Besplatna Zabava

Archive for May, 2010

Lider grupe „Fanki dži" Gagi Đogani, koji je u subotu izbačen sa „Farme", poručuje da bivšoj ženi Anabeli želi sreću u braku sa Mladenom Radulovićem. U intervjuu za Press denser tvrdi da će se njegovi bivši cimeri poklati na Pinkovom seoskom imanju!

- Video sam kako se Milena i Maja „kolju" oko kupanja na „Farmi", što nije emitovano! To je početak, tamo će biti opasna „koljaža"!  Zorica je najopasnija, prava je zmija, najmanje radi, spava po ceo dan, komanduje i svima izigrava mamu! Osim nje, najveći foliranti su Maca i Maja, koji poslednjih dana „kao nešto rade". Maca pred kamerama šeta pse, a meni ostavlja da čistim izmet! Svi se guraju pred kamerama, a ja pred kamerom imam tremu i ne mogu da pričam. Milena i Nemanja su se promenili, sad imaju taktiku. Nisam ja rastao na drvetu da ne znam o čemu se tu radi. Nemanja se prijavio da bude sluga da bi se oprao kod publike. Ali, ne može ni Dunav da ga opere! Ja se nijednog trenutka nisam folirao, izašao sam odatle čiste savesti.

Zašto si slagao da je Miloš opsovao majku Đusu?

- Te večeri smo malo popili i ja sam ubeđen da je Miloš opsovao majku Đusu. Posle odlaska Đusa na „Farmi" je velika tuga. On je nepravedno izbačen. Ja sam pristao da idem na „Farmu" da bih se rasteretio i radio, a ne da budem pospanko, kako me je publika na pijaci nazvala. Poslednjih dana bilo je tragično, ni sa kim nisam pričao! Svi moji prijatelji su otišli, pa mi je jedino Miloš prijao bez obzira na sve što se desilo.

„U spoljnom svetu" saznao si da ti se bivša supruga udaje za Mladena Radulovića. Anabela je izjavila da te neće zvati na venčanje.

- Ako budem pozvan na svadbu, razmisliću da li ću ići! Ipak, neko treba da čuva našu decu. Mladena ne poznajem i nemam nikakvo mišljenje o njemu.

Kako si se osećao kad te je Anabela posetila na „Farmi"? Rekao si da želiš da se pomiriš s njom.

- Nisam očekivao da će ikad doći tamo. Iako me je „presekla" svojim dolaskom, imao sam potrebu da je vidim i da čujem kako su deca. Iskreno, sada ne razmišljam o našem pomirenju.

Pop zvezda Ana Nikolić posle godinu i po dana prekinula romansu sa biznismenom Daliborom Matićem i vratila mu „audi Q7", koji joj je poklonio za 31. rođendan

Pop zvezda Ana Nikolić raskinula je ljubavnu vezu sa biznismenom iz Švajcarske Daliborom Matićem! Kako saznaje Press, atraktivni par, koji je strasnu romansu započeo pre godinu i po dana, odlučio je da se pre dve nedelje raziđe bez velike medijske pompe.

Kao glavni razlog raskida navodi se to što su se udaljili jedno od drugog budući da Ana živi u Beogradu, a Dalibor u Švajcarskoj.

Bez teških reči

Oni su pre samo tri nedelje viđeni kako razmenjuju nežnosti u beogradskom klubu „Sinema", na oproštajnoj žurki holivudskog glumca Džerarda Batlera. Iako je to bilo propraćeno medijskim napisima da će Nikolićeva stati na ludi kamen i svoj život nastaviti u zemlji sireva i čokolade, oni su ipak shvatili da njihova veza nema budućnost i da je najbolje da svako nastavi svojim putem.

Kako smo saznali, do raskida je došlo bez svađa i prepirki, a njih dvoje su ostali u prijateljskim odnosima.

Iznenađena našim saznanjem, Ana Nikolić najpre nije želela da komentariše svoj ljubavni status, ali je potom priznala da je raskinula vezu sa Daliborom.

- Znate da nikada ne pričam javno o svom privatnom životu, pa tako neće biti ni sada. Samo ću reći da je istina da Dalibor i ja više nismo zajedno. Nije bilo nikakvih teških reči i svađa, jednostavno je daljina učinila svoje i mi smo shvatili da svako treba da nastavi svojim putem. Zbog brojnih obaveza nisam stizala da odlazim kod njega u Švajcarsku i, jednostavno, vremenom smo se udaljili. Verovala sam da ljubav može da funkcioniše na daljinu, ali se ispostavilo da nije tako. U svakom slučaju, iza sebe ostavljam predivnih godinu i po dana, a o Daliboru imam samo reči hvale. Sada mi je najvažnija moja karijera - rekla je Ana za Press.

Dalibor potvrdio raskid

Uspeli smo da stupimo u kontakt i sa Daliborom, koji je kratko potvrdio da su se Ana i on razišli.

- Znate šta, nisam ja javna ličnost da dajem bilo kakve izjave. Ali, da bih sprečio razne novinske napise reći ću da smo se Ana i ja razišli na civilizovan način i da nije isključeno da će nam se putevi jednog dana ponovo ukrstiti - rekao je Matić za Press.

Ana i Dalibor započeli su ljubavnu vezu pre godinu i po dana, koju su prvih nekoliko meseci skrivali od očiju javnosti. Posle paparaco fotografija, koje su snimljene na letovanju, njih dvoje su se prvi put u javnosti pojavili zajedno na žurki nedeljnika „Stori". Nekoliko dana kasnije Dalibor je Ani za njen 31. rođendan priredio žurku iznenađenja u hotelu „Hajat" i tom prilikom joj poklonio džip „audi Q7".

- Volim da kroz život koračam bez ikakvih repova i tereta i zato sam odlučila da Daliboru vratim rođendanski poklon - automobil - rekla je Nikolićeva.

Mnogi roditelji će skupe školarine na državnim i privatnim fakultetima za svoju decu morati da plate kreditima sa rokom otplate i do 60 meseci

Upis na fakultet i skupe školarine za mnoge đake i njihove roditelje u Srbiji predstavljaju prepreku koju će rešiti podizanjem kredita. Većina banaka, pokazuje istraživanje Pressa, već je pripremila ponudu namenskih kredita za studiranje, bez učešća i depozita.

Školovanje u Srbiji odavno je postalo skupo za sve akademce koji ne uspeju da se upišu na fakultet o trošku države. Kada se radi o državnim visokoškolskim ustanovama, upisnina je najskuplja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, gde za jednu školsku godinu treba izdvojiti 240.000 dinara. U Novom Sadu ubedljivo najveću školarinu plaćaće samofinansirajući studenti optometrije na Prirodno-matematičkom fakultetu - čak 218.000 dinara.

Ispod crte - veliki problem

Za indeks popularnog Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu potrebno je izdvojiti 129.000 dinara, a za godinu na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja 132.000 dinara. Budući lekari jednu godinu na Medicinskom fakultetu moraju da plate 125.000 dinara, a farmaceuti 136.000.

Beograđanka Dragana Petrović kaže za Press da je kredit jedini način da isfinansira školovanje ćerke, koja planira da upiše medicinu.

- Ako moja ćerka ostane „ispod crte" i ne upadne na budžet, moraću da podignem kredit. Samohrana sam majka, a moja plata prosvetnog radnika nije dovoljna ni za naše mesečne troškove - žali se Petrovićeva.

Roditeljima ide na ruku što su banke spremile raznovrsnu ponudu kada su u pitanju krediti za finansiranje školovanja, a neke od njih odobravaju ove novčane pozajmice bez učešća i depozita.

Banka Inteza ima namenske potrošačke kredite, koji mogu da se koriste za plaćanje svih vrsta školarina!

- Ovi krediti odobravaju se u iznosu od 300 do 7.000 evra, s rokom otplate do 60 meseci i kamatnom stopom od 16 odsto na godišnjem nivou - navode u Intezi.

Hipo banka u svojoj ponudi nema namenske kredite za finansiranje troškova studiranja, ali je za tu potrebu moguće koristiti potrošačke. Iznos finansiranja kod potrošačkih kredita može biti od 500 do 10.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, bez učešća i depozita.

- Period finansiranja je od jedne do pet godina, a krediti se odobravaju u evrima ili dinarima bez učešća i depozita. Nominalna kamatna stopa za potrošačke kredite u evrima iznosi 16,95 odsto, dok za potrošačke kredite u dinarima nominalna kamatna stopa iznosi 22,95 odsto. Kredit se otplaćuje u jednakim mesečnim anuitetima, čija visina ne sme da prelazi 30 odsto neto mesečne zarade - navode u Hipo banci.

I Sosijete ženeral banka nudi studentske potrošačke kredite, dinarske i indeksirane u evrima, sa rokom otplate od 12 do 60 meseci. Za ove kredite takođe nisu potrebni učešće i depozit!

Komercijalna banka takođe u svojoj ponudi ima namenske kredite za školovanje.

Raznovrsna ponuda

- Krediti se odobravaju i klijentima banke, ali i onima koji to nisu. Maksimalan iznos kredita je milion dinara. Kamatna stopa za kredite sa deviznom klauzulom iznosi 15,95 odsto na godišnjem nivou za naše klijente, odnosno 19,95 odsto za one koji to nisu. Za ovu vrstu kredita potrebno je učešće od minimalno 30 odsto. Kamatna stopa za kredite bez devizne klauzule iznosi 21 odsto na godišnjem nivou za naše klijente, odnosno 27 odsto za one koji to nisu. Ova vrsta kredita odobrava se bez obaveznog učešća - kažu u Komercijalnoj banci.

Direktor Sektora za poslove sa stanovništvom u Poštanskoj štedionici Zoran Rosić kaže za Press da i ova banka odobrava kredite za plaćanje školarine.

- Korisnik ovog kredita mora imati tekući račun u našoj banci. Kredit za školarinu odobrava se u visini do 100.000 dinara, po nominalnoj kamatnoj stopi od 27,25 odsto na godišnjem nivou, sa rokom otplate od 12 meseci. Banka ima ugovore o saradnji sa Fakultetom organizacionih nauka, Visokom školom strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije i Visokom školom strukovnih studija „Beogradska politehnika" - ističe Rosić.

Uključivanjem što većeg broja privrednika u projekat „Škola bez nasilja", koji se finansira isključivo od donacija kompanija i pojedinaca, povećaće se broj škola u ovom programu i smanjiće se nasilje među decom - jedan je od zaključaka Druge konferencije mreže „Škola bez nasilja", koja je ove godine održana pod nazivom „Zaustavimo nasilje zajedno"

U program „Škola bez nasilja" do sada je uključeno oko 136.000 učenika i 12.500 nastavnika, iz 197 osnovnih i srednjih škola, iz 64 mesta u Srbiji. Rezultati istraživanja pokazuju da se nasilje u tim školama, po završetku programa, smanjilo u proseku za 50 odsto!

U UNICEF-u ističu da sprovođenje programa ne bi bilo moguće da se njihovoj akciji nije priključio i korporativni sektor.

- Davanjem donacije, kompanija dobija poseban status „usvojitelja škole", a „usvojena" škola dobija sredstva pomoću kojih sprovodi program smanjenja nasilja u školama - kažu u UNICEF-u.

Iznoseći iskustva „Elektroprivrede Srbije", najvećeg donatora u ovoj oblasti, Momčilo Cebalović, direktor za odnose sa javnošću te kompanije, istakao je da je ovo preduzeće pokazalo veliku društvenu odgovornost usvajanjem 11 škola.

- Razvoj EPS-a je neodvojiv od razvoja društvene zajednice. Zajedničkom energijom privrede i društva doprinosimo smanjenju nasilja i agresije među decom - rekao je Cebalović, i dodao da će ova kompanija i dalje učestvovati u projektu „Škola bez nasilja".

Kompanija koja je među prvima prepoznala značaj programa i priključila se programu „Škole bez nasilja" je „Unika osiguranje". Osnovni motiv, prema rečima Sonje Marić, direktorke marketinga, bio je promocija zajedničkih vrednosti - tolerancije, kreativnosti, porodice, druženja i brige o drugima.

- Projekat je podržao i Aleksandar Saša Đorđević, koji je ujedno ambasador UNICEF-a, ali i promoter 'Unika osiguranja'. U narednom periodu planiramo da 'usvojimo' još dve škole - rekla je Sonja Marić.

Usvajanjem jedne škole firma „Ivančić i sinovi" pokazala je da su dobra volja i istinska briga za decu dovoljan motiv za učešće u ovom projektu!

- Kao mala firma dali smo svoj doprinos društvu u kome živimo. Smatram da bi sve kompanije, prema svojim mogućnostima, trebalo da učestvuju u „Školi bez nasilja"-rekla je Nada Milovanović-Ivančić, suvlasnik i zamenik direktora firme „Ivančić i sinovi".

Kompanija „Imlek" omogućila je da se sedam osnovnih škola uključi u program odvajanjem dva dinara od prodaje čokoladnog mleka tokom tri meseca. Kroz sličnu akciju kompanija „Al groso" je omogućila da se tri osnovne škole uključe u program.

Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) snosiće ubuduće deo troškova dijalize bubrežnih bolesnika koji privremeno borave u inostranstvu, rekla je za Press direktorka Zavoda Svetlana Vukajlović

- Ovo pravo imaju svi osiguranici na dijalizi, bilo da u Srbiji nju obavljaju u zdravstvenim ustanovama ili kod kuće, a koji u inostranstvu borave najduže 30 dana u godini, u kontinuitetu ili sa prekidima - pojasnila je Vukajlovićeva.

Da bi refundirao novac, bubrežni bolesnik koji se nalazi na hemodijalizi u kućnim uslovima, 30 dana pre odlaska u inostranstvo treba pismenim putem da obavesti matičnu filijalu o terminu i dužini boravka van zemlje, dok pacijent koji se nalazi na hemodijalizi u zdravstvenoj ustanovi, osim matične filijale, treba da obavesti i zdravstvenu ustanovu.

Predsednik Saveza organizacija bubrežnih invalida Srbije Nikola Gruber kaže za Press da bubrežni bolesnici upravo zbog prirode bolesti jako retko putuju u inostranstvo jer moraju na dijalizu tri puta nedeljno.

- RZZO je odlučio da pokriva deo troškova, i to predstavlja jako veliku stvar za sve bolesnike na dijalizi. Zbog nje, oni nisu ni mogli da putuju. Jedan tretman u Crnoj Gori košta 145 evra, u Hrvatskoj od 180 do 190, u Austriji 240 evra...  Ovo će im omogućiti da bar obiđu familiju i odu negde na godišnji odmor, jer će im deo troškova biti refundiran - kaže Gruber.

Narodna banka Srbije je morala ranije da interveniše iz deviznih rezervi na međubankarskom tržištu i spreči poslednji pad domaće valute

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio je za Press da ne očekuje dalji pad vrednosti dinara u odnosu na evro. On tvrdi i da Narodna banka Srbije nije blagovremeno reagovala kako bi sprečila nagli pad domaće valute.

Da li smatrate da će dinar ostati na sadašnjem nivou?

- Ako bismo imali makar neki evidentan rast privrede kakav je bio u prvom kvartalu, realno bi bilo očekivati da dođe do stabilizacije kursa. Mislim da bi dinar mogao da se održi na ovom nivou, a do kraja godine bi možda mogao i da ojača. Bilo bi jako pogubno da se nastavi depresijacija dinara. Znam da će mnogi reći da to zavisi od razvoja privrede, ali ima i drugih stvari koje utiču na kurs dinara. Nivo deviznih rezervi daje mogućnost da se brže reaguje.

Da li to znači da NBS nije na vreme reagovala?

- Da, mislim da su ranije mogli da reaguju. Treba preventivno reagovati, a ne posledično. Znači, pre nego što dođe do problema.

Do koje granice bi dinar mogao da padne, a da to privreda izdrži?

- Jedina stvar koju su privrednici tražili od NBS je da imamo predvidljiv kurs da bismo mogli da kalkulišemo svoje poslovanje. Za privredu je prihvatljiva oscilacija u kursu od maksimalno pet odsto jer to možemo da pokrijemo iz poslovanja. A dinar je u poslednjih godinu dana pao oko 25 odsto! Ako ne možemo planirati čak ni taj parametar, onda ne možemo planirati ni dobit ni razvoj preduzeća.

Šta firme trpe zbog tolikog pada dinara?

- Najgora stvar kod pada dinara je što imamo kupovinu inputa u devizama, a sve obračune radimo u dinarima. I onda kada padne vrednost, imate jedan negativan efekat bukvalno u celom sistemu. A da ne pričamo o tome da su se mnoge firme zadužile u prethodnom periodu radi podizanja konkurentnosti, a sada imate 25 odsto veću ratu jer je dinar toliko pao u poslednjih godinu dana.

Ekonomisti brinu za budućnost domaće valute

Dinar će nastaviti da slabi prema evru istim tempom kao i do sada, smatraju domaći stručnjaci. Oni tvrde da je vrednost domaće valute dugo vremena bila „prenaduvana", zbog čega sada dinar naglo pada, a da bi realan kurs bio 120 dinara za jedan evro!

Ekonomista Zoran Popov smatra da će dinar nastaviti da slabi i da je nedavni blagi skok domaće valute samo kratki predah. On kaže da je razlog pada dinara to što je njegova vrednost do sada bila prenaduvana.

- Smatram da se to namerno radi da bi se zarade i penzije realno smanjile i na taj način redukovala potrošnja. Evro bi mogao da košta oko 120 dinara, a sa tim kursom bi naše zarade bile svedene na nivo koji nije prenaduvan i tada bismo postigli ekonomsku ravnotežu. Istina je da bi to dovelo do povećanja cena energenata, ali verujem da ne bi svi proizvodi poskupeli podjednako - kaže Popov.

Ekonomista Danijel Cvijetićanin kaže za Press da je NBS trebalo da pusti dinar da klizi još pre dve godine jer danas ne bismo imali ovako nagli pad domaće valute.

- Mislim da je teško održati dinar na sadašnjem nivou zato što je dugi period bio precenjen. Nerealan kurs dinara održavan je zahvaljujući kreditima iz inostranstva i prilivima od privatizacije iz inostranstva. Čim su se ova dva izvora smanjila, kurs je morao da se prilagodi, a dinar da devalvira. Zato će devalvacija sada biti brža i bolnija - navodi Cvijetićanin.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković veruje da će dinar u letnjem periodu biti stabilan.

- Tokom leta ne bi trebalo da bude tražnje za evrom, pa bi dinar mogao da ostane stabilan. Smatram da bi se povećanje plata i penzija odrazilo na veću potrošnju, a to bi značilo i povećan uvoz. Tako bi potreba za devizama bila veća, što bi oslabilo kurs dinara - kaže Atanacković.

Ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić izjavio je juče da će vrlo brzo biti raspisan tender za izgradnju oko 5.000 jeftinih stanova na prostoru beogradske kasarne „Stepa Stepanović" i da bi radovi trebalo da počnu krajem avgusta ili početkom septembra

- Taj projekat se sada finalizuje, ulazi u svoju završnu fazu što se tiče urbanističkog planiranja. Očekujemo da će projekat vrlo brzo biti gotov i da će radovi na izgradnji zgrada početi krajem avgusta ili početkom septembra - rekao je Dulić. Ministar je kazao da u ovom trenutku Građevinska direkcija Srbije sprovodi procedure koje se tiču obezbeđivanja finansiranja projekta.

- Namera nam je da to pre svega rade domaći izvođači i da ti stanovi budu prodati što je pre moguće. To je fantastična lokacija, stanovi će biti predivni, radiće se od kvalitetnih materijala, biće legalni, uknjiženi i ono što je najvažnije - njihova cena biće maksimalno 1.290 evra po kvadratu - istakao je Dulić.

On je naveo da su u mnogim gradovima građevinska preduzeća ušla u postupke za dobijanje mogućnosti finansiranja izgradnje jeftinih stanova i da će njihova gradnja početi u narednim nedeljama, a prvo gradilište biće otvoreno u Obrenovcu.

- U svakom slučaju imamo para i pozivamo svakog ko hoće da gradi da se priključi tome - rekao je Dulić.

Ministar je kazao da je u saradnji s Ministarstvom ekonomije u pripremi još nekoliko lokacija na kojima će se graditi po istom modelu kao na prostoru kasarne „Stepa Stepanović" u Beogradu.

- Pregovara se s Vojskom da se slične lokacije ponude i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu! Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije trebalo bi, po ugovoru sa Građevinskom direkcijom Srbije, da pripadne 21 odsto izgrađenih površina na prostoru kasarne na Voždovcu, odnosno oko 52.500 kvadratnih metara - navodi Dulić.

Penzioneri bi trebalo početkom jula da dobiju jednokratnu pomoć od 2.000 dinara jer od povećanja penzija u ovoj godini neće biti ništa, dogovorili su se srpska vlada i MMF. Najstariji sugrađani kažu da im ova pomoć ne znači mnogo i da će od nje moći da kupe koji kilogram mesa i sladoled unucima!

Predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost" Petar Mitrović tvrdi za Press da je jasno da penzioneri za tu pomoć mogu jednom da odu na pijacu i ništa drugo.

- Ta pomoć je uvredljiva za penzionere koji jako loše žive! - ističe Mitrović. On upozorava da više od polovine penzionera u Srbiji jedva sastavlja kraj s krajem, a da mnogi od njih nemaju ni za osnovne stvari.

Reporteri Pressa razgovarali su juče sa najstarijim sugrađanima. Oni kažu da im pomoć od 2.000 dinara u ovako teškoj situaciji ne znači mnogo. Neki tvrde da će te pare, ako ih bude, opet dati državi jer imaju dug za struju, drugi priznaju da će sebe častiti s nekoliko kilograma mesa, dok treći planiraju da vrate dugove i kupe lekove.

Penzionerka Bosiljka L. iz Užica, čija je penzija oko 10.000 dinara, još ne veruje da će tog novca uopšte biti.

- Obećavali su oni i ranije pare, a šta smo dobili? Više ništa ne verujem. Ja od 10.000 dinara, koliko mesečno primam, 3.000 dinara dajem za lekove i preglede kod lekara. Onda gledam da uštedim na struji i telefonu. A tih nekoliko hiljada dinara koje će možda dati, neće mi mnogo značiti. Kupiću ulja, kafe, mesa... I daću unučićima za po jedan sladoled - rekla je Bosiljka.

Svetlana Kocić iz Niša kaže da većina penzionera misli da je najavljena pomoć samo marketinški trik.

- Kada se država seti penzionera, to obično znači da se primiču izbori! Jednokratna pomoć i u mnogo većem iznosu ne rešava naše probleme. Ako zaista hoće da penzionere spasu siromaštva, penzije moraju da budu mnogo veće - upozorava Kocićeva.

Ukoliko se utvrdi zloupotreba dominantnog položaja kompanije „Koka-Kola helenik" u Srbiji, ova firma bi mogla da plati kaznu u visini do 10 odsto svog godišnjeg prihoda, izjavila je za Press Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije

Komisija za zaštitu konkurencije podnela je nedavno prijavu protiv firme „Koka-Kola helenik" zbog moguće zloupotrebe dominantnog položaja u Srbiji. Predsednica komisije Dijana Marković-Bajalović nije htela da nam objasni šta je to kompanija „zgrešila", ali nam je rekla da joj preti velika kazna.

Iako u APR-u još uvek nije objavljeno koliki je bio poslovni prihod „Koka-Kole" u prošloj godini, prema podacima iz 2008. ova kompanija bi mogla da bude kažnjena sa 15 miliona evra! U kompaniji juče nisu hteli ništa da govore o tome zbog čega ih „proganja" komisija.

DSS na upravljanju starim otpadom u Srbiji može da zaposli sto hiljada ljudi u naredne četiri godine. Formiraćemo i ekonomske zone u kojima se neće plaćati porez ako se ulaže u proizvodnju ili turizam

Demokratska stranka Srbije predstavila je juče Program ekonomskog razvoja Srbije od 2010. do 2015. čija su dva glavna cilja zapošljavanje i razvoj domaće privrede. Predsednik ekonomskog saveta DSS Nenad Popović, idejni tvorac ovog programa, kaže za Press da je reč o „Programu za život", koji je pisan na osnovu aktuelne ekonomske situacije i posledica svetske krize.

- Program predviđa zapošljavanje i razvoj domaće privrede u četiri oblasti: poljoprivredi, energetici, građevini i infrastrukturi, jer su to sektori koji zapošljavaju najveći broj ljudi i pokreću 80 odsto privrede.

Sve stranke obećavaju slično, kako DSS konkretno namerava da zaposli Srbiju i oživi privredu? Gde su ta nova radna mesta koja vlast ne vidi?

- Upravljanje starim otpadom koji se svuda u EU tretira kao izvor energije vidimo kao novu sferu zapošljavanja. U EU, koja će više od 10 milijardi evra uložiti narednih godina u ovaj sektor, na ovim poslovima radi više od četiri miliona ljudi! Mi možemo u naredne četiri godine da zaposlimo više od 100.000 ljudi. Takođe, planiramo da uvedemo ekonomske zone, u kojima će investitori, strani ili naši, biti oslobođeni svih poreza osim PDV-a, ali pod uslovom da ulažu u proizvodnju i turizam. To je i doprinos ravnomernom regionalnom razvoju jer od 10 dinara uloženih u Srbiju, osam dinara je u Beogradu i okolini.

Odakle novac za sprovođenje ovog programa?

- Pre svega iz odgovornih javnih finansija. Borbom protiv sive ekonomije, kao i manjom i efikasnijom vladom, manjom javnom potrošnjom, može da se uštedi više od milijardu evra godišnje. Zatim, privlačenjem investitora koji će doći jer ćemo im ukinuti sve poreze osim PDV, ali i zaduživanjem. Moramo da se zadužimo četiri milijarde evra u naredne tri godine. Ali, taj novac neće ići za krpljenje budžeta, već direktno u privredu, za povoljne trogodišnje kredite za privrednike.

Ko su ljudi, ministri, koji će sprovodi taj program?

- To će biti ljudi koji su osetili privredu, dokazali se kroz život, a ne teoretičari. Odluku o kadrovskim rešenjima doneće stranka ili koalicioni dogovor, a sigurno da ekonomski tim DSS ima mnogo kvalitetnih ljudi.

Da li ste vi ekonomski patriota?

- Naravno da jesam. Svako ko ima kompaniju ovde, zapošljava ljude, plaća njihov rad i doprinose jeste ekonomski patriota. Nije važno gde je neka firma registrovana, važno je gde radi i gde otvara radna mesta. Ali, postoji i druga strana ekonomskog patriotizma. Znate, ekonomski patriotizam je i omogućiti domaćim firmama da u okviru zakona dobijaju poslove koje daju javna preduzeća. Stalno čujemo da se nameštaju tenderi ili lobira za strane firme, a to nije ekonomski patriotizam.

Gde su registrovane vaše firme?

- Sve moje firme koje rade u Srbiji registrovane su ovde na mene kao fizičko lice, osim jedne koja je registrovana na Kipru. Ali, njen vlasnik nisam ja lično, već moja ruska kompanija.

Kako komentarišete dogovor sa MMF koji je Vlada nedavno postigla?

- Pojedini ministri su obećavali odmrzavanje i povećanje plata i penzija, pa neka sada objasne narodu zašto su ih obmanuli!

Šta mislite o nameri vlasti da proda „Telekom"?

- Da je DSS na vlasti, 'Telekom' ne bismo prodavali, već bi težili da se još više širi. Akcije 'Telekoma', kao i drugih sličnih preduzeća, nikada nisu bile jeftinije, pa je nelogično prodavati.