Besplatna Zabava

Archive for September 8th, 2010

Deo trole otkačio se sa vozila na liniji 28 u Vasinoj ulici, uleteo kroz prozor turističke agencije na prvom spratu zgrade i polupao stakla! U samom centru grada, juče ujutru, dogodio se krajnje neobičan i opasan incident! Trolejbusu na liniji 28, oko 10.30 sati, otkačila se „trolna glava", odnosno deo koji spaja trolu sa kontaktnom mrežom, i uletela kroz prozor kancelarije agencije „Fibula" na prvom spratu zgrade u Vasinoj ulici broj 3. Na svu sreću, niko nije povređen, iako je jedan radnik u tom trenutku sedeo za radnim stolom pored prozora.

Zaposleni u agenciji „Fibula" kažu da dugo posle incidenta nisu mogli da se oporave od šoka.

Prštalo staklo

- Sedeo sam za svojim stolom kada se odjednom čuo neverovatan prasak! Nešto je crno proletelo i odjednom kiša stakla. To što je proletelo oborilo je i stolicu. Prvo sam pomislio da je bomba, pa onda da su možda neki protesti. Ustao sam i na podu ispred stola ugledao veliki crni predmet. Po celoj kancelariji bili su parčići stakla. Srećom, svi zaposleni su bili u drugom delu kancelarije. Po ulju i iščupanim kablovima proletelo mi je kroz glavu da je to u stvari deo trole. Pogledao sam kroz prozor i video da trolejbus stoji. Odmah mi je sve bilo jasno - opisuje za Press Zlatan Savković, radnik turističke agencije „Fibula".

Kako kaže, kada je sišao do trole, oko nje su se već okupili građani, a vozač nije bio raspoložen za razgovor.

- Celu scenu je gledalo nekoliko mladića iz Slovenije koji su u grad pristigli u velikom broju zbog utakmice. Bruka! - uzbuđen je Savković.

U Gradskom saobraćajnom preduzeću „Beograd" kažu da se trolna glava otkačila „najverovatnije zbog ulegnuća šahta na kolovozu, na koje je trolejbus naišao".

GSP-u kriv šaht

- Leva strana šahta je ulegla kao i okolni asfalt na kolovozu. Verovatno je to uzrok što se otkačila trolna glava i razbivši staklo završila na podu kancelarije. Deo koji se otkačio nije bio pod naponom. Vozilo je odvezeno na ispitivanje da bi se utvrdio tačan uzrok kvara. Kako je deo koji se otkačio zapravo veza trole sa kontaktnom mrežom, trola je odmah stala, a šipka je pala preko vozila. Kada smo agenciji ponudili zamenu stakala, odbili su - navodi za Press Mića Jovanović, šef saobraćaja trolejbuske službe u GSP „Beograd".

Nakon ovog incidenta, GSP će proslediti nalog nadležnim preduzećima da saniraju kolovoz.

Međutim, u „Telekomu Srbija", čiji je šaht, kažu da to telekomunikaciono okno ispunjava sve propisane standarde - ima teški poklopac, nema ulegnuća i samim tim ne ometa saobraćaj.

- U tom smislu, ne može biti reči o odgovornosti „Telekoma Srbija" za incident sa trolom - navode za Press u tom preduzeću. 

RS i FBiH ne žele da menjaju zakone o PIO, pa će najmanje 2.000 bivših pripadnika OS BiH umesto u penziji završiti na ulici Najmanje 2.000 vojnika Oružanih snaga BiH umesto u penziji završiće na ulici, jer je zakon o njihovom penzionisanju (nedavno ga usvojio Dom naroda Parlamenta BiH) nemoguće sprovesti!

Kako saznaje Press RS, zakon neće moći da zaživi u praksi jer su za sprovođenje zakona potrebni i izmene Zakona o PIO u parlamentima RS i FBiH! Podsetimo, izmenama Zakona o Oružanim snagama predviđeno je prevremeno penzionisanje profesionalnih vojnika sa svega 35 godina starosti, ali i onih kojima su istekli ugovori.

Fondovi nemaju novca

Koliko su vojnici penzioneri u teškom položaju pokazuje i činjenica da u aktuelnom sazivu parlamenta RS ne postoji politička volja za promenom zakona o PIO. U NS RS smatraju da bi to predstavljao novi teret za Fond PIO RS. Naime, samo u narednoj godini za isplatu ovih penzija trebalo bi odvojiti 11 miliona KM, a već 2012. godine brojka bi se popela na 16 miliona.

Sagovornik našeg lista iz Vlade RS ističe da bez obzira na to kakva su rešenja izglasala u bh. parlamentu, od njihovog praktičnog sprovođenja neće biti ništa!

- Nemoguće je državni zakon direktno primeniti a da se ne promene entitetski zakoni. Penzijsko-invalidsko osiguranje je u isključivoj nadležnost entiteta. U teoriji, moguće je da poslanici oba parlamenta sednu i promene zakone, ali je to teško ostvarivo. Niko ne želi da dodatno optereti budžet. Vlada RS je, uostalom, u protekle dve godine dva puta odbijala inicijative Ministarstva odbrane BiH za prevremenim penzionisanjem njihovih korisnika, pa se ne može očekivati ni da će ovaj put biti blagonaklona prema ovom zakonu kojim se samo gomilaju nove „povlašćene" penzije - tvrdi izvor našeg lista.

Predsednik Odbora za penzijsko-invalidsko osiguranje parlamenta RS Dragutin Rodić ističe da se novi zakon ne može direktno sprovesti, već da se penzionisanje otpuštenih vojnika mora regulisati entitetskim zakonima. On dodaje da za takav korak ne postoji politička volja, jer je neprihvatljivo svako novo nametanje povlašćenih penzija.

- Poslednji put je takvo pravo dato ljudima koji su radili u Ministarstvu odbrane RS do kraja 2004. godine. To je bio poseban zakon, koji je imao ograničeno trajanje. U tom slučaju sačinjena je jasna finansijska projekcija i znalo da se ta sredstva mogu osigurati. Bilo je pokušaja da se prevremene penzije obezbede za još neke kategorije, ali sve te inicijative su odbijene zato što niko nije znao odakle bi se skupio novac za te namene - kaže Rodić.

Penzioneri zgroženi

Penzionisanju ljudi starih samo 35 godina po osnovu Zakona o Oružanim snagama (usvojen još 2005) protive se i penzionerska udruženja. Predsednik Udruženja penzionera RS Rade Rakulj kaže da je „neverovatna glupost" slati mlade i zdrave ljude u penziju, pogotovo što su i oni sami bili svesni da će sa 35 godina morati napustiti Oružane snage BiH.

- Uveren sam da je to ne samo nerazuman i neodgovoran potez Parlamenta BiH, nego i direktno ugrožavanje ustavnih prava ljudi koji su radili puni radni vek da bi mogli da imaju penziju. To je klasična diskriminacija tih ljudi, jer država nije osigurala da se svi ljudi tretiraju na isti način - smatra Rakulj.

S druge strane, u Fondu PIO RS još nema ni nagoveštaja da bi otpušteni vojnici mogli uskoro da dobiju svoju prvu penziju. U fondu, naime, navode da zakon još nije ni zvanično objavljen u „Službenom glasniku BiH" i da cela stvar zavisi od tumačenja nadležnih u Vladi RS.   

Veština političara ogleda se u sposobnosti da i na najjednostavnija i najkonkretnija pitanja uvek da najkomplikovaniji i najapstraktniji odgovor. Što je omot teme mekši, to je srž objašnjenja teme tvrđa. Ovaj manir uglavnom koriste dobre diplomate u svetu. Kod nas ih baš i nema, ako izuzmemo jednog - Vuka Jeremića, jednog od najboljih srpskih, ako ne i balkanskih političara (po gorenavedenom kriterijumu). Kontra ovome su oni poput Velje i slični, koji na sva, pa i najteža pitanja daju najjednostavnije odgovore! Ali odgovore čiji su tačnost i iskrenost diskutabilni!

Ona prva, „retorika neodređenog odgovora" je nešto čime se Vuk J. služi maestralno. Nije to demagogija, „au contreau" (Del Boj Troter), to je umetnost koju je demonstrirao i u poslednjem „Utisku nedelje". Tema je bila, naravno Kosmet, i koliko god pitanja analitičara koji su s njim gostovali bila sumorno direktna, Jeremić nije posustajao u optimističkim odgovorima koje je garnirao svojim prepoznatljivim osmehom. Priču o najnovijem glasanju o rezoluciji o Kosovu toliko je Vule svesno zamumuljio, da se nada u izjednačenje vratilia čak i onima koji znaju da smo faktički ovde već u 89. minutu, a da gubimo sa dva razlike...

Pre par godina, na jednom sastanku u Pressu ćakulali smo privatno sa Jeremićem o istoj temi... Sećam se da sam mu, posle silnih pitanja dao jedan, naizgled jednostavan predlog - da, ukoliko mu joj stvarno stalo do ljudi koji tamo žive, država treba da proba da obezbedi uslove u kojima će oni da se osećaju domaćima makar jednako kao njihovi sunarodnici iz kruga dvojke. Predložio sam da organizuje da se večiti derbi Zvezda - Partizan, uz sve mere bezbednosti, odigra u severnoj Mitrovici... Da se u Gračanici organizuje koncert i kao glavna zvezda dovede, recimo Sting... Da se tamo snimaju serije, filmovi, spotovi, jer tako se i svetu šalje poruka da se nismo oprostili od tih ljudi... Nasmejao se i dao mi odgovor... politički korektan i neodređen, koji je u prevodu značio - ne!

Odgovor koji je, iako privatan, bio jednako nejasan i nedefinisan kao i naša politika prema Kosovu! Nije to „Taština praznine" To je diplomatija!

Kandidati za komunalne policajce iz Kraljeva zahtevaju da im se omogući polaganje završnog ispita i da grad plati troškove njihove obuke Kraljevčani koji su završili obuku za komunalne policajce, njih dvadeset troje, traže od gradskih vlasti da im omogući polaganje završnog ispita, odnosno da grad uplati novac koji duguje za njihovu obuku.

Obilazeći gradske funkcionere od ponedeljka oni traže i da grad ispuni obavezu iz ugovora, koji su potpisali sa prethodnim gradonačelnikom, da budu primljeni u radni odnos na godinu dana.

Bura zbog komunalne policije

Kandidate za komunalne policajce nova vlast u Kraljevu želela je sredinom avgusta da povuče pred sam kraj obuke jer nisu izabrani javnim konkursom i jer Odeljenje za komunalnu policiju nije ni formirano. Oni su odbili da napuste Kulu, a dogovorom Ministarstva za lokalnu samoupravu i Ministarstva unutrašnjih poslova, odlučeno je da je najracionalnije da ostanu do kraja. Obuka je završena i kandidati sada traže ono što smatraju da im pripada.

- U ugovorima koje smo potpisali sa bivšim gradonačelnikom Ljubišom Jovaševićem stoji da ćemo biti primljeni u radni odnos. Ja sam zbog ove obuke i izvesnog sigurnog posla napustila pređašnje zaposlenje. To je bila jedina plata u mojoj porodici jer mi ni suprug ne radi. Ovo je strašan šok za mene - kaže Vesna Vuković.

Svađa bivše i nove vlasti

Predstavnike kandidata za komunalne policajce juče je primio i gradonačelnik Ljubiša Simović. On je za Press rekao da je i u tom razgovoru insistirao na sprovođenju konkursa.

- Javni konkurs je jedini način za izbor komunalnih policajaca, a ne rođačke i stranačke veze kao što je sada bilo. Oni koji budu izabrani na konkursu i ovi koji su već završili obuku moći će ravnopravno da konkurišu za radno mesto - kategoričan je gradonačelnik Ljubiša Simović.

On je rekao da se prvo do kraja godine mora naći više od 25 miliona dinara za formiranje odeljenja komunalne policije. Gradonačelnik je kategorički odbio optužbe kandidata koji protestuju, da je nova grupa kursista, koju su aktuelne vlasti izabrale takođe bez konkursa, spremna za odlazak na obuku.

- To je čista laž koju širi prethodna vlast u želji da izazove pometnju - kaže Simović.

Kandidati za komunalne policajce kažu da će nastaviti sa protestima i obilaskom funkcionera, jer su uvereni da im ugovor koji su potpisali sa gradom, bez obzira na to ko je tada bio na vlasti, daje pravo na polaganje ispita i zaposlenje. 

U Vranju trgovci ne prestaju da koriste plastične kese, iako je od 1. septembra zabranjena njihova upotreba. Pripremaju se oštre kazne protiv prekršilaca U Vranju je od 1. septembra stupila na snagu odluka  kojom se zabranjuje upotreba plastičnih kesa, ali ta odluka se ne poštuje. Trgovci robu i dalje pakuju u plastične kese. Nela Cvetković, članica gradskog veća zadužena za ekologiju, smatra da će se odluka ozbiljnije shvatiti kad počne primena kaznenih mera.

- Očekivali smo da će u nedavno donetom Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu biti regulisana i upotreba plastičnih kesa, ali se one ni u jednom članu zakona ne pominju. Zbog toga odluku koju smo mi doneli ne možemo da vežemo za neku konkretnu zakonsku regulativu, ali će svakako ona zaživeti u našem gradu. Treba da prođe određeno vreme da se i trgovci i građani naviknu na ovu novinu, ali mislim da će stupanje na snagu kaznenih mera od januara 2011. godine sve promeniti - kaže Nela Cvetković, članica gradskog veća u Vranju zadužena za ekologiju, koja je bila inicijator ove ideje.

Na narednoj sednici skupštine Vranja biće definisane kaznene mere za nepoštovanje ove odluke. Trgovci koji ne zamene plastične kese biorazgradivim plaćaće kaznu 50.000 dinara, a komunalni inspektori koji ovakvim trgovcima „gledaju kroz prste" kaznu 30.000 dinara. Za pakovanje robe u Vranju dnevno se potroši oko 70.000 plastičnih kesa.

- Kroz lanac mojih prodavnica dnevno prođe na stotine ljudi koji iznesu na hiljade kesa. Slažem se da umesto plastičnih uvedem papirne, ali to je preskupo, razlika u ceni je neverovatna. Ako budu uveli neke drastične kazne, ukinuću kese potpuno. Lakše mi je da svojim mušterijama poklonim po jedan ceger sa imenom svoje firme nego da kupujem papirne kese ili da jednostavno počnem da te kese naplaćujem. Sve su probleme rešili u gradu, samo još kesama treba da se bavimo. Uostalom, niko nije našao za shodno da nas obavesti o zabrani upotreba plastičnih kesa, već smo o tome saznali iz medija - revoltiran je vlasnik lanca prehrambenih marketa u Vranju.

Ni ostali vlasnici radnji nisu bili baš raspoloženi za razgovor. „Ma, to je preskupo", „Lepa ideja ali neizvodljiva" i „Samo nam još kazne i za to fale" najčešći su odgovori koje smo dobili od vlasnika butika, bakalnica, apoteka i drugih prodajnih mesta.

Cvetkovićeva, pak, tvrdi da biorazgradive kese mogu biti alternativa za plastične kese, a da nisu tako skupe.

- Sedam dinara košta kesa, i to ona luksuznija. Ali, kad se nabavljaju na veliko cena sigurno nije ista, već mnogo niža. Osim toga, postoji i mnogo jeftinija varijanta takvih kesa koje koristi „Maksi" - objašnjava ona.

„Maksi" je jedina prodavnica u Vranju koja je za svoje kupce obezbedila biorazgradive kese.   

Dvojica građevinskih radnika D. Č i G. D. zatrpana su juče oko 10 časova na potpuno neobeleženom i neograđenom gradilištu u Beogradu u naselju Veljko Vlahović. Na sreću, D. Č. lakše je povređen, dok je G. D. sa težim povredama, ali u svesnom stanju, prevezen u Urgentni centar.

Radnici su zatrpani kada se zemlja obrušila na njih dok su ručno potkopavali rupu za hidroizolaciju duboku dva metra.

Život su im spasle kolege koje su D. Č. odmah izvukle, a Gvozdenu D. su sve vreme držale glavu iznad tla kako bi mu oslobodile disajne puteve dok ne stigne pomoć. Ubrzo je došla vatrogasna ekipa i izvukla ih iz zemlje. G. D. je prevezen u Urgentni centar na reanimaciju, sa povredama podlaktice i grudi.

Gradilište u naselju Veljko Vlahović nije vidno obeleženo i nema table sa imenom izvođača radova. Prema rečima Radeta Ristanovića, direktora Inspektorata rada pri Ministarstvu rada i socijalne politike, gradilište nije ni prijavljeno.

- Inspektor se nalazi na terenu i pokušava da utvrdi ko je investitor projekta, jer gradilište nije prijavljeno. Angažovana su fizička lica kao izvođači radova umesto firme, što je, takođe, nelegalno. Inspektor nije zatekao ni radnike na mestu događaja jer su se razbežali, a sada uz pomoć policije nastoji da utvrdi čije je gradilište i koji je tačno uzrok nesreće - navodi Ristanović.   

Balašević: Kada kažem da je moj maternji jezik hrvatski, samo što ga govorim u iskvarenoj varijanti, koja se zove srpski jezik, ne znači da se nekome dodvoravam Povodom velikog uspeha filma „Kao rani mraz" na trodnevnom festivalu u Opatiji, gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić juče je organizovao prijem za Đorđa Balaševića i njegovu suprugu Oliveru. Zahvaljujući Đoletu, koji godinama u anketama osvaja titulu najpopularnijeg Novosađanina, juče se na jednom mestu okupilo gradsko veće gotovo u punom sastavu, što je retkost.

- Za malo ljudi se može kazati da su simbol Novog Sada. Da je više takvih ljudi, mi bismo danas imali još srećniji grad - rekao je Pavličić.

Publici delio zemlju

Trodnevni opatijski spektakl nazvan „Vasa Ladački" bio je početak turneje Đoletovog filma u zemljama eks-Jugoslavije. Đole je na festival doplovio brodom, baš kao pravi „panonski mornar", a njegovu posadu činili su supruga Olivera, tamburaški orkestar „Panonska mornarica" i glumci Rade Šerbedžija, Mira Banjac, Zijah Sokolović...

- Mi smo ime svog grada Novog Sada svuda pronosili. Posebno je to što nismo pomenuti u nekim ružnim rubrikama, nije pominjano da li smo nekog grčkog košarkaša udarili stolicom, da li smo primili ili dali mito, da li smo nekom podmetnuli bombu... Uz Novi Sad proslavili smo i Salajku, deo grada u kojem sam rođen i odrastao i po kojem naša produkcijska kuća nosi naziv - kaže Balašević.

Opatija je, doslovno, tri dana živela u znaku Balaševića.

- U Opatiji je doživljaj bio neponovljiv. Bilo je onako kako sam priželjkivao. Posebno mi je drago što je najveći bioskop u Hrvatskoj bio pun do poslednjeg mesta. Tamo smo odneli deset kubika vojvođanske zemlje, zbog čega smo imali i sitnih problema na granici. Nakon projekcije posetiocima smo u vrećicama delili tu zemlju, pa oni u njoj mogu da sade lavandu ili cveće, šta god požele. Sve u svemu, tamo je vladala posebna emocija. Drago mi je da sam to na neki način izazvao. Nakon toga, stizali su pozivi iz drugih gradova Hrvatske - kaže Đole, a na kritike da se se dodvorava hrvatskoj publici, odgovara:

- To što nekad kažem sedam hiljada, alijas sedam tisuća, ili kada kažem da je moj maternji jezik hrvatski, samo što ga govorim u iskvarenoj varijanti koja se zove srpski jezik, ne znači da se nekome dodvoravam! Kada Džo Koker dođe u Beograd i kaže na srpskom: „Dobro veče", onda nam je puno srce. U Hrvatskoj nema potrebe da se „ucurujem" publici, jer ja tamo jako dobro stojim - samouveren je Balašević.

Putujući bioskop

Nakon što se proslavio kao kantautor i pisac, Balašević je se dokazao i kao režiser filma čije je snimanje, zajedno sa pripremama, trajalo pet godina.

- Nisam ja režirao film, nego sam zajedno sa ekipom učestvovao u stvaranju. Ja sam se za sve pitao jedino kada je reč o muzici, sve ostalo smo radili zajedno. Neki članovi ekipe, kako je snimanje odmicalo, govorili su da se ovaj film sam snima - kaže Đole.

„Kao rani mraz" se i dalje prikazuje širom Vojvodine, i to u okviru „Putujućeg bioskopa Balašević".

- Emitovanje se nastavlja, posebno u onim mestima gde odavno ne radi bioskop. Odlazimo u mala mesta, sa fijakerom i propratnim rekvizitima koji će oživeti sećanje na neka zaboravljena vremena - kaže Balašević.   

Tragično je što će ponovo emitovati taj rijaliti i što ćemo svaki dan čitati ko koga muze! Više nema pravih vrednosti! Veliki srpski glumac Petar Kralj bio je gost na „Nušićijadi" u Ivanjici. U intervjuu za Press, koji smo vodili u kafani iza scene „Okruglo, pa na ćoše", na kojoj je odigrao monodramu „Živeo život, ja pa ja", Petar Kralj kaže da je zabrinut što će se ponovo emitovati rijaliti „Farma" i tvrdi da su ljudi izgubili prave vrednosti.

- Petar Božović je nedavno izjavio za Press da su nekada ljudi verovali u moć kulture i na nju polagali, a danas veruju u moć nekulture i u nju ulažu. To je dobrim delom tačno. Strašno je što će ponovo ići „Farma" i što ćemo u novinama čitati naslov: „Ove će da muzu"! To je tragično! Mi koji smo ceo svoj život uložili u to da ljude podsetimo na lepotu, na misao, na razmišljanje, u svemu smo obesmišljeni. Suština je da više ne postoji prava vrednost.

Nedavno su Evi Ras oduzeli porodičnu penziju. Da li to političari „dokazuju" zakone na onima koji otvoreno govore o sadašnjosti?

- Mislim da to nema veze sa politikom. Evu nisam video otkad se to dogodilo. Ne znam zašto nije dobila nacionalnu penziju, iako kriterijumi za tu penziju nisu potpuno jasni. Evu znam 50 godina i ona je ponosna osoba. Ne verujem da je bila uverena da u tome što piše ili radi ima nečeg spornog, da će neki papirić o tome da odlučuje. Ona je hrabra žena koja je uvek ratovala sa administracijom. Pitanje je zašto su nju izabrali. Možda zato što je javna ličnost i što je najlakše da se pozovu na neke zakone. Ali, nije zaslužila to „administrativno kažnjavanje".

Posetili ste Ivanjicu zbog „Nušićijade". Zašto danas nije moguće pisati satire kao Branislav Nušić?

- Branislav Nušić je imao jedan režim koji je mogao da analizira. Danas je enformel i Nušić ne bi znao od čega da počne, gde da usmeri svoju žaoku. Danas je tragično biti satiričar, jer možete samo da se bavite besmislenošću nekih emisija ili ljudi, da pravite verbalne viceve. Prosto je nemoguća neka prava usmerenost.

Da li i u monodrami „Živeo život, ja pa ja", koja ide od smeha do suza, namerno portretišete sebe?

- „Živeo život" je autoportret glumca. Ja sam po prirodi optimista, jer to smatram prirodnom pojavom, skoro životinjskom. Ne znam zašto ljudi u sebi uništavaju optimizam stalno sumnjajući i analizirajući, jer se bez optimizma čovek i fizički uništava. Naravno da u tome ima i neke tuge, iako se tuga i optimizam malo „muče" jedno sa drugim. Čovek ne može da ne bude tužan u ovim vremenima. U jednoj pesmi, koju često nosim sa sobom, Borhes otprilike kaže da kad bi ponovo živeo život, ne bi prošao dan da ne pogleda u plavo nebo. Čovek se retko seti da udahne vazduh, da čuje cvrkut ptica. To je tuga - prolazimo pored onoga što je lepo, stremeći negde, a da ni sami ne znamo gde.

Da li smo to zaboravili da „udišemo vazduh"?

- Ne mislim da smo zaboravili, već u sebi nismo odnegovali sposobnost da se radujemo i igramo. Pristalica sam sadašnjeg trenutka. Život nije komplikovan, ako ga ne svedemo na tokove koji nemaju nikakve veze sa lepotom. Meni je život traganje za onim što je lepo, kao što i Selimović kaže u romanu „Derviš i smrt": „U životu nema samo pobjede i poraza. Postoji i disanje, i gledanje, i slušanje, i riječ, i ljubav, i običan život". Treba se pomiriti sa onim što nam je Bog dao i to negovati i ne izdati nikada. To nije nikakva mistifikacija.

Sa Zoranom Radmilovićem 70-ih godina po čačanskim selima radili ste akciju „Selu u pohode". Da li je danas moguća takva „misija"?

- Odlično se sećam svega, imam sve zapisano. Bili smo za deset dana u deset sela, stanovali kod čačanskih domaćina. Zoran je objavio oglas u novinama u kom je pozvao glumce, slikare, režisere i pisce da ujutru ispred Ateljea 212 pođemo autobusom za Čačak. Bilo je to neviđeno iskustvo. Ljudi su po kiši dolazili peške iz drugih sela da nas gledaju, na pozornicu smo uskakali kroz prozor jer se od velikog broja ljudi nije moglo drugačije. Dolazili su da vide i pipnu živog umetnika. Čujem da se sada opet nešto priča o tome. Ne znam da li je to danas moguće. Tada je to bila jedna časna zamisao. To je dugačka i lepa priča i moraću da napišem nešto o tome.

Ostvarili ste zavidnu karijeru u filmu i pozorištu, ali i televiziji. Koliko rad u TV serijama znači glumcu?

- U pozorištima ima divnih glumaca koji nikada nisu glumili u serijama, što ne umanjuje njihovu glumačku vrednost. Ali, kroz serije „uđete" ljudima u kuće, još ako to igrate pristojno i ako je to lepo napisano, postanete poznati. Što se tiče toga, kao da sam dobio na lutriji, imao sam sve - i glumu na filmu, i u pozorištu, i u serijama...  

Crnogorci i Hrvati pripremaju seriju u kojoj će navodno igrati holivudska glumica Pamela Anderson! Nakon velikog regionalnog uspeha sapunice „Dolina sunca", hrvatska producentska kuća „Ring multimedija", u saradnji sa televizijom Atlas i opštinom Budva, najavila je i prvu morsku sapunicu u regionu! - Koprodukcija projekta biće ponuđena i svim vodećim medijskim kućama iz regiona, kao i jednoj velikoj ruskoj producentskoj i distributivnoj kući koja planira ulazak na ovo tržište - rekla je program-menadžer crnogorske televizije Atlas Meliha Ramusović, a prenosi podgorički portal „Analitika".

Atraktivne lokacije i luksuzni hoteli u Budvi i njenoj okolini biće mesto dešavanja romantičnih i strasnih zapleta. Pamela bi trebalo da dobije ulogu sličnoj onoj koja ju je proslavila u hit-seriji „Čuvari plaže"! Seksepilna glumica igraće instruktorku tima spasilaca, koji će činiti crnogorske bikini devojke već predstavljene u svetski popularnoj emisiji „Bikini destinacije".

Pamela Anderson prošle godine je posetila Crnu Goru u organizaciji „Atlas grupe". Za nju se govorilo da je potencijalni investitor lanca hotela u susednoj državi, da bi se tokom njenog boravka ispostavilo da je njena uloga bila samo promoterska.   

„Zvezda Granda" Jovana Pajić i manekenka Jelena Stožinić biće učesnice „Farme"! Iako se spisak učesnika treće sezone popularnog rijalitija još drži u tajnosti, kao potencijalni stanovnici Pinkovog seoskog imanju u Lisoviću, pored Zlate Petrović, Olivera Mandića, Ekrema Jevrića i mnogih drugih, spominju se i imena ove dve srpske lepotice.

Budući da je Jovanina popularnost znatno opala poslednjih godina, pevačica je odmah prihvatila da se takmiči u rijalitiju, ali se ne zna da li će u šou ući na početku ili nekoliko nedelja kasnije. To će svakako biti poslednji voz mladoj pevačici da osvoji srca publike i vine se na zvezdano nebo. Za manekenku Jelenu Strožinić ovo će biti odskočna daska za karijeru s obzirom na to da je dugo bila zaštitno lice agencije „Elit model luk".

Kako saznajemo, producenti „Farme" još nisu odabrali predstavnike iz Bosne i Hercegovine, pa se šuška da takmičara iz ove bivše jugoslovenske zemlje u novom serijalu neće ni biti!