Besplatna Zabava

Archive for September 5th, 2010

Dušica Duda Janković, Srpkinja poreklom iz Jagodine, već 11 godina uživa status velike zvezde u Brazilu. Duda, poznatija u Južnoj Americi pod nadimkom Dijamant, dugo godina vlada u ženskom profesionalnom boksu i ultimat-fajtu

U ekskluzivnom intervjuu za Press Jankovićeva govori o tome kako je u zemlji fudbala uspela da se izbori za status zvezde.

- Sportom se bavim odmalena. Bavila sam se plivanjem, rukometom, karateom, kik-boksom i sada profesionalnim boksom i ultimat-fajtingom. Posle bombardovanja Srbije, sport je svuda bio u drugom planu. Nisam bila spremna da prestanem da se takmičim, pa sam rešila da odem u drugu zemlju i probam. Dobila sam svoju šansu u Brazilu i tu sam već 11 godina - kaže Duda.

Otkuda želja da se baviš borilačkim veštinama?

- Radoznalost i izazov. Volim sportove koji su neobični za ženu, jednostavno, našla sam se u borilačkim veštinama.

Koliko imaš pobeda nad protivnicima i koliko imaš nokauta?

- Skor u profi boksu je 11 pobeda, od čega pet nokautom, i dva poraza u 13 mečeva.

Kako objašnjavaš da u Brazilu, gde sportovi poput fudbala ili odbojke zauzimaju primat, imaš status prave zvezde?

- Ne znam da li sam zvezda ili ne, jednostavno radim svoj posao. Kako je boks neobičan za ženu, mediji se više interesuju. Jako sam svestrana, pa je i to pomoglo, a na kraju krajeva, takmičim se pod njihovom zastavom, pa mislim da me i zbog toga poštuju.

Da li je još neko sa ovih prostora zvezda u Brazilu?

- Dejan Petković Rambo je prava zvezda ovde, veća nego što se u Srbiji to zamišlja. A što i ne bi bio, dobro igra, uvek je primeran, mediji ga vole, navijači Flamenga ga obožavaju. Nažalost, imamo malo vremena da se družimo, čak i sa njegovom porodicom, jer nam obaveze to ne dozvoljavaju.

Da li bi se i pod kojim uslovima vratila u Srbiju da živiš i radiš?

- Na to pitanje ne znam odgovor. Često razmišljam o toj mogućnosti, najviše zbog porodice i prijatelja, ali sam se jako vezala za Brazil i ne znam da li bih sada mogla da promenim mesto boravka. Nekako ti uđe u krv ovo mesto.

U Brazilu si često viđena u raznim reklamama. Šta sve reklamiraš?

- Generalno, sve vezano za sport, opremu, odeću, teretane, sportske događaje i slično.

Glumila si u filmu „Kupi mi Eliota". Da li te privlači ideja da se baviš glumom i da se oprobaš eventualno u Holivudu?

- Glumom se nisam posebno nikada bavila, osim u tom filmu, u nekim sapunicama, spotovima i reklamama. To nije dovoljno za Holivud, sigurna sam. Nikada mi nije prošlo kroz glavu da budem glumica.

Da li je jednom Srbinu teško da se prilagodi životu u Brazilu?

- Nije teško prilagoditi se, ne samo Srbima, nego svima, Brazil je otvoren za sve koji dođu. Što se ženskog sporta u Brazilu tiče, ovde vladaju uglavnom odbojka, fudbal, košarka, ima i dosta pojedinki u manjim sportovima.

Da li film „Devojka od milion dolara" odslikava pravo stanje u ženskom boksu?

- Ne. Taj film uopšte nije dobra reklama za boks, ženski ili muški. To je antireklama. Boks je čist sport, postoje pravila i sigurno ne ubija ljude.

Kakvo mišljenje imaš o Lejli Ali, ćerki Muhameda Alija?

- Nikakvo posebno. Dobrih bokserki ima mnogo u svetu, razlika je samo ime. Kako ona sama kaže, ona je Ali. To se poštuje. Mediji je vole, ali sigurno ima mnogo boljih bokserki od nje.

Da li postoji neka devojka koja je „jača" od Dude Janković?

- Od ludog uvek postoji luđi, od jačeg postoji jači. Ja se samo još dobro držim, pa ćemo videti dokle.

Angelina Petrović (73) poginula je juče oko 12.30 kada je na nju automobilom naleteo M. J. (56). Nesreća se dogodila u beogradskom naselju Jajinci, u Bulevaru oslobođenja kod broja 130.

Od siline udara nesrećna žena je na mestu ostala mrtva. Nakon udesa, vozač se nije zaustavio, počeo je da beži, ali ga je policija sustigla i nakon deset minuta uhapsila.

Nesreća se dogodila nakon što je Angelina Petrović izašla iz autobusa i uputila se kući. Međutim, prema rečima očevidaca, vozač je bez ikakvog razloga prešao u suprotnu traku i udario ženu, koja je poletela i na asfalt pala dvadesetak metara dalje!

Stravičan prizor

- Taman sam došao na posao, kada sam odjednom čuo prasak, kao da je pukla neka bomba - priča radnik mini marketa ispred koga se dogodila saobraćajna nesreća. Mahinalno sam se okrenuo i spazio ženu na tri metra visine, koja je bukvalno proletela pored mene. Nakon dvadesetak metara je pala, odbila se o asfalt i počela da kotrlja. Prizor je bio stravičan, s nogu joj je spala obuća i krenulo je krvarenje, a nama je preostalo samo da pozovemo Hitnu pomoć. Nažalost, iako su brzo stigli, lekari su mogli samo da konstatuju smrt.

U međuvremenu, nakon što je udario ženu, nesavesni vozač je panično pokušavao da vrati vozilo na kolovoz. Uspeo je tek nakon pedesetak metara, ali umesto da stane, dao je gas i počeo da beži.

- Automobil je vrludao levo-desno po putu, mislio sam da će svakog trenutka da se dogodi još jedna nesreća - kaže naš sagovornik. - Prosto ne mogu da verujem da nekog možete da pregazite, a zatim pokušati kukavički da pobegnete.

Međutim, jedan od komšija primetio je nameru vozača da pobegne sa mesta događaja. Seo je u svoj automobil, počeo da prati vozilo kojim je upravljao M. J. i sve vreme bio u kontaktu sa policijom. Obavestio ih je i kada je M. J. parkirao svoj automobil desetak kilometara dalje, u naselju Banjica. Ubrzo je naišla i patrola policije, koja ga je odmah uhapsila.

Prekoračio brzinu

Na mestu tragedije policija je ubrzo započela i uviđaj, blokirana je saobraćajna traka, pa se saobraćaj dugo odvijao usporeno. Osim većeg broja meštana, ubrzo je stigla i ćerka nastradale Angeline, a okupljeni građani tvrde da je vozač prekoračio brzinu i da je očigledno bio pijan!

To nam potvrdio i izvor policije, koji kaže da je pravo čudo da još neko nije stradao.

- Sigurno je vozio brzinom većom od 100 kilometara na sat, verovatno je bio pijan, a da li je i koliko popio, utvrdiće se tek nakon detaljne istrage - kaže naš izvor iz policije.

Najmanje četvorica pripadnika policije lakše su povređena juče tokom incidenta koji su izazvale pristalice glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića na gradilištu novog vrtića u naselju Hadžet

Više od hiljadu i po vernika protestovalo je zbog izgradnje obdaništa na parceli za koju tvrde da je vakufska, odnosno da pripada toj verskoj zajednici. Oni su juče kamenicama napali pripadnike policije, koji već nekoliko dana obezbeđuju gradilište, otkako traju sporenja Islamske zajednice i gradske uprave oko zemljišta na kome se gradi predškolska ustanova.

Policija je juče po podne blokirala sve prilazne ulice do parcele gde se gradi vrtić. Novinari su videli četvoricu policajaca kojima je na licu mesta ukazana prva medicinska pomoć, a koji su potom prebačeni do zdravstvenog centra. Međutim, iz Islamske zajednice je rečeno da je lakše povređeno i nekoliko vernika.

Prozivali svoje ministre

Okupljeni su na policiju bacili kamenice i uzvikivali „Rasime, lopove", „Suljo, lopove", „Rasime, Srbine", „Suljo, Srbine", kao i „Alah je najveći". Demonstranti su pretili i pojedinim novinarima koji su pratili situaciju u naselju Hadžet.

Protestu je prisustvovalo i najuže rukovodstvo Islamske zajednice u Srbiji. Skup i gradilište je juče tokom celog dana obezbeđivao veliki broj pripadnika policije i Žandarmerije, a nedaleko od kordona nalazi se i jedan kamion cisterna sa montiranim vodenim topom.

Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić tvrdi da grad želi da izgradi vrtić na zemljištu te zajednice, koje je oduzela komunistička vlast, a koje IZ nastoji da povrati na osnovu Zakona o povraćaju imovine.

Međutim, načelnik gradske uprave Novog Pazara Sulejman Nicević izjavio je da je spornu parcelu opština kupila 1982. godine od Islamske zajednice za tadašnjih 754.510 dinara i ona je od tada u vlasništvu grada po legalnom i zakonitom pravnom procesu.

Muftija poziva na razgovor

Kasno sinoć muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukrolić pozvao je zvanični Beograd na dijalog kako bi se u Sandžaku očuvali mir i stabilnost.

- Želim da pozovem zvanični Beograd na ozbiljan dijalog kao jedini način da se u Sandžaku očuvaju mir i stabilnost - izjavio je Zukorlić i dodao da je već sa predstavnicima Beograda postignuta saglasnost da je neophodno početi razgovore o situaciji u Sandžaku.

Prema njegovim rečima, današnji događaji u Novom Pazaru pokazali su da je situacija u Sandžaku „izuzetno napeta, da su tenzije stigle do usijanja i da se situacija može oteti kontroli ukoliko se ne preduzmu potrebni koraci".

Najmanje četvorica pripadnika policije lakše su povređena juče tokom incidenta koji su izazvale pristalice glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića na gradilištu novog vrtića u naselju Hadžet

Više od hiljadu vernika protestovalo je zbog izgradnje obdaništa na parceli za koju tvrde da je vakufska, odnosno da pripada toj verskoj zajednici. Oni su juče kamenicama napali pripadnike policije, koji već nekoliko dana obezbeđuju gradilište, otkako traju sporenja Islamske zajednice i gradske uprave oko zemljišta na kome se gradi predškolska ustanova.

Policija je juče po podne blokirala sve prilazne ulice do parcele gde se gradi vrtić. Novinari su videli četvoricu policajaca kojima je prva medicinska pomoć ukazana na licu mesta, a koji su potom prebačeni do zdravstvenog centra. Međutim, iz Islamske zajednice je rečeno da je lakše povređeno i nekoliko vernika.

Okupljeni su na policiju bacili kamenice i uzvikivali „Rasime, lopove", „Suljo, lopove", „Rasime, Srbine", „Suljo, Srbine", kao i „Alah je najveći". Demonstanti su pretili i pojedinim novinarima koji su pratili situaciju u naselju Hadžet.

Protestu je prisustvovalo i najuže rukovodstvo Islamske zajednice u Srbiji. Skup i gradilište je juče tokom celog dana obezbeđivao veliki broj pripadnika policije i Žandarmerije, a nedaleko od kordona nalazi se i jedan kamion cisterna sa montiranim vodenim topom.

Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić tvrdi da grad želi da izgradi vrtić na zemljištu te zajednice, koje je oduzela komunistička vlast, a koje IZ nastoji da povrati na osnovu Zakona o povraćaju imovine.

Međutim, načelnik gradske uprave Novog Pazara Sulejman Nicević izjavio je da je spornu parcelu opština kupila 1982. godine od Islamske zajednice za tadašnjih 754.510 dinara i ona je od tada u vlasništvu grada po legalnom i zakonitom pravnom procesu.

Najstarija parnica nije dobila epilog ni posle 39 godina, 670 sudija ne radi a prima plate, u administraciji rade i zanatlije... Građani najčešće tuže državu, ali isto čine i - sudije

Srbija trenutno ima više od 670 sudija koji ne sude, ali primaju plate. Na čelu sudova su vršioci dužnosti, ali ne i izabrani predsednici. Pojedini delioci pravde javno se učlanjuju u političke stranke. Najstarija parnica, koja je otpočela pre 39 godina za naknadu štete zbog smrti Radoja Milinkovića, koji je poginuo 1971. godine na odsluženju vojnog roka, još nije dobila svoj epilog! A najviše tužbi zbog povrede prava Srbi podnose upravo protiv države.

Ipak, njeni predstavnici mnogo ne brinu što među izabranim sudijama ima i učesnika velike izborne krađe iz 1996. godine. Kao cilj reforme pravosuđa isticana je, pre svega, efikasnost, ali sada pojedine istražne sudije, koje su imale stotinak predmeta, sada moraju da rešavaju i do 1.800. Suđenja po privatnim krivičnim tužbama zakazuju se i na šest meseci. Pored toga, zbog povređenih prava i sudije koje nisu izabrane prinuđene su da se sude sa državom.

Ogromni troškovi reforme

Prema rečima Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije, više od 670 sudija koji nisu izabrani na funkciju podneli su žalbe Ustavnom sudu.

- Postupak izbora sudija bio je praktično obavljen u tajnosti i bez jasnih kriterijuma. Kad je objavljena lista izabranih sudija, sudije koje nisu bile na spisku nisu dobile rešenja da nisu prošle, pa je njih 827 iskoristilo pravo na ustavnu žalbu, što je u tom trenutku bilo jedino pravno sredstvo kojim bi zaštitili svoja prava. Kada su konačno stigla rešenja, sudije su onda podnele žalbe na njih, takođe Ustavnom sudu. Ukoliko ne uspeju da zaštite svoja prava, sudije će se obratiti sudu u Strazburu, gde će, sudeći prema stavovima Evropske komisije o ovom problemu, sigurno dobiti spor. To znači da će šteta biti ogromna. Više od 670 sudija i sada prima platu, iako je ona nešto umanjena. Država sama priznaje da za te umanjene neto plate izdvaja mesečno oko 500.000 evra, što znači da su troškovi još veći. Kad bude morala još da isplati kamate sudijama, to će biti zaista mnogo - kaže Boljevićeva.

Ona ističe da prilikom izbora nisu korišćeni osnovni kriterijumi - stručnost, dostojnost i osposobljenost sudija za posao koji rade.

- Kriterijum nije bio ni kvalitet, jer su pojedine kolege sa većim brojem ukinutih presuda ipak izabrane. Imamo i primer sudije protiv kojeg je vođen prvo disciplinski, pa zatim započet i postupak za razrešenje, ali je ipak izabran, i to za sudiju Apelacionog suda u Nišu. Ni cilj reforme da sudovi postanu ravnomerno opterećeni i efikasniji nije ostvaren. Tako, na primer, Viši sud u Somboru, koji broji osam sudija, ima 80 predmeta, dok jedan sudija Višeg suda u Beogradu ima i do 1.400 predmeta - ističe ona.

Pojedine istražne sudije u osnovnim sudovima u Beogradu, koji su doskora imali 100, sada imaju i do 1.800 predmeta u radu.

- Poseban problem je što je veliki broj onih predmeta gde preti opasnost od zastarevanja. Pored svega toga, troškovi reforme su ogromni. U Apelacionom sudu u Kragujevcu samo je 14 sudija koji su iz tog grada. Svi ostali moraju da putuju do suda ili im moraju biti pokriveni troškovi za stan - rekla je Boljevićeva.

Pri tom, ona naglašava da su prilično povećane sudske takse, tako da je sud sve manje dostupan običnim građanima.

Nema zaštite zakonitosti

Advokat Dragoslav Ćetković u izjavi Pressu ističe da su reformski zahvati puni apsurda, što se pre svega odnosi na ukidanje vanrednih pravnih sredstava.

- Revizija kao pravni institut u građanskoj materiji više praktično ne postoji, što direktno otvara vrata za brojne nezakonite odluke. Do revizije može doći samo u predmetima gde vrednost spora prelazi 100.000 evra. To znači da u siromašnom društvu kakvo je naše revizija kao poslednje pravno sredstvo kojim se proverava zakonitost presude može da se primeni samo u šest do sedam odsto predmeta. Ako uzmemo u obzir da je pre izmena zakona u čak 22 odsto slučajeva bila usvojena revizija, to praktično znači da je, i pored kontrole, bilo na stotine nezakonitih odluka, a zamislite tek kakva je situacija sada, kada je ukinut čak i zahtev za vanredno preispitivanje presude - naglašava Ćetković.

On ističe da pri tome na 1.000 usvojenih žalbi tužilaštvo nije prihvatilo gotovo nijednu u korist okrivljenog.

- Zamislite kakvo je sada naše pravosuđe u kojem su doskorašnje sudije Vrhovnog suda delegirane u specijalno odeljenje Višeg suda u Beogradu, a o njihovim presudama po žalbi odlučuju tek izabrane nove sudije Apelacionog suda. Dakle, o presudama sudija sa decenijama iskustva i višeg ranga sada odlučuju sudije koje su do juče bile u nižem sudu - opominje Ćetković.

Da brojni apsurdi nisu novost svedoči i parnica u kojoj je advokat Ćetković zastupao porodicu Milinković.

- Ovaj postupak za naknadu štete traje od 1971, punih 39 godina. Poginuo je dok je bio na služenju vojnog roka u JNA. Pao je sa kamiona koji je prevozio vojnike i udario glavom u kamen. Naizgled jednostavna parnica u kojoj je porodica tražila naknadu štete zbog smrti njihovog sina. Ustavni sud je tek nedavno doneo odluku da porodica treba da bude obeštećena, ali postupak za isplatu štete još nije završen. Takođe, suđenje za naknadu štete u kojem sam zastupao glumicu Merimu Isaković, koja je teško povređena u saobraćajnoj nesreći, trajalo je pune 24 godine. Ona i njen brat bili su u kolima kada su se sudarili sa vozilom u kojem je bio policajac - rekao je Ćetković.

Otezanje zbog grešaka

Da ima maratonskih suđenja koja još nisu okončana svedoči i primer spora pred sudom u Somboru. Advokata dr Vojislava Vukčevića, iskusnog pravnika i nekadašnjeg dekana i profesora Pravnog fakulteta u Osijeku, prekinuli smo juče telefonskim pozivom u pripremi za prisustvo prinudnoj prodaji imovine.

- Evo, baš se spremam da idem u Sombor. U toku je izvršni postupak, ali ovo je predmet na kojem radim 17 godina i još nije okončan. Sve je počelo u Privrednom sudu. Reč je o trgovinskim partnerima od kojih je jedan dugovao drugome. Dužnik je konačno priznao dug, ali su greške sudija uticale da sve traje toliko dugo - rekao je Vukčević.

Ali nisu jedini problem ovakvi slučajevi, već i opterećenost sudija gomilom predmeta. U kuloarima Apelacionog suda u Beogradu čula se zanimljiva opaska da u zgradu nadire bujica predmeta, a sudije „kašičicom izbacuju vodu kroz prozor". Nadajmo se da ta bujica, ipak, neće potpuno potopiti srpsko pravosuđe jer se, ipak, nešto promenilo u odnosu na čuvene devedesete godine, kada su, još jednog li apsurda, sudije sudile u vreme hiperinflacije za platu od koje su mogli da kupe samo 600 grama mesa. Sada su njihove plate neuporedivo veće, a zgrade sudova su bolje sređene. Sve drugo je, izgleda, još pod znakom pitanja.

Nezaposleni bi da nađu posao u struci kao lekari, ekonomisti, farmaceuti... ali tržište im nudi pletenje žice, zavarivanje, livenje keramike, obradu metala i poljoprivredu. U Srbiji više od 730.000 ljudi bez posla

Ekonomska kriza katastrofalno je uticala i na tržište rada, tako da je Srbija 2009. godinu završila sa više od 730.000 ljudi bez posla! S druge strane, privreda i dalje vapi za određenim kategorijama radnika, ali je malo onih koji su spremni da zanemare svoju struku i prihvate prekvalifikaciju za neki drugi posao.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), nezaposleni bi najviše želeli da se zaposle u svojoj struci kao IT stručnjaci, inženjeri elektrotehnike, ekonomisti, grafičari, inženjeri građevinarstva, knjigovođe, oftalmolozi, ginekolozi, pekari, poslastičari, kuvari i pica majstori, mesari, zaštitari bilja, farmaceuti, kozmetičari, veterinari, rukovaoci građevinskom mehanizacijom, računovođe, medicinske sestre-instrumentaristi, lakireri i keramičari. S druge strane, poslodavci im naviše nude zanimanja za koje je potrebna prekvalifikacija: mašinci, obrađivači metala, montažeri delova za automobilsku industriju, zavarivači, radnici za poslove prerade i manipulacije eksplozivnim materijama, radnici za proizvodnju premaza, pletači žice, livci keramike, radnici u poljoprivredi (vidi tabelu).

Uzmi sve što ti biro pruža

- U avgustu je na evidenciji nezaposlenih bilo 724.270 osoba, što je za 1,73 odsto manje u odnosu na prethodni mesec. U odnosu na oktobar 2008, odnosno od početka svetske ekonomske krize, ukupan broj nezaposlenih povećan je za svega 6.862 osobe - kažu u pres službi NSZ.

Ali prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u aprilu bila je 3,6 odsto veća nego u istom periodu lane, pri čemu je, u skoro identičnom procentu, smanjena i stopa zaposlenosti. Ova stopa, koja inače predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom broju stanovništva starijem od 15 godina, u Srbiji iznosi tek 38,1 odsto!

Ekonomisti upozoravaju da praktično svakog meseca u Srbiji desetak hiljada ljudi ostaje bez posla! Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, najavljuje još teže dane:

- U situaciji kad je privreda izuzetno nelikvidna, prezadužena kod banaka i preopterećena nametima države, svaka priča o povećanju zaposlenosti je iluzorna.

Sve ovo ne sme da obeshrabri armiju nezaposlenih. Prema rečima Brede Milić, generalnog menadžera Studentske zadruge „Bulevar", koja sarađuje sa više od 600 poslodavaca širom Srbije, najčešća greška koju prave je biranje posla.

- Ako ste egzistencijalno ugroženi i ako vam je posao zaista potreban, ne smete da sedite kod kuće i čekate na posao koji je adekvatan vašem obrazovanju. Prihvatite bilo šta, a kada već jednom uđete u krug zaposlenih, mogućnosti su znatno veće. Nikada ne znate koga ćete upoznati ili kakva će vam se kombinacija otvoriti, a to je ono što vam se kod kuće retko može dogoditi - kaže naša sagovornica.

Profil idealnog kandidata

Deluje paradoksalno, ali stručnost i znanje obično nisu prečica do posla. Prema podacima NSZ, nezaposleno je čak 42.711 ljudi sa sedmim stepenom stručne spreme, dok posao bezuspešno traži čak 40 doktora nauka! To kao da potvrđuju i reči Dragana Radenkovića, diplomiranog mikrobiologa, koji već sedam godina traži posao u struci. U međuvremenu, kaže, radio je sve i svašta.

- Idealan profil kandidata je da ima što manje škole, a što više radnog iskustva - kaže on za Press. - Poslodavci vole da na posao stižeš ranije, a da ostaješ što duže kada je potrebno. A potrebno je skoro uvek. Radna subota se podrazumeva, a nije zgoreg ako želiš da radiš i nedeljom. Na mobilni moraš da se javljaš u bilo koje doba dana i noći, pristaješ na platu od 20.000, a još ako ti „gori pod nogama", posao ti je siguran.

Nezaposleni bi da nađu posao u struci kao lekari, ekonomisti, farmaceuti... ali tržište im nudi pletenje žice, zavarivanje, livenje keramike, obradu metala i poljoprivredu. U Srbiji više od 730.000 ljudi bez posla

Ekonomska kriza katastrofalno je uticala i na tržište rada, tako da je Srbija 2009. godinu završila sa više od 730.000 ljudi bez posla! S druge strane, privreda i dalje vapi za određenim kategorijama radnika, ali je malo onih koji su spremni da zanemare svoju struku i prihvate prekvalifikaciju za neki drugi posao.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), nezaposleni bi najviše želeli da se zaposle u svojoj struci kao IT stručnjaci, inženjeri elektrotehnike, ekonomisti, grafičari, inženjeri građevinarstva, knjigovođe, oftalmolozi, ginekolozi, pekari, poslastičari, kuvari i pica majstori, mesari, zaštitari bilja, farmaceuti, kozmetičari, veterinari, rukovaoci građevinskom mehanizacijom, računovođe, medicinske sestre-instrumentaristi, lakireri i keramičari. S druge strane, poslodavci im naviše nude zanimanja za koje je potrebna prekvalifikacija: mašinci, obrađivači metala, montažeri delova za automobilsku industriju, zavarivači, radnici za poslove prerade i manipulacije eksplozivnim materijama, radnici za proizvodnju premaza, pletači žice, livci keramike, radnici u poljoprivredi (vidi tabelu).

Uzmi sve što ti biro pruža

- U avgustu je na evidenciji nezaposlenih bilo 724.270 osoba, što je za 1,73 odsto manje u odnosu na prethodni mesec. U odnosu na oktobar 2008, odnosno od početka svetske ekonomske krize, ukupan broj nezaposlenih povećan je za svega 6.862 osobe - kažu u pres službi NSZ.

Ali prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u aprilu bila je 3,6 odsto veća nego u istom periodu lane, pri čemu je, u skoro identičnom procentu, smanjena i stopa zaposlenosti. Ova stopa, koja inače predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom broju stanovništva starijem od 15 godina, u Srbiji iznosi tek 38,1 odsto!

Ekonomisti upozoravaju da praktično svakog meseca u Srbiji desetak hiljada ljudi ostaje bez posla! Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, najavljuje još teže dane:

- U situaciji kad je privreda izuzetno nelikvidna, prezadužena kod banaka i preopterećena nametima države, svaka priča o povećanju zaposlenosti je iluzorna.

Sve ovo ne sme da obeshrabri armiju nezaposlenih. Prema rečima Brede Milić, generalnog menadžera Studentske zadruge „Bulevar", koja sarađuje sa više od 600 poslodavaca širom Srbije, najčešća greška koju prave je biranje posla.

- Ako ste egzistencijalno ugroženi i ako vam je posao zaista potreban, ne smete da sedite kod kuće i čekate na posao koji je adekvatan vašem obrazovanju. Prihvatite bilo šta, a kada već jednom uđete u krug zaposlenih, mogućnosti su znatno veće. Nikada ne znate koga ćete upoznati ili kakva će vam se kombinacija otvoriti, a to je ono što vam se kod kuće retko može dogoditi - kaže naša sagovornica.

Profil idealnog kandidata

Deluje paradoksalno, ali stručnost i znanje obično nisu prečica do posla. Prema podacima NSZ, nezaposleno je čak 42.711 ljudi sa sedmim stepenom stručne spreme, dok posao bezuspešno traži čak 40 doktora nauka! To kao da potvrđuju i reči Dragana Radenkovića, diplomiranog mikrobiologa, koji već sedam godina traži posao u struci. U međuvremenu, kaže, radio je sve i svašta.

- Idealan profil kandidata je da ima što manje škole, a što više radnog iskustva - kaže on za Press. - Poslodavci vole da na posao stižeš ranije, a da ostaješ što duže kada je potrebno. A potrebno je skoro uvek. Radna subota se podrazumeva, a nije zgoreg ako želiš da radiš i nedeljom. Na mobilni moraš da se javljaš u bilo koje doba dana i noći, pristaješ na platu od 20.000, a još ako ti „gori pod nogama", posao ti je siguran.

Nakon što je premijer Srbije Mirko Cvetković podržao akciju Pressa za ukidanje duplih primanja poslanicima penzionerima, a ministar rada Rasim Ljajić najavio promenu zakona, postavlja se pitanje da li su poslanici jedini državni funkcioneri kojima treba zabraniti da iz budžeta dobijaju dupla primanja

Zato smo pozvali predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije Vericu Barać, koja je takođe zvanično penzioner. Ona je na pitanje da li je normalno i moralno (pošto se ona bavi korupcijom) da prima platu i penziju (invalidsku) iz budžeta, rekla  da je to tema koja je ne interesuje!

- Svakako da postoje razlike u tome kome treba zabraniti dupla primanja, ali ja zaista ne znam ništa o tome. Nisam pratila vašu akciju i ne znam o čemu je reč. To treba da bude regulisano zakonom, a ja ne znam ni kako je sada to regulisano. Ja jesam u penziji, ali treba prvo videti da li je postojeći zakon valjano usaglašen i kako se uopšte primenjuje. Ako se to zakonom dobro reguliše, onda je važno da se primenjuje na isti način. Vi očekujete da ljudi uvek imaju mišljenje o temi koja vas zanima. Kao da po ceo dan razmišljam o duplim primanjima. Važno je da zakon tačno reguliše šta je zabranjeno i da se to ispoštuje za sve na koje se zakon odnosi, a ne da se od toga prave afere. Što se tiče poslanika, mnogo je važnije kako oni zastupaju opšti interes, kakva je njihova odgovornost prema građanima i da li naš parlament kontroliše izvršnu vlast. Tek na kraju treba da se regulišu statusna pitanja - završava Verica Barać.

Svaki građanin Srbije godišnje za sobom ostavi čak 320 kilograma smeća. Koliko god zvučalo neverovatno, to je skoro duplo manje nego što svoje kante napune građani EU i skoro tri puta manje od prosečnog Amerikanca, pokazalo je istraživanje Pressa

Kako kaže za Press Nikola Mladenović iz organizacije „Zelena omladina", zapadne zemlje imaju razvijeniju kulturu odlaganja otpada, što pogotovo važi za Skandinavce, koji su ujedno i najveći „proizvođači" đubreta, zbog čega se izvodi zaključak da količina smeća ima direktne veze sa ekonomskim razvojem. Mladenović ističe da količina smeća koju bacaju stanovnici jedne zemlje pre svega zavisi od razijenosti potrošnje i kupovne moći.

- Oni možda prave više đubreta, ali posle procesa reciklaže kod njih ostaje manji stepen otpada. Svaka država ima specifičan odnos prema odlaganju đubreta i raspodeli otpada. Neke zemlje proizvode više organskog otpada, a različite vrste otpada imaju drugačiji efekat na zagađenje. U većini evropskih zemalja postoji razvijenija svest o tome šta se kupuje, koliko se kupuje i zbog čega se kupuje. Postoji fenomen hirovite potrošnje, koja je prethodnih godina bila karakteristična za zemlje u tranziciji, koje se tek upoznaju sa kapitalizmom i gde su građani nenaviknuti na masovne kupovine. Dešava se da ljudi nakupuju sve i svašta, a ono što se ispostavi da im nije potrebno svakako da povećava količinu smeća - kaže on.

Prema dostupnim statističkim podacima, u poslednje četiri godine raste količina smeća koju ostavlja građanin Srbije. U 2006. ona je iznosila samo 620 grama dnevno, što znači da danas bacamo skoro trećinu smeća više.

Mladenović smatra da uporedo s tim procesom postepeno raste i svest kod naših ljudi o neophodnosti odgovornog odlaganja otpada.

- Postoji interesovanje među ljudima, postoje oni koji bi da se upoznaju sa procesom reciklaže i da na taj način učestvuju u zaštiti okoline, ali i dalje ima mnogo onih koji su jednostavno nezainteresovani. Postavljaju se kontejneri za separaciju otpada, ali ih je potrebno što više jer bi većina ljudi, kada bi im se omogućilo da recikliraju, to i uradila. Postoje apsurdne situacije da vidite bačeno đubre pored tih kontejnera. Iskustva pokazuju da edukovanje ljudi kako da koriste kontejnere jeste neophodno, koliko god to zvučalo banalno - zaključuje Mladenović.

Ipak, kod nas čak 40 odsto otpada koji proizvode domaćinstva završi na divljim deponijama, kojih ima oko 4.500. Srbija još od 2003. godine ima Nacionalnu strategiju za upravljanje otpadom, ali problemi sa implementacijom rešenja, komplikovana administracija i finansijski problemi i dalje utiču da nas stručnjaci svrstavaju u zemlje koje imaju najneefikasnije upravljanje komunalnim otpadom.

Niko u Vladi nije protiv povećanja plata, ali ekspertize pokazuju da sadašnji nivo proizvodnje to ne može da izdrži

Na Vladu Srbije danas su ljuti kako radnici i zaposleni u administraciji zbog malih i zamrznutih plata, tako i privrednici, koji se žale da im Vlada ne pomaže dovoljno u vreme krize. Premijer Mirko Cvetković kaže za Press da ima razumevanja i za jedne i druge, ali ističe da je i sam nezadovoljan što je proizvodnja u Srbiji mala. On dodaje da Vlada čini sve što može da poboljša ekonomsko stanje u zemlji.

- Za veliki deo medija kapitalisti su tajkuni, neko ko se neopravdano obogatio... Da li se neko opravdano ili neopravdano obogatio nije stvar Vlade, koja vodi ekonomsku politiku, već istražnih i sudskih organa. Politika i mere koje Vlada donosi i sprovodi važe podjednako za sve privrednike i usmerene su na unapređenje privrede cele zemlje - kaže premijer Cvetković.

Međutim, privrednici se žale da nemaju dobru komunikaciju sa Vladom i da Vlada nema privredni koncept.

- Vlada sa privrednicima ne komunicira pojedinačno, već na granskoj osnovi, na nivou udruženja. Nastojimo da čujemo njihove probleme i pokušamo da im pomognemo da ih reše. I verujem da ova vlada ima verovatno najintenzivnije kontakte sa privredom u poslednjih nekoliko godina. Kriza je bila dodatni razlog da se konsultujemo i veliki broj antikriznih odluka rezultat je upravo tih dogovora. Mogu da navedem veliki broj primera tih kontakata...

A ja bih probao da dam neke druge primere: posle čuvenog sastanka sa sindikatima i biznismenima nije bilo ništa, niste ni odgovorili na pitanja kluba „Privrednik", čak niste mogli da se dogovorite sa biznismenima oko kupovine Luke Bar...

- I ja mogu da nabrojim razgovore sa Savetom stranih investitora, Američkom privrednom komorom u Srbiji, sa građevinskom industrijom oko programa za investiranje, oko subvencionisanih kredita za privredu, što je u uslovima krize dalo dobre rezultate. Kad je Luka Bar u pitanju, mi smo pokušali da pomognemo privrednicima koji su pokazivali interesovanje, osnovali firmu koja je otkupila tendersku dokumentaciju... Imali smo nekoliko sastanaka sa privrednicima, koji su verbalno pokazali interes za kupovinu Luke, ali je onda samo mali broj privrednika želeo da uloži novac. Vlada ne treba da kupuje firme, već da okupi zainteresovane privrednike i pomogne im da dođu do cilja.

Zašto se sa privrednicima niste dogovorili kod prodaje „Droge Kolinske", odnosno „Soko Štarka", koju je kupio hrvatski biznismen?

- Vlada je bila spremna da pomogne u transakciji oko „Droge Kolinske", ali ne kupovinom, već da razgovorima sa stranim bankama pomognemo našim privrednicima da dobiju kredite kako bi učestvovali u ovoj kupovini. Imao sam razgovore sa jednim brojem privrednika i to smo dogovorili. Obezbedili smo im kreditne linije, ali posle toga nikakvog odgovora sa strane privrednika nije bilo.

Da li su privrednici nedorasli vremenu u kome se nalazimo?

- O tome ko je dorastao vremenu najbolji sud daje tržište. Oni koji su nedorasli će propasti na tržištu, oni koji su uspešni - idu dalje. Uloga Vlade nije da zadovoljava pojedinačne interese, već da donosi mere koje će unaprediti celokupnu privredu. Moram da kažem da pored kritika koje dobijam na domaćem terenu, da se sportski izrazim, u gostima dobijam velike pohvale kako za ekonomsku politiku, tako i za rezultate prolaska kroz krizu, što mi daje snagu da nastavim dalje.

U Vladi koju vodite kao da nema dovoljno discipline. Ministri o istoj temi daju različita mišljenja.

- U vezi sa čim?

U vezi sa odmrzavanjem plata. Dinkić je pred pregovore sa MMF-om javno bio za, Dragutinovićeva i još neki ministri protiv...

- Niko u Vladi nije protiv povećanja plata, i to odmah. Ali ekspertize pokazuju da sadašnji nivo proizvodnje to ne može da izdrži. Zato je pitanje da li je ova rasprava stručna ili politička. Diana Dragutinović na ovaj problem gleda stručno. U suštini, različita mišljenja oko pojedinih problema se iznose u Vladi, što je dobro. Često izađu u javnost, ali je najvažnije da Vlada jedinstveno donosi odluke koje su u interesu građana.

Nije to prvi put. Diana Dragutinović je nekoliko puta izlazila u javnost sa povećanjem stope PDV-a.

- O povećanju PDV-a sada i ne razmišljamo.

Hoćete li da smenite nekog ministra do kraja mandata?

- Ova vlada je koaliciona i eventualne smene moraju da budu posledica ocena rezultata rada, ali i dogovora u koaliciji.

Bez obzira na to šta je ko od ministara radio?

- Ne! Ako bi neko napravio neku ozbiljnu grešku, naravno da bi bio smenjen.

Niste videli da je Vlada za dve godine napravila 25 kilometra autoputa, ni da autoput koji ste lično otvorili pre godinu dana još nije završen...

- Uvek će biti takvih primedaba, ali smatram da treba sačekati pun mandat Vlade kako bi se videli njeni pravi rezultati, pa i u izgradnji puteva. Ono što je činjenica jeste da je ova vlada, i u uslovima ekonomske krize, obezbedila novac za kompletan Koridor 10. Ali izgradnja autoputa podrazumeva i izradu planova, pripremu dokumentacije, eksproprijaciju. To je veliki posao koji znatno duže traje nego sami građevinski radovi.

Koliko ima populizma u politici i u Vladi Srbije?

- Mislim da ga ima. Lično nisam populista, ali populizma ima dosta i to nije neka naša specifičnost. Meni čak i zameraju što nisam populista jer sam, pre svega, zainteresovan da se problemi reše nego da se o njihovom rešenju naširoko priča.

Kako je biti na čelu Vlade Srbije, koja ima najmanju platu u regionu?

- Mislim da to nije tačno, statistika govori drugačije. Srbija nema najmanje plate u regionu, ali imamo znatno manje plate od Hrvatske, Slovenije... Kad povećamo proizvodnju i plate će da porastu. Od Nove godine očekujemo povećanje zaposlenosti i to je jako važna poruka, jer će tada i plate porasti.

Ko danas živi dobro u Srbiji koju vodite?

- Živi dobro manjina građana, ali ja bih voleo da bude većina i upravo to je najvažniji cilj ove vlade.

Poznati ste kao stručni konsultant. Kad biste neku firmu savetovali onako kako vodite Vladu Srbije da li bi ona bila uspešna?

- Savetnik ili menadžer u firmi je orijentisan na rezultat, i ja tako nastojim da vodim Vladu. U Srbiji su dugo godina problemi rešavani pojedinačno, tek kad izbiju na površinu. Moj posao je da pronađem način kako da sistemski rešavamo probleme. I mislim da u velikoj meri ova vlada to uspešno radi. Uglavnom, trudim se da najbolja iskustva iz savetovanja i vođenja firmi primenim u Vladi.