Besplatna Zabava

Archive for the ‘Agrar’ Category

Poljoprivredni proizvođači koji su od 1. februara do 15. aprila obnovili registraciju porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, moći će u Upravi za trezor u kojoj su registrovali gazdinstvo da podnesu zahtev za regresiranje repromaterijala, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Zahtevi će se podnositi u dva termina, od 1. maja do 30. juna i od 1. do 30. septembra 2010. godine. Jedan od osnovnih uslova za ostvarivanje regresa je da poljoprivrednici izmire obaveze prema Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u visini iznosa za 2009. godinu (osim podnosilaca sa područja Kosova i Metohije i područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi - marginalna područja za površine do pet hektara).

Neophodno je da poljoprivrednici izmire obaveze do 30. aprila, ukoliko žele da ostvare subvencije Ministarstva poljoprivrede, istaknuto je u saopštenju, i naglašeno da će kao dokaz da su kupili repromaterijal biti u obavezi da uz zahtev podnesu i račune.

Ministarstvo poljoprivrede izašlo je u susret zahtevima poljoprivrednih proizvođača i uvažilo račune od jesenje setve iz prethodne godine, tako da računi važe od 1. oktobra 2009. do 30. septembra 2010. godine, a biće uvaženi i računi za folijarno mineralno đubrivo.

Oni koji su kupljenu robu platili gotovinom podnose fiskalni isečak izdat od 1. oktobra 2009. do 26. februara 2010. godine, a od 27. februara do 30. septembra uz fiskalni isečak podnose i gotovinski račun koji glasi na ime podnosioca zahteva - nosioca poljoprivrednog gazdinstva.

Poljoprivredni proizvođači koji su repromaterijal kupili na odloženo plaćanje, u obavezi su da prilože fiskalni isečak sa naznačenim odloženim plaćanjem i original ili overenu kopiju fakture (računa) koja glasi na ime podnosioca zahteva, izdate od 1. oktobra 2009. do 30. septembra 2010. godine, naglašeno je u saopštenju.

Poljoprivredni proizvođači fizička lica koji imaju obavezu plaćanja PDV-a, mogu da prilože bilo koji od navedenih računa ili samo račun koji glasi na ime podnosioca zahteva.

Ministarstvo je ukazalo da poljoprivredni proizvođači sa Kosova i Metohije podnose original račun izdat u periodu od 1. oktobra 2009. do 30. septembra 2010. godine.

Registracija poljoprivrednih gazdinstava je završena 15. aprila, a preliminarni rezultati pokazuju da je do sada registrovano oko 300.000 gazdinstava

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su zadovoljni ovim brojem, kao i ukupnim obimom subvencija za poljoprivredu.

- Registrovanje poljoprivrednih gazdinstava u poslednjih nekoliko godina dostiglo je svoj maksimum, tako da ne postoje velike razlike u ukupnom broju registrovanih gazdinstava, koji se kreće oko 300.000. Naročito smo zadovoljni što ove godine imamo više od 3.000 potpuno novih gazdinstava - rečno nam je u ministarstvu.

U poslednjih nekoliko godina Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je kroz svoje programe uticalo na udruživanje poljoprivrednika, što je dovelo do nominalnog smanjenja broja aktivnih gazdinstava, ali ukupan obim podnetih zahteva za subvencije je sve veći.

- Najvažniji uslov za ostvarivanje prava na mogućnost korišćenja podsticajnih sredstava jeste registrovanje poljoprivrednog gazdinstva u registar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sva registrovana poljoprivredna gazdinstva nalaze se među potencijalnim korisnicima sredstava koja se isplaćuju preko Uprave za agrarna plaćanja, a u samim merama koje donosi Ministarstvo poljoprivrede definisano je na koja gazdinstva se koja mera odnosi. Većina sredstava je namenjena fizičkim licima koja uplaćuju PIO za poljoprivrednike, ukoliko ne žive u marginalnim područjima - istakli su u ministarstvu.

Do sada je objavljeno 18 uredbi koje se odnose na različite mere. U nekim uredbama bliži uslovi za dobijanje podsticajnih sredstava definisani su konkursom.

Poljoprivredna proizvodnja je vrlo specifična grana ekonomije sa značajnim učešćem u bruto društvenom proizvodu zemlje (BDP) i zbog toga treba da ima „beneficirani status" i što se tiče poreske politike, izjavio je ministar poljoprivrede Saša Dragin

Dragin je u Privrednoj komori Beograda rekao da ipak ne bi da se upušta u „tačne modele i način funkcionisanja poreske politike", dodajući da misli da „u ovoj vladi ima dovoljno kvalifikovanih ekonomista koji to znaju".

- Mi smo zadovoljni sa onim delom koji definiše manji porez na dodatu vrednost (PDV) u oblasti poljoprivrede i koji izlazi poljoprivrednicima u susret da ipak za taj porez ne snose isto opterećenje kao neki druge grane ekonomije - istakao je Dragin.

S druge strane, kako je ministar istakao, „moramo da shvatimo da smo mi agrarna zemlja i da neke od retkih novostvorenih vrednosti koje izlaze iz srpske privrede dolaze baš iz poljoprivrede", dodajući da srpska poljoprivreda učestvuje u BDP-u sa oko 10 odsto, a sa prerađivačkom industrijom ukupno 23 odsto.

Cene poljoprivrednih proizvoda na tržištu fluktuiraju u odnosu na tražnju na svetskom tržištu i više nijedna zemlja u svetu ne može da formira veštačku cenu tih proizvoda, ocenio je Dragin, dodajući da je poljoprivreda iz tog razloga jedna od najosetljivijih ekonomskih grana.

On je istakao da je agrar specifična grana jer je obrt sredstava u poljoprivredi uglavnom između šest meseci i godinu dana.

- Agrar je fabrika pod otvorenim nebom na koju utiče i klima. Nijedan poljoprivrednik ne može da zatvori štalu na šest meseci i sačeka bolju cenu proizvoda - rekao je ministar.

Gde mogu da nabavim električnu mašinicu za šišanje ovaca po pristojnoj ceni? Petar, Skela

Poštovani Petre, proizvođači ovaca, odnosno vune širom Srbije muku muče sa šišanjem ovaca. Stručnjaci preporučuju da se koriste švajcarske mašinice, jer je kod njih procenat povreda ovaca mnogo niži. U Beogradu postoji predstavništvo firme „Hejniger" iz Švajcarske, koja prodaje profesionalne električne mašine za šišanje ovaca, koje koštaju oko 300 evra. Noževi moraju da se oštre posle dvadesetak ovaca, a češljevi posle četrdeset, ova firma i to radi ukoliko nemate svoj oštrač. Osim u Beogradu, električne mašine za šišanje se prodaju i u Gornjem Milanovcu, gde im je cena slična, ali je i širi asortiman.

Kad je najpogodnije vreme za setvu „sudanske" trave? Goran, Mačva

Sudansku travu treba gajiti u plodoredu. Seje se najčešće posle strnih žita i đubrenih okopavina, monokulturu treba izbegavati jer iscrpljuje zemljište pa je kao predusev za većinu gajenih biljaka dobra jedino ako se zemljište nakon nje obilno đubri. U zavisnosti od načina iskorišćavanja određuje se vreme setve i količina semena za setvu. Sudanska trava je biljka toplih krajeva i ima velike potrebe prema toploti, minimalna temperatura za klijanje semena je 8-10 stepeni, pa od toga zavisi prvi rok setve. Obično se shodno agrometeorološkim uslovima na našem području seje po završetku setve kukuruza,

Za postizanje visokih prinosa potrebno je pre osnovne obrade zemljišta uneti veliku količinu kako organskih tako i mineralnih đubriva. Stajnjak se upotrebljava u količini od 20-30 t/ha, što zavisi od plodnosti zemljišta. Od mineralnih đubriva unosi se 80-220 kg/ha azota, 50-60 kg/ha fosfora i 70-80kg/ha kalijuma.

Da li mogu na istoj površini da gajim lubenicu i kukuruz šećerac? Početnik sam i u jednoj i u drugoj proizvodnji. Radovan, Srem

S obzirom na činjenicu da je u Srbiji u poslednjih nekoliko godina povećana potražnja za ovim kukuruzom, a kako bi se ostvarila što veća dobit, u praksi se pokazalo da je ne samo moguće, već se i preporučuje da se između redova šećerca seju krastavac i lubenica. Naime, kukuruz kao visoka kultura služi kao zaštita od vetra niskim kulturama, a stvara i mikroklimat sa povećanom vlagom vazduha, što pogoduje upravo lubenici i krastavcu, ali i drugim povrtarskim kulturama. Na taj način postiže se veći prinos lubenica, a za kukuruz morate biti vrlo pažljivi pri izboru hibrida. Većina proizvođača pribegava ovom načinu proizvodnje, kako bi ostvarili što veću dobit sa manjih površina.

Suncokret već nekoliko godina u Srbiji zauzima između 150.000 i 180.000 hektara, što pre svega zavisi od površina opredeljenih za setvu soje. Ovog proleća on bi mogao zauzeti i veće površine nego što je procenjivano

To potvrđuje i činjenica da među paorima postoji veća zainteresovanost za ugovaranje proizvodnje, ali i kupovine semena na slobodnom tržištu.

Kompanija „Invej" i ove sezone deli poljoprivrednicima, čiji će rod otkupiti posle žetve, seme i regresirano đubrivo neophodno za pravilan rast i razvoj uljarica, sa ciljem podsticanja proizvodnje i povećanja zasada pod suncokretom i sojom, saopšteno je iz tog sistema, u okviru koga posluju kompanije „Vital" i „Sunce".

„Odlično sarađujemo sa poljoprivrednicima, a svi su izgledi da će ove godine biti zasejano više oranica pod suncokretom", izjavila je generalni direktor „Vitala" Slađana Ratković.

Čini se da su poljoprivrednici izuzetno motivisani da zaseju suncokret. Mi im delimo seme, trudili smo se da im pomognemo i regresiranim đubrivom, neophodnim za setvu, a otkupićemo, prema ugovorima, sav suncokret, kao i višak koji se bude pojavio", naglasila je Ratkovićeva.

- Sasvim je izvesno da pomažemo koliko možemo, jer nam je, između ostalog, cilj da srpska poljoprivreda napreduje, da se proizvode kvalitetne sirovine, jer u tom slučaju neće izostati ni kvalitetni brendovi, koji izlaze iz naših pogona - rekla je Ratkovićeva.

Pre dve sezone, „Invej" je podelio poljoprivrednicima besplatno seme suncokreta različitih proizvođača, čime je uticano da se tada poveća broj oranica pod suncokretom, gotovo 200.000 hektara, kaže se u saopštenju, i dodaje da je time obezbeđena sigurna cena otkupa, kao i dovoljno sirovine, koja je u prethodnom periodu uvožena.

Direktor sirovinskog sektora zrenjaninskog „Dijamanta" Đorđe Dujin takođe obećava profitabilnu proizvodnju za sve poljoprivrednike koji ugovore proizvodnju suncokreta sa tom uljarom.

I u Bačkoj Topoli postoji povećana zainteresovanost paora za setvu suncokreta, kaže stručni saradnik tamošnje poljoprivredne savetodavne službe Radomir Šuša.

S obzirom na činjenicu da suncokret već sada na berzi u Budimpešti dostiže 300 evra po toni, stručnjaci očekuju da bi u vreme žetve on mogao biti plaćan između 250 i 260 evra po toni.