Besplatna Zabava

Archive for September 1st, 2010

Rada zarađuje više od Topalka l „Grand" u minusu zbog albuma sa sličicama Milana Stankovića. Najjeftinija pesma 2.500 evra, najskuplja 7.000. Najveći tiraži samo 15.000 CD-ova

Čelni ljudi „Granda" Saša Popović i Žika Jakšić otkrili su finansijske tajne najveće produkcije na Balkanu! Producent Žika tvrdi da pobeda u serijalu „Zvezde Granda" ne obezbeđuje automatski i najveću zaradu.

- Rada Manojlović, iako nije pobedila, zarađuje više od Topalka! Na primer, njih dvoje su za nastup u Požarevcu dobili ukupan honorar od 5.500 evra, ali je veći deo toga namenjen Radi jer je njena tržišna cena veća - kaže Žika, a o Radinom dečku Milanu Stankoviću, koji je odbio 10.000 evra za nastupe u Makedoniji, ne želi mnogo da priča.

- Mnogo nas je koštao album sa sličicama Milana Stankovića! U velikom minusu smo zbog toga - požalio se Jakšić.

On tvrdi da se zarada od prodaje albuma višestruko smanjila zbog popularnosti Jutjuba.

- Produkcija u Srbiji više ne postoji. Nestala je! Tanja Savić i Seka Aleksić, koje su nekada prodavale između 130.000 i 150.000 CD-ova, nove albume prodale su u 15.000 primeraka - kaže Žika.

Direktor „Granda" Saša Popović istakao je da su pesme na srpskom estradnom nebu sve skuplje.

- Danas pesma košta oko 2.500 evra, dobre pesme kreću se od 5.000 do 7.000 evra, ali njihovim emitovanjem u „Grandu" dostižu tržišnu cenu od 15.000 do 30.000 evra! Zato razumem sve „Grandove" pevače koji traže da se pojave u našim emisijama, ali oni su ugovorom obavezni da se pojave i na lokalnim i regionalnim TV stanicama, jer je i tamo njihova publika - pohvalio se Saša.

Prema podacima Agencije za privredne registre, prihod „Granda" u prošloj godini bio je 672.033.000 dinara, a neto dobitak je 235.521.000 dinara. Vlasnici „Grand produkcije" su „Grend slem grup" (51%) i Saša Popović (49%). Vlasnici „Grend slem grupe" su Boba Živojinović i Lepa Brena.

Holivudska diva Anđelina Džoli sredinom novembra počeće da snima film o ljubavi srpskog borca i muslimanske zarobljenice

Kako saznaje Press, Anđa će neke scene filma snimiti u Sarajevu na Jevrejskom groblju i u Starom gradu, a najveći deo filma ipak će odraditi u Mađarskoj!

- Planirano je da snimanje u Sarajevu traje oko nedelju dana, a ekipa bi trebalo da se zatim preseli u grad Vareš, da tamo dosnimi neke scene. Najveći deo snimanja, po odluci Anđeline Džoli, biće obavljen na nekoliko lokacija u Mađarskoj, koje se drže u tajnosti - rekao je za Press izvor blizak produkciji filma.

Kako saznajemo, Džolijeva je nedavno u Sarajevu sa producentima i organizatorima obilazila terene za snimanje. Popularnoj glumici naročito se svideo teren oko Jevrejskog groblja i Starog grada.

Podsećamo, holivudska zvezda je rekla da će snimati ljubavni, a ne ratni film. Radnja njenog rediteljskog debija odigrava se tokom rata 1992-1995. u BiH i u njemu će igrati glumci različitih nacionalnosti iz eks-Ju.

- Film govori o paru koji se susreće neposredno pre početka rata i posledicama koje rat ima po njihovu vezu. Želela bih da uključim što veći broj domaćih aktera i da naučim što je više moguće. Glumačka ekipa će se sastojati isključivo od glumaca iz bivše Jugoslavije različitih nacionalnosti - izjavila je Anđelina.

Zasad je jedino sigurno da će u Anđinom filmu igrati Rade Šerbedžija.

„Luka Beograd" jedini je nosilac prava korišćenja na 110 hektara zemljišta nizvodno od Pančevačkog mosta, koje je sedam godina bilo predmet sudskog spora sa gradom Beogradom, odlučio je Viši sud u Beogradu

Ovom presudom Višeg suda okončan je spor koji je pokrenuo grad Beograd, uz zahtev da se zemljište uknjiži kao gradsko na osnovu ugovora iz 1975. godine između grada i „Luke Beograd" i omogući gradnja stambeno-poslovnog kompleksa na delu tog prostora.

Na redu je konverzija

- Pošto je u međuvremenu stupio na snagu novi zakon o planiranju i izgradnji, „Luka Beograd" da bi postala vlasnik tog zemljišta i na njemu gradila mora da izvrši konverziju prava korišćenja u pravo svojine, uz plaćanje određene nadoknade - objasnila je vršilac dužnosti direktora „Luke Beograd" Sofija Tasić i dodala:

- U ovom trenutku teško je predvideti cenu konverzije, ali ona mora biti tržišno prihvatljiva, jer se u suprotnom nijedan investitor neće odlučiti da gradi. Takođe, na cenu mora uticati i činjenica da je reč o zemljištu na kojem ekološki standardi, na pojedinim mestima, zahtevaju uklanjanje i do sedam metara površinskog sloja. Osim toga, ne postoji infrastruktura, a nisu regulisani ni kanalizacioni odvodi - kazala je Tasićeva, najavljujući da će lučka delatnost nastaviti da se obavlja na 35 hektara, dok će se na preostalom zemljištu graditi poslovno-stambeni kompleks.

Prema njenim rečima, ishodom sudskog spora svi su na dobitku.

- Dok je „Luci" vraćena mogućnost da nastavi razvoj ovog dela grada, grad je dobio perspektivu dodatnih finansijskih prihoda po osnovu konverzione nadoknade, ali i u smislu investicionih priliva koja će pratiti gradnju - kazala je ona.

Grad će se žaliti

Ipak gradski javni pravobranilac Strahinja Sekulić ističe za Press da ništa nije konačno i da će grad Beograd podneti žalbu na presudu Višeg suda, kao i tužbu protiv „Luke Beograd".

- Ovo nije završeno. Podnećemo tužbu za otuđenje prava korišćenja grada Beograda nad zemljištem, i tek sad ulazimo u sudski spor oko prava. A, protiv odluke Višeg suda žalićemo se Vrhovnom - kazao je Sekulić.

Predsednik skupštine akcionara „Luke Beograd" Nenad Popović rekao je da u toj kompaniji ne očekuju neprijatna iznenađenja i naveo da teoretski postoji mogućnost da država oduzme pravo korišćenja preduzeću, ali jedino u slučaju eksproprijacije ili nacionalizacije.

- Država bi mogla da oduzme zemljište zbog javnog interesa, ali bi morala i da obezbedi određenu tržišnu naknadu investitoru - kazao je on, napominjući da bi država, kada bi posegla za tim instrumentom, uzdrmala poverenje mnogobrojnih stranih investitora.

Počela je velika nagradna igra Pressa i „Beohemije"! Čitajte Press i kupujte jeftinije!

Još danas i sutra, u svakom primerku našeg lista, na naslovnoj strani možete da pronađete kupon kojim ćete dobiti 10 odsto popusta na deterdžent „duel" u pakovanju od tri kilograma. Od naredne nedelje slede nova iznenađenja. I tako pet sedmica...

Kada uzmete kupon, sa njim prošetajte do najbliže „Tempo", „Tempo ekspres", „Maksi", „Dis", „Intereks" ili „Idea" prodavnice i pronađite pult sa prepoznatljivim logom Pressove promotivne akcije. Tamo ćete, samo uz Pressov poklon kupon, moći da ostvarite popust. Ove nedelje na „duel" deterdžente, a do kraja akcije očekuje vas čitav niz proizvoda „Beohemije" za domaćinstvo po povoljnijim cenama.

Roštiljdžije iz Leskovca spremaju se da na „Roštiljijadi", koja je preksinoć otvorena i traje do nedelje 5. septembra, naprave pljeskavicu od 50 kilograma i ponovo obore svetski rekord

Očekuje se da će „Roštiljijada", 21. po redu, privući čak 500.000 gostiju iz Srbije i inostranstva, koji će svakog dana, u proseku, pojesti pet tona pljeskavica, ćevapa, vešalica, mućkalica, uštipaka i pečenja.

„Roštiljijadu" je pred 60.000 ljudi svečano otvorio višestruki pobednik u pravljenju najveće pljeskavice na svetu Nenad Stanković, a posle toga celovečernji koncert održao je Miroslav Ilić.

U centru Leskovca, duž glavne ulice, na 20.000 kvadratnih metara postavljeno je 37 štandova. Cene su na svim štandovima ujednačene - standardna pljeskavica od 150 grama prodaje se za 150 dinara, dok ona veća, od 300 grama, košta 250 dinara. Pravljenje pljeskavice od 50 kilograma zakazano je za sutra.

Posetioci „Roštiljijade" slažu se da je roštilj dobar, ali na cene imaju primedbe.

- Skupo je za nas da pljeskavica bude 150 dinara. Evo, za mene, ženu i troje dece samo na pljeskavice smo potrošili 750 dinara. A kilogram roštilj mesa u prodavnici je 300 dinara. Ali, šta da se radi, „Roštiljijada" je jednom godišnje - jada se Miroslav Stojković iz Lebana.

Na „Roštiljijadi" je predviđen i bogat zabavni program. Tako će danas od 22 časa koncert održati Mira Škorić, sutra će svirati „Ju grupa", u petak od 22.30 „Blek pantersi", a u subotu u isto vreme „zvezde Granda" Jelena Kostov, Biljana Sečivanović i Saša Kapor.

Kvadrat u zgradama koje počinju da se zidaju na prostoru nekadašnje kasarne na Voždovcu košta 1.290 evra, interesovanje građana već ogromno

Od 4.578 stanova, koliko država po povlašćenoj ceni gradi na mestu nekadašnje kasarne „Stepa Stepanović" na Voždovcu, čak 4.000 je već rezervisano, saznaje Press! Direktor Građevinske direkcije Srbije Dragan Grujić kaže da je interesovanje građana ogromno i da im se svakodnevno javljaju stotine ljudi.

- Krajem oktobra počeće izgradnja stanova. Cena kvadrata sa PDV-om biće niža od 1.290 evra, a pravo da kupe stan imaju svi punoletni građani Srbije, čak i oni koji već imaju nekretninu. Članovi jednog domaćinstva mogu da kupe samo jedan stan. Rezervisano je oko 4.000 stanova, ali to ne znači da svi koji su rezervisali stanove ispunjavaju uslove i da će kupiti stan. Oni koji su se prvi prijavili prvi će imati šansu da dođu do nekretnine - kaže Grujić, i navodi da će stanovi biti useljivi u martu 2012. godine.

Ukupno 131 objekat

Rok za izgradnju je 16 meseci od dana počinjanja izgradnje svakog objekta pojedinačno.

- Gradi se 131 objekat i logično je da ne može u jednom danu da počne izgradnja svih. Građevinska direkcija će pozivati građane po redosledu kako su se prijavljivali i proveravaće da li ispunjavaju uslove da kupe stan. Na gradilištu će biti zaposleno 30.000 ljudi, a od 250 miliona evra vrednosti investicije samo za njihove plate biće utrošeno 70 miliona evra. Korist od ove investicije će imati i država, koja će od PDV-a naplatiti oko 40 miliona evra. Korist će imati i grad Beograd od naplate naknade za zemljište u vrednosti od 20 miliona evra - tvrdi Grujić.

Međutim, iako nadležni o ovome govore kao o „najvećem građevinskom projektu u istoriji Srbije", pojedini stručnjaci poručuju da može doći do zloupotreba i favorizovanja pojedinih firmi. Sekretar Udruženja za građevinu Privredne komore Srbije Goran Rodić kaže da postoji opasnost da pri izboru građevinskog materijala budu privilegovane firme koje imaju monopolski položaj na tržištu.

- Projekti moraju da budu takvi da garantuju funkcionalnost, cenu i kvalitet izvedenih radova. Ne sme da se dogodi da na delu imamo klasičan primer nameštanja posla pojedinim firmama. Podsećamo da je ovaj posao pravljen sa namerom da se pokrene masovna proizvodnja građevinskog materijala. Apelujemo da onda u njemu učestvuje što više firmi koje proizvode građevinski materijal. Mere koje je država donela kako bi pospešila građevinu ne smeju da donesu sa sobom damping cene na ovako velikom poslu. To će onda imati nesagledive posledice kako za izvođače radova, tako i za državu kao investitora - naglašava Rodić.

Domaći materijali

U Građevinskoj direkciji na to odgovaraju da se neće tražiti nikakvi „spektakularni materijali", već oni koji mogu da se proizvedu u Srbiji.

- Sa te strane je bojazan besmislena. Ne razumem ni na koje to materijale misle u PKS. Parket proizvodi svako, kao i PVC prozore, ciglu, beton, cement, gvožde, čelik, vrata i izolaciju. Stvarno ne vidim poentu. Mislim da oni zapravo na ovaj način vrše neku vrstu pritiska kako bi dobili što bolje cene po kojima će prodati građevinske proizvode - zaključuje Grujić.

Cena akcija Naftne industrije Srbije (NIS) juče je na Beogradskoj berzi zaključena na 506 dinara, što je nepromenjen iznos u odnosu na prvi dan trgovanja

Ukupno je prodato 111.228 akcija, a ostvaren je promet od 56,2 miliona dinara. Prema rečima stručnjaka, početna cena akcija bila bi znatno veća da je NIS prodat za više novca. Umesto sadašnjih 2.500 dinara za pet akcija, građani su, tvrde upućeni, trebalo da ih unovče i za nekoliko puta veći iznos.

Cena akcija NIS-a na berzi određena je cenom za koju je ta kompanija prodata ruskom „Gaspromnjeftu" i bila bi mnogo veća da je država uzela više od dogovorenih 400 miliona evra.

- Cena akcija određena je na osnovu tih 51 odsto kompanije, koliko je prodato Rusima. Hipotetički gledano, da je NIS prodat pet puta skuplje, koliko pojedinci tvrde da je moglo da se dobije za njega, cena jedne akcije danas bi vredela najmanje 2.500 dinara. Međutim, građani ne treba da očajavaju zbog toga, jer ako je NIS već tako dobra firma, cena će se brzo povećati - objašnjava ekonomista Goran Nikolić.

Stručnjak za energetiku Zorana Milanović, takođe, smatra da je prodajna cena NIS-a odredila cenu akcija te kompanije na berzi.

- Naša cela vlada i državni vrh su stajali iza te prodaje i zbog takve cene koja je postignuta sada je i visina akcije samo 506 dinara - istakla je ona, i objasnila da je potpuno sigurno da će njihova cena vremenom rasti i da će svako ko ih bude zadržao dobro proći.

- Energetika je jedina grana u svetu koja ostvaruje rast procenta na svim svetskim berzama - objasnila je Milanović.

U Ministarstvu ekonomije rekli su za Press da je NIS prodat ispod tržišne cene, a ministar Mlađan Dinkić ranije je izjavio da NIS vredi čak pet puta više.

- Zbog političkog dogovora „Gaspromnjeft" je uspeo da kupi NIS za manje para nego što on realno vredi, pa je samim tim i cena akcija sada manja. Da se prilikom prodaje išlo na tržišnu vrednost kompanije, građani bi sada mogli znatno skuplje da prodaju svoje akcije - istakli su u tom ministarstvu.

Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi obavlja se radnim danima od 10 do 13 časova.

Nova školska godina za oko 900.000 đaka počinje danas, a u klupe će sesti i oko 80.000 prvaka! Prvi dan škole, ipak, obeležiće štrajk upozorenja i protest Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije!

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ne odustaje od protesta, navodeći da njihov osnovni zahtev nije povećanje plata, već donošenje strategije za obrazovni sistem u Srbiji i veća ulaganja u prosvetu. Predsednik Unije Leonardo Erdelji potvrdio je za Press da se školsko zvono neće oglasiti u trećini škola u Srbiji!

- Bolje da deca izgube jedan školski dan nego da ceo život snose posledice lošeg obrazovnog sistema - upozorava Erdelji.

Ministar prosvete Žarko Obradović ponovio je juče da povećanje plata zaposlenih u obrazovanju zavisi od ishoda pregovora Vlade sa Međunarodnim monetarnim fondom.

- Za vreme pregovora sa MMF-om nisam u mogućnosti da dajem obećanja o zaradama - rekao je Obradović na sednici Republičkog odbora Sindikata radnika u prosveti Srbije.

On je pozvao predstavnike sva četiri reprezentativna sindikata da sutra dođu na sastanak sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem.

Vlast ne vidi ništa čudno u tome što penzionisani političari istovremeno primaju i plate i penzije i raznorazne državne honorare

Otkriće Pressa da „političari penzioneri" zarađuju astronomske sume novca pošto istovremeno primaju i plate i penzije i raznorazne honorare izazvalo je žestoke osude opozicije, ali i najšire javnosti. Na drugoj strani, prozvani funkcioneri kažu da po zakonu imaju prava na dupla primanja i ne vide ništa čudno u tome što na državnoj blagajni naplaćuju i više od 2.000 evra mesečno!

Press je juče objavio podatke o mesečnim primanjima „penzionisanih poslanika", među kojima su najdrastičniji primeri Dragoljuba Mićunovića (DS) i parlamentaraca iz PUPS-a Mome Čolakovića, Đure Perića i Konstantina Arsenovića.

Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, Mićunović pored skupštinske plate od 120.000 dinara prima i penziju od 71.027, kao i naknadu u Programskom savetu RTS-a od 30.000 dinara. Ukupno, dakle, čak 221.027 dinara! Drugi na listi je Čolaković sa ukupnim prihodom od 198.000, treći Konstantin Arsenović (194.276), a četvrti Đuro Perić (182.000).

DS: Ne dirajte ih!

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić kaže da poslanicima u Skupštini treba zabraniti da istovremeno primaju i plate i penzije.

- Pa, penzije tih PUPS-ovaca, Mićunovića i ostalih, i po deset puta su veće od prosečnih primanja običnih penzionera! Izgleda da možete da živite lepo samo ako ste vlast. Ako ste običan čovek, onda možete da umrete od gladi! - kaže Vučić.

Poslanik DSS-a Željko Tomić dovodi u pitanje moralnost poslanika koji zarađuju po dva osnova.

- To jeste po zakonu, ali pitanje je da li je to moralno i časno?! Iz vrha države šalju se poruke o socijalnoj pravdi, a baš iz vlasti dolaze primeri velike, neizrecive ljubavi prema novcu... - kaže Tomić.

S druge strane, portparol DS-a Jelena Trivan smatra da je neukusno pokretati temu o primanjima „političara penzionera"!?!

- DS ima moralni stav kad je reč o trošenju budžetskih sredstava. Neukusno je to malo penzionera koje imamo u javnom životu stavljati na stub srama! Trebalo bi da se sa više poštovanja odnosimo prema njihovim godinama i onome što su uradili - kaže Trivanka.

Poslanik PUPS-a Đuro Perić kaže da ima pravo i na platu i na penziju.

- Takvo je zakonsko rešenje. Tako je, kako je... Ne uzimam ja celu platu za sebe. Polovinu dajem na razne stvari, negde pomognem penzionersku organizaciju, negde pojedince, neke ljude sa Kosova... Ja sam tražio da se ukinu nadoknade u UO Fonda PIO dok sam bio član, ali se ostali nisu složili. E sad, da li je to moralno? Ne znam, teško je raspravljati u tim kategorijama... - kaže Perić. On napominje i da više nije član UO Fonda PIO i da „sada umesto 224.000 prima samo 182.000 dinara mesečno".

Mićunović ćuti

U Kabinetu predsednika Srbije nisu želeli da komentarišu primanja penzionisanih političara.

- Predsednik je radnik i prima samo platu... - kažu u Predsedništvu.

Na telefon potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića (on pored plate od 101.000 prima i penziju od 66.000 dinara) javila se sekretarica, koja nas je uputila na njegovog savetnika za medije. On nam je, pak, tražio da mu pitanja dostavimo pisanim putem, a nikakve odgovore nije poslao.

Rekorder po duplim primanjima, poslanik i funkcioner DS-a Dragoljub Mićunović, ni juče nije hteo da govori za Press.

Vlast ne vidi ništa čudno u tome što penzionisani političari istovremeno primaju i plate i penzije i raznorazne državne honorare

Otkriće Pressa da „političari penzioneri" zarađuju astronomske sume novca pošto istovremeno primaju i plate i penzije i raznorazne honorare izazvalo je žestoke osude opozicije, ali i najšire javnosti. Na drugoj strani, prozvani funkcioneri kažu da po zakonu imaju prava na dupla primanja i ne vide ništa čudno u tome što na državnoj blagajni naplaćuju i više od 2.000 evra mesečno!

Press je juče objavio podatke o mesečnim primanjima „penzionisanih poslanika", među kojima su najdrastičniji primeri Dragoljuba Mićunovića (DS) i parlamentaraca iz PUPS-a Mome Čolakovića, Đure Perića i Konstantina Arsenovića.

Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, Mićunović pored skupštinske plate od 120.000 dinara prima i penziju od 71.027, kao i naknadu u Programskom savetu RTS-a od 30.000 dinara. Ukupno, dakle, čak 221.027 dinara! Drugi na listi je Čolaković sa ukupnim prihodom od 198.000, treći Konstantin Arsenović (194.276), a četvrti Đuro Perić (182.000).

DS: Ne dirajte ih!

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić kaže da poslanicima u Skupštini treba zabraniti da istovremeno primaju i plate i penzije.

- Pa, penzije tih PUPS-ovaca, Mićunovića i ostalih, i po deset puta su veće od prosečnih primanja običnih penzionera! Izgleda da možete da živite lepo samo ako ste vlast. Ako ste običan čovek, onda možete da umrete od gladi! - kaže Vučić.

Poslanik DSS-a Željko Tomić dovodi u pitanje moralnost poslanika koji zarađuju po dva osnova.

- To jeste po zakonu, ali pitanje je da li je to moralno i časno?! Iz vrha države šalju se poruke o socijalnoj pravdi, a baš iz vlasti dolaze primeri velike, neizrecive ljubavi prema novcu... - kaže Tomić.

S druge strane, portparol DS-a Jelena Trivan smatra da je neukusno pokretati temu o primanjima „političara penzionera"!?!

- DS ima moralni stav kad je reč o trošenju budžetskih sredstava. Neukusno je to malo penzionera koje imamo u javnom životu stavljati na stub srama! Trebalo bi da se sa više poštovanja odnosimo prema njihovim godinama i onome što su uradili - kaže Trivanka.

Poslanik PUPS-a Đuro Perić kaže da ima pravo i na platu i na penziju.

- Takvo je zakonsko rešenje. Tako je, kako je... Ne uzimam ja celu platu za sebe. Polovinu dajem na razne stvari, negde pomognem penzionersku organizaciju, negde pojedince, neke ljude sa Kosova... Ja sam tražio da se ukinu nadoknade u UO Fonda PIO dok sam bio član, ali se ostali nisu složili. E sad, da li je to moralno? Ne znam, teško je raspravljati u tim kategorijama... - kaže Perić. On napominje i da više nije član UO Fonda PIO i da „sada umesto 224.000 prima samo 182.000 dinara mesečno".

Mićunović ćuti

U Kabinetu predsednika Srbije nisu želeli da komentarišu primanja penzionisanih političara.

- Predsednik je radnik i prima samo platu... - kažu u Predsedništvu.

Na telefon potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića (on pored plate od 101.000 prima i penziju od 66.000 dinara) javila se sekretarica, koja nas je uputila na njegovog savetnika za medije. On nam je, pak, tražio da mu pitanja dostavimo pisanim putem, a nikakve odgovore nije poslao.

Rekorder po duplim primanjima, poslanik i funkcioner DS-a Dragoljub Mićunović, ni juče nije hteo da govori za Press.