Besplatna Zabava

Archive for March 15th, 2010

Na Pinkovo imanje u Barajevu sinoć se uselilo 17 novih farmera! Među njima su i Zorica Brunclik, Marija Šerifović, Gagi Đogani, Indi, Sajko, Maja Odžaklijevska, Miloš Bojanić i Ivan Gavrilović

Renovirano seosko imanje u selu Lisovići kod Barajeva sinoć je udomilo 17 novih VIP farmera, koji će se naredna tri meseca boriti za nagradu od neverovatnih 100.000 evra! Tako će se, u drugom serijalu najpopularnijeg rijaliti-šoua „Farma", na seoski život prilagoditi najpoznatija imena iz domena muzike, voditeljstva, politike i manekenstva.

Bez struje i vode, u uslovima nalik onima na početku prošlog veka, narednih 90 dana živeće „zvezde Granda" i novopečeni ljubavni par Nemanja Stevanović i Milena Ćeranić, pevači Marija Šerifović, Indira Aradinović Indi, Ivan Gavrilović, Gagi Đogani, Zorica Brunclik, Miloš Bojanić, Nikola Sarić Sajko i Maja Odžaklijevska, voditeljka „Sitija" Iva Smiljanić, kontroverzni domaćin „Lude kuće" na TV Košava Dejan Stanković, ali i voditelj i glumac Dragan Marinković Maca. Poseban pečat ovom serijalu daće i bivši predsednik opštine Trstenik i nekadašnji visoki funkcioner SPS-a Radovan Raka Radović, dok će „Farmu" ulepšati mis Srbije za 2007. Mirjana Božović, kao i manekenka Irena Ibrahimović. Stopama svoje bivše supruge Marine Perazić pošao je i nekadašnji bubnjar „Ekatarine Velike" Ivan Fece Firči.

Petnaest takmičara, bez dve pevačke zvezde Marije Šerifović i Zorice Brunclik (došle su direktno od svojih kuća), koji su bili smešteni u subotu veče u karantin hotela „Balkan" u centru grada, prevezeni su juče oko 15 časova u veliki Pinkov studio u Šimanovcima. Odatle su nakon razgovora sa voditeljkom Aleksandrom Jeftanović odvezeni na „Farmu", gde ih je sačekao Ognjen Amidžić i smestio u njihov novi dom.

- Ovo je bilo maslo moje majke Verice, jer želi da me poduči pre udaje. Ljudi misle da mi poznati piškimo parfem, pa im je sve ovo zanimljivo. Jedva čekam susret sa kravom! Seks na farmi mi je ok, ali da me niko ne vidi - rekla je Evrosong diva Marija Šerifović.

Definitivno najveća zvezda ovogodišnjeg serijala Zorica Brunclik u rijaliti je ušla sa svojom pudlicom Leonom, kog je ofarbala u prepoznatljivu boju svoje kose - pink.

- Iako svilu i kadifu menjam za slamnati krevet i poljski ve-ce, trudiću se da ne budem razmažena. Miroljub će mi puno nedostajati, a poverio je Mariji da me čuva - rekla je Zorica kroz osmeh.

Novopečeni farmeri sinoć su za prvog gazdu jednoglasno izabrali Raku Radovića, koji će danas odabrati dvoje sluga. Posle jutarnjeg sastanka sa čuvenim gazda Prokom, vipovci će početi i sa prvim seoskim radovima.

Znao sam da će doći do epidemije srčanih oboljenja u Srbiji, ali već deset godina Ministarstvo zdravlja ne reaguje na moj zahtev da povećamo kapacitet klinike „Dedinje"

Profesor dr Boško Đukanović, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje", kaže da već deset godina insistira na izgradnji novog kardio-bloka u okviru klinike, jer je pretpostavljao da nećemo moći da lečimo sve ljude koji boluju od srca. On u intervju za Press objašnjava da je znao da će doći do epidemije srčanih oboljenja neslućenih razmera u Srbiji i strahuje da neko moćan želi da uništi domaću kardiohirurgiju.

Đukanović kaže da bi dodatni blok klinike „Dedinje" godišnje lečio oko hiljadu i po ljudi, pa onda ne bismo morali naše ljude da šaljemo u Tursku na operaciju srca, nego bi iz inostranstva dolazili kod nas.

Zašto ništa nije urađeno po tom pitanju?

- Ministarstvo zdravlja i ljudi iz Vlade nisu na vreme reagovali, nisu videli da će kardiohirurgija biti najuže grlo srpske medicine. Zbog toga smo se našli u ovako delikatnoj situaciji. Ali, nije ni sad kasno da proširimo „Dedinje", da otvorimo kardio-centre u Nišu i Kragujevcu, to bi bilo dovoljno ne samo za Srbiju, nego da se i bolesnici iz jugoistočne Evrope leče kod nas. A sada je obrnuto, naši pacijenti moraju u inostranstvo.

I, ko je odgovoran za sadašnje stanje?

- Nisu me slušali. Povodom svih ovih stvari niko me ništa nije pitao, a ja verovatno nisam marginalna ličnost, ni kao direktor „Dedinja" ni kao čovek koji ima neki elementarni rejting u svojoj struci. Nisu me konsultovali ni oko odlaska naših pacijenata u Tursku niti oko izvesne privatne klinike koja sad treba da leči ljude o državnom trošku.

Koji je vaš stav o slanju pacijenata u Tursku?

- Svakako mi je drago da država brine o bolesnim ljudima. Ako ima para, u redu. Međutim, suštinska je priča da to sve može da se odradi u Srbiji. I da je to moglo dosad da se odradi u Srbiji. Da je bilo volje i da su me slušali.

Šta sada možemo da uradimo?

- Za godinu dana možemo da izgradimo „Dedinje II". Za godinu-dve možemo završiti kardio-centre u Nišu i Kragujevcu. Potrebne su dve godine za edukaciju lekara. To ne može preko noći.

Koliko je novca za to potrebno?

- Nova klinika „Dedinje", koja bi operisala 1.500 ljudi, uključujući i kompletan program za transplantaciju srca koji je stao, koštali bi oko 20 miliona evra. Napravili bismo evropsku kliniku za mala pare. Znači, nisam u ovom periodu imao adekvatne sagovornike za te planove, izuzev Svetlane Vukajlović, Dragana Đilasa i Verice Kalanović.

Čini se da odgovornost za probleme pripisujete Ministarstvu zdravlja?

- Ministar zdravlja treba samo da potpiše da je potrebno proširenje klinike „Dedinje". Ili da Vlada Srbije kaže šta je strategija zemlje u ovoj oblasti. Da se opet ne završi praksom da ja devet puta pišem zahtev Ministarstvu zdravlja i dobijam isto toliko odgovora „Javite se kasnije". Ne želim ja da dižem spomenik sebi, ta klinika je potrebna Srbiji.

Imamo li mi obučene lekare, sa dobrim iskustvom?

- Zasad mi imamo viška kadra. Sto posto sam siguran da imamo dovoljno kadra da povećamo program za 1.500 operacija na srcu.

Hoće li kardiohirurgija u Srbiji uspeti da se oporavi?

- Moramo što pre da oformimo centre o kojima sam pričao, jer nije nam valjda perspektiva da šaljemo ljude u inostranstvo da se leče. Za mene je to greh božji. To je za mene poraz, jer Srbija je evropska velesila kardiohirurgije. Ima sve resurse, ima ljude, sve što treba osim razumevanja ljudi koji treba da donesu odluku. Ovako, čini se da neko moćan želi da ubije ili osakati kardiohirurgiju u Srbiji.

Predsednik beogradske opštine Savski venac Tomislav Đorđević kaže za Press da će najverovatnije biti raskinut ugovor sa izraelskom kompanijom „Kapital investment end trejd", koja je na 15 godina dobila u zakup zgradu bivše Očne klinike u Višegradskoj 22, kako bi u njoj otvorila najsavremeniju privatnu kliniku u Srbiji

Inspekcija opštine utvrdila je da se i pored produženih rokova skoro ništa nije uradilo na adaptaciji ove zgrade, iako je po ugovoru krajnji rok za to bio 28. februar ove godine. Konačnu odluku o raskidu ovog ugovora doneće opštinsko veće u narednih petnaestak dana.

- Moje mišljenje je da je „Kapital investment end trejd" izgubio posao. Javni pravobranilac je ovoj kompaniji već prosledio dopis u kome se kaže da će se smatrati da je ugovor raskinut 28. februara ove godine - navodi Đorđević za Press.

A sve je počelo u avgustu 2008, kada je opština Savski venac objavila tender za zakup prostora bivše Očne klinike, koja ne radi od 1999. godine, kako bi privatni investitor obnovio zgradu i obezbedio besplatne zdravstvene usluge za stanovnike Savskog venca. Javile su se tri kompanije, a „Kapital investment end trejd" je „prošao" nakon odustajanja holandske firme koja je prvobitno dobila posao kao najbolji ponuđač. Na naše pitanje na osnovu kojih referenci je izraelski „Kapital investment end trejd" pobedio, Đorđević kaže da se ta kompanija ugovorom obavezala da će u rekonstrukciju klinike i nabavku savremene opreme investirati više od osam miliona evra i da će na klinici biti obezbeđeni najsavremenija dijagnostika, lečenje steriliteta, vođenje trudnoće i porođaja, kao i laboratorijske i farmaceutske usluge.

- Osim toga, trebalo je da budu obezbeđene besplatne usluge ukupno vredne 600.000 evra za građane Savskog venca, što je na godišnjem nivou oko 40.000 evra. Odluku o tome koji će građani imati pravo na besplatne usluge donosili bi lekari Doma zdravlja „Savski venac" i Kliničkog centra Srbije. Nažalost, kako sada stvari stoje, ceo posao je pred raskidom - ocenjuje Đorđević.

Press je ostao uskraćen za objašnjenje kompanije „Kapital investment end trejd" zašto se nije uradilo ništa od onoga što je bilo dogovoreno ugovorom između opštine Savski venac i ove kompanije.

U Beogradu su sinoć, posle sedam dana, zatvoreni izložba automobila „Delta Đenerali kar-šou" i Međunarodni sajam motocikala i bicikala. Prema rečima organizatora Zorana Lupšića, priredbu je posetilo oko 100.000 ljudi sa kupljenim ulaznicama

Lupšić je rekao da tome treba dodati još oko 15.000 poslovnih posetilaca, koji nisu kupovali ulaznice, i dodao da je reč o izuzetno dobroj poseti, s obzirom na loše vremenske uslove.

Jedan broj izlagača je prethodnih dana izjavio da su razmišljali da li uopšte da se pojave na sajmu, s obzirom na lošu situaciju na tržištu automobila, i da su u mnogim zemljama otkazane takve priredbe. Oni su izrazili zahvalnost Beogradskom sajmu što je učinio maksimalne napore da izađe u susret sa nižom cenom izlagačkog prostora.

Proteklih dana na sajmu se predstavilo 370 izlagača, koji su prikazali 47 novih modela, od kojih 38 premijerno, ali kupci su se uglavnom opredeljivali za jeftinija vozila, a mnogi od njih tražili su ona koja mogu da kupe za keš.

Zaziranje od kredita zbog nestabilnog kursa bilo je vrlo vidljivo, mada se većina izlagača potrudila da na samim štandovima ima predstavnike banaka i lizinga, koji su nudili vrlo povoljne uslove.

Najveće interesovanje na sajmu, očekivano, bilo je za „punto" sa cenom od 6.999 evra, s tim što je za benzinsku verziju odobren popust od 500, a za plinsku od 300 evra, koji će trajati do 19. marta. Interesovanje su podstakli i subvencionisani krediti, kao i mogućnost zamene starog vozila za novo.

Vlada Srbije ozbiljno razmatra mogućnost da Srpska banka ubuduće posluje kao državna razvojna banka i bude od pomoći domaćoj privredi

Predsednik Izvršnog odbora Srpske banke Ivan Maričić izjavio je juče da očekuje da Vlada Srbije uskoro odluči da li će ta banka ubuduće poslovati kao državna razvojna banka. On je istakao da bi razvojna banka imala ulogu pospešivanja privrednih aktivnosti u zemlji jer bi privredi odobravala kredite pod povoljnim uslovima!

Maričić kaže da je u toku izrada elaborata o opravdanosti pretvaranja Srpske banke u razvojnu banku.

- Vlada ozbiljno sagledava stanje javnih finansija, srpske ekonomije i privrede u celini. Jedna od opcija u tim analizama je i formiranje državne razvojne banke, a da li će se to desiti i kada zavisi od niza okolnosti koje se sada razmatraju - naveo je Maričić.

Novi propisi

Formiranje državne razvojne banke, prema njegovim rečima, zahtevalo bi donošenje novih zakonskih propisa i reorganizaciju državnih finansija i bankarskog sistema.

- Ako analize pokažu da je dobar koncept pretvaranja Srpske banke u državnu razvojnu banku, kakvu imaju i razvijene zemlje, ta banka bi imala ulogu pospešivanja privrednih aktivnosti u Srbiji - rekao je Maričić, i naglasio da je većinski vlasnik Srpske banke država Srbije, sa udelom od 96,5 odsto.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić potvrdio je za Press da država ozbiljno razmatra mogućnost formiranja državne razvojne banke, čiji bi zadatak bio oporavak i razvoj srpske privrede!

- Nema tu nikakvih emocija, radi se vrlo racionalna analiza koja treba da pokaže da li bi formiranje državne razvojne banke bilo u funkciji razvoja srpske privrede. Tek kada se to utvrdi, razmotrićemo i na koji način će biti obezbeđena finansijska sredstva - istakao je Ilić.

Ekonomista Boško Živković čeka da Vlada donese konačnu odluku o tome.

- Kao ekonomista mislim da je to sasvim realna ideja, ali koliko je realna sa stanovišta politike ostaje da se vidi - rekao je Živković.

Međutim, ekonomista Đorđe Đukić ističe da nije poenta samo u tome da država osnuje jednu takvu banku, već da je suština da ona raspolaže sa dovoljno novca kojim bi mogla da pomogne razvoj srpske privrede.

- Razvojna banka treba da bude moćna po kapitalu koji poseduje! Bojim se da se država kasno setila da osnuje jednu takvu banku. Naša država nema para niti mogućnost da formira instituciju sa tako krupnim kapitalom, kojim bi finansirala velike projekte - kaže Đukić.

Dobar trenutak

On je podsetio da je Slovenija odmah po ulasku u Evropsku uniju napravila jaku domaću banku čiji je zadatak da pospešuje razvoj malih i srednjih preduzeća.

- U Sloveniji je državnom strategijom predviđeno da imaju jaku domaću banku, a to je Nova kreditna banka Maribor, koja je druga po veličini na slovenačkom tržištu. Cilj te banke je razvoj malih i srednjih preduzeća - ističe Đukić.

Za razliku od Đukića, ekonomista Goran Nikolić smatra da je sada pravi trenutak da Srbija dobije razvojnu državnu banku koja bi pomogla razvoj celokupne srpske privrede.

- Budući da veliki broj zemalja ima takve institucije, onda se po meni ovde pitanje svodi na to da li naša država u narednom periodu može da obezbedi dovoljno sredstava da dokapitalizuje Srpsku banku. Imajući u vidu da je svetska ekonomska kriza ublažila protivljenje Međunarodnog monetarnog fonda ovakvim projektima, možda je ovo pravi trenutak za njegovu realizaciju - kaže Nikolić.

Radovi na tunelu „Progon" na Koridoru 10 kod Dimitrovgrada kasniće pola godine jer Svetska banka nije zadovoljna projektom koji je uradio srpski Institut za puteve, saznaje Press!

Član UO „Koridor 10" Nenad Ivanišević kaže da je zbog toga odložen tender i zatraženo dodatno ispitivanje zemljišta na kojem je planirana izgradnja tunela.

Institut za puteve iz Beograda napravio je projekat prema kojem je tunel „Progon", na obilaznici oko Dimitrovgrada, trebalo da bude rađen ogromnom mašinom koja se popularno zove „krtica". Stručnjaci Svetske banke, međutim, nisu bili uvereni da je to dobra ideja!

- Potencijalni izvođači radova su postavili više od 150 pitanja u vezi s tim projektom, a Svetska banka je zaključila da je ostalo previše nejasnoća. Jedno od glavnih pitanja bilo je da li je „krtica" prava tehnologija za bušenje tunela „Progon". Naime, kada krenete da bušite „krticom" i naiđete na zemljište koje je drugačijih geoloških karakteristika, može se desiti da se mašina unutra zaglavi. A onda ste tek u problemu! Primedba Svetske banke je bila da Institut za puteve nema dovoljno ekspertskog znanja i da je potrebno da se udruži sa nekim stranim konsultantom kako bi se nivo znanja unapredio - objasnio je Nenad Ivanišević, član UO „Koridora 10".

On je rekao da je za ovaj tunel potrebna mašina čija bi glava za bušenje trebalo da ima prečnik oko 10 metara. Međutim, sekretar za građevinu PKS Goran Rodić kaže da u Srbiji takva mašina ne postoji, a da bi njena nabavka koštala oko 20 miliona evra!

- To nije samo mašina već čitava jedna fabrika za bušenje tunela. Njena prednost je to što kada prođe, vi praktično iza sebe imate već prokopan tunel, koji onda samo treba da se izbetonira. Mnogo je brže raditi tako, ali je problem što kod nas ne postoji takva mašina. Izvođač radova za tunel obima 11 metara morao bi da plati oko 20 miliona evra za novu mašinu - kaže Rodić.

I Nenad Ivanišević nije siguran da bi se izvođačima radova isplatilo da daju 20 miliona evra za ovu mašinu, s ozbirom na to da je ukupna vrednost radova na tunelu „Progon" oko 30 miliona evra.

- Problem je u tome što bi pravljenje i montaža te mašine trajali oko godinu dana. Inače, ona troši i oko šest megavata struje pa i to može da bude problem, jer nismo sigurni da li prenosna mreža može da izdrži toliko opterećenje - kaže Ivanišević.

Dragutin Kalezić, direktor Zavoda za projektovanje puteva „Trasa", koji pripada Institutu za puteve, kaže da su inženjeri smatrali da je „krtica" najefikasniji način za bušenje tunela kako bi se ispoštovali kratki rokovi.

Dvadeset godina SPO liči na EKG srca, uzbrdo, nizbrdo, pravo, krivo, gore, dole, ali sada nam sledi novi uspon, rekao je predsednik stranke Vuk Drašković

Slika SPO u poslednjih 20 godina liči na EKG srca, ali SPO-u sada predstoji novi uspon, i krivulja će krenuti uvis, izjavio je na proslavi dve decenije od postojanja SPO-a, lider ove stranke Vuk Drašković. Drašković je ocenio i da su pred Srbijom „nove bitke u novim uslovima, bez žrtava, koje neće proći bez SPO-a" i poručio da „za Srbiju Evropska unija nema alternativu."

Svečanosti u „Aeroklubu" su, pored funkcionera SPO, prisustvovali zamenik predsednika DS Dušan Petrović, Dragoljub Mićunović, Božidar Đelić, lider G17 Plus Mlađan Dinkić i potpredsednica stranke, kao i funkcioner SDPS Meho Omerović.

Veljini nisu došli

Veliki jubilej Draškoviću su čestitali i zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić i Miloš Aligrudić iz DSS, a među gostima nije bilo nikog iz SRS, a ni iz Nove Srbije, koja je nastala izdvajanjem Velimira Ilića iz SPO. Obraćajući se prisutnima, Drašković je istakao značajnu ulogu SPO-a u poslednjoj deceniji dvadesetog veka i podsetio da je SPO inicirao i predvodio sve proteste i demonstracije demokratske opozicije u Srbiji.

- Neko je jednom prilikom rekao da je SPO deset godina tresao šljivu, a onda došao neko drugi i pokupio ih. Nije u tome problem, iako u ovoj doskočici ima neke simbolike i istine, problem je u tome što je od 2000. godine, sloboda zapevala glasom koji je bio ružniji od onog glasa kojim smo pozivali slobodu od 1990. do 2000. godine. Nećemo moći da pobegnemo od zaključka da je točak tranzicije pregazio ljude koji se bore za jednu novu i demokratsku Srbiju... Ovih 20 godina stranke liči mi na EKG, uzbrdo, nizbrdo, pravo, krivo, gore, dole. Čini mi se, ubeđen sam da sledi sada novi uspon, ne zato što to tako mora da bude, već zato što to traže događaji - kaže Drašković.

Ocenjujući stanje u kojem se sada Srbija nalazi, Drašković je rekao da se „Srbija u ovom trenutku batrga, ne znajući kuda će".

Evropa ili ništa

- Sve su snažniji pritisci da se Srbija okrene od Evrope, da ponovo stupi u neprijateljske odnose sa zemljama Zapada. Sve su snažniji recidivi nacionalne i duhovne politike iz poslednje decenije 20 veka. Prema nama su neke nove bitke, bez žrtava, i te bitke neće proći bez SPO-a. U Srbiji više ne sme da bude poraza, EU nema alternativu. Kada Srbiju uredimo na evropski način dobićemo državu koja će biti privlačna za sve narode bivše Jugoslavije, od kojih ne možemo imati nikoga bližeg, ni dražeg. Niko neće zazirati od takve Srbije - poručio je Drašković.

Predrag Bećirić, vođa uhapšene grupe koja je nameštala SMS licitacije Državne lutrije na RTS-u i Pinku, ispričao je policiji da je uzeo više od 100 „punta" na Javnom servisu samo da bi se dokazao kao najuspešniji haker u Srbiji!

Bećirić je posle hapšenja policijskim inspektorima rekao da je hteo da odustane od prevare kada je uzeo prvih 30 „puntića", ali da je nastavio samo da bi sprečio bandu iz unutrašnjosti Srbije da preuzme njegov „posao"!?!

Kad zasvrbe prsti

- Bećirić nam je rekao da je u jesen prošle godine, pošto je uzeo prvih 30 „punta" hteo da odustane od daljeg nameštanja SMS licitacije. Kaže da mu je to bilo dosta i da je već tada imao problema sa organizacijom preprodaje automobila. I zbog toga je bio rešio da se primiri i da radi samo velike „ulove" na Pinku... - kaže za Press sagovornik blizak istrazi.

Ali, kako se posle pet, šest dana „odmorio" od nameštanja licitacija, Bećirić je ponovo seo za kompjuter.

- Jedne večeri mu je, kako nam je rekao, bilo dosadno, pa je seo za računar da vidi kako teče licitacija. Tada je i sam provalio da jedna druga grupa hakera iz unutrašnjosti pokušava sebi da namesti automobil! E, tu se zainatio! Kako kaže, zasvrbeli su ga prsti, rešio je da ih to veče pobedi i uzme još jedan „punto"... I tako se, narednih više od 80 dana, on zapravo takmičio sa ostalim grupama koje su pokušavale da nameste licitacije. Na kraju, uzeo je više od 100 kola... - prenosi sagovornik Pressa.

Danima u javnosti traje polemika i o tome da li je Bećirić uopšte kriv, jer on nije provalio u sistem Državne lutrije, već je osmislio, pomoću sopstvenog programa, kompjutera i mobilnih telefona kako da odredi dobitnu kombinaciju. Takođe, postavlja se i pitanje da li građani koji su učestvovali u ovoj nagradnoj igri mogu da tuže organizatora, Državnu lutriju Srbije.

Član Društva sudija Srbije Omer Hadži Omerović kaže da svako ko smatra da je prevaren može da podnese tužbu protiv organizatora ove igre u parničnom postupku. Ali, eventualna šteta može realno da se utvrdi tek kada se završi postupak protiv osumnjičene kriminalne grupe. Profesor Pravnog fakulteta Goran Ilić kaže da bi, osim parničnog, građani mogli da pokrenu i krivični postupak protiv onih koji se sada nalaze u zatvoru.

- Učesnici SMS licitacije mogli bi da tuže i one koji su nezakonito prisvojili korist, odnosno ovu grupu, i pokušaju da ostvare ono za šta smatraju da su oštećeni. Ali sve to tek nakon okončanja krivičnog postupka pred Specijalnim sudom, gde će se utvrditi koliko je ova grupa nezakonito osvojila - kaže Ilić.

Jalove tužbe učesnika

Advokat Milenko Radić takođe misli da svako može podneti tužbu, ali upozorava građane da to može biti jalov posao, koji će ih dodatno koštati.

- Građani koji smatraju da su prevareni moraju imati sačuvane SMS poruke kao dokaz da su učestvovali u toj nagradnoj igri. Zatim, moramo imati pravosnažnu presudu da je ova grupa zaista prevarila državu i ukrala automobile, jer ako nije, onda je sve u redu, i građani nisu oštećeni. Konačno, svakog građanina koji podnese tužbu mnogo će više koštati takse i usluge advokata od nekoliko stotina dinara koje su dali za te poruke - naveo je Radić.

Predsednik Srbije Boris Tadić, kako danas stvari stoje, neće učestvovati na konferenciji o zapadnom Balkanu koja bi u organizaciji Slovenije, Hrvatske i Evropske komisije 20. marta trebalo da se održi na Bledu

Glavni problem jeste predstavljanje predstavnika Kosova na ovom sastanku, jer Srbija insistira da oni budu predstavljeni u skladu sa Rezolucijom 1244, odnosno kao „Kosovo Unmik". Međutim, domaćin Slovenija, kao „kompromisno rešenje" ponudila je da svi učesnici budu predstavljeni bez ikakvih državnih obeležja. Tako bi predsednik Srbije na ovom Samitu nastupio kao „Boris Tadić", a i predstavnici Kosova Fatmir Sejdiu i Hašim Tači nastupili bi samo pod svojim imenom.

- Srbija želi učešće predstavnika Albanaca i svih kosovskih institucija na regionalnim forumima i nema stratešku težnju da blokira saradnju i komunikaciju, već želi da se obezbedi regionalno učešće Kosova na način koji ne dovodi u pitanje integritet države Srbije. Ne može nijedan regionalni forum predstavljati implicitno priznanje nezavisnosti Kosova, jer Srbija niti na implicitan, niti na eksplicitan način neće priznati nezavisnost Kosova bilo svojim odlukama, bilo svojim učešćem na regionalnim forumima i susretima. Ukoliko na Brdu kod Kranja budu ispoštvani ovi principi, Srbija će učestvovati na regionalnom forumu - rekao je Tadić.

Govoreći o slučaju „Ganić", Tadić je istakao da Srbija neće imati primedbe ako Velika Britanija donese odluku da bivšeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića izruči Bosni.

- Za Srbiju centralno pitanje nije da Ejup Ganić bude izručen Srbiji, već da se dogodi sudski proces u kome je Ganić, koji je osumnjičen za učestvovanje u ratnom zločinu, apsolutno nezaobilazan činilac - rekao je Tadić.

Tadić je naveo da se slaže sa izjavom svog hrvatskog kolege Ive Josipovića da Srbija treba da uhapsi Ratka Mladića i Gorana Hadžića, ali je ponovio da Hrvatska istovremeno mora da ispuni neke uslove u pogledu bolje saradnje sa Haškim tribunalom.

- Kao što očekujem i zahtevam da nadležni organi Srbije uhapse Ratka Mladića i Hadžića, očekujem da će i Hrvatska dati sve dokaze u vezi sa procesima koji se vode protiv Ante Gotovine - kazao je Tadić.

Zemlja je u tolikoj krizi da to više nije pitanje vlasti i opozicije i ako pod hitno ne uradimo nešto, bićemo u još većem problemu. To pokušavam da pokažem dok sam u opoziciji, zato imam strah od toga šta nas čeka kad dođemo na vlast

Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić kaže da vladajuća koalicija nema nikakav plan, niti ideju kako da se izbori sa ekonomskom krizom i nemaštinom, što se najbolje videlo na Biznis forumu na Kopaoniku. U intervjuu za Press on ističe da su danas ekonomski problemi Srbije neuporedivo veći od političkih i prvi put javno iznosi strah od toga šta SNS čeka na vlasti ukoliko pobedi na sledećim izborima.

- Pažljivo sam gledao i čitao sve u vezi sa nedavno održanim Biznis forumom na Kopaoniku i zapanjilo me je da tri nosioca finansijske vlasti u Srbiji imaju tri potpuno različita predloga za ekonomiju Srbije. Ministarka finansija Diana Dragutinović govori jedno, guverner Jelašić drugo, a ministar Dinkić treće. A sve to pokazuje da Srbija nema plan kako da se bori sa krizom! Niko ne zna da li će se sutra sprovoditi politika Jelašića, Dinkića ili Dragutinovićeve, ili će svako od njih da radi ono što on misli. Ono što vidim nije dobro za budućnost Srbije i mislim da su ekonomski problemi mnogo veći nego što se to vidi.

Da li je u Srbiji moguć socijalni bunt?

- Ljudi su u Srbiji veoma strpljivi, ali moram da ukažem i da mi iz SNS, na korektan i konstruktivan način želimo da rešavamo probleme, a ne da vodimo politiku „što gore, to bolje za nas". Znam da bismo i mi danas imali velikih problema da smo na vlasti i zato i imamo strpljenja, ali nećemo doveka čekati. Molimo ih da izađu sa planom, ali oni nemaju ideju kako da se bore protiv krize. Plašim se da vlast ne razume koliko je teško u Srbiji, jer kada gledate bilo koju televiziju, vi ćete videti više glamura nego bede, teškog života, koji jeste realnost u Srbiji.

A kakva je realna slika Srbije?

- Ona se ne vidi iz Beograda, jasno se vidi čim malo izađete iz grada. Ljudi žive očajno, užasno. Neka objasne seljaku kako da litar njegovog mleka košta 15,20 dinara, a litar kisele vode 50 dinara. Neka neko objasni radniku kako da sa platom od 30.000 dinara, ako je srećan da je ima, izdržava troje dece i ženu koja je dobila otkaz. U Srbiji nema reda! Ako je jedna Nemačka mogla da napravi takvu disciplinu u vreme krize, da natera ministre da drastično smanje troškove, ako je kod njih skandal kad uhvate ministra kako službenim autom ide na privatni put, šta mi čekamo.

Ne govorite kao opozicija, nekako imate razumevanje za vlast?

- Ovo nije pitanje vlasti i opozicije već toga da postanemo svesni da ćemo svi zajedno imati još više problema, ako ne uradimo nešto. Treba nam odgovornost! To i ličnim primerom pokušavam da pokažem, jer i sada dok sam u opoziciji imam strah od toga šta nas čeka kad preuzmemo vlast. Koliko ćemo moći da kontrolišemo sve što se dešava, da li ćemo Tomislav Nikolić, još desetoro ljudi i ja moći da pratimo sve. Zato i razumem koliko je teško i čelnim ljudima vlasti da kontrolišu sve, jer znam da oni nisu krivi za sve. Ali, suština je da nema plana, nema kazne za nerad, nema odgovornosti, niko ne brine i nema straha! E, kad sve to ne postoji, onda vam je zemlja u rasulu i svako radi šta hoće. Zar je moguće da nijedan ministar nije pogrešio...

Kako vi ličnim primerom pokazujete to o čemu govorite?

- Evo kako. Ako SNS obeća građanima da će biti bolje kada dođe na vlast i ukoliko se u roku od šest meseci naše vlasti ne vidi da Srbija ide napred, ako ne krene ekonomija, ako se ne pomerimo u borbi protiv kriminala i korupcije, ako cena droge u Srbiji ne bude tako visoka, ako poljoprivredu ne pokrenemo s mrtve tačke... Ako toga ne bude, ja ću da kažem, građani izvinite, nisam bio u stanju, nisam dorastao istorijskom zadatku i sklanjam se! Svima koji ostaju na vlasti želim sve najbolje. Tako ja doživljavam odgovornost, jer ako nemaš rezultat, skloni se. Kraj priče!

A kakav je plan SNS za borbu protiv krize?

- Jorgovanka Tabaković i mnogi naši su bezbroj puta govorili o tome. Evo samo jednog primera iz poljoprivrede. Pita me jedan kako da preživi kad su on i njegov otac posadili jabuke i sad treba da čekaju nekoliko godina da ona rodi, pa da prodaju jabuke. A čovek ne zna da postoje jabuke iz Holandije koje za šest meseci rode i to obilnije nego naše i koje odmah mogu da se izvezu! Daj to država da radi, da edukujemo ljude, da im kažemo šta mogu da rade. Moramo da uvodimo nove tehnologije, moramo mnogo više da radimo, da učimo, da se menjamo...

Izvinite, ali vi ponavljate ono o čemu je govorio Zoran Đinđić?

- Ne znam da li je pričao Đinđić, ali ja ovo primenjujem na sebi. Danas, sa punih 40 godina, učim tri jezika, jer hoću da se takmičim sa Evropljanima. Zato, ili ćeš da učiš i radiš i da napreduješ i menjaš se nabolje, ili se skloni! Šta, nisi čuo za jabuke, ne znaš šta se dešava u Poljskoj, Čileu, pa šta radiš... Skloni se! Hajde da vidimo kako da budemo što konkurentniji i da prodamo više malina i višanja. A mi danas ne znamo da proizvedemo čačkalicu, mi danas ne proizvodimo ništa!

Kad govorimo o ekonomiji, kako ocenjujete odnos vlasti i biznismena?

- Privatan sektor je taj koji gura državu napred, privatni sektor je održao Srbiju. Privatni sektor isplaćuje penzije, daje plate za vojnike, čuva nam policiju i ako neko neće da razgovara sa privatnim sektorom i ne želi da se zamisli kako da pomogne domaći privatni sektor, a ne strani, taj ne radi dobro. Privrednici moraju da znaju šta je njihov posao, kao što političari treba da znaju šta je njihov. SNS će imati odnos poštovanja prema biznismenima, ali za nas biznismen nije onaj ko plaća političara, već samo onaj ko širi svoju aktivnost! Mi bez privredne aktivnosti nemamo šansu za opstanak, džaba nam sve.

Da li ovo govori da ćemo posle izbora imati na vlasti DS i SNS?

- Nije realno.

Ali, malopre ste govorili da se bojite da li ćete na vlasti moći sve da kontrolišete.

- To što sam rekao pokazuje koliko je naša odgovornost, ali ne i želja za zajedničko delovanje. Takav savez ne bi bio loš za Srbiju, ali samo u nekim specifičnim uslovima, da niko drugi ne pređe cenzus.

Ima li SNS dovoljno kvalitetnih kadrova da vodi zemlju?

- Nema niko dovoljno kvalitetnih kadrova. Ko kaže da ima, znajte da vas laže. Zato ćemo se služiti znanjima ljudi i koji nisu partijski obojeni i svih ljudi koji žele dobro Srbiji.