?

23. Da li je tačno da ste osigurali vinograd? Na koliko novca?

24. Da li je primereno da kao bivši premijer, posle odlaska sa funkcije, koristite državne pare za podizanje sopstvenog biznisa?

25. Da li je tačno da ste vlasnik dva stana od po 160 kvadrata u elitnom delu Niša, poznatom kao Beverli Hils?

26. Da li je tačno da u ulici Stevana Prvovenčanog, u centru Niša, u četvorospratnom poslovno-stambenom objektu koristite ceo sprat? Jeste li vi vlasnik ili zakupac prostora?

27. Koliko ste platili porez na prihod građana u prethodnih 10 godina?

Infrastruktura, poljoprivreda, nove tehnologije, energetika, Kosovo i EU nalaze se u DS-ovom planu razvoja Srbije do 2020, koji je na GO najavio predsednik

Izgradnja putne infrastrukture, poljoprivreda, razvoj savremenih tehnologija, energetika, Kosovo i EU nalaze se među prioritetima Demokratske stranke, koji će uskoro biti predstavljeni kao plan razvoja Srbije do 2020, koji je na stranačkom Glavnom odboru u subotu najavio predsednik Boris Tadić. Kako saznaje Press, Tadić bi ovaj plan vrlo brzo mogao da predstavi javnosti.

Portparol DS-a Jelena Trivan kaže za Press da najrazvijenije zemlje u svetu uvek imaju strateške planove za razvoj zemlje u budućim decenijama.

- Samo zemlje koje ne žive od danas do sutra, nego imaju plan razvoja u svakoj oblasti, mogu računati na bolju budućnost. Zato će DS građanima predložiti „Plan razvoja za Srbiju 2020", u kome će biti razrađeni svi strateški pravci razvoja zemlje, i to kada je reč o infrastrukturi, prostornom planiranju, energiji, nauci, saobraćaju, obrazovanju, demografiji... Suština je da Srbija prvi put dobije strategiju koja znači da građani imaju predvidivu budućnost i dugoročni plan razvoja - objašnjava Trivanova.

Plan rade eksperti po resorima

Izvor Pressa iz vrha vladajuće koalicije kaže da su u izradu ovog projekta uključene i ostale stranke vladajuće većine.

- Demokratska stranka jeste nosilac projekta, ali su uključene i ostale partije okupljene oko DS-a u Vladi Srbije. U projektu će biti zastupljeni najvažniji segmenti razvoja društva, kao što su poljoprivreda, putna infrastruktura, tehnologija, energetika, Kosovo... Svaki od segmenata odradiće resorni eksperti, i to uglavnom aktuelni ili bivši članovi Vlade. Većina resornih projekata je već gotova. Očekuje se da bi predsednik Tadić veoma brzo mogao da izađe pred građane s tim projektom - priča jedan od najbližih Tadićevih saradnika.

Ekonomista Goran Nikolić smatra da bi u projektu DS-a na prvom mestu morala da bude reindustrijalizacija.

- Najvažnija stavka neke dugoročne strategije je reindustrijalizacija, odnosno da se nađe način da se u industriji spase što se spasti može! I to tako da se ulaže u njen razvoj. To bi dovelo do rasta izvoza, što predstavlja drugi najvažniji segment razvoja Srbije. Zatim, neophodni su nam i razvoj i uvoz naprednih tehnologija, ali i demokratizacija društva, jer Srbija mora da bude liberalno-demokratsko društvo. Uzor bi mogla da nam bude Češka. Uz Evropsku uniju, naravno, to je tih pet ključnih principa koje bih ja savetovao Tadiću - priča Nikolić.

Preispitati privatizaciju

S druge strane, član Akademije ekonomskih nauka Mlađen Kovačević savetuje Borisu Tadiću da u izradu dugoročne strategije razvoja Srbije budu uključeni nezavisni eksperti, a ne samo stranački ljudi.

- Iskustvo je pokazalo da se vrlo često neki razvojni projekti rade iz određenog političkog interesa. I to nije dobro. Prvo što bih savetovao predsedniku jeste da Srbija više mora da ulaže u mlade ljude, kako bi se smanjio odliv mozgova, zatim da prestanemo da branimo dinar i da tržištu prepustimo da ono odredi cenu deviza. Sledeća stvar je da se preispita model privatizacije, i na kraju da nađemo bolje rešenje za upliv stranih investicija u zemlju - objašnjava Kovačević.

Jučerašnje lokalne izbore u Negotinu obeležila je žestoka borba stranaka za svaki glas, koji se plaćao parama, kućnom hemijom, uljem, brašnom, farmerkama, duksevima, pa čak i šporetima, saznaje Press. Cena jednog glasa iznosila je oko podneva 10 evra, da bi tokom dana porasla i do 20

Sagovornici Pressa, meštani Negotina, koji iz razumljivih razloga ne žele da im se pominju imena, kažu da su sve stranke podmićivale birače da glasaju baš za njih.

- Šteta što izbori nisu češće, svašta smo se nadobijali prethodnih dana. Tako je sindikat jedne ustanove svojim damama delio osmomartovske pakete u kojima se, osim ženske kozmetike, „slučajno" našlo mesta i za stranački propagandni materijal. I to je deljeno u petak, u vreme izborne ćutnje, mada je 8. mart tek u ponedeljak. Čuo sam i da je DS dovezao ljude iz Beča u šest autobusa da glasaju za njih, pošto je poznato da mnogo ljudi iz ovog kraja radi u Austriji - ispričao nam je jedan od građana Negotina.

Njegova starija sugrađanka kaže da joj se javila žena i kazala da je na spisku za pomoć, uz objašnjenje šta joj sleduje, pod uslovom, naravno, da glasa za određenu stranku.

- Ja paket nisam dobila, ali su mi javili da sam na spisku. Čitav grad priča kako je ta jedna stranka tokom predizborne tišine delila pakete sa kućnom hemijom, šećerom i zejtinom. Sve pod izgovorom pomoći starijim građanima Negotina, koji su slabijeg materijalnog stanja ili koji primaju tuđu negu i pomoć. Čekam da mi se jave i ispune obećanje. Inače, skoro sve stranke koje učestvuju na izborima su obećavale ili poklanjale nešto konkretno - kaže 70-godišnja Jovanka.

Juče se Negotinom pronela i vest da se u jednom kafiću dele farmerke i duksevi, pod uslovom, naravno, da onaj ko želi poklone ima sliku mobilnim telefonom da je glasao za određenu partiju. Tokom dana, kako su izbori odmicali, razne su glasine kružile gradom. Čak i da na jednom mestu stoji spremljeno stotinu šporeta, koji treba da budu podeljeni nakon „obavljenog" posla na glasačkim mestima.

- Čuo sam priču o spremljenim šporetima. Navodno, oni koji treba da ih dobiju moraju posle izbora da donesu materijalni dokaz da su glasali upravo za stranku koja ih deli - priča nam 30-godišnji Milan, koji je bio posmatrač na jednom od biračkih mesta.

S druge strane, bilo je mnogo poklona koji stranke uopšte nisu pokušale da sakriju. Delila se masovno sportska oprema negotinskim sportskim klubovima, biblioteka u Prahovu je na poklon dobila knjige, dok je nekoliko ustanova i udruženja tokom predizborne kampanje dobilo neophodne električne uređaje.

Glavni organizatori velike krađe na SMS licitacijama bili su dvojica braće iz Beograda, koji se nalaze među 14 uhapšenih osoba

Oni i još 12 prevaranata, za koje se sumnja da su bili povezani sa bugarskim hakerima, ukrali su čak 56 automobila i četiri stana. Celu operaciju koja je trajala mesecima vodili su iz jednog stana na Novom Beogradu, saznaje Press iz izvora bliskih istrazi.

Naš sagovornik kaže da su oni u softvere za igru upadali pet minuta pred zatvaranje licitacija.

- U ovoj prevari, koja se zasad procenjuje na više od 100 miliona dinara, glavni organizatori su bili dvojica braće iz Beograda. Prevara je organizovana iz jednog stana na Novom Beogradu, blizu „Arene". Oni su upadali u sistem pet minuta pred zatvaranje licitacije i ostavljali svoju „ponudu". Cela grupa je bila odlično organizovana, što pokazuje i podatak da su koristili oko 20 kompjutera i više od stotinu kartica za mobilne telefone - priča naš izvor.

On dodaje da se upravo ispituje da li je ova grupa povezana sa hakerima iz Bugarske koji su pre izvesnog vremena na identičan način „krali" na SMS licitacijama.

Podsetimo, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala uhapsila je 14 prevaranata zbog sumnje da su protivno pravilima igre ukrali čak 56 automobila i četiri stana koji su deljeni u SMS licitacijama na RTS-u i RTV Pink! Nadležni naglašavaju da niko sa te dve televizije niti iz Državne lutrije nije učestvovao u prevarama.