Besplatna Zabava

Archive for September 4th, 2010

Drugi rok za podnošenje zahteva za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju je počeo i trajaće do 30. septembra, izjavio je direktor Uprave za agrarna plaćanja Dejan Serdar i istakao da će novac biti isplaćen svima koji budu podneli validne zahteve.

Poljoprivrednici svoje zahteve, kao i u prvom roku, mogu predati u svim filijalama Uprave za trezor.

Očekuje se da će u ovom roku biti podneto od 10 do 15 odsto od broja zahteva podnetih u prvom ovogodišnjem roku od 1. maja do 30. juna, kazao je Serdar.

Osnovni uslovi za dobijanje te subvencije su da poljoprivrednici imaju zemljišni posed od 0,5 do 100 hektara, da su do 13. avgusta izmirili obaveze prema Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), kao i da dostave fiskalne i gotovinske račune za đubrivo, seme i za gorivo, podsetio je Serdar.

On je napomenuo da se to odnosi na sve osim proizvođače sa marginalnih područja i onih koja su bila pogođena poplavama, kod kojih su uslovi nešto drugačiji.

Drugi, dodatni rok za podnošenje zahteva za regres uveden je prvenstveno radi onih poljoprivrednih proizvođača koji zbog prirode posla nisu imali prikupljene račune u prvom predviđenom roku, ali zahtev mogu podneti i svi oni koji nisu stigli to da učine iz bilo kog drugog razloga.

Ta vrsta subvencija, koja ove godine iznosi 14.000 dinara po hektaru obradive površine, za proizvođače koji su zahteve podneli u prvom roku, ove godine isplaćena je najranije do sada - u julu, a Serdar je podsetio da je tada isplaćeno 63.388 poljoprivrednika, i to u ukupnom iznosu od oko 10,6 milijardi dinara.

On je istakao i da će svi oni koji budu pravovremeno podneli zahteve u drugom roku i koji budu imali validne zahteve takođe dobiti novac od ministarstva, jer je iz agrarnog budžeta obezbeđeno dovoljno finansijskih sredstava za te namene.

Makedonac Toni Denkovski u restoranu u Skoplju ubio je trojicu muškaraca - dvojicu pripadnika obezbeđenja ministarke unutrašnjih poslova, koji su povezani i sa narko-dilerima, i činovnika makedonskog MUP-a Makedonac Toni Denkovski (47) ubio je u četvrtak trojicu muškaraca u skopskom restoranu „Big fiš". Makedonski mediji prenose da je motiv trostrukog ubistva novac i spekulišu da su žrtve bile povezane sa vrhom makedonske vlasti i narko-dilerima takozvane „frankfurtske mafije".

Denkovski se nakon noći provedene u bekstvu juče predao policiji, a inspektorima je priznao da je ubio troje ljudi u popularnom skopskom ribljem restoranu.

Sedeli za istim stolom

On je kobne večeri sedeo za stolom u društvu trojice muškaraca. Svedoci stravičnog zločina kažu da su se ranije te večeri njih četvorica svađali. Nakon prepirke, Denkovski je izašao iz restorana da bi se nakon dvadesetak minuta vratio sa „kalašnjikovom" i pucao. Jedan muškarac podlegao je povredama u samom restoranu, dok su druge dve žrtve preminule na putu do bolnice. Krvavi incident preživela je jedino devojka koja je sedela za istim stolom.

Nakon ubistva Denkovski je bacio „kalašljikov" i automobilom BMW pobegao iz restorana u skopskom naselju Aerodrom.

Osim potvrde da se Denkovski predao nadležnima, policija nije izdala zvanično saopštenje povodom masakra u restoranu „Big fiš" kao ni imena nastradalih.

Skopski mediji, međutim, spekulišu da vlasti nisu izašle sa zvaničnim informacijama jer su žrtve povezane sa samim vrhom vlade.

Velika dugovanja

Navodno, u pucnjavi su nastradali Jordan Jordanov zvani Rkul, izvesni Vlado Milošev zvani Crni i Vlatko Andrejev. Vlado Milošev bio je, navodno, visoki zvaničnik makedonskog MUP-a dok su druga dvojica bili pripadnici obezbeđenja makedonske ministarke unutrašnjih poslova Gordane Jankulovske.

Vlado Milošev Crni je, prema nezvaničnim informacijama, bio i rođak telohranitelja makedonskog premijera Nikole Gruevskog. Takođe, kako piše skopski list „Dnevnik" Jordan Jordanov i Vlatko Andrejev bili su ujedno i članovi narko-klana iz Velesa i deo takozvane „frankfurtske mafije, koja se tereti za trgovinu heroinom u nemačkoj i Austriji.

Prema navodima „Dnevnika", motiv ubistva su velika dugovanja. Naime, jednom od ubijenih, Jordanu Jordanovu Rkulu, biznismeni iz Skoplja i Velesa dugovali su ogromne svote novca. Da ne bi morali da vraćaju dugove oni su likvidirali zelenaša.  

Hrvat Alen Cutvarić (28) iz Rijeke umalo je, bez prebijene pare, kupio zgradu Robne kuće „Varteks" u centru grada, vrednu čak osam miliona evra. Od početnog kapitala mladić je imao samo skup automobil, skupo odelo i naizgled ozbiljnu internet stranicu, a pošlo mu je za rukom da obmane dve moćne banke u Hrvatskoj, Zagrebačku i Privrednu banku, kao i firmu „Varteks". Dobro osmišljenu prevaru otkrio je hrvatski dnevnik „Jutarnji list".

Prema navodima tog dnevnika, Alen je prvo osnovao firmu „Signum grupa". Uložio je 20.000 kuna (oko 2.700 evra), što je minimum za pokretanje firme. Prema nekim informacijama, obavio je nekoliko manjih poslova preprodaje nekretnina, međutim, nije daleko dospeo - trenutno na računu ima 4.851 kunu (oko 660 evra). Mladić je, pored toga, uložio u skupi automobil „audi Q-7" kako bi ostavio utisak uspešnog biznismena i kupio skupo odelo. Napravio je i na prvi pogled odličnu internet stranicu, koja ostavlja utisak ugledne međunarodne kompanije. Međutim, time što su gotovo sve podstranice portala „u izradi", niko se nije zamarao.

Alen je prvo počeo pregovore s „Varteksom". Nisu ništa posumnjali. Potom je morao da se obrati Zagrebačkoj banci jer je ona od dela novca od kupoprodaje nameravala da namiri potraživanja od „Varteksa". Ni oni nisu posumnjali da pregovaraju s čovekom koji nema ni dinara. Nakon toga, otišao je i u Privrednu banku.

Iako je potrebno samo nekoliko minuta da se proveri bonitet njegove firme, 28-godišnji Cutvarić, bez većih poteškoća, u svoj vrtlog uvukao je poslovne ljude, bankare, preduzetnike.

Da bi ostvario precizno razrađenu prevaru, Alen Cutvarić morao je da dobije falsifikovana bankovna jemstva treće banke. To je uradio tako što je u posao uključio i navodno važnu internacionalnu firmu iz Amerike „Grupomeks" sa sedištem u Las Vegasu. Ta firma, čije je puno ime „Grupomeks holdings LLC", zaista ima sedište u Las Vegasu, kao i poslovnicu u Los Anđelesu. U podacima o firmi navodi se da imaju prihode od 2,5 do pet miliona dolara. To sve, međutim, piše na dobro dizajniranoj internet stranici kojoj su, baš kao i na veb strani Cutvarićeve „Signum grupe", sve podstranice „u izradi".

Tako su garancije za Zagrebačku banku stigle upravo iz „Grupomeksa", a u pitanju je bilo falsifikovano jemstvo „Dojče banke".

U decembru 2009. Cutvarić je potpisao ugovor o kupoprodaji zgrade s „Varteksom", međutim, u poslednjem trenutku veliki pokušaj prevare je otkriven, a slučaj je predat policiji.

Alen Cutvarić je za „Jutarnji list" izjavio da nije nikakav prevarant.

- I ja sam prevaren - rekao je Cutvarić.

On je rekao da Zagrebačku banku nije morao dugo da obrađuje.

- Naruku mi je išlo to što je banka htela što pre da naplati potraživanja od „Varteksa". Doslovno su forsirali da se posao što pre završi. Ja sam za to vreme rešavao kredit, a kad su me pritisli obratio sam se svojoj banci s kojom inače radim, Privrednoj banci - objasnio je Cutvarić.

Riječanin tvrdi da mu je firma „Grupomeks" predložena u Privrednoj banci.

- Zašto bi mi jedna banka sugerisala da za investitora tražim sumnjivu firmu?! - navodi Cutvarić i dodaje da je znao da su bankovne garancije „Dojče banke" falsifikovane. 

Zahlađenje i kiša nisu omeli ribolovce koji su početkom septembra na mnogim terenima uspešno lovili belu ribu, babušku, štuku i naročito šarana Na VBK-u kod Sivca i Kljajićeva lovio se krupan amur. U Crvenki je radio sitan šaran, a na jezeru u Panoniji krenuo je smuđ. Amura je bilo i na kanalu kod Savinog Sela, dok su kod Selenče i na Jegričkoj pecane babuška, deverika, bodorka i crvenperka. Na Dunavu kod Bačke Palanke odlično se lovi šaran. U Novom Sadu padne poneki som, a na kanalu grize „melez".

Na Jarčini, Bosutu i Studvi zbog sočivice nema uslova za normalan ribolov. Pokoji smuđ dobijao se na Tisi kod Titela, gde je prošlog vikenda pao i som od 58 kilograma! „Zubonja" je mnogo bolje radio kod Novog Kneževca, a šaran na Dunavu u Bajboku, dok je u Čarnoku babuška bila najgladnija. Na DTD-u kod Kajtasova nema pecanja zbog plutajuće trave. Amur i štuka su dobijani na Belocrkvanskim jezerima, a na Tamišu kod Pančeva hvataju se bela riba i štuka.

„Utanjila" Morava

Na Dunavu kod Smedereva love se redak som i smuđ, na Jugovu radi šaran, a bela riba odlično se peca kod „Metalora" i na Provali. Na Dunavu od Kostolca do Golupca riba slabo radi.

Na Toploj Mlavi se pecaju deverika i babuška, a na Kostolačkom dunavcu štuka udara na varalice. Na Mlavi i Peku je aktivan klen, dok se na Srebrnom jezeru peca sitna deverika.

Riba veoma loše radi na Velikoj Moravi, pa su ribolovci iz Požarevca, Svilajnca, Jagodine i Paraćina sve zabrinutiji. Bolje vesti stižu jedino iz ćuprijskog kraja, gde je bilo lepih ulova soma. Šaran se lovio na Jasenici kod Smederevske Palanke, ali na Kudreču radi samo „sića".

Na Miloševskom jezeru se javljao smuđ, Bagrdanska jezera daju šarana, a štuke je bilo na Vezirovcu i Glogovačkim barama. Ulovi na Gružanskom jezeru su ispod svih očekivanja. Skobalj i klen se hvataju na Rasini u kruševačkom kraju.

Smuđ loše radi na Ćelijama, gde se love bodorka, deverika i grgeč, a kod Zlatara je palo i nekoliko šarana.

Som je hvatan na Zapadnoj Moravi, na potesu Grabovac-Ugljarevo-Stubal, kod belovodske skele, ali i na Južnoj Moravi kod Stevanca i Braljine. Na Zapadnoj Moravi kod Kraljeva se love bucov i bela riba. Deverika, poneki šaran, smuđ i klen lovljeni su na jezeru Gazivode, a na Ibru kod Raške bilo je i mrene i skobalja, naročito kod Ušća.

Na Savi kod Šapca smuđ ne radi, ali se uspešno love štuka, bela riba i šaran. Na valjevskom delu Kolubare dobijani su skobalj, bodorka i manji šaran.

Solidno na jugu

Deverika i štuka se pecaju na Zvorničkom jezeru, dok se na Drini ispod ove akumulacije love skobalj, mrena i bucov. Plotica je prestala da grize na ljubovijskim terenima, ali se skobalj i dalje uspešno hvata, kao i na području Bajine Bašte.

Na Grliškom jezeru kod Zaječara bilo je ulova smuđa. Borsko i Rgotsko jezero daju belu ribu, a na Sovincu se javlja i šaran. Dešavanja na Timoku i njegovim pritokama su u znaku ulova bele ribe. Oblačinsko jezero je zatravljeno i daje samo sitnu babušku. Poneki smuđ i deverika rade na Bovnu, a na Nišavi kod Niša izlovljava se sitan klen.

Skobalja je bilo na Južnoj Moravi ispod Doljevca, mrena radi u Grdeličkoj klisuri, šljivar kod uliva Veternice, a babuška na većini terena u Leskovačkoj kotlini. Sitan som i dalje udara na području Kopašnice i Čečine. Na Barju je aktivna samo „sića", a na Lipovačkim barama javljali su se štuka i klen.

Predsednik opštine Radomir Ristić juče je predao ključeve grada Branislavu Nušiću i on će biti na vlasti tokom trodnevne „Nušićijade" Ivanjicom od juče vlada Branislav Nušić. On se kroz „Nušićijadu" vratio u ovaj kraj posle 38 godina ne baš dobrovoljnog „izgnanstva". Cela Ivanjica je u znaku humora, dobrog raspoloženja, boemskog duha i zabave, a u prečniku od nekoliko stotina metara na svakom koraku razne improvizovane scene.

Mladi ljudi u kostimima iz davnjašnih i po mnogima lepših vremena, na ulicama, u kafanama i na svakom ćošku dočekuju goste pristigle sa svih strana, kažu „čak" i iz Hrvatske i Slovenije! I tako se ostvarila ona čuvena Nušićeva „viđen si za Ivanjicu".

Oživljen stari čaršijski duh

U naredna tri dana predsednik Ivanjice je Branislav Nušić, u izvođenju Milana Milosavljevića, glumca Pozorišta na Terazijama. Predajom ključeva grada „Nušić" je vlast preuzeo od aktuelnog predsednika Radomira Ristića, koji je naizgled jedva čekao da komediograf bude glavni „pa kako se snađe". Nušić je uveo i nova pravila života, koja, kako je rekao, važe bar dok je on na vlasti.

- Mislio sam da su Ivanjičani ljuti, jer me 38 godina nisu zvali. Zato, ukidam fajront u kafanama, zabranjujem razmirice bračne i ostale, zubobolje i glavobolje. Dozvoljavam samo zdravu zabavu pod velom humora i smeha - rekao je Nušić.

Obnovljeni festival „Nušićijada", odlično organizovan, zamišljen je kao kolaž događanja, sa akcentom na čaršijskom i starogradskom duhu Ivanjice, prenet verno i kroz čuvenu seriju „Više od igre". Tako je i prvi dan festivala bio u duhu ove serije, jer je na stadionu odigrana utakmica Radnički - Građanski. I sve je shvaćeno baš kao igra, jer su se u dosetkama i šali takmičili gledaoci i sami igrači. Glumac koga je proslavila uloga u seriji, Petar Božović, svečano je otvorio „Nušićijadu" čaršijskim razgovorima „Više od priče" i to na mestu koje se zove „Okruglo, pa na ćoše". Za veče je najavljen Petar Kralj u monodrami „Živeo život - ja, pa ja", kao i koncert Zvonka Bogdana. Pošto nema fajronta, zabava i smeh očekuju se tokom cele noći.

Obogatili kulturni život

„Nušićijada" se u Ivanjici održavala od 1968. do 1972. godine i tada je to bio festival filmske komedije. Pre dve godine grupa mladih okupljenih u Udruženje za kulturnu decentralizaciju Srbije (KUDES) pokrenuli su ideju o obnovi manifestacije.

- „Nušićijada" je neobično dugo živela u sećanjima i željama Ivanjičana. Zato smo i došli na ideju da ponovo pokrenemo festival humora i smeha. Glavni cilj nam je da obogatimo kulturni život Ivanjice, turistički predstavimo naš kraj i da u sve uključimo što više mladih ljudi - rekla je Vera Jovanović iz KUDES-a.    

Ministar za lokalnu samoupravu Milan Marković i predsednik opštine Požega Milovan Mićović juče su svečano otvorili još jedan vrtić za decu u toj opštini. Vrtić može da primi 230 mališana. Požega je jedna od retkih opština u Srbiji koja je rešila pitanje smeštaja dece čiji roditelji rade. Otvaranjem novog vrtića „Leptirić" u okviru ustanove dečjih vrtića „Olga Jovičić Rita", više ne postoji lista čekanja. Izgradnja vrtića koštala je 50 milion dinara, finansirana je iz opštinskog budžeta, a sa osam miliona dinara je pomoglo Ministarstvo za lokalnu samoupravu.

Ustanova dečjih vrtića „Olga Jovičić Rita" sada ima 780 dece na smeštaju. Direktorka vrtića Snežana Miladonović kaže da je ovo treći vrtić u Požegi.

- Potreba za otvaranjem još jednog vrtića u Požegi postoji nekoliko godina. Na listi čekanja smo imali više od 150 dece. Ovim, trećim objektom, smo rešili taj problem. U novom objektu imamo dve jaslene grupe, četiri vrtićne i dve predškolske grupe, ili ukupno oko 180 dece. Posao je dobilo više od 20 novih radnika, od kojih je šest sestara vaspitača, 10 vaspitača, a ostali su tehničko osoblje - rekla je direktorka Miladonović.  

U holu upravne zgrade podzemnog objekta fabrike za proizvodnju municije „Prvi partizan" u Užicu juče je obeležena godišnjica od pogibije Svetlane Đurić (40), Jelene Lončarević (36), Jasminke Ostojić (24), Gordane Đokić (30), Biljane Luković (51), Vidojke Terzić (50) i Dragana Milovanovića (42), radnika te fabrike koji su stradali u strahovitoj eksploziji. Komemoraciji i otkrivanju spomen-ploče prisustvovali su članovi porodica nastradalih, poslovodstvo preduzeća i rukovodstvo grada. Parastos poginulim služili su sveštenici užičke crkve.

- Za 82 godine rada „Prvi partizan" nije imao tragediju poput one koja nas je zadesila pre godinu dana. Kolektiv je navikao na uspone i padove, teškoće i blagodeti, ali taj gubitak nije zabeležen u istoriji našeg preduzeća. Pad je bio toliki da je pretio da zaustavi rad preduzeća. Iskrenim razumevanjem pre svega porodica nastradalih radnika i države uspeli smo da osposobimo fabriku za rad. Imperativ je bio da fabrika nastavi sa radom, kao važan privredni subjekat, ne samo u gradu već i u celoj Srbiji. Samo za nekoliko meseci uz tu podršku nastavili smo da radimo - rekao je direktor „Prvog partizana" Dobrosav Andrić.

On je istakao da je preduzeće za ovih godinu dana održalo kontakte sa porodicama poginulih.

- Ono što smo za njih učinili veoma je malo u odnosu na ono što su te porodice izgubile. Nismo zaboravili nastradale i prema njima ćemo gajiti večnu ljubav. Ova spomen-ploča treba da nas opominje da preduzmemo sve da nam se to više nikada ne ponovi - dodao je Andrić.

Majke, očevi, braća, sestre, sinovi, muževi nastradalih, položili su cveće i vence na spomen-ploču.    

Za samo nekoliko dana tri autobusa GSP-a učestvovala u nezgodama. Vozači tvrde da se to dešava jer rade previše i nemaju dovoljno slobodnih dana, dok direktor GSP-a to demantuje Autobus na liniji 31 oborio je juče pešaka B. A. (60) u ulici Kralja Milana, što je treća nezgoda ove nedelje u kojoj su učestvovala vozila GSP-a. Pešak je sa lakšim povredama prebačen u Urgentni centar, a zbog sve učestalijih nezgoda nameće se pitanje da li je problem u zastarelosti i neispravnosti vozila, premoru vozača ili ponašanju drugih učesnika u saobraćaju koji ne poštuju propise?

Vozač GSP-a, koji je želeo da ostane anoniman, ističe da su navedeni sudari imali različite uzročnike, ali da je generalno najveći problem premorenost vozača.

Malo vremena za odmor

- Ljudi su samo po jedan dan nedeljno slobodni i nemaju vremena da se odmore i naspavaju, a nekada nas i taj dan zovu da dođemo na posao. Umor i dekoncentracija su nedopustivi i dosta ometaju. Minimalno radno vreme dnevno mora da bude 7 sati i 10 minuta, od toga imamo svega nekoliko minuta da se odmorimo na okretnicama. U GSP-u nema dovoljno vozača jer grad ne dozvoljava da GSP zaposli nove vozače, a u Direkciji sedi višak besposlenih ljudi - objašnjava vozač GSP-a.

Sagovornik Pressa naglašava da je nedavno zaposlen manji broj vozača, ali da ih je još više otišlo u penziju.

Međutim, Radoslav Nikolić, generalni direktor GSP- a, ističe da je broj vozača adekvatan potrebama preduzeća i da je popunjenost kapaciteta 93 odsto.

- Radno vreme GSP-ovih vozača je u skladu sa Zakonom o bezbednosti u saobraćaju, prema kome je dozvoljeno devet sati rada dnevno. A pošto naši vozači rade skraćeno, moguće je da rade i šest dana nedeljno. Oni bi da rade dva dana nedeljno i da imaju veću platu, ali to nije moguće. Ko ne može da izdrži taj tempo, ne bi trebalo da radi kao vozač - ističe Nikolić.

Umor nije jedini faktor koji utiče na povećanje broja saobraćajnih nesreća. Vozač GSP-a tvrdi da je veliki broj njihovih vozila neispravan i zastareo.

- Ima krševa koji nisu ni za otpad, a ne za prevoz putnika. Gume su izlizane, pa kad je kiša i klizavo, ne možeš ni da ukočiš. Autobusi su stari, a najveći broj datira iz 1989/90. godine - navodi naš sagovornik.

Bahata vožnja

Sa njim se nije složio generalni direktor tog preduzeća koji smatra da uzrok nesreća ne bi smela da bude neispravnost vozila jer ona svakodnevno prolaze tehničku kontrolu. Kada je o prosečnoj starosti autobusa reč, ona iznosi 8,5 godina, a maksimalna je 12 godina. Jedini uzrok nesreća oko koga se obojica slažu jeste nemarnost ostalih učesnika u saobraćaju koji često koče ispred autobusa ili ih naglo iseku.

- Glavni uzrok saobraćajnih nesreća je nervoza svih učesnika u saobraćaju. Potrebno je malo više tolerancije kako bi se izbegli ovakvi slučajevi - navodi Nikolić.

Proteklih dana desile su se još dve nesreće u kojima je ukupno povređeno desetoro ljudi, uglavnom putnika autobusa. U direktnom sudaru hladnjače i autobusa gradskog prevoza na liniji 605 u naselju Ledine povređeno je devetoro ljudi, a samo dan kasnije u udesu autobusa broj 91 i automobila u Radničkoj ulici povređena je jedna putnica. Autobus je udario u zaštitnu ogradu i srušio semafor.    

Preprodaja polovnih knjiga za osnovne i srednje škole u Kosovskoj ulici i dalje traje iako inspekcija svakodnevno šparta ovom ulicom. Načelnik opštinske uprave Starog grada Dejan Kovačević smatra da bi preprodavce trebalo novčano kazniti i poslati ih u zatvor, ali prodavci kažu da se već mesec dana trude da razgovaraju sa nadležnima i reše problem.

- Svakog dana naša inspekcija piše kazne svakome ko iz automobila prodaje udžbenike. Mi kao opština ne možemo da uklonimo sa ulice ove ljude, ali ukoliko tržišna inspekcija izađe na teren, neće moći lako da se izvuku - ističe za Press Dejan Kovačević.

On objašnjava da preprodavci krše zakon i da je njihova prodaja najveći šverc u gradu.

- Postoji javni prostor za te sajmove, kao što je Trg Nikole Pašića, pa prodavci mogu tamo na legalan način da prodaju svoje knjige - izričit je načelnik opštinske uprave.

Ipak, Stevica Cvetanović, jedan od prodavaca i predsednik Udruženja poštovalaca knjige i udžbenika „Kult-art", kaže da je prošlog meseca ovo udruženje poslalo gradonačelniku molbu da im pomogne da reše problem, ali da se niko nije odazvao.

- Pre tri dana krenuli da prodajemo udžbenike. Na našu žalost, opštinski inspektori su u isto vreme počeli da nas kontrolišu- objašnjava Stevica Cvetanović.

On dodaje da su pre samo pet godina dobili dozvolu od grada, ali nažalost 2006. ona im je oduzeta.

- Spremni smo da, ako nam se obezbede tezge, plaćamo poreze i sve dažbine koje uz to idu - kaže za Press Stevica Cvetanović.    

Predstavnici udruženja uličnih prodavaca juče su se uputili ka Skupštini grada.U Skupštini ih je primio obećano im je da će u ponedeljak doneti odluku u vezi s njihovim problemom.   

Generali Stamenko Novaković i Dragan Vuković srpske vojnike iz sastava Trećeg pešadijskog (RS) puka naterali da pripreme iftarsku večeru za 350 zvanica. Vojnici bošnjačke nacionalnosti bili oslobođeni svih obaveza Srpski vojnici iz sastava Trećeg pešadijskog (RS) puka tvrde da su doživeli nezapamćeno poniženje tokom priprema iftarske večere u banjalučkoj kasarni „Kozara"!

Ogorčeni vojnici i oficiri kažu da će prošlu sredu pamtiti kao jedan od najgorih dana u životu jer su do večeri morali da rade najteže fizičke poslove u pripremi muslimanske verske svečanosti kojoj je prisustvovalo više od 350 zvanica! Istovremeno, tvrde revoltirani Srbi iz kasarne „Kozara", Bošnjaci iz njihove jedinice bili su oslobođeni svih radnih obaveza i imali su pravo da piju i jedu do mile volje.

Naterani da vuku kao konji

Grupa oficira i vojnika, koja je iz straha od gubitka posla insistirala na anonimnosti, ističe da iza ove skandalozne naredbe stoje srpski generali Stamenko Novaković i Dragan Vuković. Prema njihovim rečima, komandant Šeste pešadijske brigade i zamenik komandanta Komande za podršku Oružanih snaga BiH naterali su da ih da do kasnih večernjih sati postavljaju šatore, vuku stolove i stolice i čiste svečanu salu kasarne dok su njihove kolege Bošnjaci imali poštedu od svih aktivnosti.

- Nismo mogli da verujemo kada nam je u sredu ujutro pročitana naredba da 20 srpskih vojnika mora da obavi sve pripremne radnje za organizaciju iftarske večere, kojoj je preksinoć prisustvovalo više od 350 zvanica! Kada smo se pobunili zbog toga što mi Srbi moramo da vučemo kao konji da pripremimo salu za muslimanski verski obred, od pretpostavljenih smo dobili odgovor da je to izričita naredba generala Novakovića i Vukovića! Nemamo ništa protiv obeležavanja bilo čijih verskih praznika, ali je neverovatno da pravoslavni Srbi pripremaju iftarsku večeru, dok s druge strane, nijednom vojniku bošnjačke nacionalnosti nikada nije naređeno da priprema proslavu pravoslavnog Božića ili Vaskrsa - kažu za Press RS ogorčeni srpski vojnici.

Podsećajući i na nedavni skandal u kasarni „Manjača", kada je komanda Šeste pešadijske brigade sa generalom Novakovićem na čelu zabranila srpskim vojnicima da jedu skoro ceo dan da ne bi „povredili osećanja muslimanskih vernika", naši sagovornici dodaju da je šikaniranje i ponižavanje srpskih vojnika od bošnjačkih oficira i podoficira postala gotovo svakodnevna pojava!

Ćurguz: Provokacija!

- Nakon poslednjih događaja na Manjači i u kasarni „Kozara" bošnjačke starešine prema nama se odnose kao prema nižoj rasi! Oni nam izdaju besmislene i ponižavajuće naredbe i teraju nas da radimo najteže fizičke poslove, dok istovremeno bošnjačke vojnike skoro svakog dana ranije puštaju kućama. Ovo je prevršilo svaku meru! Što je najgore, „blagoslov" za ovakvo bahato ponašanje imaju od srpskih generala kojima su karijerizam i jeftino dodvoravanje preči od zaštite ugleda i časti puka koji bi trebalo da baštini svetle tradicije Vojske RS - ističu srpski vojnici.

Novi skandal u Oružanim snagama BiH osudila je Boračka organizacija RS, čiji čelnici najavljuju da će insistirati na kažnjavanju odgovornih ako se optužbe srpskih vojnika pokažu kao tačne.

- Niko nema pravo da maltretrira vojnike i tera ih da rade nešto što nema veze sa vojnom službom. Ako se utvrdi da je tačno da su srpske vojnike terali da pripremaju ramazansku proslavu, oficire koji su naredili ovu bruku mora da stigne zaslužena kazna! Reč je o smišljenoj provokaciji koju, nažalost, podržavaju srpski poltroni kao što je famozni general Novaković, koji se „proslavio" i time što je svojevremeno dozvolio uklanjanje spomen-obeležja poginulim srpskim borcima u kasarni „Kozara" - kaže predsednik BORS-a Pantelija Ćurguz.

Prozvani komandant Šeste pešadijske brigade Stamenko Novaković na optužbe srpskih vojnika da su pre tri dana bili primorani da pripremaju iftarsku večeru odgovara da sve „nedoumice rešimo u razgovoru s generalom Draganom Vukovićem", koji je, kako kaže, poneo najveći teret organizacije proslave iftara u „Kozari".

- Nazovite Vukovića pa se sa njim razjasnite. Ja sam od pre neki dan na odmoru - poručio je Novaković.

Međutim, general Dragan Vuković juče nije odgovarao na naše telefonske pozive. Press RS nije uspeo da stupi u kontakt ni sa komandantom Zajedničkog štaba OS BiH generalom Miladinom Milojčićem, zbog čega smo ostali i uskraćeni za odgovor na pitanje da li će biti sprovedena istraga o ovom slučaju.