Besplatna Zabava

Archive for the ‘Beograd’ Category

Pripadnici obezbeđenja kompanije "Kompik" blokirali prostorije i zaposeli živinarsku farmu. Posle intervencije gradonačelnika Dragana Đilasa policija ih pohapsila, a u incidentu nije bilo povređenih Naoružani pripadnici obezbeđenja preduzeća "Kompik" upali su u noći između nedelje i ponedeljka u prostorije preduzeća PIK "Zemun" u naselju 13. juli i zaposeli živinarsku farmu. Odmah nakon toga, Boško Rakić, v. d. direktora PIK "Zemun", obavestio je policiju i Gradsku upravu, a gradonačelnik Dragan Đilas zatražio od MUP-a da hitno reaguje. Nekoliko sati kasnije policija je uhapsila naoružane mladiće, a u incidentu, srećom, nije bilo povređenih.

Inače, kompanija "Kompik", u vlasništvu Miroslava Samardžije, vodi višegodišnji sudski spor sa preduzećem PIK "Zemun" oko podele imovine, a presuda još nije doneta.

Tvrde da je farma njihova

Radnik preduzeća PIK "Zemun" Brano Vučinović kaže da su naoružani mladići zabranili svima da ulaze u zgradu.

- Jutros oko 8 sati došao sam na posao, ali su neki naoružani ljudi zaposeli naše prostorije i nisu nam dali da uđemo u zgradu. Oni nisu pretili, normalno su razgovarali, ali nisu imali nikakva dokumenta. Rekli su samo da su iz "Kompika" i da su došli da obezbede njihovu imovinu - priča Brano Vučinović, radnik preduzeća PIK "Zemun".

On dodaje da je direktor odmah o svemu obavestio Gradsku upravu i pozvao policiju koja je oko 17 sati stigla na mesto događaja i pohapsila naoružanu grupu. U Gradskoj upravi potvrdili su nam da je grupa naoružanih ljudi upala u prostorije preduzeća PIK "Zemun".

Član Gradskog veća Miroslav Čučković rekao je da se upad dogodio u nedelju uveče.

- U pitanju su radnici preduzeća "Kompik" koji su zaposeli živinarsku farmu. Oni tvrde da je deo farme u njihovom vlasništvu. U prostorijama "PIK-a" bilo je manje ljudi nego inače jer je bio vikend. "Kompik" je nenasilno ušao i nije bilo sukoba sa zaposlenima PIK-a - naveo je Čučković.

On je dodao da se PIK "Zemun" vodi kao preduzeće u restruktuiranju.

- Nigde u dokumentima nema firme "Kompik". Živinarska farma je u sastavu PIK-a - objasnio je Čučković.

Vršilac dužnosti direktora PIK "Zemun" Boško Rakić kaže za Press da je cilj upada na njihovo imanje nastavak višegodišnjeg nastojanja da se zaposedne i otuđi imovina preduzeća.

Sudski spor

- Naoružani napadači su pripadnici obezbeđenja koje je angažovao suosnivač "Kompika", ćerke firme našeg preduzeća. To je jedna nečista situacija u kojoj je jedini cilj bio nezakonito otuđivanje ogromne imovine PIK "Zemun" - istakao je Rakić i dodao da je raznim mahinacijama sa zemljištem, diktatima spolja i veštačkim štrajkovima ovo preduzeće godinama gurano u propast, kako bi se jeftino razgrabile hiljade hektara vrednih gradskih parcela.

Kompanija "Kompik", u vlasništvu Miroslava Samardžije, vodi višegodišnji sudski spor sa preduzećem PIK "Zemun" oko podele imovine, a presuda još nije doneta.

Inače, Okružno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je u junu prošle godine postupak za zaplenu najmanje milijardu i 400 miliona dinara imovine od optuženih u slučaju malverzacija oko prodaje zemljišta preduzeća PIK "Zemun".

Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd" do kraja nedelje podneće sudu prva utuženja protiv onih kojima su u maju napisane kazne zbog vožnje bez karte. Generalni direktor GSP-a Radoslav Nikolić kaže da se tužbe odnose na građane uhvaćene u "švercu" nakon 10. maja i početka akcije storniranja kazni, a takvih je nekoliko stotina. U međuvremenu, broj onih koji su do sada iskoristili priliku da po nižim cenama "obrišu" kazne je oko 10.000, i oni su u kasu ovog javnog preduzeća uplatili više od 14 miliona dinara. Mesec dana od početka, akcija je dala i druge rezultate pošto je povećan broj prodatih markica za jun, ali i prodaja karata u kioscima.

- Do sada se mere za smanjenje "švercovanja" mogu oceniti kao uspešne i za to ima više pokazatelja. Izdali smo 12.000 markica više za jun u odnosu na prethodni mesec, a raste i broj pojedinačnih kupljenih karata. Planiramo da u drugom mesecu akciju još više promovišemo kroz medije, a mnogo Beograđana je o tome dobilo obaveštenje koje smo slali uz uplatnice "Infostana". Oni koji ne budu stornirali doplatne karte do 10. jula biće utuženi, baš kao i građani kojima su kazne napisane nakon početka akcije - navodi Radoslav Nikolić.

On, takođe, ističe i da kontrolori pišu manje kazni nego u prethodnom periodu.

- Nisu svi putnici odjednom počeli da kupuju karte i markice, već je to posledica povećanog broja kontrolora, koje ovako markirane sa prslucima prepoznaju već na stajalištu. Oni bez karte ni ne ulaze u autobus. To je dobro, jer smo makar naterali ljude da razmišljaju o tome da kupe kartu, i nadam se da će vremenom doći do podizanja svesti građana na viši nivo, bar kada je reč o javnom gradskom prevozu - rekao je Nikolić.

Podsetimo, svi koji imaju jednu ili više kazni za "švercovanje" u prevozu, a dobili su ih pre 10. maja, mogu ih stornirati tako što će za jednu do tri platiti hiljadu dinara, duplo više za četiri do devet, a tri hiljade za deset i više doplatnih karata.

Izvlačenje veštačkog đubriva iz Dunava, koje je 3. juna potonulo sa rumunskom baržom kod pančevačkog mosta, još je neizvesno. U preduzeću "Ivan Milutinović - PIM", koje je već započelo vađenje ovog toksičnog tovara, kažu da će uskoro povući svoju mehanizaciju i prekinuti posao ukoliko im rumunska kompanija ne da konačno "zeleno svetlo" za rad i uplati avans. Član Upravnog odbora PIM-a Miodrag Milojević kaže za Press da je njegovo preduzeće odmah nakon nesreće postavilo objekat i mehanizaciju za vađenje đubriva, jer su jedini u zemlji koji imaju kompletnu opremu da urade ovaj posao.

- Nama je najvažnije da ne dođe do ekološke katastrofe, ali rumunska kompanija je dužna da plati sve troškove čišćenja. Dali smo im realnu ponudu i nije nam palo na pamet da ih, zbog hitnosti i rizika, ucenjujemo ili napumpavamo iznos. Uprkos tome, osim početnog usmenog dogovora, već dve nedelje čekamo da nam daju zvaničnu potvrdu da su prihvatili našu ponudu i da završimo posao - priča Milojević, i dodaje da je PIM već izvadio oko 30 odsto ovog đubriva iz Dunava.

- Ako nam država kaže da završimo posao, uradićemo ga i za džabe! Ali ova kompanija hrani 450 porodica i nema smisla da nas zavlači vlasnik barže. Ne možemo tačno u dan reći koliko bi čišćenje moglo da potraje, jer nam posao otežava i visok vodostaj Dunava zbog poplavnog talasa - zaključio je Milojević.

Vodoprivredni inspektor generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Sonja Simić rekla je za Press da je protiv vlasnika potonule barže već podneta prijava za privredni prestup.

- Još nije poznato da li je, i u kojoj meri, došlo do zagađenja Dunava. Detaljne analize stepena zagađenja vode biće urađene tek nakon završetka čišćenja - objasnila je Simić.

Ekipe Hitne pomoći na javnim mestima intervenisale čak 44 puta. Građani kolabirali na ulici i u gradskom prevozu, a reporteri Pressa u trolejbusu na liniji 28 izmerili u 15 sati temperaturu od čak 38 stepeni Beogradske ulice juče oko 15 časova, na temperaturi od 33 stepena Celzijusa koju je zabeležio Republički hidrometeorološki zavod, bile su usijane. Ekipe Hitne pomoći na javnim mestima su intervenisale čak 44 puta, dok je sat na Trgu Republike pokazivao da je vrućina na suncu dostigla čak 35 stepeni. Građani su se kuvali i u gradskom prevozu, pa su reporteri Pressa u trolejbusu na liniji 28 javnog gradskog prevoza izmerili temperaturu od čak 38 stepeni!

Braneći se od junske vreline Beograđani su juče u rukama držali flaše s vodom, nosili kišobrane, krili se ispod suncobrana i nosili naočare za sunce. Putnici s kojima se reporter Pressa juče u 15 časova provozao centralnim gradskim ulicama u trolejbusu na liniji 28, hladili su se sveskama, reklamnim materijalom koji su pokupili usput, a mnoge sugrađanke su mahale lepezama. Kada su videli termometar, svi do jednog su se interesovali za temperaturu.

Vrelo u autobusima

- Samo 38? Nemoguće! Sigurno vam nije ispravan uređaj! Pa, kao u košnici je! - požalila nam se starija sugrađanka dok je brisala znoj sa lica.

Ekipe Hitne pomoći samo su tokom prepodneva intervenisale 44 puta na javnim mestima. Veliki broj kolapsa, kako na ulicama prestonice, tako i u vozilima javnog gradskog prevoza.

Međutim, kako su za Press naveli u dispečerskom centru te službe, ovog puta stariji sugrađani su poslušali savete lekara.

- Uglavnom smo intervenisali zbog kolapsa mlađih sugrađana, koji zbog svojih obaveza nisu mogli da poslušaju savet lekara i u najtoplijem delu dana ostanu u svojim domovima - navode u Hitnoj pomoći.

Kako saznajemo u dispečerskom centru Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd", jednoj putnici je juče zbog vrućine pozlilo u vozilu privatnog gradskog prevoznika na liniji 78, dok je prolazilo Požeškom ulicom.

- Odmah je pozvana ekipa Hitne pomoći. Dok je sugrađanki ukazivana pomoć, od 13.15 do 13.30 bio je zastoj. Inače, iako su temperature visoke, juče nisu zabeleženi problemi sa pregrevanjem motora vozila - potvrđeno nam je u dispečerskom centru GSP-a.

Čovek sladoled

Međutim, ni letnja žega, ni graške znoja na čelu nisu juče skinule osmeh sedamnaestogodišnjem promoteru Milošu Majiću. Njemu je radno mesto u najtoplijem delu dana, od podneva do 18 časova, juče bila Knez Mihailova ulica. A uniforma: plastificirani sladoled iz kojeg su mu provirivale samo oči.

- Vruće je, ali ne hajem. Zabavno je, prilazim lepim devojkama. Novac koji zaradim štedim za leto i predstojeću proslavu punoletstava - kaže Miloš kome vrućina ne remeti planove.

Junska vrelina nije smetala ni dvadesetogodišnjoj prodavačici kokica Dejani Milosavljević.

- Vruće je, ali ne žalim se! Imam posao, platu, mnogi nisu te sreće... A i kancelarija (aparat za kokice) mi je kod česme u Knez Mihailovoj, tako da ceo dan čujem zvuk vode i gledam ljude koji se osvežavaju vodom. I ja imam svoju flašicu - pokazuje nam svoj spas od vrućine.

Čitaoci Pressa danas mogu da izvuku dva ekskluzivna letovanja agencije „Kon Tiki", skuter „beneli" i, naravno, pakete „premija" sladoleda

Danas u Pressu delimo dva ekskluzivna letovanja agencije „Kon Tiki", ali i italijanski skuter „beneli"! Fond za nagrade je povećan jer za vikend nije pronađen jedan nagradni kupon sa letovanjem, a „pretekao" je i skuter! Ali, ni to nije sve! U današnjem broju Pressa naši čitaoci mogu pronaći i pakete „premija" sladoleda.

Inače, u subotu je 56 naših čitalaca širom Srbije u Pressu pronašlo „utešni" kupon - paket „premija" sladoleda sa šest korneta. Sladoledi su ovog puta otišli u Šabac, Obrenovac, Pirot, Kraljevo, Kruševac, Majdanpek... (pogledajte antrfile).

Srećko Marić iz mesta Skela kod Obrenovca je jedan od njih. On je odlučio da sladoled pokloni unukama.

- Moje dve unuke, devetogodišnja Mirjana i sedmogodišnja Zorica, najviše su se obradovale kada sam otvorio kupon i rekao da sam dobio pun paket sladoleda! Ovo nije prvi put da u Pressu osvojim nagradu! Jesenas sam dobio majicu, a danas sam uz primerak Pressa dobio poklon CD sa srpskim navijačkim pesmama i srpskom himnom „Bože pravde"! Stvarno ste najbolji - zadovoljan je Marić.

Subotnji primerak Pressa i porodici Janković iz Majdanpeka je doneo paket „premija" sladoleda.

- Press je kupila naša ćerka Tatjana. Baš smo se obradovali nagradi jer redovno čitamo vaše novine, a ovo je prvi put da kupon nije prazan. Daće bog da u Pressu izvučemo i letovanje, odmah ću na put poslati decu, ćerku i četrnaestogodišnjeg sina Aleksandra - planira Desanka Janković.

Sve što vi, dragi pressovci, treba da uradite da biste se pridružili našim dobitnicima i osvojili neku od nagrada jeste da redovno čitate naše novine i svakog dana otvarate nagradni kupon koji se nalazi nalepljen na svakoj našoj naslovnoj stani. Ukoliko ste baš vi srećni dobitnik, morate da se istog dana od 17 do 24 sata prijavite našem kol-centru na broj telefona 011/333-5-090.

Čitajte Press i upišite se u više desetina hiljada nagrađenih Pressovih čitalaca! Jer Press daje uvek najviše!

Prvi beogradski festival hrane i pića okupio je tokom vikenda brojne posetioce koji su na najvećen pikniku u gradu, uz pesmu i igru, uživali u čarolijama najboljih beogradskih kuvara. Petnaest hiljada Beograđana i stranih turista prepustilo se gurmansko-hedonističkom spektaklu svim čulima

Posebna pažnja posvećena je ekologiji, dok je sve što je od namirnica preostalo donirano Banci hrane.

- Festival ima društveno odgovorni karakter i na to smo posebno ponosni. Promovisali smo pravilno odlaganje i reciklažu ostataka ambalaže. Pored toga, sva hrana koja sa festivala preostane biće donirana u Banku hrane, dakle, ne zaboravljamo nikoga - kaže za Press Jelena Petrović, direktorka festivala.

Po starom običaju, gostilo se od podneva do večeri. Gastronomima su se predstavljali proizvođači hrane i pića, ketering servisi, pekari i poslastičari, podrumi vina, ali i popularni gradski DJ-evi i muzičari. Za zabavu su bili zaduženi Jovan Maljoković, Ana Sofrenović, Tijana Dapčević, hor „Čarolija", Pilerovi i najbolji beogradski DJ-evi.

Šefovi kuhinja ekskluzivnih restorana, poput Džejmija Olivera i Najdžele Loson, demonstrirali su pripremu najfinijih jela. Međutim, osim kuvanja gurmanluka, moglo se još svašta naučiti, jer su organizovane radionice i savetovanja o zdravim stilovima života i pravilnoj ishrani, koje su privukle značajnu pažnju.

Značaj festivala, koji u Beograd može da privuče dodatne strane turiste, prepoznali su mnogi, pa je postao zvanična gradska manifestacija. Podržali su ga Turistička organizacija Beograda, Beogradska tvrđava, Ministarstvo trgovine, Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, Ministarstvo ekonomije i drugi.

- Sa ponosom mogu da najavim da već sada imamo veliki broj prijava za sledeću godinu. Potrudićemo se da ovo postane lepa tradicija Beograda po ugledu na sve svetske metropole - najavila je Petrovićeva.

Pojedini prodavci imanja u Borči utrostručili cenu placeva pred početak izgradnje mosta Borča - Zemun iako država uskoro može da otkupi to zemljište po tržišnoj vrednosti

Nakon potpisivanja ugovora između srpskih i kineskih vlasti o izgradnji mosta koji bi povezao Borču i opštinu Zemun, cene placeva na levoj obali Dunava preko noći su počele vrtoglavo da rastu. Pojedinci žele da prodaju placeve u Borči po cenama trostruko većim od realne vrednosti zemljišta, pa za ar traže i do 6.500 evra, dok stručnjaci upozoravaju potencijalne kupce da ne bi trebalo da žure s kupovinom nekretnina koje država može uskoro da otkupi po tržišnoj ceni.

- Nakon donošenja urbanističkog plana izgradnje mosta, država formira komisiju koja određeno zemljište proglašava javnim dobrom. Sve placeve sa te površine država će otkupiti nakon procene pojedinačne tržišne vrednosti - rekao je za Press arhitekta Đorđe Bobić.

Pokušaj da se profitira

Bobić, koji se pre nekoliko godina kao tadašnji gradski arhitekta i sam bavio urbanističkim pitanjima „trećeg Beograda", naglašava da država nikad ne ulazi u licitiranje i spekulisanje o cenama koje pojedinci sami postave.

- Ko god sada kupi plac po nerealno visokoj ceni, moraće da ga proda po tržišnoj vrednosti ukoliko država tako kaže, ali uglavnom nema nikakvih problema prilikom takve eksproprijacije zemljišta. To je ionako poljoprivredno zemljište koje nema skoro nikakvu infrastrukturu - objašnjava on.

Vlasnica agencije za nekretnine „Alka" Kaća Lazarević kaže za Press da zaista ima nerealno visokih cena na tržištu nekretnina u Borči i napominje da je to samo pokušaj da se profitira na neinformisanosti ljudi.

- Ukoliko ti placevi promene vlasnika sada, dok ih država još nije otkupila, onda će novi vlasnici morati ponovo da ih prodaju. Država se obavezala da će otkupiti placeve po njihovoj tržišnoj vrednosti, a ne prema izmišljenim cenama. Kada će vlasti to tačno učiniti ne zna se, jer to je dugotrajan proces, ali će svakako staviti svoju šapu na zemljište koje im odgovara - objašnjava Lazarevićeva.

Ona podseća da bi prodavci placeva morali da doplate i veliki porez na kapitalnu dobit zbog razlike između kupovne i prodajne cene zemljišta.

- Tu se uglavnom radi o socijalno ugroženom stanovništvu čije kuće bi malo ko hteo, a tu je naravno i činjenica da je ceo teren zapravo jedna velika močvara - objašnjava ona.

Jedna vlasnica placa iz Borče, koja je želela da ostane anonimna, kaže za Press da u poslednje vreme nema zainteresovanih za njeno zemljište i pored povoljne cene.

Malo zainteresovanih

- Prodajem plac za samo 2.500 evra po aru, što smatram da je zaista jeftino uzimajući u obzir neke moje komšije koje podižu cenu do čak 6.500 evra. Mislim da je njihova cifra potpuno nerealna i da su je izmislili čim su čuli da će pored njihovog imanja da bude sagrađen put zajedno s novim mostom. Ali, kod njih je ista situacija - nema zainteresovanih - navodi ona.

Sagovornica Pressa smatra da se potencijalni kupci ne javljaju jer su svesni da će država uskoro morati da otkupi zemljište na kojem će biti izgrađena propratna mostna infrastruktura.

- Kada država krene u otkup placeva, to će uraditi bez cenjkanja i za realnu cenu koja je bila i pre nekoliko godina, a to je upravo oko 2.500 evra, i tu nema pomoći. Vlasnici placeva koji sada pokušavaju na brzinu nekome da uvale svoja imanja verovatno će ostati kratkih rukava kako god bilo - rekla je ona i zaključila da su „neki usred krize krenuli da prodaju kuće koje nemaju ni struju ni vodu".

Javno vodoprivredno preduzeće „Beogradvode" proglasilo je juče vanrednu odbranu od poplava na reci Savi, na delu od beogradskog Ušća do Umke, kao i na Dunavu, uzvodno od Ušća

Povećani vodostaj Dunava, preko 650 centimetara, i „uspon Dunava na ušću Save u Dunav", kako nadode u JP „Beogradvode", prouzrokovali su povećanje vodostaja Save koji prevazilazi kotu vanredne odbrane od poplava.

- Trenutni nivo Save na mernoj letvi u Pristaništu Beograd iznosi 602 centimetra, a s obzirom na to da na povećani vodostaj Save ne utiču druge vode i da su obale dobro utvrđene, ne očekujemo izlivanje reke iz svog korita - saopštilo je to preduzeće.

Ekipe „Beogradvoda" u potpunosti su pripremljene za reagovanje, a na celom području grada organizovana su 24-časovna dežurstva.

- Ne očekujemo da će ovaj talas dugo da traje, a građani ne treba da brinu, jer naše ekipe pokrivaju sve kritične tačke. Najveći poplavni talas očekuje se tokom noći, ali garantujem da neće probiti odbranu - rekao je juče za Press tehnički direktor ovog preduzeća Vladimir Batalović.

Ekipe Hitne pomoći intervenisale su više od 300 puta tokom proteklog izuzetno vrućeg vikenda

Portparol Hitne pomoći Nada Macura istakla je da je, za razliku od subote, u nedelju ipak bilo manje posla, pre svega u vreme odigravanja utakmice svetskog prvenstva u fudbalu između Srbije i Gane, kada su lekari intervenisali samo tri puta.

I pored smanjenog obima posla juče je do 18.00 sati zabeleženo 90 intervencija, od čega je 22 bilo na javnom mestu.

- Beograđani su očigledno poslušali naš savet da ostanu kod kuće, čime su umnogome olakšali naš posao. Intervencije su bile uglavnom zbog polusvesnog stanja kod starijih ljudi iznad 60 godina i hroničnih bolesnika. Važno je da nije bilo slučajeva sunčanice, te stoga nećemo imati vanredna dežurstva - rekla je Macura. Ona je srčanim bolesnicima i starijim osobama preporučila da redovno uzimaju terapiju i da nakon toga ostanu u kućama kako bi izbegli moguće zdravstvene komplikacije. Izuzetno toplo vreme sa temperaturama od 32 do 38 stepeni očekuje se do utorka, dok se od srede očekuju pljuskovi i pad temperature.

Posle akcije zaprašivanja iz aviona i uređajima sa zemlje, umesto 1.692 krvopije, na pet odabranih lokacija izbrojane samo 24

Prvo ovogodišnje suzbijanje komaraca iz aviona i uređajima sa zemlje, sudeći prema broju krvopija izbrojanih u centru grada dan nakon akcije zaprašivanja, uspešno je izvedeno. Pre akcije, za sat vremena na pet lokacija u gradu stručnjaci su izbrojali čak 1.692 uboda komaraca, dok su dan nakon toga na istim mestima zabeležena svega 24 uboda.

Čim je zaprašivanje završeno, Dragica Smiljanić, stručna saradnica Katedre za entologiju i poljoprivrednu zoologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, u Botaničku baštu „Jevremovac" stigla je oko 20 časova. Držeći u rukama aparat - ekshaustor pomoću kojeg meri da li se grad oslobodio krvopija - Smiljanićeva je krenula na posao.

Brojanje i usisavanje

- Dan pre akcije na istom mestu sam za sat vremena izmerila čak 960 uboda. To tako kažemo, ubodi, ali me oni ne ujedaju. Moj posao je da samo one komarce koji mi stanu na telo izbrojim i specijalnim aparatom ekshaustorom ih usisam. Aparat je, zapravo, staklena cev koja je s obe strane zatvorena čepom kroz koji prolazi cevčica. Kada primetim komarca, prislonim mu cevčicu, a s druge stane udahnem, čime ga usisam - objašnjava Smiljanićeva mehanizam merenja.

Prikupljene komarce ona će predati profesorki Radoslavi Spasić sa Poljoprivrednog fakulteta, koja će ih obeležiti i odložiti u frižider.

Međutim, kako navodi Smiljanićeva, vremenski uslovi te večeri u Botaničkoj bašti nisu idealni za merenje.

- Pri sada izmerenoj temperaturi vazduha od 31 stepen i vlažnosti vazduha većoj od 60 odsto, komarci se neće „pokazati" u svom pravom broju. Idealni uslovi merenja su temperatura 24-25 stepeni, vlažnost od 40 - 50 odsto, a da je bez vetra i oblačnosti - objašnjava Smiljanićeva.

Jedino pravilo kada krene na dobrovoljno druženje s komarcima jeste da na sebi nema tragove preparata koji odbijaju komarce. Kako kaže, nikada nije imala problema zbog posla kojim se bavi, niti nekih zdravstvenih problema, a, takođe, nema ni potrebe za vakcinom.

- Komarce privlači krv i to je jedino pravilo. Malo ko zna da samo ženke bodu. Neka istraživanja pokazuju da komarce odbija miris nane i bosiljka - navodi Smiljanićeva.

Pre dvadesetak godina prisustvo komaraca mereno je tako što bi na teren izašlo dvoje, i dok bi jedan go do pojasa stajao, drugi je brojao krvopije na njegovim leđima. Sada meri jedan čovek alatom, bilo ekshaustorom ili specijalnim usisivačem.

- Ukoliko je mnogo komaraca, brojimo ih po minutu, pa množimo sa 60 da bismo dobili njihov broj za sat vremena. Najveći broj komaraca koji sam do sada prebrojala bio je pre tri godine kod reke Gročica u Grockoj, kada je samo u jednom minutu bilo 100 uboda komaraca, što je na sat vremena čak 6.000 uboda! Za taj minut dok sam ih brojala boli su me kroz farmerice, čarape, ulazili kroz uši... - priseća se saradnica Poljoprivrednog fakulteta.

U gradu 19 vrsta

Smiljanićeva je iste večeri prebrojavala komarce na još četiri lokacije: na Kalemegdanu kod Paviljona „Cvijeta Zuzorić", kod zoološkog vrta, u Pionirskom i Tašmajdanskom parku. Osim nje, takva ispitivanja je na području celog grada obavljalo još nekoliko ekipa.

- U glavnom gradu obitava 19 vrsta komaraca. Međutim, nisu sve vrste prisutne uvek, neke se javljaju u proleće, a neke leti - objašnjava Smiljanićeva.

Ovogodišnja akcija zbog vremenskih prilika krenula je kasnije, a tokom sezone nekada se odradi i pet takvih akcija.