Besplatna Zabava

Italijanski fašistički diktator Benito Musolini bio je pred kraj Prvog svetskog rata britanski špijun, otkriva na naslovnoj strani londonski dnevnik „Gardijan". Prema navodima tog lista, Musolini je uplovio u političke vode pomoću novca koji mu je britanska kontraobaveštajna služba MI5 plaćala kako bi u listu, koji je tada uređivao, objavljivao savezničku propagandu.

„Gardijan" navodi da je italijanski diktator za svoje usluge bio jako dobro plaćen. On je, naime, dobijao oko 100 funti nedeljno, što bi odgovaralo sadašnjoj vrednosti od skoro 7.000 evra.

Dobijao 100 funti nedeljno

Istoričar sa Univerziteta Kembridž Piter Martland otkrio je za londonski dnevnik detalje dogovora Britanije sa Musolinijem.

- Musolini je bio plaćan po 100 funti nedeljno skoro godinu dana, od jeseni 1917. godine. Njega je isplaćivao ser Semjuel Hoar, čovek koji je bio glavni britanski obaveštajac u Rimu i koji je vodio računa o 100 britanskih tajnih agenata u Italiji - navodi Mertland.

Hoar, koji je kasnije postao lord Templvud, pomenuo je regrutaciju Musolinija prvi put u svojim memoarima 1954, ali je istoričar Martland detalje vezane za isplatu prvi put pronašao sređujući Hoarovu arhivu.

Londonski „Gardijan" navodi da je Musolini, pored toga što je kroz list „Il popolo Italija" propagirao negativan stav o mirovnim štrajkovima, slao i vojne veterane na ulicu da uguše te proteste.

Britanci nisu hteli mir

- Poslednja stvar koju su Britanci želeli bila je da ti mirovni protesti zaustave rad u fabrikama u Milanu. Dosta novca je potrošeno da bi se platio čovek koji je u to vreme bio samo novinar, ali u poređenju sa četiri miliona funti, koliko je Britaniju koštao dan rata, to je bila sitnica - objasnio je Martland za „Gardijan" i dodao da nema dokaza, ali da sumnja da je Musolini dobar deo novca koji je dobio od Britanaca trošio na ljubavnice.

Kasnije, nakon primirja, krenuo je Musolinijev uspon ka vlasti, do koje je došao prevarom na izborima. Sve to je doprinelo i uspostavljanju fašističke diktature 1920.

- Musolinija su 1935. njegove kolonijalne ambicije u Africi dovele u ponovni kontakt sa starim blagajnikom, Hoarom. Britanski obaveštajac, koji je u međuvremenu postao sekretar inostranih poslova Britanije, potpisao je Hoar-Laval pakt, sa premijerom Francuske Pjerom Lavalom, kojim je Italija dobila kontrolu nad Etiopijom - ispričao je istoričar sa Kembridža.

Nepopularnost pakta Hoar-Laval u Britaniji naterala je Hoara da podnese ostavku na mesto sekretara inostranih poslova. Musolini je u međuvremenu postao saveznik sa Hitlerom, sa kojim je i ušao u Drugi svetski rat.