Besplatna Zabava

Ljudi iz svih delova Srbije masovno se sele u prestonicu u potrazi za boljim životom, pa preti opasnost da se ona pretvori u grad sa ogromnim brojem nezaposlenih. Ponuda poslova na tržištu rada već sada nedovoljna da zadovolji potražnju

Ako se nastavi sadašnji trend povećanja broja stanovnika, Beograd bi prema nekim predviđanjima za svega deset godina mogao da postane prenaseljen grad čiji kapaciteti to ne bi mogli da podnesu! Ljudi iz svih delova Srbije masovno se sele u prestonicu u potrazi za boljim životom, ali je ponuda poslova na tržištu rada već sada nedovoljna da zadovolji potražnju.

Zbog toga Beogradu preti opasnost da se, ukoliko priliv stanovništva i dalje bude na dosadašnjem nivou, pretvori u grad sa ogromnim brojem nezaposlenih ljudi, odnosno pravu socijalnu bombu! Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Goran Džafić upozorava da će se upravo to dogoditi ako odmah ne počnu da se primenjuju konkretne mere za razvoj ostalih regiona u Srbiji.

Sve više stanovnika

- Dok sam bio na mestu zamenika predsednika opštine Novi Beograd, zvanični podaci su govorili da tamo živi oko 260.000 ljudi, a prema nekim procenama, sa neprijavljenim stanovnicima ta brojka se pela i do 320.000. Nije takva situacija u svim opštinama, ali je izvesno da u Beogradu već živi više od dva miliona građana, a broj se i dalje povećava. Zamislite šta bi se dogodilo kada bi ovde živelo tri ili više miliona ljudi? Postojeća infrastruktura bi bila preopterećena, a mogućnosti zapošljavanja gotovo nikakve! - priča Džafić.

Primer za to su i prestonički mostovi, koji nemaju dovoljno kapaciteta da zadovolje potrebe vozača, dok je broj putničkih vozila u poslednjih nekoliko godina u velikom porastu.

- Izgradnja infrastrukture je prvi korak ka poboljšanju uslova života u opštinama u unutrašnjosti. Kako je Beograd sa te strane solidno opremljen, logično je da će investitori pre doći ovde da otvore neku fabriku, nego negde gde nema ni običnog puta. Zato je potrebno početi da se radi na tome da se firmama i preduzetnicima ponude osnovni uslovi za rad u manjim mestima. Tako bi i sami stanovnici tih mesta mogli tu da ostanu i rade, a možda i sami Beograđani pronađu tamo bolje uslove života - objašnjava Džafić.

Sada je, prema njegovim rečima, trend suprotan, jer ljudi iz unutrašnjosti nemaju posla, pa u grad dolaze misleći da imaju više mogućnosti.

- Ako neko ima posao u svom gradu, nema potrebe da se iz njega seli. U svemu tome nisu zanemarljive kulturna i zabavna ponuda, kojih u Beogradu ima najviše, ali je to sve povezano sa lokalnim ekonomskim razvojem - smatra Džafić.

Njegove reči potvrđuje i devojka koja je u prestonici završila Stomatološki fakultet i postala pripravnik u jednoj ordinaciji.

- Ovo što sada radim ne donosi veliki novac, čak ni blizu, ali u mom rodnom gradu ne bih mogla da računam ni na to. Da tamo postoji mogućnost makar za pristojan posao, vratila bih se bez razmišljanja - kaže ona.

Ali ima i predviđanja po kojima bi Beograd u narednih deset godina mogao da dostigne granicu posle koje bi broj stanovnika počeo da stagnira. Radmila Vićentijević iz Gradskog zavoda za informatiku i statistiku kaže da je prirodni priraštaj u Beogradu već duži niz godina negativan, i da bez toga ne može doći ni do "buma" stanovništva.

Mehanički priraštaj

- Procenjuje se da će naša zemlja u bližoj budućnosti imati milion stanovnika manje. Iz mnogih krajeva neće imati ko da dođe u Beograd - navodi ona.

Zvanični podaci govore da je broj građana koji prijave prebivalište u Beogradu godišnje veći za 20.000 od broja onih koji se odjave, što predstavlja mehanički priraštaj. Nasuprot tome, umrlih je prošle godine bilo 3.500 više nego rođenih.

- U prestonicu dolaze uglavnom ljudi starosti između 30 i 40 godina koji traže posao, kao i mladi na studije. Nije moguće utvrditi tačan broj ljudi koji ovde boravi sa neprijavljenom adresom, ali se procenjuje da je takvih između 100.000 i 200.000. Neki od njih tu mogu da budu svega nekoliko dana, a drugi i više godina - rekla je Vićentijevićeva.

U bazi podataka za jun prošle godine kaže se da je u tom trenutku u Beogradu živelo 1.822.000 građana, a od 2002. godine, kada je vršen poslednji popis stanovništva, evidentirano je i oko tri hiljade stranih državljana u prestonici.