Besplatna Zabava

Archive for March 8th, 2010

Grad odlučio da glavna zgrada oštećena u prošlogodišnjem požaru umesto sanacije bude kompletno reknostruisana i da je isplativije bolnicu opremiti prema savremenim standardima

Glavna zgrada Kliničko bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović", koja je oštećena u požaru prošle godine, umesto sanacije biće kompletno rekonstruisana. Prema rečima nadležnih, prvobitna odluka je promenjena jer je "isplativije bolnicu obnoviti prema savremenim standardima".  

Sekretar za zdravstvo dr Zoran Blagojević kaže za Press da zbog promene planova radovi neće biti završeni do kraja godine.

Uređenje operacionih sala

- Da smo ostali pri tome da samo saniramo posledice požara radovi bi bili gotovi u ovoj godini. Međutim, shvatili smo da nam se više isplati da, kad već radimo, kompletno rekonstruišemo zgradu. Tako da će ovaj KBC dobiti operacione sale po svim savremenim standardima - navodi dr Blagojević.

Operacione sale su do sada imale pločice na zidovima, a nakon obnove imaće zidove koji mogu da se čiste i dezinfikuju. Rekonstrukcijom će, kako je istakao sekretar, biti na vreme rešen problem, pa tako neće biti potrebe za novim radovima već nakon par godina.

Prema rečima dr Blagojevića, novac za rekonstrukciju biće izvojen iz nekoliko različitih izvora.

Izrada dokumentacije

- Deo para dobićemo kada "Dunav osiguranje" isplati svoju nadoknadu zbog požara, deo će biti izdvojen iz gradskog budžeta, a nadamo se i da ćemo određenu sumu novca dobiti od donacija. Koliko će tačno koštati radovi, znaćemo kada bude urađena kompletna planska dokumentacija - obašnjava doktor Blagojević.

Kako smo saznali u Sekretarijatu za zdravstvo, veći deo predviđenog novca za investiciona održavanja zdravstvenih ustanova u gradu biće potrošen na adaptaciju KBC-a "Dr Dragiša Mišović".

U požaru koji je izbio 24. oktobra prošle godine potpuno je uništen poslednji sprat zgrade Kliničko bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović". Bolnica je ostala bez krova, a glavna zgrada je neupotrebljiva zbog prodiranja vode u nekoliko odeljenja. U objektu koji je zahvaćen požarom nalazila su se odeljenja intenzivne nege, operacione sale, sterilizacija kao i koronarna jedinica. Posle požara van funkcije je ostala polovina ukupnih kapaciteta kliničko bolničkog centra.

U okviru humanitarne akcije za prikupljanje sredstava za projekat Sigurne kuće, Radmila Hrustanović, pomoćnik gradonačelnika učestvovala je sinoć u oslikavanju čokolade u "Delta sitiju".

U akciji su učestvovale i Danica Maksimović, Srna Lango, Milica Milša, Ana Sofrenović i Žarko Jokanović.
- Sigurne ženske kuće nisu samo za žene, već i za njihovu decu. One su privremeno stanište onih koji su pobegli kako bi spasli goli život. U ovaj posao moraju se uključiti i država i celo društvo, da bi porodicu zaštitili od svih koji je maltretiraju  - rekla je Hrustanović.
Učesnici akcije napisali su poruke podrške ženama u knjizi „Čokoholičarka". Oslikane čokolade i potpisane knjige prodavaće se na aukciji, a  sredstva će biti poklonjena za projekat Sigurne kuće.

Sekretarijat za privredu subvencionisaće privrednike u Beogradu koji žele da uvedu sertifikat kvaliteta svojih proizvoda i usluga, kako bi bili u skladu sa utvrđenim standardima na domaćem i stranom tržištu. Zamenica gradskog sekretara za privredu Stanija Višekruna objašnjava da je dobijanje ovih sertifikata potvrda da se postiže standardan kvalitet i bezbednost proizvoda i usluga.

Bez ovih sertifikata, kako je navela, naši privredni subjekti nisu u mogućnosti da izvoze svoje proizvode u zemlje gde je to zakonski regulisano.

- Za ove namene izdvojeno je 20 miliona dinara. Subvencije će se dodeljivati u iznosu do 500.000 dinara, a prijave projekata sa pratećom dokumentacijom primaće se u Sekretarijatu za privredu do 5. aprila. Ove godine izdvojeno je duplo više sredstava nego prošle i mislimo da ćemo finansirati oko 80 subjekata - priča Višekruna.

Na ovaj način bi, između ostalog, i tržište arapskih zemalja postalo pristupačno za proizvođače hrane, a izvoz na to područje je odličan poslovni potez, o čemu govore finansijski efekti kompanija koje plasiraju proizvode u islamske zemlje. Međutim, proizvođači moraju da imaju "halal" sertifikat da bi mogli da budu na tržištu arapskih zemalja. Tržište "halal" proizvoda u svetu se procenjuje na oko 550 milijardi dolara, od čega se oko 170 milijardi zarađuje samo na hrani.

Ove godine sredstva će se isplaćivati po dostavljanju sertifikata, a privredni subjekti su u obavezi da to urade do 1. novembra. Sekretarijat za privredu će finansiranjem troškova sertifikacije pomoći privrednim subjektima sa teritorije Beograda i tako im omogućiti da uhvate korak sa razvijenim svetom u pogledu ispunjavanja međunarodnih standarda. Na taj način će se povećati i njihova konkurentnost i omogućiti podizanje kvaliteta i bezbednosti naših proizvoda.

Čitavo područje Gornjeg Zemuna, kao i Pančevački rit još uvek "leže" u vodi, dok "klizišta", iako juče stabilna, još uvek prete meštanima Stare Višnjice i Zemuna!

Zbog nezapamćeno visokog nivoa podzemnih voda poplavljeno je celo područje Gornjeg Zemuna, a najugroženije je oko 150 kuća u naseljima Altina i Plavi horizonti, iz kojih su se proteklog vikenda iselili žitelji četiri domaćinstava.

U Kriznom štabu opštine Zemun kažu za Press da je kanal, koji je prokopan tokom vikenda u naselju Altina, kao i izvlačenje vode i njeno odvođenje do kanalizacije na novosadskom putu, zaustavilo rast nivoa vode koja je preplavila domaćinstva. Međutim, ispumpavanje vode ide sporo, objašnjavaju u tom štabu, jer je u pitanju velika površina. Na području te opštine "neprekidno" na ispumpavanju vode radi više od 25 pumpi.

Na levoj obali Dunava i u Pančevačkom ritu još uvek je poplavljeno oko 100 domaćinstava.

Kako je za Press naveo načelnik Štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda opštine Palilula Zoran Jovanović visok nivo podzemnih voda nastavlja da zadaje muke meštanima, a nepostojanje odvodnih kanala, kao i njihovo ranije pregrađivanje i zapušavanje, otežavaju rad pumpama koje ispumpavaju vodu iz ugroženih domova. Osim poplava, i klizišta nastavljuju da muče Beograđane. Iako je stanje na trenutno najkritičnijem klizištu u gradu - u Ramadanskoj ulici kod broja 21 u naselju Stara Višnjica, juče bilo stabilno, iz palilulaskog štaba kažu da građevinska inspekcija gotovo svakodnevno "prati" tu lokaciju, ali da "u ovom trenutku ne mogu ništa preciznije da nam kažu". Slična situacija je juče bila i na 16 kliznih područja u opštini Zemun. Stevan Tatalović iz te opštine rekao nam je da je stanje nepromenjeno i da se prati. Međutim, Pressu su se javljali žitelji Stare Višnjice čija su domaćinstva oštećena kada je "proradilo" brdo Ramadan. Oni traže da im se iz grada i opštine hitno obrate nadležni i kažu ko će da sanira posledice klizišta.

Pojedine beogradske opštine različito naplaćjuju takse prilikom predaje dokumenata za legalizaciju pa ista usluga u Paliluli košta 200 dinara, u Grockoj 520, a u Mladenovcu 920 dinara?!

Koliko tačno košta podnošenje dokumenata za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata niko ne zna jer u svakoj opštini važi drugo pravilo! Pojedine opštine naplaćuju čak i po dve takse, opštinsku i republičku, pa tako ista usluga u Paliluli ili Vračaru košta 200 dinara, u Grockoj 520, a u Mladenovcu čak 920 dinara!

Ovaj "raskorak" u cenama niko nije kontrolisao, pa za to doskora nisu znali ni gradski čelnici, a nije poznato ni koliko dugo su neke opštine primenjivale "višu tarifu". Budući da je do isteka roka za predavanje zahteva ostalo svega dva dana i da je odziv za legalizaciju nekoliko desetina hiljada, može se jednostavno izračunati koliko je u pojedinim opštinama do sada uzeto novca za, blago rečeno, sumnjive takse.

Taksa po slobodnom izboru

Građani koji predaju zahteve za više objekata smeštenih u različitim delovima grada, ne mogu da shvate da se iste stavke različito naplaćuju od opštine do opštine.

- Pre nekoliko dana sam išao u opštinu Palilula da predam jedan zahtev za objekat u Borči, i tamo sam platio taksu od 200 dinara. Potom sam otišao do opštine Novi Beograd, zbog drugog zahteva za legalizaciju, i oni su mi naplatili dva puta po 200 dinara! Ništa mi nije jasno, znam da se pravila razlikuju od grada do grada, ali da u jednom istom gradu radi kako ko hoće, to je već zabrinjavajuće. Nije to veliki novac, ali kada oni tako svakom naplaćuju, ko zna koliko su para do sada uzeli? - pita se Beograđanin Saša.

U većini opština kažu da građani moraju da plate samo republičku taksu, koja iznosi 200 dinara. Međutim, u opštini Grocka su nam odgovorili da republička administrativna taksa, koju oni naplaćuju, iznosi 520 dinara, dok u Mladenovcu kažu da je taj iznos 720 dinara, na šta se dodaje i opštinska taksa od 200 dinara. Na sve to, u Barajevu kažu da oni i ne znaju kolika je administrativna taksa "jer ima puno taksi koje naplaćuju" (?!).

- Tek nedavno smo saznali da neke opštine naplaćuju više od 200 dinara takse pri podnošenju zahteva za legalizaciju. One su to regulisale nekim svojim posebnim odlukama, pa ne mogu da kažem da li je to u skladu sa zakonom ili ne, ali ćemo svakako ispitati šta se događalo - objašnjava gradski sekretar za poslove legalizacije Predrag Vučić.

Ni gradonačelnik Dragan Đilas nije bio upoznat sa ovom dvostrukom "slobodnom" praksom.

- Sad prvi put čujem za to! Nisam uopšte znao da se to dešava - bio je iznenađen Đilas kada smo ga pitali zašto neki Beograđani plaćaju dva ili čak tri puta veće takse.

Predato 40.000 zahteva

On je dodao da je do sada u prestonici predato oko 40.000 novih zahteva za legalizaciju, a da se očekuje da ih ukupno bude više od 150.000. Zbog loše organizacije i neobaveštenosti službenika, opštine su napravile zbrku i oko toga da li oni koji su predali zahteve po starom zakonu to moraju sada opet da učine. Tako su na nekim šalterima službenici izričito tražili da se podnesu novi zahtevi, dok je na drugim važila informacija da za tim nema potrebe.

Veliki protest hrvatskih seljaka koji je trajao sedam dana okončan je juče dogovorom sa ministrom poljoprivrede Petrom Čobankovićem u Đakovu.

Poljoprivrednici, koji su prethodnih dana blokirali puteve, a u nedelju po podne se čak sukobili sa policijom, odustali su od pobune nakon što im je obećano da će do kraja marta ili sredine aprila dobiti deo zaostalih subvencija.

Hrvatska vlada se obavezala da će prvo isplatiti 60 odsto subvencija za 2009. godinu u novcu, a ministar Čobanković je seljacima obećao isplatu 600 kuna (85,53 evra) po hektaru u repromaterijalu. Deo isplate od ukupno 205 miliona kuna (28,2 miliona evra) podsticaja za prolećnu setvu 2008. isplatiće se do juna 2011. godine.

Seljaci su ocenili da sporazum nije sasvim zadovoljavajući, ali da je kompromisno rešenje bilo jedino moguće u ovom momentu.

Inače, tokom seljačke bune, kako su hrvatski mediji nazvali ovaj protest, putevi u Slavoniji bili su blokirani sa oko 1.300 traktora i oko 800 demonstranata. Seljaci su u nedelju kod Vinkovaca traktorima u jednom trenutku probili blokadu policije na dva mesta. U sukobu poljoprivrednika sa snagama reda povređen je jedan policajac, više službenih vozila policije je oštećeno, a uhapšene su tri osobe.

Potres jačine 6,6 stepena Rihterove skale pogodio istočnu Tursku. Poginulo je najmanje 57 ljudi, oko 100 ih je povređeno, a tri sela najbliža epicentru sravnjena su sa zemljom

Snažan zemljotres jačine 6,6 stepeni Rihterove skale pogodio je juče istočnu Tursku. U potresu čiji je epicentar bio u provinciji Elazig, koja je oko 550 kilometara udaljena od Ankare, poginulo je najmanje 57 ljudi, 100 osoba je povređeno, a kuće u tri sela skoro su sravnjene sa zemljom.

Turska seizmološka opservatorija Kandili i Američki geološki institut, koji prati globalne seizmičke aktivnosti, naveli su da se epicentar potresa, koji se osetio u 4.32 časa po lokalnom vremenu, nalazio na dubini od desetak kilometara. Stručnjaci su saopštili da je tokom smirivanja tla zabeleženo još oko 40 naknadnih potresa, od kojih je najjači bio 5,5 stepeni Rihterove skale.

Prema navodima turskih medija, najteže je pogođeno selo Okčular, u kojem je poginulo najmanje 17 ljudi. Turska ispostava američke televizije CNN javila je da su među poginulima u tom selu četiri devojčice iz iste porodice. Radi se o sestrama na koje se, dok su spavale, urušila kuća.

Vlasti su blokirale prilaze Okčularu, kako bi olakšale dolazak i odlazak ambulantnih kola i timova spasilaca na teško pristupnim putevima.

Ni selo Jukari Kanatli nije prošlo mnogo bolje, a u njemu je stradalo 13 osoba. Jedan od stanovnika tog sela u šoku je nakon zemljotresa.

- Sve se srušilo, u mestu nema ništa - izjavio je meštanin sela Jukari Kanatli za turski CNN.

Teško je prošlo i selo Kajali.

Spasilačke ekipe, uključujući lekare i vatrogasce, užurbano rade na spasavanju zatrpanih ljudi pod ruševinama. Lokalni zvaničnici strahuju da će broj poginulih biti veći, jer je još izvestan broj ljudi pod ruševinama.

Stanovnici pogođenih sela su upozoreni da se ne vraćaju u svoje oštećene kuće zbog opasnosti od njihovog rušenja u naknadnim pomeranjima tla.

Guverner najteže pogođene provincije Elazig, Muamer Erol, naveo je da su svi povređeni smešteni u lokalne bolnice.

- Pojedini ljudi su zadobili povrede kada su u panici iskakali kroz prozore ili sa balkona kuća. Svima im je pružena medicinska pomoć. Urušila su se naselja gde su kuće od blata, a oštećenja na betonskim i kamenim kućama i zgradama su minimalna - rekao je Erol.

Vladina kancelarija zadužena za prirodne katastrofe i turski Crveni polumesec u najteže pogođena područja već su poslali ćebad i šatore. Neophodno je da se što pre obezbedi privremeni smeštaj za preživele, s obzirom na to da je u tom delu Turske zima izuzetno hladna.

Potpredsednik vlade Ćemil Cicek i još troje ministara obilaze region kako bi ustanovili koja pomoć je najneophodnija.

Specijalno tužilaštvo zatražilo da se privremeno zapleni preduzeće „Jedinstvo Gajdobra" u koje je Šarićev advokat Radovan Štrbac upumpavao novac od droge

Država je počela da oduzima preduzeća narko-klanu Darka Šarića! Kako saznaje Press, Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala podnelo je prošle nedelje zahtev za oduzimanje firme „Jedinstvo Gajdobra", čiji je predsednik Upravnog odbora uhapšeni Šarićev advokat Radovan Štrbac.

Oduzimanje ovog preduzeća je prvi slučaj privremene zaplene na osnovu Zakona o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom, pošto su do sada plenjeni samo novac, nekretnine i automobili. Vrlo brzo će, kako smo saznali, uslediti i oduzimanje još većih poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini, koji pripadaju osumnjičenima za organizovani kriminal.

Firme ne smeju da prodaju

Sagovornik Pressa blizak istrazi kaže da je finansijska istraga utvrdila da je Štrbac kao fizičko lice uplaćivao pravnom licu „Jedinstvo Gajdobra" novac Šarićevog klana proistekao iz trgovine narkoticima.

- Još se utvrđuje koliki je bio devizni priliv, ali svakako se radi o nekoliko stotina hiljada evra. Tu je i više od milion dinara. Taj novac očigledno potiče od Šarića, odnosno od trgovine narkoticima. Ali jedna od glavnih stvari o kojima ćemo voditi računa prilikom oduzimanja preduzeća jeste da te firme ne uništimo, odnosno da sačuvamo radna mesta i posao ljudima - objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim tvrdnjama, privremenom plenidbom firme „Jedinstvo Gajdobra" u posedu naći će se 1.200 hektara zemlje, silosi i poslovne zgrade, za koje se spekuliše da su plaćeni 600.000 evra, iako je realna vrednost te imovine dosta veća.

- Nakon hapšenja Radovana i Dubravke Štrbac i dva iscrpna saslušanja vojvođanskog biznismena Mileta Jerkovića, došli smo do informacija na koji način su kupovane firme za Šarića. U svemu tome, slučaj „Jedinstva Gajdobre" je najjednostavniji za istragu i privremenu plenidbu, pa je zato došao prvi na red, iako ima mnogo većih firmi koje su predmet finansijske istrage - kaže naš sagovornik.

Padaju i hoteli

On dodaje da narednih dana predstoji oduzimanje imovine mnogo većih gazdinstava u Vojvodini. Među njima je i jedno zaista veliko preduzeće koje ima desetine hiljada hektara zemljišta, a koje je bilo predmet medijskih istraživanja zbog sumnje da su u tu privatizaciju umešani ljudi iz policijskih i političkih struktura.

- Finansijska istraga o tom preduzeću otvorila je i neke nove pravce istrage, pa smo tako došli i do veza grupe Antuna Stanaja sa klanom Darka Šarića. Uskoro bi trebalo da usledi privođenje posrednika koji su za Šarića kupovali zemlju, a koju bi država Stanaju trebalo da oduzme. Biće tu vrlo interesantnih otkrića, ali i novih plenidbi miliona evra vredne imovine - zaključuje naš sagovornik.  

Koalicija „Za evropski Negotin", koju su činili DS i SPO, pobednik je vanrednih lokalnih izbora u Negotinu, a iza njih je koalicija okupljena oko socijalista, LDP i SNS.

Odbornike će imati G17, koji je nastupio zajedno sa gradonačelnikom susednog Zaječara Boškom Ničićem, ali i SDPS Rasima Ljajića, koji je nastupio samostalno (pogledajte okvir)!

U Skupštinu je, kao manjinska, prošla i Vlaška demokratske stranka, dok su ispod cenzusa ostali SRS i koalicija DSS-NS. Očekuje se da će nova vlast biti formirana kao i na republičkom nivou, odnosno da će je sastaviti DS, SPO, SPO, SPS, PUPS, JS, Ljajićev SDPS i Vlaška stranka.

Petrović: Gde su vam potpisi

Nosilac liste DS-SPO dr Dragan Šujeranović izjavio je juče da je očekivao pobedu i zahvalio je građanima Negotina na podršci.

- Učinićemo sve da Negotin bude jedan od boljih gradova u Srbiji. U budućoj vlasti partneri će nam biti sigurni, a za ostale ćemo videti - kaže Šujeranović.

Zamenik predsednika DS-a Dušan Petrović kaže da su zajedno sa SPO-om „jasnim političkim programom pobedili u Negotinu". On je podsetio da je DS i na izborima u Odžacima odneo ubedljivu pobedu i poručio da se podrška građana osvaja na izborima, a ne potpisima.

- U nedelju u Negotinu i nedavno u Odžacima DS je ostvario prednost od više od 10 procenata u odnosu na SNS, na dva različita kraja zemlje. Dok naprednjaci mašu potpisima (za raspisivanje vanrednih izbora, prim. aut), za koje naravno treba utvrditi da li su validni ili ne, DS pridobija podršku građana tamo gde je i mesto, a to je na izborima - kaže Petrović.

S druge strane, zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić nije mnogo želeo da govori o izbornom rezultatu.

- Nismo zadovoljni kako smo prošli u Negotinu jer je za nas uspeh samo kad smo prvi. Ali, kada se analiziraju rezultati, treba imati u vidu i kakva je kampanja vođena - kaže Vučić.

Predsednik SPS-a Ivica Dačić kaže za Press da je zadovoljan rezultatom svoje koalicije.

- Imamo više glasova nego prošli put, i to pokazuje da naša politika nailazi na dobar prijem u svim delovima Srbije - kaže Dačić.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović izjavio je da bez njegove stranke neće biti moguće formirati buduću vlast u Negotinu.

- Bili smo u pravu kad smo odlučili da započnemo saradnju sa Radmilom Gerov. Stranke, ovde na lokalu, dužne su da se dogovore međusobno zbog budućnosti građana Negotina, jer vrlo brzo će se potrošiti pokloni koji su podeljeni građanima i onda će Negotin ostati sam sa sobom - kaže Jovanović.

Potpredsednik G17 Plus Suzana Grubješić izjavila je da su izbori u Negotinu pokazali da dominacija visoke politike prolazi i da će građani poverenje poklanjati onima koji su spremni da rešavaju lokalne probleme.

SDPS: Iznad svih očekivanja

Najveće iznenađenje izbora svakako je Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića koja je sama osvojila 6 odsto glasova. Funkcioner SDPS-a Meho Omerović kaže da je ovaj uspeh „iznad svih očekivanja".

- To je i potvrda poverenja građana u predsednika Rasima Ljajića i pokazalo se da je SDPS, iako najmlađa, ozbiljna politička stranka koju vodi čovek sa velikim poverenjem građana Srbije - rekao je Omerović. 

Prvog dana „Delta Đenerali BG kar šoua" ljubitelji automobila birali uglavnom jeftine modele, auto-kuće predstavile ukupno 47 noviteta

Na Beogradskom sajmu juče je počeo treći po redu „Delta Đenerali BG kar šou", na kojem učestvuje 370 izlagača automobila, motocikala i prateće opreme. Automobilske kuće su spremile popuste od 5 do čak 30 odsto, a posetioci će u narednih sedam dana moći da vide ukupno 47 automobila koji se prvi put pojavljuju na našem tržištu.

Prvog dana najveće interesovanje je bilo za najjeftinije modele. Očigledno da finansijska kriza „drma" i ljubitelje automobila, pa su se za kupovinu odlučivali uglavnom na štandovima sa vozilima čija cena ne prelazi 10.000 evra. Najviše su profitirali prodavci kineskog „Čerija". Za prva tri sata prodata su tri automobila ovog proizvođača - „tengo", „tigo" i „ego", i to u ukupnoj vrednosti od 33.000 evra!

Petar Petrović, menadžer prodaje „Kvis motorsa", koji zastupa „Čeri", juče je bio više nego zadovoljan prvim danom sajma.

Velika očekivanja

- Evo već smo prodali tri automobila i oduševljen sam. Naša kompanija je otvorila predstavništva „Čerija" u pet gradova u Srbiji, a pored četiri standardna modela, krajem godine očekujemo još dva ili tri nova. Jedan će biti elektromobil ili hibrid. Cena najjeftinijeg automobila kod nas je 7.990 evra. Međutim, on je mnogo opremljeniji od „punta". Ima i alu-felne, klimu i drugu opremu. Cene servisa se upravo formiraju i prilično će biti povoljne - rekao nam je Petrović.

Zadovoljni su bili i u „Auto Čačku", koji zastupa „Škodu", jedan od najprodavanijih automobila na prethodnim sajmovima u Beogradu. Direktor prodaje „Auto Čačka" Slobodan Spasojević rekao nam je da prodavci od ovogodišnjeg sajma očekuju da bude inicijalna kapisla za povećanje prodaje kola u Srbiji.

- Tržište je prilično stajalo, tako da se od ovog sajma očekuje „petarda" u smislu pojačanja prodaje. Svaki sajam u Beogradu pokazatelj je kakva će biti prodaja u toku godine, tako da imamo velika očekivanja. Početak ove godine je bio bolji nego prošle, pa smo u prva dva meseca prodali 400 automobila, što je oko sedam odsto više. Inače, za sajam smo pripremili ozbiljne popuste, pa imamo modele na kojima se može uštedeti i do 30 odsto - rekao je Spasojević.

Najskuplji automobil na ovoj izložbi je ful verzija „mercedesa S 400 hibrid", koji košta čitavih 138.500 evra! Iako se prethodnih godina na sajmu najskuplja limuzina odmah prodala, ovog puta to nije bio slučaj. Međutim, ne treba sumnjati da će se i ovaj lepotan prodati.

Slikanje s hostesama

- Ovo je superlimuzina, ali nemam toliko novca da bih mogao da je kupim. Ostaje mi samo da se slikam sa ovim lepim hostesama pored novog „mercedesa" - rekao nam je jedan od posetilaca na štandu „Mercedesa".

Nekoliko metara dalje stoji „fijat punto klasik". On je dobio epitet najjeftinijeg automobila na ovogodišnjem salonu, jer košta otprilike kao menjač „mercedesa S" - 6.990 evra! Zorica Dimitrijević, šef „Fijatovog" programa u Auto-kući „Voždovac", rekla nam je da je već prvog dana vladalo veliko interesovanje za „punto".

- Očekujemo dobru prodaju na ovom sajmu. Interesovanje je dosta veliko, naročito za model „punto klasik" - rekla je Dimitrijevićeva.

Odmah posle „punta" po ceni je „ševrolet spark" sa 7.240 evra. Među najpovoljnije i najtraženije modele spadaju i „lada kalina", „škoda fabija" i „pežo 206".

Na ovogodišnjem „BG kar šou" i Press ima svoj štand na kome besplatno deli sajamski vodič i nudi ostalu pomoć posetiocima auto salona.