Besplatna Zabava

Archive for the ‘globus’ Category

Etnički sukobi na jugu Kirgizije polako jenjavaju, ali je stanovništvo u gradovima Oš i Džalalabad i dalje ugroženo, jer je ostalo bez hrane, vode i najosnovnijih namirnica. Predsednica privremene vlade Kirgizije Roza Otunbajeva objavila je da se nemiri smiruju.

- Situacija je pod našom kontrolom, ali ima još mesta na kojima se oseća velika napetost - rekla je Otunbajeva i dodala da je zemlja pred humanitarnom katastrofom.

Veliki problem je to što je Uzbekistan zatvorio svoju granicu sa Kirgizijom, nakon što je primio 85.000 izbeglica, a na njoj je ostalo da čeka još oko 15.000 Uzbeka. Ujedinjene nacije su pozvale Uzbekistan da ponovo otvori granicu rekavši da će ljudi biti u opasnosti da budu ubijeni ako nemaju kuda da pobegnu. Zvaničnici UN su apelovali i da se otvori humanitarni koridor, kako bi se distribuirala pomoć. U oblasti Oša i Džalalabada jedva da stižu humanitarni paketi iz raznih zemalja. Dosad je iz Nemačke  dopremljen kontejner sa medicinskom opremom vrednom 100.000 dolara, a Pakistan je poslao avion sa šatorima i ćebadima. Pomoć Kine i Rusije čeka otvaranje koridora.

U sukobima između Kirgiza i manjinskih Uzbeka, koji su počeli u četvrtak, poginulo je najmanje 170 ljudi, a prema nekim izveštajima broj žrtava je nadmašio 500.

Zvaničnici UN saopštili su da postoje snažne indicije da događaji nisu bili spontani, već da su bili orkestrirani, ciljani i dobro planirani.                                                         

Vlasnica striptiz kluba „Madam Pink" u Britaniji Sara Burdž (50) iz Kembridža počela je svoju ćerku Popi, od samo sedam godina, da uči da pleše oko šipke, kako bi jednog dana nasledila majčin posao. Britanka tvrdi da to nije nimalo drugačije od igre na penjalici! Sara, koja je dobila nadimak žena Barbika jer je potrošila pola miliona funti na plastične operacije, navodi da ćerku satima uči da izvede određene pokrete.

- Popi želi da bude kao pop zvezda Mili Sajrus, koja takođe pleše oko šipke. Draže mi je da ima ambicije nego da po ceo dan bulji u TV kao većina dece. Ne zanima me šta ljudi misle o meni. Neki će uvek imati prljave misli o njoj, ali sam ja tu da je štitim od takvih - rekla je majka devojčice.

Sara kaže da malena Popi jednog dana želi da poveća grudi.

- Ono što moja ćerka želi, to će i dobiti. Ona nosi visoke potpetice i šminka se. Tako se oseća lepo - kaže brižna majka.

Ponosni otac Toni (50) smatra da nema ništa loše u fitnesu.

Inače, Sara je na naslovnice britanskih tabloida dospela u martu ove godine nakon što je starijoj ćerki Hani (15) platila tretman botoksom. Tinejdžerka je navela da je to uradila jer ne želi da izgleda ružno sa 25 godina!  

Supruga gradonačelnika Moskve Jurija Luškova, Jelena Baturina (47), prema proceni uglednog magazina „Forbs", jedna je od tri najbogatije žene na svetu. Kako je objavio taj časopis, Baturina sa 2,9 milijardi dolara zauzima treću poziciju.

Ispred nje su Kineskinja Vu Jahun, koja je zaradila 3,9 milijardi dolara na nekretninama na prvom i Špankinja Rozalija Mera, osnivač kompanije „Zara", koja je sa 3,5 milijardi dolara na drugoj poziciji.

Podaci o bogatstvu Buturine koje je objavio „Forbs" mogli bi da imaju negativne posledice i po njenog supruga, aktuelnog gradonačelnika Moskve Jurija Luškova, kojem mandat ističe sledeće godine.

Naime, Luškov bi nakon 18 godina na toj funkciji mogao da ostane bez fotelje zbog optužbi za korupciju. Samim tim ostao bi i bez kontrole nad gradskim većem i budžetom od 35 milijardi dolara, kao i unosnim građevinskim tenderima. A upravo su poslovi u građevini doneli najveću zaradu njegovoj ženi.  

Kompanija „Epl", pored poznatih osnivača Stiva Džobsa i Stiva Voznijaka, ima još jednog suosnivača, o kojem se malo zna. U pitanju je Ronald Vejn (76), koji je napisao uputstva za računar „epl 1" , dizajnirao logo firme i sastavio ugovor o osnivanju i partnerstvu

Vejn je, međutim, svoje deonice prodao ubrzo nakon osnivanja firme, a sada živi u montažnoj kući u Nevadi od socijalne pomoći.

Vejn se, naime, uplašio mladalačkog poleta tada 21-godišnjeg Stiva Džobsa, a bio je jedini od osnivača koji je posedovao imovinu, pa se bojao da će firma da propadne i da će mu sud sve zapleniti. On je Džobsa upoznao dok je nakon odustajanja od fakulteta honorarno radio u firmi za proizvodnju video-igrica. Džobs je poznavao Voznijaka, koji je radio nacrte za računar u kutiji. Vejn je Džobsu i Voznijaku bio kao staratelj i nadzornik. Ideja o osnivanju firme bila je Džobsova, kao i podela udela. On i Voznijak su dobili po 45 odsto, a Vejn 10. Vrlo brzo, Džobs je firmu uveo u dugove. Prihvatio je narudžbinu od 100 računara od „Bajt šopa", pozajmio oko 5.000 dolara i delove za računare vredne 14.800 dolara. Vejn je znao da je „Bajt šop" na glasu da ne plaća narudžbine, a Džobs i Voznijak su bili bez dolara, pa bi naplata dugova došla njemu.

Tako je samo 12 dana nakon što je firma osnovana 1976. godine unovčio svoje deonice. On je 10 odsto svog udela u „Eplu" tada prodao za 785 dolara. Danas 10 odsto akcija „Epla" vredi čak 21,7 milijardi dolara.

Budući da je napravio loš potez, Vejn sada živi u montažnoj kući u Nevadi, preživljava od socijalne pomoći i prodaje markice i retke kovanice. On se svako veče kocka na aparatima u nadi da će nešto osvojiti, a nikada nije posedovao nijedan „Eplov" proizvod. Sa Džobsom se nije čuo godinama. Ipak, kaže da ne provodi dane pitajući se šta bi bilo da je ostao u firmi.

- Ne nerviram se oko toga. „Epl" sam napustio iz razloga koji su mi se tada činili razumni. Da razbijam glavu oko toga već bih bio ludnici. Nažalost, ceo život sam u manjku za dolar i kasnim jedan dan - kaže Vejn.

Vlada Kirgizije proglasila delimičnu mobilizaciju vojske i odobrila službama bezbednosti da pucaju bez upozorenja kako bi smirila etničke sukobe u kojima je poginulo više od 100 ljudi, a ranjeno više od 1.000

Kirgiska vlada proglasila je delimičnu mobilizaciju vojske i dopustila službama bezbednosti da pucaju bez upozorenja zbog višednevnog sukoba između Kirgiza i Uzbeka na jugu zemlje. U neredima je poginulo više od 100 ljudi, a povređeno je više od 1.000 strahuje se, međutim, da je broj žrtava veći.

Mobilizacija je naređena da bi se uspostavio red i da se lokalni sukob ne bi proširio.

- Nasilje, pljačka i masakr jačaju. Ako se ne preduzmu odgovarajuće, efikasne mere, problem može da dobije još veće razmere i pretvori se u regionalni sukob - navodi se u saopštenju vlade Kirgizije, i dodaje da će vlada poslati rezervne snage i dobrovoljce na jug zemlje.

Nestašica hrane

Krvavo nasilje između Kirgiza i manjinskih Uzbeka traje od četvrtka u Ošu, drugom po veličini gradu Kirgizije, kao i u njegovoj okolini. Vlada je zbog toga još u petak proglasila vanredno stanje u Ošu, a u subotu ga proširila na grad Džalalabad, takođe na jugu Kirgizije.

Veliki deo Oša uništen je u požarima, radnje su opljačkane, a stanovništvo je suočeno sa nestašicom hrane. Sukobi su nastavljeni i u Džalalabadu, gde su pre dva dana naoružani Kirgizi zapalili univerzitet, zauzeli stanicu policije i opljačkali lokalnu kasarnu, odakle su uzeli jedno oklopno vozilo i oružje.

U obližnjem selu Bazar-Kurgan, grupa Uzbeka ubila je šefa policije, a agencije su javile, prenoseći navode meštana, da Kirgizi iz okolnih oblasti stižu u to mesto naoružani metalnim šipkama, motkama i vilama.

Svedoci navode i da je veliki broj uzbečkih izbeglica, bežeći ka granici sa Uzbekistanom, ubijen.

U bolnicama 600 ljudi

Ministarstvo zdravlja Kirgizije saopštilo je da je ranjeno 1.066 ljudi, a da se u bolnicama nalazi oko 600 povređenih. Vlasti i aktivisti za zaštitu ljudskih prava, međutim, navode da je broj žrtava sigurno veći jer se Uzbeci boje da zatraže pomoć lekara, a u zapaljenim zgradama u Ošu i dalje se nalazi veliki broj poginulih.

Predsednica prelazne vlade Roza Otunbajeva optužila je pristalice svrgnutog predsednika Kurmanbeka Bakijeva za podstrekavanje na nemire kako bi se poremetilo održavanje ustavnog referenduma zakazano za 27. jun. Bakijev je, međutim, juče porekao bilo kakvu umešanost u etničko nasilje.

Ovo su najoštriji sukobi Kirgiza i Uzbeka od kako je bivši predsednik Kurmanbek Bakijev proteran sa vlasti u aprilu, kada je i pobegao iz zemlje. U sukobima u aprilu poginulo je 87 ljudi, a Bakijev se sklonio u Belorusiju.

Rusija poslala padobrance

Bataljon ruskih padobranaca stigao je juče u Kirgiziju, gde bi trebalo da pomogne u obezbeđenju ruskih vojnih postrojenja.

Dan pre toga, Otunbajeva je zatražila od Rusije da pošalje svoje vojnike na jug zemlje, ali je iz Kremlja dobila odgovor da Moskva ne želi da se meša u unutrašnje sukobe u Kirgiziji.

Inače, bivša sovjetska republika Kirgizija u nezavidnoj je poziciji i balansira između Rusije i SAD. Ključno pitanje oko kojeg se spore velike sile u jednoj od najsiromašnijih zemalja tog regiona jeste pravo na vojnu bazu.

Naime, obe zemlje u Kirgiziji imaju svoje baze, koje su planinskim masivom odvojene od juga zemlje, gde su izbili neredi.

Vazduhoplovna baza „Manas" postala je ključna strateška ispostava američke vojske u Avganistanu, posebno posle zatvaranja baze K2 u Uzbekistanu. Vlasti Kirgizije prošle godine su otkazale ugovor Amerikancima o korišćenju baze, ali je na intervenciju predsednika SAD Baraka Obame ugovor produžen.

Amerika je juče pozvala na brzo uspostavljanje mira na jugu Kirgizije.

Najveći radio-teleskop na svetu nazvan LOFAR, koji može da detektuje zračenje niskotalasnih frekvencija, juče je počeo da radi. Holandska kraljica Beatriks svečano je pustila u rad teleskop koji će se koristiti u istraživanju svemira

Antene za ovaj sistem postavljene su na području Holandije, Nemačke, Švedske, Francuske, Velike Britanije, Italije, pa sve do Poljske i Ukrajine. Informacije sa svih tih antena sakupljaće IBM-ov superračunar „blu džin" koji je smešten na Univerzitetu u Groningenu.

Teleskop može da detektuje zračenje, koje potiče iz perioda nastanka prvih zvezda, da istraži kosmičke zrake, magnetno polje naše galaksije i svojstva ostalih radioizvora u svemiru.

Naučnici tvrde da će im LOFAR pomoći da shvate način na koji je nastao svemir i kako se on razvio u prostor u kojem sada žive ljudi.

Neki od najbogatijih ljudi na svetu trenutno služe zatvorsku kaznu ili se nalaze na poternicama, uglavnom zbog utaje poreza ili korupcije, a među njima su Mihail Hodorkovski, Taksin Šinavatra i Alen Stenford

Ugledni američki časopis „Forbs" objavio je listu najbogatijih ljudi koji se trenutno nalaze iza rešetaka ili su na poternicama. Najveći broj osuđenih i optuženih milijardera završio je u zatvoru ili se za njima traga zbog utaje poreza ili korupcije. Najpoznatiji među njima su ruski tajkun Mihail Hodorkovski, svrgnuti tajlandski premijer Taksin Šinavatra, kao i američki finansijski špekulant Alen Stenford.

U „Forbsovom" odabranom društvu najimućnijih zatvorenika nalaze se ruski bogataši Mihail Hodorkovski i Platon Lebedev. Bivši vlasnik ruske naftne kompanije „Jukos" Hodorkovski i nekadašnji čelnik kompanije „Menatep" Lebedev su u zatvoru od 2003. Oni su osuđeni po sedam tačaka optužnice, između ostalog, zbog utaje poreza, iznude i pronevere novca. Tužilaštvo je dokazalo da su „oprali" više od četiri milijarde sumnjivih dolara.

Proneverili pare

U međuvremenu, protiv Hodorkovskog i Lebedeva podignuta je i nova optužnica, a ukoliko tužilaštvo dokaže njihovu krivicu i po tim tačkama, preti im nova zatvorska kazna od čak 22 godine. Inače, prema podacima „Forbsa" Hodorkovski je 2003. posedovao imovinu u vrednosti većoj od osam milijardi dolara. Sumnja se da je od te sume veliki deo i dalje na nekoliko njegovih računa. Platon Lebedev je u trenutku hapšenja na računu imao 1,8 milijardi dolara.

I SAD imaju svog predstavnika na listi milijardera koji su se obogatili van zakonskih okvira. Finansijski magnat iz Teksasa vlasnik „Stenford fajnenšel grupe" Alen Stenford, uhapšen je prošle godine zbog prevare takozvanom piramidalnom štednjom. Komisija za hartije od vrednosti i tržište podnela je početkom 2009. tužbu protiv Stenforda i njegovih pet izvršnih direktora zbog prevare kojom su od klijenata tokom 10 godina uzeli oko osam milijardi dolara. Stenford, kom je suđenje u toku, 2008. je posedovao imovinu u vrednosti od 2,2 milijarde dolara.

Prema pisanju časopisa „Forbs" najbogatiji zatvorenik iz Azije je Vong Kvong Ju (41) vlasnik kompanije za proizvodnju električnih uređaja. On je 2006. i službeno proglašen za najbogatijeg Kineza sa imovinom od 2,3 milijarde dolara. Pre nekoliko nedelja osuđen je na 14 godina zatvora zbog ilegalne trgovine i podmićivanja.

Drugi azijski milijarder kojem gori pod nogama jeste bivši tajlandski premijer Taksin Šinavatra koji se trenutno nalazi u Crnoj Gori. On je pre četiri godine svrgnut s dužnosti premijera, a 2008. osuđen je na dve godine zatvora zbog korupcije. Bivši premijer nije proveo ni dan u zatvoru jer je pobegao iz zemlje, ali to nije sprečilo tajlandske vlasti da mu konfiskuju 1,4 milijardi dolara, od ukupno 2,3 milijarde koliko je u tom trenutku imao. Preostalih 900 miliona ostalo je Šinavatri, a sudsko obrazloženje bilo je da je on skoro milijardu dolara zaradio pre ulaska u politiku kao osnivač i vlasnik kompanije „Šin korp", jedne od najvećih telekomunikacionih firmi u Aziji.

Tajlandske vlasti su Šinavatru optužile i za terorizam jer ga smatraju odgovornim za raspirivanje nedavnih antivladinih demonstracija u kojima je poginulo na desetine ljudi zbog čega mu preti i smrtna kazna.

I narko-bos na listi

Među najbogatijim licima sa poternice na Forbsovoj listi nalazi se meksički narko-bos Hoakin Guzman Loera, poznat po nadimku El Čapo ili Kratki sa bogatstvom od jedne milijarde dolara. Kratki se krije već devet godina, nakon što je pobegao iz zatvora 2001. Za najtraženijim milijarderom na svetu raspisana je poternica kao i nagrada od pet miliona dolara za svaku informaciju koja će dovesti do njegovog hapšenja. Iako u bekstvu, Kratki i dalje upravlja trgovinom drogom i to preko meksičkog kartela Sinaloa i jedan je od najvećih dobavljača kokaina u SAD.

Pre njega, na „Forbsovoj" listi milijardera bio je i narko-bos Pablo Eskobar, koji je 1989. dospeo na sedmo mesto najbogatijih ljudi na svetu sa 25 milijardi dolara.

Prelazna predsednica Kirgizije Roza Otunbajeva saopštila je da je vlada te centralnoazijske zemlje zatražila od Rusije da pošalje vojsku kako bi se zaustavili etnički sukobi u kojima su poginule 62 osobe, a ranjeno 800

Otunbajeva je rekla da privremene vlasti bez strane pomoći ne mogu da okončaju nasilje u gradu Ošu, na jugu zemlje.

- Situacija u Ošu i okolini izmakla je kontroli. Pokušaji da se uspostavi dijalog su propali, a borbe se nastavljaju. Potrebne su nam strane trupe da uguše sukobe - rekla je Otunbajeva.

Otunbajeva je poslala pismo ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu, tražeći od njega da pošalje vojsku, ali da odgovor Rusije još nije stigao.

Bande mladih Kirgiza naoružanih vatrenim oružjem i metalnim šipkama krenule su na delove grada u kojima žive Uzbeci i počele da pale njihove kuće. Hiljade prestravljenih Uzbeka beže ka granici s Uzbekistanom, koja se nalazi nedaleko od Oša.

Prelazne vlasti poslale su vojsku i teško naoružanje u grad, ali oni nisu uspeli da zaustave sukobe. Stvarni podaci su verovatno veći, pošto lekari i borci za ljudska prava kažu da se Uzbeci boje da zatraže lekarsku pomoć. Kuće u delovima grada naseljenim Uzbecima i dalje gore.

U Ošu i okolini prekjuče su uvedeni vanredno stanje i policijski čas koji će trajati do 20. juna. Od pobune u aprilu, u kojoj je poginulo 87 ljudi i svrgnut predsednik Kurmanbek Bakijev, u Kirgiziji je bilo nekoliko talasa nasilja.

Mnogi svetski lideri iskoristili su svoju političku karijeru i obogatili se posle povlačenja sa političke scene. Većina bivših političara novac zarađuje držeći govore po svetu, koji im se plaćaju po nekoliko desetina hiljada evra

S druge strane, političku penziju neki su unovčili kao savetnici u velikim korporacijama, mnogi od njih osnivaju svoje kompanije, a sve na račun bogate političke karijere.

1. Bil Klinton

Dok je bio predsednik SAD žalio se da nema ni centa u džepu jer je morao da plaća advokate zbog niza sudskih procesa. Danas bivši američki predsednik nema tih problema jer naplaćuje sat vremena govora više desetina hiljada dolara, pa godišnje zaradi i do 10 miliona.

2. Toni Bler

Britanski premijer morao je da odstupi pre vremena i dao se u veliki posao. Londonski „Tajms" navodi da je za dve godine zaradio 12 miliona funti držeći govore. Osim toga, savetnik je više velikih kompanija, a troškove mu pokriva funkcija izaslanika za Bliski istok.

3. Gerhard Šreder

Nemački socijaldemokratski kancelar hvalio se dobrim odnosima s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Bivši KGB-ovac je očigledno smatrao da mora na neki način da se oduži svom nemačkom prijatelju, pa mu je posle izbornog poraza osigurao lep posao - Šreder je postao šef gasovoda „Severni tok", a „Gasprom" sponzor Šrederovog kluba Šalke.

4. Mihail Gorbačov

Heroj perestrojke prvi je od političara koji je nakon smene počeo da zarađuje veliki novac držeći govore na Zapadu. Gorbačov je početkom devedesetih godina dobijao oko 50.000 dolara po nastupu, ali poslednjih godina je, kako više nije bio interesantan, pristao i na snimanje reklama za „Luj Viton".

5. Dik Čejni

Kad je Džordž Buš stariji izgubio izbore 1992. godine, Čejni je mesto ministra odbrane zamenio foteljom šefa moćne kompanije „Halibarton" i tako postao milioner. Kad je na vlast došao Buš mlađi, Čejni je postao potpredsednik, a „Halibarton" je dobijao vrlo unosne poslove, recimo za vojsku u Iraku. Naravno, uz proviziju.

6. Joška Fišer

Harizmatični političar koji je „zelene" prvi put uveo u nemačku vladu, nakon izbornog poraza prihvatio se profesorske karijere u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali i taj nekad veliki protivnik svetskih korporacija i kapitalističkog režima u jednom trenutku je pokleknuo. Naime, Jošku je pre godinu dana kao savetnika angažovao bavarski industrijski div BMW. Plata je poslovna tajna, a jasno je da je reč o desetinama hiljada evra. On, takođe, od svakog govora inkasira nekoliko hiljada evra.

Profesionalna surogat majka Luiz Polard pristala je da rodi dete najstarijeg Osaminog sina i snaje, koja ne može da ostane trudna

Britanska serijska surogat majka Luiz Polard nosi unuka Osame bin Ladena. Ova 24-godišnjakinja je ispričala britanskom „Sanu" da ju je Omar bin Laden, četvrti sin najzloglasnijeg teroriste na svetu, unajmio putem interneta.

- Omar mi je rekao da, bez obzira na kritike koje mi upućuju, ne zaboravim da on nije kao njegov otac. Dok mi je pričao o njemu, iskreno sam se sažalila nad njim. Njegov otac je bio okrutan prema njemu. Rekao mi je da će, ako ostanem trudna, o tome pokušati da obavesti oca jer samo želi da on sazna da će dobiti unuka - branila se Luiz.

Luiz pod pritiskom

Polardova, koja je po zanimanju sekretarica, nedavno je dobila poziv od Britanke Džejn Feliks Braun, 53-godišnjakinje koja iza sebe ima šest brakova, troje dece i petoro unučadi, a javnosti je poznatija pod imenom Zaina al Sabah bin Laden. To ime je preuzela kada se pre četiri godine udala za Omara bin Ladena, najstarijeg sina od ukupno devetoro dece šefa terorističke mreže Al Kaida.

Par se upoznao u Egiptu, a sada žele da imaju dete, pa su zbog zdravstvenih problema koje ima Zaina, ali i zbog njenih godina odlučili da posegnu za veštačkom oplodnjom. Polardova trenutno u sebi nosi tri Omarova i Zainina embriona. Reč je o drugom pokušaju oplodnje i surogat majka oseća da bi ovaj put moglo da uspe.

- Zaina i ja smo razgovarale ove nedelje i rekla sam joj da imam predosećaj da sam trudna. Ali nisam još želela da radim test, jer bi to moglo da nam donese lošu sreću - rekla je Polardova, koja će uskoro ponovo da otputuje u Francusku, gde se obavlja cela procedura, nakon što je Omaru zabranjen ulazak u Britaniju.

Britanka je iz razumljivih razloga želela da sve ostane u tajnosti, ali pošto su mediji otkrili celu priču, ona i njena moguća trudnoća postali su jedna od napraćenijih tema u zemlji. Luiz se našla pod pritiskom, a jedan od prvih koji joj je pružio potporu jeste Omar bin Laden, koji je odmah nazvao surogat majku svog deteta.

- Pitao me je kako sam i rekao mi da, bez obzira na to koliko me kritikuju, moram da zapamtim da on nije njegov otac. Ponovio mi je ono što je rekao mnogo puta, da mrzi svoga oca zbog onoga što je učinio i da se saoseća s njegovim žrtvama. Rekao mi je i da bi za njega značilo sve na svetu kad bih njemu i Zaini rodila dete - prepričala je nedavni razgovor s Omarom bin Ladenom.

Porodica je osudila

Rekla je da je i sama bila u dilemi kada ju je Zaina bin Laden kontaktirala. Zapravo, da ju je odbila jer nije želela da bude objekat mržnje zbog toga što je rodila unuče omraženom teroristi.

- Međutim, te noći sam razmišljala o tome kako niko neće pomoći tim ljudima ako im ja ne pomognem. A surogat majka sam i postala zato da bih mogla da pomažem ljudima - rekla je 24-godišnja Britanka, koja je Bin Ladenove opisala kao „fini par koji očajnički želi dete", i dodala kako je nije nimalo sramota što im pomaže.

Njen bliski rođak ispričao je da je čitava porodica preneražena njenim postupkom, za koji je dobila 30.000 funti.

- Njoj nije važno čije dete nosi, zanima je novac. Ona je samohrana majka, a dosad je već rodila dvoje dece jednom londonskom paru - ispričao je rođak.

Inače, Omar bin Laden već je nekoliko puta predavao zahtev za britansku vizu, ali je uvek bio odbijen. Činjenica da bi mogao da dobije dete s britanskim državljanstvom mogla bi da mu olakša dobijanje boravka u toj državi.