Besplatna Zabava

Archive for September, 2010

Nije prošlo ni nedelju dana otkako su novi trolejbusi prevezli prve putnike, a već su tri vozila išarana i polomljeni su im panel stakla i korpe za otpatke. Oštećenja su brzo popravljena, ali vandali nisu uhvaćeni Svega nedelju dana nakon što su novi trolejbusi počeli da prevoze Beograđane, u tri vozila polomljeno je panel staklo, uništene su korpe za otpatke, ispisani grafiti po unutrašnjosti i pokradeni čekići za slučaj opasnosti. Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd" odmah je saniralo oštećenja na vozilima, ali je moralo da ih povuče iz saobraćaja na jedan dan, kao i da snosi troškove za pričinjenu štetu.

Većina sugrađana sa zadovoljstvom je dočekala 24 novih, niskopodnih i klimatizovanih trolejbusa prošle nedelje, kada su izašli na linije 22, 29, 41, 28, 19 i 21. Međutim, neki od njih su u rekordnom roku počeli da ih uništavaju.

Popravljaju nova vozila

U GSP-u navode da počinioci nisu poznati jer vozači nikoga nisu videli, a građani nisu ništa prijavili. Takođe, mole sugrađane da čuvaju nove trole i da, ukoliko primete da neko uništava vozilo javnog prevoza, to odmah prijave vozaču.

- Radnici GSP-a redovno održavaju sva vozila, posebno nova, pa smo se potrudili da i ova što pre vratimo u prvobitno stanje. To je ipak zahtevalo dodatno ulaganje novca i radnog vremena, ali i da tih nekoliko trolejbusa zadržimo u garaži jedan dan kako bismo ih popravili. Materijalna šteta nije velika i ne može se tačno proceniti jer oštećenja nisu drastična, ali je mnogo veća nematerijalna šteta, imajući u vidu ophođenje građana prema imovini koja pripada svima nama. Kako bi se ovakvi događaji u budućnosti sprečili, dnevno ćemo pratiti stanje u novim trolejbusima - istakao je Radoslav Nikolić, generalni direktor GSP-a.

Prema njegovim rečima, ukoliko bi vandali bili uhvaćeni, protiv njih bi se podnela prekršajna prijava za uništavanje tuđe imovine, a dalje bi intervenisali nadležni organi.

U Direkciji za javni prevoz navode da se ovakvi vandalizmi ne mogu sprečiti, već se samo mogu primeniti sankcije protiv onih koji se bahato ophode prema vozilima javnog prevoza i apelovati na građane da ih sačuvaju.

Deluju samo sankcije

- Potrebno je podići svest Beograđana kako bi vozila javnog prevoza posmatrali kao svoja i u njima se ponašali kao u sopstvenom automobilu jer su ona tu zbog njihovog komfora, bezbednosti i što efikasnijeg kretanja kroz grad. Preventivno se u cilju sprečavanja ovakvih slučajeva može delovati samo putem primera - recimo, ukoliko policija uhvati i kazni osobu koja uništava trolejbus ili voz - rekli su u Direkciji.

Krajem novembra na beogradske ulice izaći će i preostali trolejbusi, od ukupno 83 koliko ih je kupljeno, kada otprilike stižu i novi tramvaji iz Španije. U Direkciji za javni prevoz i GSP-u nadaju se da se ovakvi incidenti neće dešavati i sa tim vozilima.  

Pojedini gradovi iz unutrašnjosti problem pasa lutalica rešavaju tako što ih kombijima dovoze u prestonicu i ostave ih na poljani! Do takvih saznanja došla je „Veterina Beograd", a „krijumčari" za prevoz naplaćuju oko 500 evra U Beogradu je svakim danom sve više pasa lutalica jer pojedini gradovi iz unutrašnjosti taj problem rešavaju tako što čopore prevezu i ostave u nekoj prestoničkoj šumi ili na poljani! Do takvih saznanja došla je Veterinarska ustanova „Veterina Beograd", a prema informacijama koje je izneo pomoćnik sekretara za komunalne poslove Vladimir Terzin, na ovom „poslu" neretko se i profitira, jer se za prevoz pasa plaća i do 500 evra!

Ekipe VU „Veterina Beograd", naime, primetile su na perifernim delovima grada, kod Kvantaške pijace, na Bežanijskoj kosi, u Surčinu, kao i u Zvezdarskoj šumi, na Čukarici i u Rakovici, da se vremenom povećava broj odraslih pasa.

- Prema nekim pretpostavkama i iskazima određenog broja građana, reč je o psima koji se tu dovoze iz drugih delova zemlje. Dalje utvrđivanje istinitosti ovih podataka je u nadležnosti policije, od koje očekujemo intenzivnije uključivanje u rešenje ovog problema - navodi Terzin za Press.

Najgore na Avali i Adi...

Međutim, iako je u jednoj televizijskoj emisiji rekao da psi u prestonicu stižu organizovano u kombiju za čiju uslugu „organizatori" plaćaju oko 500 evra, Terzin za Press nije želeo da precizira koja konkretnija saznanja o tom transferu ima VU „Veterina Beograd".

U šumskom gazdinstvu „Beograd" Javnog preduzeća „Srbijašume" navode da je ostavljanje pasa veliki problem. Kako naglašavaju, i oni su primetili da je pasa sve više, ali i da su sve agresivniji, pa tako sve češće napadaju kako šumare, tako i izletnike.

- Najviše problema imamo u šumama Avale, na Košutnjaku i Adi Ciganliji. Ipak, nemamo informaciju da li sugrađani sa područja Beograda ili unutrašnjosti organizovano ostavljaju višak svojih psa ili one koji im smetaju ili, pak, na taj način zarađuju jer nečiji tuđi problem rešavaju. Do sada nijedan šumar nije prijavio da je video da iz nekog vozila puštaju pse u šume - naglašavaju u Šumskom gazdinstvu „Beograd".

Prema podacima šumara sa Avale, na toj planini obitava oko 30 pasa.

- Kada su gladni, u čoporima šetaju planinom u potrazi za hranom. Kako se bliži zima, nema hrane koju ostavljaju izletnici, pa su šumari nedavno pronašli i dve rastrgnute srne čije ostatke su jeli psi! Problem sa napuštenim životinjama gorući je i na Košutnjaku. U svakom trenutku tim izletištem šeta oko 50 napuštenih pasa - navode u tom šumskom gazdinstvu.

U JP „Ada Ciganlija" kažu da je na ovom beogradskom izletištu uočen veći broj napuštenih pasa, i to naročito s makiške strane jezera.

- Međutim, nemamo konkretan podatak ko je i kada ostavio te pse. Pretpostavljamo da je to delo pre neodgovornih Beograđana negoli organizovanog izmeštanja pasa iz unutrašnjosti. Čim primetimo pse, o tome obavestimo službu zoohigijene „Veterine Beograd" - objašnjavaju u tom preduzeću.

Novo brojanje pasa

Iako ne raspolažu konkretnim podacima o „transferu" napuštenih pasa, u Udruženju za zaštitu životinja „Orka" ne isključuju takvu mogućnost.

- To nije isključeno, s obzirom na to da se problem pasa lutalica ne rešava na odgovarajući način. Neophodna je masovna sterilizacija napuštenih, ali i vlasničkih životinja. Takođe, neophodno je kažnjavanje vlasnika koji ostave svoje ljubimce - napominje Nataša Biorac iz tog udruženja.

Vladimir Terzin kaže da zakonska regulativa, koja je uspostavljena posle mnogo godina, upravo u ovom periodu treba da bude zaokružena i podzakonskim aktima.

- To će Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, veterinarskim službama grada Beograda i policije da omogući zajedničko delovanje na rešavanju ovog problema - smatra Terzin.

Zbog svega navedenog dovodi se u pitanje i podatak da na teritoriji grada ima oko 4.500 pasa lutalica.

- Do ovog broja došlo se u poslednjem istraživanju, koje je rađeno pre nekoliko godina. Mi ćemo radi utvrđivanja tačnog stanja u toku narednog meseca uraditi novo. Dobro je da u momentu kada grad na sebe preuzima rešavanje i ovog problema znamo kakvo je pravo stanje - ocenjuje Terzin.   

Gradsko veće će predložiti Skupštini grada da na prvoj narednoj sednici usvoji odluku kojom će popusti za sve one koji su podneli zahtev za legalizaciju važiti i nakon 31. decembra ove godine. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je da grad radi i na određenim korekcijama u zoniranju, ali su promene usmerene pre svega na to da se napravi pošteniji pristup po pitanju takse na firme, koja zavisi od same lokacije.

- Neće biti velikih promena u zonama. Ostaće sve kao i do sada i čitav proces legalizacije će se nastaviti i završiti po onim principima, cenama i pravilima kako je i započet - rekao je Dragan Đilas.

Na teritoriji grada Beograda, to jest u svih 17 gradskih opština, podneto je 248.000 zahteva za legalizaciju. Od tog broja pozitivno su rešena 1.743 zahteva. Prema rečima Predraga Vučića, gradskog sekretara za poslove legalizacije objekata, najviše problema ima zbog nepotpune dokumentacije, jer su građani predavali samo zahteve bez zakonom predviđenih dokumenata.

- Zbog toga apelujemo na građane da po nalozima opštine ili grada predaju dokumentaciju u zakonskom roku od 60 dana, kako bismo mogli što pre da okončamo postupak legalizacije. Samim tim ćemo doprineti pravnoj sigurnosti građana koji su podneli zahteve - rekao je Vučić.

Vučić je podsetio i da su odlukom gradske skupštine predviđeni popusti za plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, i to za porodične stambene objekte i stanove do 100 kvadratnih metara popust iznosi 60 odsto, a za stambene objekte do 300 kvadratnih metara za prvu nepokretnost na teritoriji grada popust je 50 odsto. Ukoliko se naknada plati jednokratno, grad je obezbedio dodatni popust od 50 odsto. 

Uprava saobraćajne policije potvrdila je juče Pressu da neće kazniti vozača „golfa" koji se pre dva dana parkirao na šinama i zaustavio šest tramvaja i nekoliko stotina putnika! Kako navode, fotografija ovog incidenta koju su napravili novinari Pressa kao i izjave putnika nisu validni dokazi da je automobil bio u prekršaju!!! S obzirom na to da se fotografija uredno koristi kao dokaz kada „pauk" odnese automobil s bilo kog mesta, ovakva odluka saobraćajne policije bukvalno je izvrgla ruglu stotine sugrađana koji su zbog tuđe bahatosti pola sata tapkali u mestu, pa su odlučili da odguraju automobil i odblokiraju tramvaje. Takođe, ovim je poslata poruka da se sme blokirati saobraćaj kada vas policija ne vidi.

- Nema zakonskih osnova kako bismo mogli da napišemo kaznu. Fotografija koju je napravio neko od građana nije dovoljan osnov za pokretanje postupka jer sliku nije podneo direktno nama, nije naveo razlog prijave i zahtev za nadoknadu štete. Zato nećemo preduzeti nikakve kaznene mere protiv dotičnog vozača zelenog „golfa". Ako neko od sugrađana ipak smatra da je oštećen njegovim postupkom ili nezadovoljan našom intervencijom, trebalo bi da se obrati nama, podnese žalbu i mi ćemo da je razmotrimo. Više od ovoga ne možemo da učinimo - saopštili su iz Uprave saobraćajne policije.

Oni su dodali da je vozilo, kada je saobraćajni policajac izašao na teren, već bilo uklonjeno, pa nije bilo razloga da se napiše kazna ili izda nalog za uklanjanje vozila

- Ispoštujemo sve pozive koje dobijemo. Nebitno da li je reč o obaveštenjima iz GSP-a ili od građana. U toku jednog dana „Parking servisu" se prosečno uputi između dva i četiri poziva koji se tiču parkiranja vozila na nedovoljnoj udaljenosti od tramvajskih šina. Samostalna intervencija „pauk" službe ili GSP-a bez pripadnika saobraćajne policije nije dozvoljena - rekli su u Upravi saobraćajne policije.

Na komentar „Parking servisa" da je problem u tome što nema dovoljnog broja saobraćajnih policajaca, u policiji kažu da se na osnovu dnevnog rasporeda rada određuje „sasvim dovoljan broj" saobraćajaca koji će sarađivati sa „pauk" službom.  

Jedna stvar je prilično sigurna - naredne srpske parlamentarne izbore sigurno neće odlučivati duboko zalaganje za evropske integracije, a poene na Uniji sebi može da obezbedi jedino opcija evroskeptika predvođena Koštunicom. Do takvog rezultata dovela je, pre svega, politika same EU, odnosno njeno kontinuirano ucenjivanje i, možda još bitnije, omalovažavanje Srbije. Tako slogan DS-a „Evropa nema alternativu" preti da na sledećim izborima donese više glasova Koštunici nego što je 2008. doneo Tadiću. Predsednik DSS-a obezbedio je sebi poziciju apsolutnog lidera na prilično upražnjenom tržištu protivnika EU, ili mnogo preciznije rečeno, na tržištu političara koji insitiraju na nešto pravednijoj i ravnopravnijoj poziciji Srbije u odnosu na Brisel. Jedinu konkurenciju predstavljaju mu slomljeni radikali, čije je egzistiranje na političkoj sceni oročeno onog trenutka kada je svakodnevno pojavljivanje Šešelja na TV ekranima prestalo da bude zanimljivo i najupornijim ljubiteljima viceva o Muji i Hasi.

Koštunica je, dakle, ukapirao da nema velike šanse u borbi protiv Tadića i Nikolića, pa je rešio da ih zaobiđe i za svog najvećeg protivnika izabere Evropsku uniju. Žestoko se protiveći politici organizacije na čiji pomen trećina Srba dobije osip, on je sebi obezbedio glasove stotina hiljada ljudi koji u briselskoj birokratiji vide uzrok skoro svih srpskih problema. Istovremeno, boreći se protiv ovog natprirodnog protivnika, Koštunica je kaparisao mitsku poziciju moralnog pobednika. Sada mu ostaje samo da iz prikrajka posmatra žestoko rvanje Tadića i Nikolića oko neizgrađenih mostova i procenta nezaposlenih.

Tadić i Nikolić će, s druge strane, morati žestoko da se potrude da pronađu adekvatan izborni slogan. EU kao tema ne pije vodu, a Kosovo će obojica zaobići u širokom luku, pa im međusobno nadgornjavanje ostaje kao najrealnija opcija. Tu je Tadić u težoj poziciji, jer je za razliku od Nikolića dojadio narodu, pa će predsednik morati da upotrebi svu svoju dokazanu političku veštinu da za naprednjacima ne zaostane onoliko koliko njegovi koalicioni partneri mogu zajedno da dobace. Tadića na kraju može da spase jedino Čedomir Jovanović, pošto je prilično jasno da Nikoliću ona ista Unija iz većeg dela ovog teksta neće dozvoliti na napravi koaliciju sa Koštunicom.

EU pokreće pitanje hapšenja Mladića kada god želi da uceni Srbiju. Suština je u udaljavanju Srbije od Rusije i teranje naše zemlje da odustane od Kosova Politika Evropske unije je da Srbiju udalji od Rusije i istovremeno natera našu zemlju da odustane od Kosova i Metohije, ocenjuju politički analitičari. Oni tvrde da se upravo zbog toga pitanje hapšenja Ratka Mladića pokreće uvek kada Unija ostane bez drugih ucenjivačkih metoda.

Urednik sajta Novi standard Željko Cvijanović objašnjava zašto se pitanje hapšenja Mladića sada ponovo „resetuje".

- Od 2000. do 2008. godine Mladić je bio izgovor i oruđe za razbijanje Vojske Srbije, što je za Zapad bio daleko značajniji cilj nego samo hapšenje Mladića. Sada preti opasnost da Mladić postane nešto slično - izgovor da Srbiju drže na distanci od EU, a da se ona istovremeno natera da se drži što dalje od Istoka, pre svega Rusije i Kine - objašnjava Cvijanović.

On dodaje da Mladićevo hapšenje nije prioritet za međunarodnu zajednicu.

- Ne znači da međunarodna zajednica ne želi Mladićevo hapšenje, ali joj u političkom smislu to nije prioritet. Hapšenje Mladića je samo evropski način pregovaranja sa jednom posrnulom, nemoćnom, korumpiranom i u suštini antievropskom vladom. Ova vlada ima antievropski zakon o medijima, legalizovala je korupciju, izvršila antievropsku reformu pravosuđa, koja je u suštini partijska... Evropa na to ćuti i kaže „ne interesuje nas šta radiš, što više brljaš, duže ćeš da sediš u čekaonici, a ja ću od tebe više da tražim". A traže da ne idemo ka Rusiji i da odustanemo od Kosova.

Holandija radi šta kažu Amerikanci

Osvrćući se na stav Holandije da je hapšenje Mladića i Gorana Hadžića i dalje najvažniji osnov za nastavak procesa evropskih integracija Srbije, Cvijanović kaže da se varaju svi koji misle da je Holandija nezavisan faktor u EU.

- Kako Holandija nije bila nezavisna kada su nam ukidali vize? Ona se srećom namestila da je zainteresovana za Srebrenicu i Mladića, pa se to koristi kada treba blokirati evropske integracije. Iza svega toga stoje SAD i delom EU. Verujem da će Hilari Klinton kada 12. oktobra dođe u Beograd reći „ne brinite, smirićemo Holandiju, ali dajte nam potpunu lojalnost u vezi sa Kosovom - ne otežite i nemoj da vam padne na pamet da pokrećete priču o statusu" - rekao je Cvijanović.

U EU ne pre 2030.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da je potpuno ispravan stav Holandije da su kompromis koji je Srbija postigla sa EU u vezi rezolucije o Kosovu i prosleđivanje kandidature dva nepovezana pitanja.

- Kada ste od nekog evropskog zvaničnika čuli da će naša kandidatura biti prosleđena EU zbog menjanja rezolucije? Nikad! Problem je u našim političarima koji manipulišu građanima, kažu nam „mi njima rezoluciju, oni će nama kandidaturu". Poruka Brisela je bila da će napraviti mapu ubrzanog pristupa Srbije ako dogovori rezoluciju o Kosovu i uđe u dijalog s Prištinom. Dakle, ako Tadić i Tači sednu za pregovarački sto pre 26. oktobra kada se održava Savet ministara EU, oni će da naprave tu agendu, što opet ne znači kandidaturu - tvrdi Janjić.

Prema njegovim rečima, Srbija nije ispunila osnovne pretpostavke da dobije status kandidata, a srpski političari imaju opasnu naviku da za nerad i loš rad odgovornost prebacuju na međunarodnu zajednicu.

- Bramerc je nezadovoljan zbog neisporučivanja Mladića, što je Holandiji uslov za sve. I šta je tu iznenađenje? Ništa! Kriva im Holandija što ne menja stav, a oni su nevini što nisu uhapsili Mladića. Nisu u stanju ni da obezbede Paradu ponosa, izbore se sa Šarićem, a oni će da uhapse Mladića. Usvajaju antievropske zakone o medijima, pravosuđu, legalizaciji zemljišta... Tvrde da Kosovo nije uslov za EU, a kada usaglase rezoluciju o Kosovu sa Briselom kažu da ćemo za to dobiti kandidaturu. Potpuno neozbiljna politika. Pa takve nas niko neće u EU - misli Janjić.

Komentator „Politike" Ljubodrag Stojadinović kaže da Srbija pre 2030. sigurno neće ući u Uniju.

- Srbija je kao ekonomski, informaciono, teritorijalno i vojno rasparčana država pogodna za manipulaciju. Zato mi nikada, u najboljem slučaju pre 2030, nećemo biti član EU. To nije u interesu Evrope - zaključuje Stojadinović.  

Potpredsednik PUPS Milan Krkobabić kaže da se ta stranka sprema da na sledećim izborima nastupi samostalno, ali ne isključuje ni mogućnost da na njih izađe u okviru neke nove koalicije. On, međutim, dodaje da je još rano govoriti o konačnoj odluci, jer, kako smatra, „izbori još nisu na vidiku".

- PUPS je danas samostalna, moderno i evropski orijentisana politička opcija čiji je cilj stvaranje socijalne države. Naše delovanje se ogleda u visokom stepenu društvene odgovornosti, zalaganju za socijalnu pravdu i borbi protiv svih vidova diskriminacije, pre svega starih ljudi. Mi smo jedina partija socijalne orijentacije evropskog tipa i danas imamo potpuno novi kvalitet u odnosu na vreme od pre četiri godine, kad smo formirani - kaže Krkobabić u intervjuu Pressu.

Da li to znači da širite polje delovanja i da ulazite na teren SPS-a?

- Ne ulećemo u njihovo polje.

Ali se preklapate.

- Samo u meri u kojoj oni svoje delovanje vežu za grupacije kojima se i mi obraćamo, a to su stari, socijalno ugroženi, izbeglice, osobe sa invaliditetom...

Otvara li to mogućnost da promenite koalicione partnere ili da na izbore idete samostalno?

- To je stvar procene u datom momentu. Koalicija se ne pravi isključivo po idejnoj srodnosti, već mora da postoji i određena bliskost u delovanju. A cilj koalicije nekad je i prelazak te famozne cifre od pet odsto.

Znači, idete sami?

- U svakom momentu spremni smo da izađemo samostalno. Ne gradimo političku budućnost da bismo bili na ovoj ili onoj listi.

Pitanje je hoćete li izaći sami, a ne jeste li spremni da to uradite?

- Izbori još nisu na vidiku. Tada ćemo znati. To može da znači i novu, ali i postojeću koaliciju. Nikad ne reci nikad. Naš koalicioni kapacitet je veoma širok jer jedino mi nemamo hipoteke iz prošlosti.

Da li to namigujete naprednjacima?

- Ne, naš odnos je pošten prema svim partijama. Uvek ćemo biti korektan partner, ali nema zaklinjanja na večnu vernost i ljubav.

Kada ćete definitivno znati kako ćete izaći na izbore?

- U datom momentu. Vidite da se vode razni pregovori između stranaka. To će da zavisi od razvoja događaja. Ako bude grupisanja partija, logično je da ne možemo sami. Kad to bude završeno, videćemo gde ćemo. Zasad nam je prioritet postojeća koalicija, a videćemo kakva će biti konačna odluka.

Je li bilo kontakata sa SNS-om?

- Zvaničnih sastanaka nije.

A nezvaničnih?

- Na tu temu nismo razgovarali. Ako budemo, nećemo kriti.

Prilikom predstojećeg susreta specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Balkan Jelka Kacina i ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića, koji imaju oprečne stavove po pitanju konstituisanja Nacionalnog saveta Bošnjaka, argumenti će očigledno biti na strani Kacina. Naime, uprkos tvrdnjama Čiplića da su svi saveti nacionalnih manjina konstituisani dvotrećinskom većinom, takvo pravilo nije predviđeno nijednim postojećim aktom. Uz to, čak je i sam Čiplić poništio stav koji je naknadno uvršten u poslovnik Nacionalnog saveta Bošnjaka, a kojim se zahteva dvotrećinska većina za konstituisanje.

Prethodno je njegovo ministarstvo taj isti sporni član, koji su kasnije brisali, samo uvrstilo u poslovnik, i to 6. jula, samo jedan dan pre nego što je održana konstitutivna sednica bošnjačkog saveta. Pre toga, već su osnovani nacionalni saveti 17 drugih nacionalnih manjina, i ni u jednom slučaju nije tražena dvotrećinska većina.

Zanimljivo je, međutim, da se Čiplić i dalje poziva na argument da su svi nacionalni saveti osnovani dvotrećinskom većinom, iako je i sam u međuvremenu izbrisao svoj sporni stav iz poslovnika. Sporni, stav 6. člana 3. koji je zahtevao dvotrećinsku većinu, Čiplić je izbacio 25. avgusta, tako da je trenutno na snazi raniji poslovnik kojim to nije predviđeno.

Zakon o izboru saveta nacionalnih manjina ni u jednom delu se ne bavi konstituisanjem saveta, osim što se jednim članom precizira da konstitutivnu sednicu zakazuje ministar. Ovaj zakon samo propisuje da nacionalni savet „punovažno odlučuje ako je na sednici prisutno više od polovine članova saveta".    

Brat od tetke Dušana Spasojevića Šiptara, ubijenog šefa „zemunskog klana", radi u policijskoj Jedinici za zaštitu svedoka!!! Šiptarov brat privođen u 'Sablji', bio suspendovan, pa naknadno vraćen u službu. Ministar Dačić najavljuje istragu ovog slučaja Brat od tetke Dušana Spasojevića Šiptara, koji je privođen u vreme „Sablje" 2003, radi danas u Jedinici za zaštitu svedoka čiji je osnovni zadatak da brine o bezbednosti mafijaša pokajnika koji su svedočili protiv „zemunaca"!!! Šiptarov brat R. L. (pun identitet poznat redakciji) zaposlen je formalno na mestu magacionera, ali važi za jednog od najpoverljivijih operativaca Jedinice za zaštitu svedoka.

Potvrdu ovih informacija Press je juče dobio u samom vrhu policije i tužilaštva. Ministar Ivica Dačić kaže da je on „ovaj problem nasledio" i da je već naredio hitnu istragu.

- Ako se utvrdi da je to istina, taj čovek više neće moći da radi u policiji! Inače, prema informacijama koje ja imam, to lice je zaposleno u Jedinici za zaštitu svedoka pre mog dolaska na mesto ministra... - kaže ministar Dačić.

Privođen u „Sablji"

U Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala nezvanično su nam rekli da su i oni zatražili istragu ovog slučaja i da je nedopustivo da brat Dušana Spasojevića radi u jedinici koja čuva one koji su Šiptaru došli glave.

Kako Press saznaje, R. L. je u policiju primljen 2000. godine. U vreme „Sablje",17. aprila 2003. godine izbačen je MUP-a zbog „povrede radnih obaveza i dužnosti" i jedno vreme čak bio zadržan u pritvoru. U policiju se, međutim, vratio već u oktobru 2003. godine pošto je protiv njega obustavljen disciplinski postupak. U aprilu 2006. godine raspoređuje se kao magacioner u odsek za logistiku, koji se nalazi pri Jedinici za zaštitu svedoka. U to vreme načelnik te jedinice bio je Dragan Jovanović.

Sadašnji načelnik ove jedinice, Miloš Perović, inače bliski rođak funkcionera SPS-a Branka Ružića, juče je odbijao svaki kontakt sa našim novinarima, iako je i ministar Dačić naknadno tražio od njega da se javi Pressu (pogledajte okvir)!?!

Naš sagovornik iz Jedinice za zaštitu svedoka otkriva da se „Spasojevićev brat vrlo visoko kotira iako je zvanično magacioner".

- R. L. formalno radi kao magacioner, ali je on jedan od najpoverljivijih ljudi načelnika Perovića... Mi stvarno ne znamo kako je moguće da bliski rođak Dušana Spasojevića može i sme da radi u jedinici koja brine o zaštiti svedoka koji su svedočili i protiv Šiptara - priča naš sagovornik.

Zna sve o Bagziju

Izvor Pressa iz Jedinice za zaštitu svedoka upozorava da samo prisustvo R.L. u toj jedinici može da ugrozi bezbednost svedoka.

- On može da sazna adrese zaštićenih svedoka i njihovih porodica, on može da dođe do trase njihovog kretanja... On, na primer, tačno zna gde se kad i sa kim kreće Dejan Milenković Bagzi, jedan od ključnih svedoka saradnika. I ko će, molim vas, biti kriv ako se nešto desi?! - pita naš sagovornik.   

Bogoljub Arsenijević Maki (koga je predsednik Tadić nedavno oslobodio krivične odgovornosti) sedam dana pre 5. oktobra 2000. upao je maskiran u kabinet tadašnjeg načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića i zapretio mu da će ga ubiti ako vojska krene na građane! To je otkrio novinar Igor Miklja u dokumentarnom filmu „Peti oktobar - 10 godina posle", koji se ovih dana u nastavcima prikazuje na TV Pink! U izjavi koju je Miklja snimio još 2001. Maki je detaljno ispričao kako je upao kod Pavkovića:

- Ja sam se spremao za pravi rat sa Miloševićem! On je, za mene, bio protivnik svih nas. Na kraju krajeva, ja sam tada bio begunac i dokle god je Milošević bio na vlasti, nisam mogao izaći na slobodu... To veče sam otišao kod Pavkovića. Uspeo sam da uđem maskiran. Glumio sam u dosta pozorišta, pa sam se maskirao. Hteo sam da razgovaram sa nekim od tih sila Miloševićevih - opisuje Arsenijević i nastavlja:

- Uspeo sam da se nađem oči u oči sa Pavkovićem i da se sa njim dogovorim da se sila ne koristi protiv naroda. Jednostavno je bilo sa njim to dogovoriti. On je čovek kojem je bio dosadio Milošević, osetio je da se nešto veliko kuva i da će se promeniti stvari. Rekao sam mu: „Nemaš s kim više da ratuješ, imaš samo svoj narod. Ako se boriš za svoj narod, ne možeš ubijati njega... Pa, zar treba da ubijaš tvoje buduće vojnike?" On je prvo bio zbunjen kada me je video, ali je zaista sarađivao. Već sutradan je počeo da otkazuje poslušnost Miloševiću. Evidentno je radio posao koji smo dogovorili - ispričao je Maki.

Sasvim interesantno, u Mikljinom dokumentarcu i general Pavković potvrđuje bliski kontakt sa Arsenijevićem. U svojoj izjavi on kaže da je Maki „arogantno govorio o tome da vojska ne sme da se meša".

- Počeo je da preti, rekao je da postoje tu neke dobrovoljačke jedinice, da su određene garde naoružane, koje će, ako se vojska bude pokrenula protiv naroda, da napadnu na vojsku... Ja sam mu onda rekao: „Kako to mislite, kako mislite da napadnete vojsku, pa niste vi valjda jači od vojske?!" Onda se on korigovao i rekao: „Pa, ja ne mislim da ćemo mi napasti vojnike, to su naši ljudi, naš narod, ali ćemo napasti vaša sredstva u auto- parkovima, u magacinima, to ćemo da zapalimo". Razgovarali smo korektno, na kraju se to završilo tako što sam ga uverio da vojska nema razloga da se meša u bilo šta što se događa sa izborima - ispričao je Pavković.

Igor Miklja kaže za Press da njegov serijal sadrži ispovesti glavnih aktera 5. oktobra koje su snimane samo nekoliko meseci nakon demonstracija, iz kojih se vidi da događaji tih dana na ulicama Beograda nisu bili režirani, već je naprosto pobedila energija naroda koje su se tada uplašili i vlast i vojska i policija, ali i opozicija.

- U filmu svoje priče pričaju opozicionari, ali i Legija i Miloševićevi generali. Svi su oni bili izgubljeni, mnogi iz DOS-a do samog kraja nisu znali šta se dešava - priča Igor Miklja.