Besplatna Zabava

Archive for March 14th, 2010

Sloba nas je kao državu koštao 711 milijardi, a petooktobarski reformatori još „samo" 23 milijarde evra

Prosečnom zaposlenom Srbinu Slobodan Milošević duguje 57.331, a penzioneru 35.191 evro, izračunali su ekonomisti za Press nedelje. To je, naime, razlika između potencijalnih plata i penzija koje bi bile ostvarene da je Srbija pre dve decenije krenula u reforme, a ne u rat.

Predsednik SPO-a Vuk Drašković i predvodnik demonstracija 9. marta 1991. kaže da je danas jasno da je obaranje režima bio uslov za politiku razuma, izbegavanja raspada zemlje, krvavog rata i lošeg života koji su pretrpeli građani.

Američki spas od pet milijardi dolara

On tvrdi da su Amerikanci 1991. godine nudili finansijsku podršku od oko pet milijardi dolara za spas Jugoslavije, a uz to su dolazile i političke garancije da će Jugoslavija ubrzano ući u EU.

- Najveći krivac što se to nije dogodilo bio je režim u Beogradu, odnosno Slobodan Milošević. Arogantno je sve to odbijao, kao i ponude za preuređenje Jugoslavije, koje su stizale iz same zemlje. Ne zaboravimo da je prva ponuda stigla iz Zagreba i Ljubljane da se Jugoslavija preuredi u asimetričnu federaciju, tako što bi Srbija, BiH, Crna Gora i Makedonija bile u jednoj čvrstoj federalnoj vezi, a u konfederalnoj sa Hrvatskom i Slovenijom - priseća se Drašković

On kaže da nema dileme da bi on to prihvatio. Ali Milošević je sve to odbio... Kao i predloge o konfederaciji šest republika, ponudu iz Sarajeva o mini-Jugoslaviji. I onda je krenuo rat, građani su pokradeni na deviznoj štednji, Zajmu za privredni preporod. Desili su se Jezda i Dafina, sankcije...

Nematerijalne stvari - poginuli i bolesni, rasturene porodice, prekinute studije, pobegli iz zemlje, propuštena putovanja - nije moguće izračunati, ali nam ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, vrlo jednostavno izvodi računicu da bi naša ekonomija bez Miloševića 1990. danas bila dva puta veća.

On objašnjava da je Srbija od 1990. do 2008. imala 10 godišnjih BDP-a iz 1989. godine, a svetska ekonomija 25, što znači da smo izgubili 15 godišnjih BDP-a iz 1989. godine! Kada ove indekse prevedemo u evro iz 2007. godine, ukupno realizovani BDP Srbije iznosio je 501,7 milijardi evra, a po svetskoj dinamici mogao je da bude 1.213,5 milijardi evra, pa normalnim jezikom to znači da nas je Milošević kao državu koštao 711,8 milijardi evra!

- Ovo je najgrublji obračun realizovanog gubitka BDP-a jer ne uzima u obzir raspad zajedničke zemlje, kao i tranzicionu recesiju koja je pogodila sve zemlje istočne Evrope. Zato umesto indeksa svetske ekonomije uvodim u poređenje Sloveniju. Umesto svetskih 25 BDP-a, Slovenija je do 2008. godine kumulirala 20,6 godišnjih BDP-a iz 1989. godine, pa je realizovani gubitak 496 milijardi evra. Takođe, i gubitak BDP-a kod naših reformatora može da se izrazi brojevima. Prosečna stopa rasta BDP-a bila je zvanično 5,4 odsto, dok je prosečna stopa raste zemalja u razvoju u ovom periodu bila 7,5. Ukupan BDP bio je 214,5 milijardi evra, a potencijalni je mogao da iznosi 237,5 milijardi, tako da su i oni zabeležili gubitak od 23 milijarde evra - naglašava Zdravković.

Budimpešta najviše profitirala

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, slaže se sa proračunima koji govore da je svaki prosečan građanin Srbije uskraćen za dvosoban stan, ali i dodaje da je pitanje koliko bi na ekonomsku stabilnost zemlje uticalo to što i u idealnom scenariju Srbija ne bi mogla da bude oslobođena mnogih političkih problema koji je i danas opterećuju.

- Da je u Srbiji zavladala demokratska vlast početkom devedesetih, Srbija bi u EU najverovatnije ušla zajedno sa Češkom i drugim istočnoevropskim zemljama. Mislim da na kraju Jugoslavija ne bi mogla da se održi, a tu treba imati u vidu da bi Srbija u svakom slučaju imala loše odnose sa BiH i Hrvatskom, kao i konstantno političko opterećenje koje bi stvarali Albanci na Kosovu. S jedne strane, Srbija bi izgubila istočno tržište, gde je odlazilo oko 35 odsto srpskog izvoza, ali s druge strane, Beograd bi verovatno bio ekonomski centar ovog dela Evrope umesto Budimpešte - zaključuje Nikolić.

Nove slike i ispovest Dejana Nestorovića: Vladika je u „Hugo Bosu" meni kupovao odelo. Njegovi omiljeni parfemi su „dolče i gabana" i „armani" „Zlatni salon" vredi najmanje 300.000, ogledalo 20.000 evra!

Striper Dejan Nestorović, koji je šokirao javnost snimcima s vladikom zvorničko-tuzlanskim Kačavendom u njegovom raskošnom dvoru u Bijeljini, sada ekskluzivno za Press otkriva da mu je - „vladika poklonio 50.000 evra za master studije na privatnom fakultetu u Rimu"!

Nestorović iznosi pikantne detalje o svom odnosu sa vladikom, za kojeg tvrdi da mu je dugogodišnjim prijatelj i dalji rođak, koji mu poklanja parfeme i skupe poklone, i objašnjava čime je zaslužio toliku naklonost vladike.

- Moj najveći kapital je moje znanje, za koje je vladika obezbedio 50.000 evra. Ja nisam običan striper, već multimedijalni talenat. Fakultet u Rimu za koji sam dobio stipendiju je fakultet za medije, muziku i film. Novac je obezbeđen od donatora i prijatelja vladike. Cela suma biće uložena za moj život i studije u Rimu. Već 25. marta putujem - kaže Nestorović.

Dejane, ja nisam Rokfeler

On dalje otkriva i šta mu je vladika rekao pošto mu je dao pare.

- Rekao mi je: „Dejane, ja nisam Rokfeler, a to što sam ti obezbedio novac za tvoj projekat je od srca". Odgovorio sam mu da je uspešniji i srećniji čovek od Rokfelera - priča Nestorović.

Objavljivanje fotografija na kojima vladika Kačavenda šopinguje u ekskluzivnoj prodavnici „Bos" u centru Beograda noć pred sahranu pokojnog patrijarha Pavla izazvalo je negativne reakcije u javnosti. Nestorović otkriva da odelo nije gledao za sebe.

- Nije kupovao za sebe, već je gledao odelo za mene! Vladika jako voli dobre parfeme i uvek me obraduje nekim dobrim. Njegovi omiljeni parfemi su „dolče i gabana" i „armani". Tu imamo isti ukus. Iz Moskve, posle njegove posete ruskom patrijarhu Kirilu, dobio sam od njega srebrni krst sa raspećem, koji je moj čuvar i talisman - priča Nestorović.

Menadžerske sposobnosti

Specifičan odnos koji postoji između Vasilija Kačevende i Dejana Nestorovića, ne baš tipičan za unuka i dedu koji ga zatrpava skupim poklonima, novosadski striper objašnjava time da je vladika „savremen čovek". Bogatstvo i raskoš u kojem uživa vladika Kačavenda mnogi smatraju nespojivim sa njegovom crkvenom funkcijom. Na naše pitanje da li ga je pitao odakle mu toliko bogatstvo, on kaže da je vladika to zaradio zahvaljujući menadžerskim sposobnostima.

- Da je sreća da je cela naša država tako bogata kao mala Švajcarska i da imamo uspešne menadžere i organizatore kao što je moj prijatelj vladika Vasilije. Mislim da su menadžerske sposobnosti glavni razlog za to bogatstvo, kako ga nazivate! Vladika Vasilije je, pre svega, duhom bogat čovek. On je organizator kakvog većina ljudi nikada nije upoznala. Mislim da je menadžer broj jedan i da spada u grupu top deset menadžera u regionu po sposobnosti organizacije. On je neviđeni graditelj, da bi mu i Milutin Mrkonjić mogao pozavideti. Podigao je najviše crkava i manastira u celoj SPC. Kod njega uvek mora da ima svega. Kada smo jednom bili na nekom ručku u manastiru, on je pitao da li imaju određeno vino. A pošto nisu imali, vladika im je rekao: „Dabogda ga nikada nemali, 'ajde, snađite se". Disciplina i rad su ključ da biste imali sve - kaže on.

Nestorović dodaje da se objekti koje vladika gradi u Bijeljini finansiraju od kapitala onih koji pomažu crkvu, a ne od naroda. Poznato je da ima dobre veze sa Miloradom Dodikom, Vladimirom Trišićem, direktorom BN televizije, mnogim biznismenima i preduzetnicima. Kačavenda trenutno gradi bolnicu preko puta svog dvora, za kardio i opšte preglede, sa najsavremenijom opremom i laboratorijom, kao i rusku crkvu na ulazu u RS.

- Zvonici će biti kupljeni od prodaje njegovog trosobnog stana u Bulevaru kralja Aleksandra, koji je dobio u nasledstvo - otkriva Nestorović.

Naknada od 250.000 evra za pretrpljeni bol je mala, ali porodica nije mogla da dobije više novca, tvrdi Slobodan Homen

Režim Slobodana Miloševića bio je izabran od strane naroda da vodi zemlju i činio je zločine u ime ove države i mi ne možemo potpuno da izbegnemo odgovornost za ono što je ova država radila. Možda ne možemo da ispravimo nepravde ili da vratimo život ljudima koji su stradali od režima, ali zato moramo maksimalno da ublažimo nepravdu, zbog čega će država da isplati 250.000 evra za naknadu štete porodici Ivana Stambolića, kaže za Press Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde.

Vlada garantuje isplatu

- Konsultovali smo sud i pravobranilaštvo i utvrdili smo da je 250.000 evra iznos koji bi, prema sudskoj praksi, pripao porodici Stambolić u sudskom procesu koji bi verovatno trajao tri ili četiri godine. Na ovaj način smo želeli da ih poštedimo dodatnog razvlačenja po sudnicama. Dobili smo i podršku u vrhu Vlade kako bismo imali garancije da će se u budžetu naći dovoljno novca za ovu svrhu - kaže Slobodan Homen.

On, međutim, ističe za naš list da je reč maloj sumi kada se ima u vidu priroda i težina zločina.

- Teško je i praviti neka poređenja, pošto je ubistvo Ivana Stambolića presedan koji se nikada nije dogodio u Evropi, ili bar nije u poslednjih trideset ili četrdeset godina, da bivšeg predsednika jedne države ubiju koristeći instrumente te države. U sudskom procesu je dokazano da je Stambolića ubila Državna bezbednost da se ne bi kandidovao na izborima protiv Miloševića. S druge strane, naknada je u skladu sa teškom finansijskom situacijom u kojoj se nalazi Srbija, ali i u odnosu na sudsku praksu u Srbiji - kaže Homen.

Cenkanje sa porodicom

Danica Drašković, supruga predsednika SPO-a Vuka Draškovića, međutim, kaže da je strašno što je određena ovako mala suma, ako se ima u vidu da je država za povrede u kafanskoj tuči u slučaju Miladina Kovačevića isplatila milion dolara.

- Država Srbija, a posebno njen predsednik, jako su se ogrešili o porodicu Ivana Stambolića. Niko do danas, već deset godina, nije primio njegovu suprugu, pitao je treba li joj pomoć, iako im je bilo jako teško. Njegov sin se teško razboleo posle očevog stradanja, koje je bilo tako svirepo i bahato državno ubistvo. Predsednik Srbije, i prošli i sadašnji, primaju razne glumce i obilaze snimanje serija, a za porodice žrtava nemaju vremena. Sramno se poneo Boris Tadić, koji se preko svojih službenika cenkao sa porodicom Stambolić. Porodica je tražila milion evra, a prihvatili su 250.000 jer žive veoma teško - kaže Danica Drašković.

Članovi porodice Stambolić juče nisu odgovarali na pozive novinara Pressa.

Bulevar Zorana Đinđića

„Od svih režima u bivšoj istočnoj Evropi ispade da je ovaj naš najžilaviji. Uspešno je prebrodio izbore. I to čak dva puta... Režim u Srbiji je opstao ne uprkos krizi, nego upravo zahvaljujući njoj. Postojeća vlast u Srbiji nije izazvala državnu krizu. Ona je puki proizvod državne krize. Tvrditi suprotno značilo bi pripisati joj snagu i sposobnosti kojima ona ne raspolaže. Ona je puki proizvod državne krize. Ona parazitira na državnoj krizi.

Srpski režim ne vodi nikakvu politiku, nego politika, poput stihije, nosi i vodi njega. Ovaj režim čak i ne postoji kao vrsta politike, kao vlada, nego samo kao čisto vršenje vlasti.

Idemo od početka. Milošević je došao na vlast posredstvom zahteva da se reši državni status Srbije u tadašnjoj Jugoslaviji. Zahtev je bio opravdan, ali odnosio se na samo jednu, državnu dimenziju političkog života. Kad je već došao na vlast, prirodno je bilo da se posveti pitanjima unutrašnjeg uređenja te države. Dakle, da se okrene privredi, političkim ustanovama, strateškim pitanjima opstanka naroda koji živi u toj državi. Međutim, to se nije desilo. Sva pitanja unutrašnje politike otaljavana su pod „razno". Za njih nije bilo ni interesovanja, ni vremena. Zavladao je apsolutni primat državne, tj. spoljne politike.

Unutrašnja politika svela se na prežvakavanje spoljne politike, tj. na zauzimanje stavova o onom što se događalo izvan Srbije. Pri ovakvom stanju stvari jasno je da je Srbija sve dublje zapadala u krizu i da je, paralelno sa tim, njena pozicija u spoljnoj politici postajala sve slabija. Međutim, čini se da epoha veštački forsiranog primata spoljne politike dospeva u poslednju fazu. Ekonomska i socijalna kriza u samoj Srbiji dobijaju razmere koje se ne mogu više prikrivati pozivanjem na više državne i nacionalne interese. Jednom rečju, dolazi vreme unutrašnje politike. Dolazi vreme da se postavi pitanje kompetencija, stručnosti, sposobnosti. Pitanje - kako to da su mnogi ljudi iz vlasti profitirali na našem propadanju."

Pročitao sam ovaj tekst Zorana Đinđića objavljen u maju 1993. godine, spremajući se da napišem ovaj komentar 12. marta 2010. godine. I - NEMAM KOMENTAR!

Cvetko Simić sarađivao sa hrvatskim biznismenom Hrvojem Petračem, osuđenim za otmicu sina generala Vladimira Zagorca, bliskog prijatelja Joce Amsterdama. Policija ne odbacuje i mogućnost osvete vlastitog klana

Ubijeni Cvetko Simić (44) iz Beograda poznavao je hrvatskog biznismena Hrvoja Petrača, koji je 2005. godine osuđen za otmicu sina generala Vladimira Zagorca, bliskog prijatelja Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam. Policija istražuje da li Simićevo ubistvo ima neposredne veze sa sukobom generala Zagorca i Hrvoja Petrača ili je žrtva osvete vlastitog klana, piše hrvatski „Jutarnji list", pozivajući se na visoki policijski izvor.

Prema podacima koje je hrvatska policija razmenila sa kolegama iz Srbije, Simić je posećivao Petrača u Izraelu kada je pokušavao da dobije politički azil, dok se jedan od otmičara generalovog sina iz Petračeve grupe krio u Beogradu pod zaštitom klana Luke Bojovića.

Ne znaju za granice

Zanimljivo je da se u policijskim krugovima spekuliše i s poznanstvom između Vladimira Zagorca i Joce Amsterdama, što znači da su se suprotstavljene grupe u Hrvatskoj povezivale sa sličnim klanovima u Srbiji. To ne znači da je likvidacija Cvetka Simića povezana sa sukobom generala Vladimira Zagorca i Hrvoja Petrača, ali se ni taj kontekst ne može odbaciti, navodi se u tekstu „Jutarnjeg lista", i dodaje:

- Njihovo poznanstvo, tvrde policijski izvori, datira od 2001. godine, a nastavilo se i posle Petračevog bekstva iz Hrvatske. Prema istim izvorima, Simić je navodno posećivao Petrača u Izraelu dok je ovaj pokušavao da osigura politički azil i zaštitu od progona hrvatskog pravosuđa.

Da nije reč o slučajnim susretima govori i drugi policijski podatak, prema kojem se Ivan Ico Mateković, jedan od otmičara sina generala Vladimira Zagorca, koji je 2005. godine osuđen sa grupom Hrvoja Petrača, jedno vreme krio u Beogradu pod zaštitom klana Luke Bojovića.

U razmeni policijskih podataka između Hrvatske i Srbije otkriveno je da se Mateković u Beogradu pojavljivao u društvu Gorana Marića Mareta i Ilije Novovića, članova klana Luke Bojovića, ubijenih u aprilu 2009. godine. Beogradska policija pronašla je njihova ugljenisana tela po dojavi meštana iz Dobanovaca.  U zapaljenom džipu, jedan je ležao u gepeku, a drugi na mestu vozača. Beogradski mediji povezivali su njihovo ubistvo s klanom Sretena Jocića, koji je, navodno, bacio oko na Marićev poznati restoran „Šeher". Policijski izvori u Srbiji tvrde da je Goran Marić Mare u Beogradu pružio utočište Ivanu Matekoviću, otmičaru sina generala Vladimira Zagorca, piše „Jutarnji list".

Rekli pa porekli?

Poslednji događaj koji je upućivao na zategnute odnose među navedenim klanovima bio je 10. septembra 2008. godine, kada je Novica Petrač, sin Hrvoja Petrača, boravio u vili Joce Amsterdama u Beogradu (u kojoj je nekad živeo Slobodan Milošević).  Prema izvorima bliskim istrazi, razgovaralo se upravo o sukobima između klanova, pri čemu je Petrač imao određena saznanja o povezanosti Vladimira Zagorca sa Sretenom Jocićem.

Posle razgovora je dobio garancije da Joca Amsterdam nema zlih namera prema porodici Petrač, niti tajne dogovore sa Zagorcem. Međutim, 13 dana kasnije ubijen je Petračev prijatelj Ivo Pukanić - rekao je sagovornik „Jutarnjeg lista".

Hapšenje Predraga Bećirića, osumnjičenog za „SMS pljačku veka", koji je u policiji priznao da je na licitacijama uzeo 120 kola i sedam stanova, izazvalo je oštre reakcije javnosti!

Među advokatima je suprotstavljeno mišljenje da li je reč o prevari ili majstorstvu i znanju. I dok jedni smatraju da je reč o klasičnoj prevari, u kojoj su najviše nasamareni savesni građani, koji su živeli u lažnom ubeđenju da mogu nešto da osvoje, drugi tvrde da je problem preuveličan i da je u ovom slučaju ekspert nadigrao programere koji su osmislili SMS licitaciju!

Poznati beogradski advokat Sava Anđelković smatra da iz opisa datih u medijima proizilazi da je Predrag Bećirić jednostavno bio bolji igrač!

- Analitički gledano, reč je o velikom majstoru koji je svojim intelektom umeo da probije program za licitaciju SMS porukama. On nije odgovoran što je pokazao da loši programi mogu da se provale! Umesto da budu okrivljeni programeri, koji su loše kreirali program, a da on kao ekspert bude zaštićen, u medijima smo počeli da mu sudimo i prozivamo ga kao kriminalca! On nikoga nije ubio, ucenio, prevario, niti je presreo nečiji telefonski poziv i uzeo njegovu ponudu. Apelujem na pravničku elitu u policiji, tužilaštvu, sudstvu i advokaturi da reaguje i traži da se svi osumnjičeni brane sa slobode, jer ćemo samo tako saznati pravu istinu o aferi - ističe Anđelković.

Međutim, advokat Bosiljka Đukić ističe da iz napisa u medijima proizilazi da je eventualno reč o prevarnim radnjama.

- Postojao je tim koji je to radio, kao i obični građani sa ulogama „glumaca", koji su znali da nisu osvojili nagrade, ali su ipak ušli u igru. U svakom slučaju, prevareni su savesni građani, koji su bili u uverenju da mogu da pobede u SMS licitacijama, ali u samom startu nisu imali nikakve šanse! Ubuduće, organizatori i TV kuće moraju da preduprede prevaru i pre početka nagradne igre provere da li je sve legalno - upozorava Bosiljka Đukić.

Advokat Dalibor Katančević kaže da nije upućen u pojedinosti, ali da na osnovu podataka iz medija teško da postoje elementi prevare.

- Ako je Bećirić pronašao program kojim je provalio u sistem Državne lutrije i na taj način u svakom trenutku imao uvid koja je najniža ponuda, onda je eventualno počinio krivično delo iz člana 302 KZ - neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka. Ukoliko je, pak, izumeo program koji mu je omogućio da umreži 200 telefona i u minutu šalje što više poruka, koje je regularno platio - onda je sve čisto - objasnio je Dalibor Katančević.

Pre odlaska na najpoznatije srpsko seosko imanje u Lisoviću, novi VIP farmeri sinoć su ušli u karantin

Ovoga puta „seljaci" su poslednje pripreme prošli u beogradskom hotelu „Balkan", odakle će se večeras uputiti u Barajevo. O spisku učesnika nagađalo se do poslednjeg momenta, ali se većina Pressovih saznanja ispostavila kao tačna.

Među prvima je u karantin ušao bivši gradonačelnik Trstenika Raka Radović, koji će ove sezone na „Farmi" braniti političke boje. Radović je, inače, poznat kao veliki ljubitelj rijalitija, koga su više puta pokušavali da ubede da učestvuje u „Velikom bratu".

U izolaciju su ušli već najavljivani Gagi „Fanki dži", novopečeni ljubavni par Milena Ćeranić i Nemanja Stevanović, pevačica koja se vratila iz ilegale Indira Aradinović Indi i turbo-folk zvezda Ivan Gavrilović. Što se tiče zabavnjačkih predstavnika, na „Farmu" ulazi bivši učesnik „Operacije Trijumf" Nikola Sarić Sajko. Ulazak kontroverznog voditelja emisije TV Košava „Luda kuća" Dejana Stankovića obećava da će na imanju biti dugih i britkih jezika. Posle dužeg ubeđivanja, na učešće je pristao i čuveni folker Miloš Bojanić.

Voditeljka „Sitija" Iva Smiljanić takođe je prihvatila učešće, dok se, iako najavljen, njen kolega Vladimir Stanojević nije pojavio ispred „Balkana". Jedino poznato ime što se zvezda tiče je Maja Odžaklijevska, koju smo takođe uhvatili pri ulasku karantin. Bosanska predstavnica u šouu biće manekenka Irena Ibrahimović.

Spekulacije o tome ko će ući na „Farmu" traju već dva meseca, a spominjana su mnoga imena iz sveta politike, estrade, glume i televizije. Pominjane su i Zorica Brunclik, Vesna Zmijanac, Marija Šerifović, Zorica Marković i Milić Vukašinović. Ako se ispostavi kao tačno nagađanje, ulazak slavnog rokera Ivana Fecea Firčija verovatno će mnogima razjasniti zašto njegova bivša supruga Marina Perazić i njihove ćerke žive na ivici egzistencije, iako on godinama dobro posluje u Americi. Zabavnjačka imena koja su se spominjala kao najozbiljniji kandidati su nekadašnje članice grupe „Tap 011" Goca Tržan i Ivana Peters.

Kako Press saznaje, kako bi spisak učesnika do samog ulaska bio iznenađenje, glavni aduti rijalitija ući će direktno, bez boravka u karantinu.

Na ovogodišnjem „Delta Đenerali BG kar šou", kao i svake godine, pored novih četvorotočkaša i motocikla, uzdahe na štandovima mamile su i prelepe hostese

Kao i uvek, bile su nasmejane, obučene po poslednjem kriku mode, uvek spremne da vam u svakom trenutku izađu u susret, razgovaraju, izjadaju, pa čak i ponekom posetiocu podare i „slatki poljupčić" uz neobavezno slikanje, topli zagrljaj, daju rame za plakanje u vreme krize i nemaštine za kupovinu novog automobila...

Iako su sve jako lepe i zgodne na svoj način, ekipa Pressa se svojski potrudila da izdvoji pet najlepših sa ovogodišnje „automobilske groznice". One su kod posetilaca i ove godine „radnu temperaturu" podigle do maksimuma, a zasluge sigurno pripadaju ovogodišnjim izlagačima automobila, koji su se maksimalno potrudili da uz dobre limuzine pronađu i adekvatne lepotice. Šaljivdžije na Sajmu automobila dobijale su odgovor da one nisu išle uz cenu kola kao dodatna oprema.

Sanela Dženkins, bogatašica koja je platila kauciju za Ejupa Ganića, od siromašne izbeglice iz Bosne stigla je do pripadnice svetskog džet-seta

U čitavom slučaju hapšenja i oslobađanja Ejupa Ganića u Engleskoj najviše pažnje je izazvala jedna žena. Kauciju za njegovo puštanje na slobodu platila je poznata biznismenka Sanela Dajana Dženkins. Mediji i javnost odmah su se dali u poteru za odgovorom na pitanje - zašto je ova plavokosa lepotica i pripadnica svetskog džet-seta odlučila da uloži ogroman novac za Ganićevu slobodu.

Ubrzo je izjavu dala sama Dženkinsova.

- Nakon dugo godina ponovo sam osetila ogromnu ljutnju zbog nepravde koja se i posle četiri godine agresije na moju zemlju, BiH, ponovo događa.  To je probudilo u meni ljutnju zbog nepravde koja se i dalje nanosi Bosni - rekla je Sanela Dženkins, i dodala:

- Htela sam da učinim sve što je u mojoj moći da Ganić ne ostane u pritvoru, nego da mu se omogući da se brani kao slobodan čovek - istakla je Dženkinsova.

U čitavom slučaju „Ganić" najmanje je bio interesantan Ejup Ganić koji od 1999. do 2001. godine bio na dužnosti predsednika Federacije BiH. Čitava medijska pažnja proteklih nekoliko dana bila je usmerena na Sanelu Dženkins, lepoticu rođenu u Sarajevu i suprugu jednog od najbogatijih engleskih bankara Rodžera Dženkinsa. Britanske medije je zaintrigirala njena životna priča, koja pomalo liči i na bajku o Pepeljugi. Sanela Dženkins, rođena Ćatić, u London je došla 1993, nakon izbijanja rata u BiH. Kao izbeglica, bez znanja engleskog, teškom mukom se borila za egzistenciju, a 1995, nedelju dana pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma, poginuo joj je brat u borbama u Cazinskoj krajini.

- U odnosu na gubitak jedinog brata, moj težak život izbeglice u Londonu nije bio veliki problem. Moj brat je poginuo za BiH, a ja živim za BiH - kaže Sanela. Posle porodične tragedije, Sanela je nastavila školovanje u Londonu, koje je sama finansirala radeći kao čistačica. Početak slave dolazi sa ulaskom u modnu industriju, gde sa brendom „Mellisa Odobash" postiže veliki uspeh. Udajom za Rodžera Dženkinsa, najbolje plaćenog bankara u istoriji londonske berze, vrata svetskog džet-seta širom su se otvorila  za Sanelu. Planetarnu slavu dostigla je pre dve godine pošto je njen muž, izvršni direktor Barkliz banke za Bliski istok, potpisao ugovor sa Katarom i vladom Abu Dabija. Svi vodeći mediji u oblasti biznisa preneli su ovo kao glavnu vest, ističući da je ključnu ulogu u ovom velikom poslu imala Sanela Dženkins.Sa manekenkom Sidni Kraford, vlasnica je modne linije kupaćih kostima, a sa glumcem Vilom Smitom ima firmu za distribuciju filmova. Ona se bavi i humanitarnim radom. Njena fondacija dala je veliki doprinos radu kliničkih centra u Bosni, kao i teško bolesnim osobama. Nedavno je donirala milion dolara za pomoć  Haitiju. U partnerstvu sa Šonom Penom osnovala je organizaciju „Dženkins-Pen", kako bi obezbedila medicinsku opremu i transport lekara stanovnicima čiji su životi uništeni u ovoj prirodnoj katastrofi. Uživanje u bogatstvu ponekad joj prekinu sećanja na rodni kraj.

Britanski magazin „Tatler" stavio je Sanelu i njenog muža na 50. mesto liste sto osoba koje su najpoželjnije na društvenim događanjima, a među kojima su i bivši britanski premijer Toni Bler sa suprugom, glumica Elizabet Harli, nekadašnji „bitls" ser Pol Makartni.

Bogatstvo i slava je nikada nisu udaljili od opsesivne borbe za BiH.

- Imidž BiH u celom svetu je miris rata, krvi i ubijanja. Želim da ceo svet zna da je BiH lepa zemlja sa mnogo mogućnosti.

Pored velikog zalaganja za oslobađanje Ganića, ova bogata lepotica nikada se nije objasnila zbog čega se njen dužnik našao na spisku optuženih za ratne zločine...

Golman Metalurga Vladimir Dišljenković priznao da je glavni razlog otkazivanja poslušnosti selektoru Antiću to što nije hteo da na SP u Južnoj Africi bude rezerva Stojkoviću

Bivši golman Crvene zvezde Vladimir Dišljenković priznao je da je otkazao poslušnost selektoru reprezentacije Srbije Radomiru Antiću, jer nije želeo da bude rezerva prvom čuvaru mreže „orlova" Vladimiru Stojkoviću! Na taj način Dišljenković je samo potvrdio pisanje Pressa da učestale povrede i želja da se posveti klupskoj karijeri nisu osnovni razlog njegovog „dezertiranja".

U razgovoru za portal „Ukrajinski fudbal" član Metalurga iz Donjecka je poručio da stručni štab naše selekcije u poslednje vreme uopšte nije obraćao pažnju na njega, te da nije želeo da ide na Mundijal u Južnu Afriku kao turista. Nekada velika nada srpskog fudbala i Crvene zvezde je dodao da mu je izuzetno krivo što posle dobijanja ukrajinskog pasoša neće moći da brani za reprezentaciju te zemlje.

- Zašto bih uopšte žalio što više neću da branim za selekciju Srbije? Selektor Radomir Antić, kao i kompletan stručni štab, u poslednje vreme na mene nije ozbiljno računao i na Svetsko prvenstvo u Južnu Afriku je trebalo da putujem gotovo kao turista iz hotela, što nisam želeo. Državljanstvo sam uzeo samo zato da bih u klubu mogao da nastupam kao domaći igrač, a nisam se rukovodio primerom Marka Devića, jer imam svoju glavu, kojom razmišljam. On je državljanstvo uzeo da bi nastupao za selekciju Ukrajine, a meni je žao što i ja ne mogu da nastupam za ovu reprezentaciju - istakao je Dišljenković za „Ukrajinski fudbal".

Ukoliko su ukrajinski novinari verodostojno preneli reči iskusnog čuvara mreže Metalurga iz Donjecka, slobodno se može konstatovati kako je Vladimir Dišljenković napravio nesvakidašnju grešku u koracima. On je za šest dana dva puta menjao „iskaz", pošto je nedavno „Sportalu" doslovce rekao da je zbog učestalih povreda odlučio da se posveti klupskoj karijeri. Takođe, tada je kategorično demantovao da je nezadovoljan statusom večite rezerve u državnom timu.

- Sve što se pisalo povodom moje odluke da više ne branim za reprezentaciju Srbije je proizvoljna mašta novinara. Prava istina što se neću odazivati na pozive selektora Antića je učestalost povreda. U razgovoru sa klupskim lekarom savetovano mi je da je bolje da napravim pauzu na leto, kako bih sanirao povredu levog kolena, jer u suprotnom rizikujem kraj karijere. Obavestio sam FSS o tome i nije bilo nikakvih problema. Nema sujete, niti tražim dres sa brojem 1, a kamoli da ima bilo kakvog konflikta sa Stojkovićem - rekao je Dišljenković za „Sportal" 8. marta 2010.