Besplatna Zabava

Najnovije istraživanje javnog mnjenja medijske kuće CNN govori da predsednika SAD Baraka Obamu već posle prve godine mandata ne podržava više od pola građana

Predsedniku SAD Baraku Obami, samo godinu dana nakon stupanja na dužnost, većina građana te zemlje više ne veruje, rezultati su poslednjeg istraživanja koje je sprovela američka TV mreža CNN. Prema tom istraživanju, čak 52 odsto Amerikanaca ne bi želelo da Obamu ponovo vidi na čelu države.

Ovako drastičan pad popularnosti prvog predsednika SAD afroameričkog porekla niko nije očekivao. Kad je izabran za lidera zemlje u novembru 2008. godine, imao je punu podršku Amerikanaca i celog sveta. Građani su bili oduševljeni njegovom harizmom, programom i celom kampanjom koja je nosila naziv "Promene". Iako su tada mnogi analitičari upozoravali da Amerika ima velikih problema, a da novi predsednik nema čarobni štapić da ih reši, obamamanija, kako je nazvano obožavanje prvog crnog predsednika SAD širom sveta, nije se stišala.

Međutim, otkako je preuzeo dužnost od Džordža Buša 20. januara prošle godine do sada, Obamina popularnost pala je čak ispod 50 procenata.

Prema istraživanjima CNN-a, drastičnom padu popularnosti Obame najviše je doprinela loša ekonomska situacija u zemlji, a naročito povećanje broja nezaposlenih. Naime, rezultati CNN-ove ankete pokazuju da u sferi ekonomije samo 41 odsto ispitanih podržava administraciju SAD, a 47 procenata anketiranih građana nezadovoljno je načinom na koji se rešava problem nezaposlenosti.

Naime, samo u poslednjem tromesečju 2009. godine bez posla je ostalo 150.000 ljudi, a u januaru ove godine još 20.000. Od izbijanja svetske ekonomske krize u Americi je otkaz dobilo ukupno 8,4 miliona građana.

Profesor američke političke istorije Alen Lihtmen nije iznenađen ovakvim rezultatima sprovedene ankete.

- Dobra ekonomska situacija nije garant uspeha na izborima, ali za stranku koja je na vlasti i za samog predsednika, loša ekonomija garantuje poraz - izjavio je Lihtmen.

Pored ekonomske situacije, padu Obamine popularnosti doprineo je i rat u Avganistanu. Veliki broj Amerikanaca taj rat smatra upravo Obaminim, iako ga je on nasledio od prethodnika Džordža Buša. Ljudi su, naime, revoltirani izveštajima sa terena koji govore da međunarodne trupe, na čelu sa SAD, nemaju velikog uspeha u borbi sa talibanima. Amerikanci su dodatno revoltirani time što je Obama odobrio dodatnih 30.000 vojnika za Avganistan.

Poverenje građana u Baraka Obamu palo je i zbog najavljene reforme zdravstvenog sistema. Istina, Obamina administracija imala je na umu da napravi humaniji sistem, odnosno da svi Amerikanci dobiju osnovno zdravstveno osiguranje, što sada nije slučaj. Ta ideja je, međutim, naišla na strašan otpor među velikim brojem građana, koji ne žele da plaćaju veći porez da bi nezaposleni, koji ne plaćaju ništa, imali besplatno lečenje. Pojedinci su Obamu zbog ovoga uporedili čak i sa Adolfom Hitlerom.

Još jedan od problema sa kojima se suočava Obama jeste i taj da ga većina građana ne doživljava kao pripadnika srednje klase. Naime, prema odgovorima učesnika u CNN-ovoj anketi, čak 45 procenata građana smatra da Obama pripada višoj klasi, 42 odsto njih misli da je predsednik pripadnik srednjeg staleža, a svega 12 odsto stanovništva vidi Obamu kao pripadnika radničke klase.