Besplatna Zabava

Archive for February 23rd, 2012

Međutim, ledena grdosija duga 30 kilometara, široka oko kilometar, zaustavila se kod Grocke. Led na ovoj deonici može da se pokrene svakog trenutka i pogura 18 barži i zaleđenih brodova.
Iz JP „Beograd-vode" poručuju da će njihove ekipe nastaviti da pružaju pomoć vlasnicima plovnih objekata kod Zemuna, a i dalje je na snazi 24-časovno dežurstvo.
- Došlo je do pomeranja leda koji se nalazio ispod čepa formiranog na potezu od restorana „Venecija" do Lida, zbog čega je došlo i do manjeg pomeranja nekih objekata usidrenih uz priobalje. Brod „Topola" za sada uspešno lomi pokrenuti led, pa se očekuje da će led proći kroz rukavac, nakon čega će biti moguće i splavove, odnosno ukotvljene brodove, vratiti na prvobitna mesta - kažu iz „Beograd-voda".
Međutim, ogromna ledena santa duga 30 kilometara preprečila se između obala Dunava kod Grocke i lomi sve na šta naiđe. Uplašeni meštani Grocke masovno silaze na obalu da vide ovo, kako kažu, čudo, dok se najhrabriji penju na sante koje su uz obalu debele i do pet metara.
- Najopasnije je što ledolomac nije prosekao led kroz maticu da se spreči stvaranje čepa između obale i Gročanske ade. Kad ova ogromna santa krene, ona će poći upravo tim putem i uništiće sve na šta naiđe. Smederevu preti velika opasnost, i to može da se desi svakog časa. Tražili smo od Štaba za vanredne situacije da hitno angažuje ledolomac iz Đerdapa koji može da probije kanal kroz maticu plovnog puta i smanji opterećenje obale od santi - kaže Mirković.

Gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan podsetio je da su u protekloj godini, kada je i doneta Strategija pošumljavanja Beograda, posađene sadnice na oko 300 hektara, a da je za ovu godinu plan još ambiciozniji.
Dr Milan Medarević, dekan Šumarskog fakulteta, istakao je da je trenutna pošumljenost Beograda nešto ispod 16 odsto, a da je plan da se za 10 godina pošumljenost beogradskog atara poveća za 5.600 hektara. U Surčinu su planirani nov 671 hektar šumskih površina i oko 19.000 kvadratnih metara drvoreda u urbanijim delovima opštine, a u Zemunu više od 27,2 hektara. Lazarevac je specifičan zbog ugljenokopa, ali tamo ipak ima i najviše mogućnosti za nove površine pod šumom, te je planirano oko 1.660 hektara.

Stanovnici ulice Sremski front u somborskom naselju Goge pune tri decenije bezuspešno pokušavaju da dobiju asfaltni put. Lokalna samouprava je, navodno, nemoćna da bilo šta učini jer se radi o privatnom zemljištu, sa čijom vlasnicom ne mogu da se nagode oko cene za otkup.
U ovoj mat-poziciji najveći gubitnici su stanari ove ulice, koji bez gumenih čizama ne mogu kročiti iz svojih kuća, okruženih blatom i lokvama, i uz obećanje vlasnice zemlje da će dok je ona živa to tako i ostati.
- Pre tri decenije, kad smo kupili placeve, dobili smo građevinske dozvole i uredno platili komunalije. Kuće su nam uknjižene, a živimo kao na salašu. Bez puta, kanalizacije, gasa. I to sve zahvaljujući samovolji jedne žene, kojoj niko ništa ne može, ili neće. Jedino što imamo, jeste tabla sa nazivom ulice koja ne postoji. Ne mogu da verujem da smo u 21. veku prinuđeni da gazimo blato do kolena i to već treća generacija - od nas, preko naše dece i sad unučad - rezignirana je Milijana Rakić, vlasnica jedne od 13 kuća u ovoj ulici u kojoj osim vode i struje nema druge infrastrukture.

Preti tužbama

- Kanalizacija je stigla svuda okolo, a nama je rečeno da gospođa koja nam je prodala placeve ne dozvoljava da prođe i kroz našu ulicu. Ista stvar je i sa plinom. Bilo šta da hoćemo da uradimo sami ili uz pomoć grada, ona ne dozvoljava. Ode u opštinu i zapreti da će ih tužiti jer je od ivice naših placeva, sve dalje, čak i deo gde je planiran put, njeno vlasništvo - priča Milijana i dodaje da komunalci zbog blata i rupa donedavno nisu hteli da ulaze u njihovu ulicu, zahtevajući da kante sami iznesu do prvog asfalta, udaljenog oko 300 metara.
Zajedno sa komšijama, kaže Milijana, bezbroj puta je kucala na vrata raznih kancelarija. Pisali su molbe, žalbe, peticije da bar dobiju put, ali bez uspeha.

Eksproprijacija moguće rešenje

- Ovde ima ukupno 32 placa, koji umesto na javni put vode - nigde! Taj deo zemljišta, površine oko 5.000 kvadrata, ne može nizašta da se iskoristiti osim za put. Problem se može rešiti. Ako ona neće da prihvati realnu cenu koju joj opština nudi, može se izvršiti eksproprijacija. Po novom zakonu, opština to glat može da uradi. Osim toga, ako je to zemljište građevinsko, kako joj je dozvoljeno da ga obrađuje? Danima nam ogromni traktori nabacuju zemlju na put koji koristimo, usevi se tretiraju otrovima koje udišu deca u ulici, jer nemaju gde drugo da se igraju. Ta žena svojom samovoljom uništava naše živote, a niko ništa ne preduzima - ogorčen je Borislav Gagrčin, kao i njegov komšija Dragoslav Vulin, koji kaže da su sve okolne ulice uređene, mada su neke deo „divljih naselja", a da je njihova, koja je legalno ucrtana u urbanističkom planu Sombora, jedina ostala slepo crevo.

Kako za Press kaže Milenko Milivojević, direktor novosadske Luke, zbog obustave rada već su pretrpeli štetu od pola miliona evra.     
- Već treća nedelja kako ne radimo, a očekujem da će čitav februar tako proći, iako polako odlazi led sa Dunava. I nismo samo mi pretrpeli štetu zbog zabrane plovidbe, već i brodari, prodavci i kupci robe koja ne može biti isporučena. Deo zaposlenih je na godišnjem odmoru, a manji deo obavlja poslove koje je moguće obaviti u ovim okolnostima - ističe Milivojević.
U Luci je trenutno privezano dvadesetak brodova, najviše iz Mađarske, Nemačke, Ukrajine i Bugarske, a uprava im je omogućila snabdevanje namirnicama, rezervnim delovima i strujom. Milivojević navodi da je srećna okolnost što su temperature niske, pa ni roba koja čeka na utovar u brodove nije podložna kvarenju. Osnovni problem je poštovanje rokova, pogotovo za azotno đubrivo, koje treba da se isporuči za potrebe poljoprivrede, a to trenutno nije moguće. Prošla godina za Luku Novi Sad takođe je prošla sa problemima jer su zbog niskog vodostaja pretrpeli štetu od blizu milion evra.
Ipak, direktor ove firme očekuje da će se situacija normalizovati i da će u martu početi redovno da rade. On dodaje i da je dobro što temperatura lagano raste, pa neće biti naglog porasta vodostaja, jer bi to donelo nove nevolje brodarima, a samim tim i Luci.
- Nadamo se da ćemo prvih dana marta moći da nastavimo redovne aktivnosti, i da će nam se narednih meseci vratiti ono što smo u februaru izgubili - zaključuje Milenko Milivojević.

Ako sa strmih obala najvećeg rečnog ostrva u Evropi posmatrate dim koji hulja iz reaktora najveće nuklearke na Starom kontinentu, dok vam se vidik u daljini zaustavlja na najdužem evropskom bulevaru, sigurno ste imali ogromnu želju da se dokopate malo poznatog Zaporožja. Jer ovde, na jugoistok Ukrajine i zaleđeno Podnjeprovlje, niko u februaru nije dolazio slučajno, pa ni Adolf Hitler, koji je upravo tu, pre tačno 69 godina, prebacio sedište svoje grupe Armija jug, izmučene od „kaćuša" i fatalne ruske zime.

Danas, gotovo sedam decenija kasnije, niko od skoro 800.000 Zaporožaca ne želi preko svojih usana da prevali ni slovo o tom isečku turobne prošlosti, iako se točak istorije u svakom kutku ovog grada, suprotno ostatku sveta, okreće unazad. Zluradi stranci mogli bi posle nekoliko sati šetnje centralnim gradskim Bulevarom Lenjina, dugačkim „svega" 16 kilometara, primetiti kako Zaporošce i dalje niko nije obavestio da je Sovjetski Savez davno preminuo. O tome možda najbolje svedoči gigantski spomenik drugu Vladimiru Iljiču Uljanovu, koji potlačenim radnicima, naravno minornim u odnosu na njegovu pojavu, samouvereno pokazuje put u bolju budućnost ukrašenu plamenim zorama i fabričkim dimnjacima. Socijalizam je za više od pola veka tamošnjem svetu zaista doneo hleb i krov nad glavom, smeštajući u Zaporožje brojnu tešku industriju. Fabrika „Motor sič", jedan od najvećih svetskih proizvođača avionskih motora, bila je i ostala „kičma" Zaporožja, u kojoj i posle svih kriza, ratova i revolucija danas radi čak 20.000 ljudi. Nevolja sa sovjetskim socijalizmom je u tome što je osim sa carskim sledbenicima, slobodoumnim svetom i buržoazijom, nepomirljivo zaratio i sa estetikom. Zaporoške višespratnice na Bulevaru Majakovskog, duž Ulice Maksima Gorkog i stotine drugih „zaslužnih" avenija, tragični su spomenici socrealističke arhitekture. Najveće prokletstvo Zaporožja je u njegovoj frapantnoj sličnosti sa propagandnim kadrovima iz američkih hladnoratovskih filmova.

- Ma, čim prošetate malo našim ulicama vidite i sami, ne živi se dobro - objašnjava mi plavokosi dežmekasti Vitalij Domenjuk, jedan od retkih taksista u Zaporožju koji radi vikendom i nije gadljiv na evro. Svestan je da je ovde subotom nemoguće evre promeniti za deset puta slabiju lokalnu valutu, hrivnju. - Naši autobusi ni ne voze na Horticu, a da krenete peške treba vam čitav dan.

Domenjukov ponos uistinu je gorepomenuto najveće rečno ostrvo u Evropi, na kojem su vekovima logorovali slavni zaporoški Kozaci, koji su poslužili kao inspiracija Gogolju za njegov čuveni istorijski roman „Taras Buljba". Prvo utvrđenje, takozvani „sič", podignuto je još 1552. godine, a porastom populacije formirana je jedinstvena vojno-društvena organizacija tzv. Zaporoška Republika. Profil tih Ukrajinaca ispočetka su činili isključivo vojnici, lovci i seljaci, a potom su se priključili i mnogobrojni plemići, koji se postepeno ujedinjuju u zajednice te polako stvaraju novi, nezavisan društveni i vojni stalež. Naziv „kozaci" nadenuli su im Tatari, što je u originalnom prevodu značilo „bela guska", s obzirom na svetlu put Istočnih Slovena. Prvenstveni cilj ovih živopisnih, snažnih boraca bila je borba za nezavisnost Ukrajine, ali i iznad svega, odbrana pravoslavne vere na koju su atakovali Tatari, Osmanlije i Poljaci. Njihove drvene figure ponosno stoje ukopane u nepregledni sneg ispred utvrđenja koje je, u skladu sa istorijskim skicama, rekonstruisano 2007.

- Vidim da je i vama srce puno na Hortici, ali ne mogu da vas čekam sat vremena. Hoćemo li dalje? - ljubazno me pita taksista-vodič Domenjuk i predlaže vožnju do obližnjeg zaporoškog duba, 700 godina starog hrasta, nacionalnog simbola Ukrajine. Taksimetar je iskusno sakrio ispod svog sedišta, svestan da se niko ne bi šepurio pešaka ovim belim prostranstvima. A tamo, ispred raspojasanog hrasta, pružila se neobična bogomolja Ukrajinske pravoslavne crkve Kijevskog patrijarhata, što strance može da zbuni jer u gradu ima i crkvenih objekata Ukrajinske pravoslavne crkve pod kontrolom Moskovske patrijaršije.

- Nemojte da vas to zbuni. Imamo u Zaporožju i Ukrajini pet, šest različitih pravoslavnih crkava, ali važno je da su sve one pravoslavne - smiruje me staloženo Vitalij, i potvrđuje da su Zaporošci odavno naviknuti na paradokse: - Na ukrajinskom se ovaj grad zove Zaporižja, ali svi mi govorimo po ruski Zaporožje.

- Zar vam, pobogu, nije čudno da u gradu u kojem vi, Ukrajinci, činite više od dve trećine stanovništva, svi govore ruski? - hitro odgovaram, zamišljajući uz osmeh scene naučno-fantastičnog filma u kojem bi, na primer, svi Osiječani pričali srpski jezik.

- A šta znam, to je oduvek tako. Rusija je blizu, a nas, obične ljude, politika ni ne zanima... Ovaj, to vas će vaš koštati 17 evra - mudro Domenjuk prekide tok svojih misli dok se rastajemo pred glavnom zaporoškom pijacom.

Nozdrvama mi se provlači miris sveže ribe, da bih odjednom pod nogama ugledao zavejani primerak Jesenjinovih „Sočinjenija", odštampan one godine kad sam došao na ovaj svet, a Gorbačov sprovodio perestrojku. Ostarela piljarka ne prima evre, a ovu divnu zbirku najlepših ljubavnih pesama ceni na 15 hrivnji iliti svega 150 dinara. Vodi me kod svoje prijateljice s bundom, šubarom i magičnom tašnom iz koje sijaju evri, dolari i raštimovani kalkulator. Nije povikala: „Devize, devize", ali sam je odmah prepoznao. Sve nekadašnje socijalističke zemlje u svojoj nesreći liče jedna na drugu.

„Plamene zore bude me iz sna, fabrička jutra, dim iz dimnjaka..."

- Sredstva su uložena, kako u one investicije koje su neophodne za razvoj privrede, industrijsku, kanalizacionu i putničku mrežu, tako i u one objekte koji su neophodni za bolji standard građana - istakao je Pajtić i napomenuo da tu misli na dečji vrtić, sportsku halu i na renovirani dom kulture.
Ovaj objekat je dve decenije bio van funkcije i izgledao je ruinirano, a danas je on epicentar svih kulturnih i društvenih dešavanja u ovom mestu.
- Pokrajinska vlada mora da ulaže i štiti naša sela i kao što sam se pre pet godina borio i izborio da naši poljoprivrednici dobiju subvencije, tako se danas borim i za to da oni u svojim selima vode kulturan život i da deca imaju priliku da odrastaju normalno - naglasio je Pajtić.
Predsednik opštine Ruma Goran Vuković izrazio je zahvalnost pokrajinskoj vladi i Fondu za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, koji je iz sopstvenih sredstava Dom kulture u Grabovcima od temelja do krova renovirao i osposobio da se u njemu posle dve decenije ponovo meštani okupljaju. Namena mu je bila i ostala da se meštani druže, da se okupljaju lovci, da deca imaju salu za svoje aktivnosti i da služi za održavanje kulturnih i društvenih aktivnosti. Za renoviranje Doma kulture izdvojeno je 17 miliona dinara.

Susret je organizovao gradonačelnik Mileta Mihajlov kako bi se pronašlo rešenje za opstanak nekad renomiranog zrenjaninskog preduzeća za doradu semena, koje se sada našlo i pred odlukom - bankrot ili reorganizacija.
Vasin je istakao da je bankrot firme izvestan, ali da ipak postoji rešenje za oživljavanje firme.
- Ideja je da Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada bude taj koji će na nekoliko meseci uposliti „Banat-seme", ali je za dalju realizaciju plana neophodno zasnivanje semenske proizvodnje i uključivanje ovdašnjih poljoprivrednika. Zajedničkim naporima javnog i privatnog, konkretnije, Instituta za ratarstvo i zemlje u posedu poljoprivrednika, ova semenarska kuća mogla bi se spasti. To bi bio prvi takav slučaj u Srbiji, koji bi mogao biti primer za ubuduće - objasnio je Vasin.
Mišljenje poljoprivrednika o tome na sastanku bilo je pozitivno. Oni su naveli da je za zasnivanje semenske proizvodnje potreban partner kome veruju, a poverenja, kako kažu, u Institut imaju. Vasin je podsetio da je ove nedelje trebalo da bude održano ročište na kojem bi se odlučilo o tome hoće li „Banat-seme" u bankrot ili u reorganizaciju, ali je dat rok od još 60 dana.

U ovom požaru opekotine prvog stepena na ruci i nozi zadobili su Gligorije i njegov stariji sin Miroslav, dok je osmogodišnji N. G. završio u Opštoj bolnici Subotica zbog trovanja ugljen-monoksidom. Policija je saopštila da je Bruno V. uhapšen i da će nakon policijskog zadržavanja od 48 sati uz krivičnu prijavu biti priveden istražnom sudiji Osnovnog suda u Subotici. Bruno se sumnjiči da je izazvao opštu opasnost tako što je juče u zoru podmetnuo požar ispred stana u kome su povređene tri osobe.
Sve se dogodilo munjevitom brzinom. Negde pred zoru, oko četiri sata, Goliće je probudila strašna eksplozija. Vatra se širila neverovatnom brzinom i za samo nekoliko minuta zahvatila predsoblje i dnevnu sobu, a dim koji je već ispunio veći deo stana pretio je da ih uguši. Sreća je da su i komšije brzo reagovale, pa je požar ugašen za pet minuta i spaseni su životi Golića.
- Odmah sam suprugu i dvoje mlađe dece izveo na terasu, a najstariji sin i ja smo otvarali prozore da bi izašao dim. Sreća je i što je silina eksplozije otvorila ulazna vrata, pa sam uspeo da dozovem komšije u pomoć, koje su se pokazale kao pravi prijatelji u nevolji - priča domaćin Gligorije Golić.

Na poslednjem sastanku Saveta za javni red i mir i Saveta za obrazovanje pokrenuta je inicijativa za osnivanje regionalne vojvođanske Koalicije protiv nasilja u školama, koju će predvoditi predstavništvo Pressa u Novom Sadu.
Novi Sad je prvi grad koji se aktivno uključio u rešavanje problema zlostavljanja na internetu, ali ovaj problem može se rešiti samo zajedničkim delovanjem ustanova, škola, roditelja i dece. Profesori i roditelji moraju znati šta deca rade na internetu, a edukacija mora biti prilagođena dečjem uzrastu, naveli su učesnici sastanka.
Odeljenje za visokotehnološki kriminal osnovano je u MUP-u Srbije 2007.godine, a tokom akcije „Armagedon" u 2011. godini uhapšeno je čak 40 pedofila, navodi za Press Radoje Vuković iz SBPOK -a.
- Prema poslednjim podacima, u Srbiji ima čak 3,5 miliona naloga na Fejsbuku, a većinu su otvorili maloletnici koji su najpodložniji napadima na internetu. Rapidno raste broj osoba koje su spremne da zlostavljaju mlade na internetu, a bez prevencije ne možemo postići cilj - zaštitu dece. Ne postoji profil pedofila - to su i oženjeni ljudi i samci, ljudi u godinama, ali i mladi, isto tako ima i doktora nauka i onih sa osnovnom školom. Problem je što roditelji ne znaju šta im deca rade na internetu i što dopuštaju deci da imaju veb kamere, a pedofili ih lako nagovore na razne stvari jer se predstavljaju kao njihovi prijatelji i vršnjaci, koji ih savršeno razumeju. Često insistiraju da se, nakon nekoliko razgovora i upoznaju, pa je bilo i slučajeva silovanja nakon sastanka sa osobama koje deca upoznaju putem interneta - Navodi Vuković.
Oko 80 odsto učenika dnevno na internetu provodi po četiri sata, a čak 70 odsto njih je na svoj Fejsbuk profil stavilo kompletne podatke -fotografije, adresu, broj telefona, fotografije mlađeg brata ili sestre - kaže profesor informatike Goran Jovišić.
- Učenici trećeg razreda osnovne škole imaju po 360 prijatelja na Fejsbuku, dok ih sedmaci imaju i po 1.000! Samo oko dva odsto učenika je prijavilo da su bili uznemiravani i zlostavljani na internetu, jer se plaše da će im roditelji zabraniti da ga koriste. U anketama koje smo sproveli među decom navodi se da oni ponude za seks ne smatraju uznemiravanjem. Čak 73 odsto roditelja nije upoznato sa opasnostima koje vrebaju na netu, a većina njih ne zna kome se treba obratiti u slučaju zlostavljanja. Definitivno i roditeljima i deci treba obuka o ponašanju na internetu - smatra Jovišić.
Press je nedavno inicirao osnivanje Koalicije protiv nasilja u školama, budući da je evidentan sve veći problem vršnjačkog nasilja, naveo je menadžer vojvođanskog izdanja Pressa Saša Lekić.
- Press izveštava o svim slučajevima nasilja, čak i kada direktori škola pokušavaju da te događaje zataškaju i mislim da je važno što je na našu inicijativu otvoren i SOS telefon za žrtve vršnjačkog nasilja. Problem je što se na časovima informatike vrlo malo uči o internetu, informacije su zastarele i deci nisu interesantne. Nastavićemo da pišemo o svim incidentima u novosadskim školama kako bi osvestili nadležne da problem postoji i da treba da se bave prevencijom i borbom protiv nasilja - zaključio je Lekić. 

Oblasti koje bi projekti trebalo da uključe jesu socijalno-ekonomski razvoj, ljudska prava, zaštita nacionalnih zajednica i mediji. Aktivnosti koje će takođe biti finansirane iz evropskih fondova su i istraživački projekti, studije, obuke, posete, stažiranje studenata, izrada publikacija, promotivne kampanje i slično.
Projekti sa kojima će se aplicirati na tom konkursu trebalo bi da budu vredni od 500.000 do 800.000 evra, sa učešćem od svega 20 odsto, što znači da će preostali, najveći deo, bespovratno biti finansiran iz EU. Predviđeno vreme za realizaciju projekata ograničeno je na dve godine, a svaki bi morao da ima najmanje četiri partnera iz neprofitnog sektora u našoj zemlji, državama u okruženju i Evropskoj uniji.
Za neprofitne organizacije u Vojvodini uskoro će uslediti i poziv za učešće u projektima prekogranične saradnje sa Mađarskom.
- Prema dosadašnjim podacima, predviđeno je finansiranje projekata u oblasti rekonstrukcije lokalnih puteva koji vode ka granici, zatim u oblasti turizma, a posebno onih koji uključuju komponentu ruralnog razvoja. Sredstva će biti namenjena i za sprečavanje poplava i drugih elementarnih nepogoda, pošumljavanje i uništavanje ambrozije. Kao i prethodnih godina, sa nekoliko desetina hiljada evra biće podržani i manji projekti za sportske klubove, lokalne svečanosti i susrete kojima se čuva kulturna baština i razmenjuju pozitivna iskustva - izjavio je za Press direktor Fonda „Evropski poslovi" i šef vojvođanske kancelarije u Briselu Predrag Novikov.
Na tom konkursu ponovo se očekuju značajna sredstva jer je, podsetimo, u prethodnim godinama obezbeđeni iznos za finansiranje projekata prelazio deset miliona evra. Fond „Evropski poslovi" Vlade Vojvodine i ovog puta pokrenuo je seriju dodatnih konsultacija i takozvanih „otvorenih vrata" za zainteresovane pojedince i organizacije na kojima mogu dobiti stručnu pomoć neophodnu u pripremi i izradi projekata. Istovremeno, u Fondu je moguća i besplatna registracija u bazu učesnika evropskih projekata PADOR, što je neophodno kako bi se uopšte moglo konkurisati za evropska sredstva.