Besplatna Zabava

Archive for the ‘globus’ Category

Stručnjaci za zaštitu životne sredine procenili su da iz bušotine „Britiš petroleuma" ističe između 12.600 i 50.000 barela nafte dnevno, a ne samo 5.000 barela, kako je kompanija do sada navodila

Iz naftne bušotine „Britiš petroleuma" (BP) u Meksičkom zalivu isteklo je mnogo više nafte nego što je to do sada objavljeno, tvrde stručnjaci. Britanska kompanija navodila je da dnevno ističe 5.000 barela nafte, ali su stručnjaci za zaštitu životne sredine izračunali da je u pitanju između 12.600 i 50.000 barela, odnosno od 1,5 miliona do više od šest miliona litara „crnog zlata" na dan.

Količina nafte koja je istekla iz bušotine nakon eksplozije na platformi „Dipvoter horajzon" 20. aprila, mogla bi, prema najnovijim procenama, da pređe 60 miliona galona. To je šest puta više od količine, koja je istekla iz tankera „Ekson Valdes" 1989. godine, što se dosad smatralo najvećom ekološkom katastrofom u istoriji SAD. Iz tankera je tada, ispred obale Aljaske, isteklo 11 miliona galona nafte.

Američki geološki zavod objavio je podatke tri tima u sastavu vladine radne grupe, koji su različitim metodama izračunalli količini iscurele nafte do 3. juna, kad je BP delimično zapušio oštećenu cev.

Prema proračunima tima koji je analizirao video-snimak sa dna Meksičkog zaliva, količina nafte koja je dnevno isticala bila je između 20.000 i 40.000 barela.

Druga grupa naučnika, sa Okeanografskog instituta „Vuds houl", proračune je obavila na osnovu akustičkih merenja i zaključila da je dnevna količina isticanja nafte između 25.000 i 50.000 barela.

Treći tim stručnjaka koristio je satelitske snimke i uveo korekcije zbog isparavanja ili uklanjanja nafte sa površine mora. Oni su došli do brojke od 12.600 do 21.500 barela nafte dnevno.

Nakon objavljivanja najnovijih podataka, predsednik SAD Barak Obama pozvao je na sastanak direktora BP-a Karla Henrika Svanberga. Povod za susret je zabrinutost SAD da kompanija BP neće imati dovoljno novca da plati čišćenje zagađenog područja kao ni odštetu ugroženom stanovništvu. Naime, vrednost akcija kompanije BP u svetu iz dana u dan sve više padaju. Firma je već potrošila ogroman novac za saniranje štete, tako da američki zvaničnici strahuju da „Britiš petroleum" ne bankrotira pre nego što isplati odštete.

Najugroženiji su stanovnici Luizijane, Alabame i Misisipija, jer je nafta došla do njihovih obala. Ribolov je u tom području zabranjen, a stanovništvo pretežno od toga živi.

Pored toga, mnogo riba i ostalih morskih životinja je uginulo, ali i ptica, koje naseljavaju priobalje.  

Praunuka bivšeg predsednika Južnoafričke Republike Nelsona Mandele (91), Zenani Mandela (13), poginula je u saobraćajnoj nesreći na povratku kući sa koncerta održanog pred početak Svetskog prvenstva u fudbalu u Johanesburgu.

Vozač kola u kojima je bila devojčica izgubio je kontrolu, udario u bankinu na putu i prevrnuo se.

Portparolka policije u Johanesburgu Edna Mamonjane navela je da je vozač automobila, u kojem je bila devojčica, bio pijan i da bi mogao da bude optužen za ubistvo. Ona je rekla da je muškarac koji je bio za volanom automobila uhapšen, kao i da je optužen za vožnju u pijanom stanju.

- Policija je utvrdila da je bio pijan. Izgubio je kontrolu nad vozilom i udario u bankinu. Vozač je uhapšen i zasad optužen za vožnju u pijanom stanju - izjavila je Mamonjaneova.

Prema navodima nekih medija, devojčica je putovala sa bivšom suprugom Nelsona Mandele Vini Madikizelom.

Fondacija „Nelson Mandela" je, međutim, demantovala tu vest. Portparol Fondacije Selo Hatang rekao je da Madikizela nije bila u automobilu sa praunukom, ali je potvrdio da se ona nalazi u bolnici. Hatang je naveo da su ženi lekari morali da ukažu pomoć jer je bila u šoku kad je saznala za nesreću.

Zenani Mandela je jedna od devet praunučadi bivšeg južnoafričkog predsednika. Devojčica je 9. juna napunila 13 godina.

Najmanje 37 osoba je poginulo, a više od 400 je povređeno u neredima koji su izbili u gradu Oši na jugu Kirgizije, u noći između četvrtka i petka. Privremena vlada Kirgizije proglasila je vanredno stanje i uvela policijski čas u gradu Oši i tri okolne oblasti koji će biti na snazi do 20 juna.

U samom Ošiju je oko 3.000 uglavnom mladih ljudi divljalo razbijajući izloge, pljačkajući prodavnice i paleći parkirana vozila. Razularena masa razbežala se tek po ulasku vojske i oklopnih vozila u grad.

Teško povređeni

Kako je prenela agencija Rojters, hospitalizovani građani imaju razne vrste povreda, uključujući i one od vatrenog oružja. Nekoliko pacijenata primljenih u bolnicu nalazi se u kritičnom stanju.

Povodom najnovijih nemira u Kirgistanu oglasili su se i lideri Rusije i Kine koji su pozvali na hitno smirivanje situacije u ovoj centralnoazijskoj zemlji.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je na samitu regionalnih lidera u Uzbekistanu rekao da Rusija želi da se nemiri u susednoj Kirgiziji brzo okončaju. On je dodao da situacija ne zahteva primenu sile Organizacije Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (OSKB).

Kina apeluje na mir

Predsednik Kine Hu Đintao izjavio je da žali zbog ljudskih žrtava i istovremeno apelovao na sukobljene strane da se brzo smire.

Inače, južna Kirgizija, u kojoj se nalazi grad Oši, drugi po veličini grad u zemlji, bio je uporište predsednika Kurmanbeka Bakijeva, svrgnutog posle nereda u aprilu ove godine. 

Manekenka sa najvećim grudima u Rusiji Irena Ferari (29) tužila je švajcarsku aviokompaniju jer su joj se tokom leta, zbog turbulencije, oštetili silikoni u grudima. Ona traži 145.000 dolara odštete da bi stavila nove implante od devet kilograma

Irena, ponosna na svoju „sedmicu", tvrdi da su na letu od Moskve do Ciriha doživeli jake turbulencije, tako da je praktično preletela na sedište ispred sebe. Ona kaže da je tako ostala bez svojih glavnih poslovnih aduta.

- Jako smo se tresli u avionu. Udarila sam se u levu dojku. Strašno me je bolelo - kaže Irena.

Njen advokat Sergej Zorin dodaje da je razmak između sedišta u avionu bio previše uzak za grudi njegove klijentkinje.

Irena je i prošle godine tužila aviokompaniju zbog oštećenih silikona, ali američku. Ona je tužila i hirurga koji joj je tada ugradio silikone.

- Osetila sam da nešto nije u redu sa mojim grudima. Bolele su me i smanjivale su se. Tad sam shvatila da su silikoni probušeni. Posle se ispostavilo da je implant bio nekvalitetan i da je procurio, a za vreme leta se curenje povećalo - ispričala je prošle godine Irena, koja je tada dobila spor.

Brazilac Hoze Agostinjo Pereira (54) držao je svoju ćerku u zatočeništvu 12 godina i sa njom dobio sedmoro dece, četiri devojčice i tri dečaka. On je svakodnevno silovao svoju ćerku, a optužen je i za seksualno zlostavljanje jedne od devojčica

Otac monstrum počeo je da zlostavlja ćerku nakon što ga je supruga napustila. Pereira je sada 28-godišnju ženu držao u kućnom zatočeništvu u kolibi u selu Eksperimento na severu Brazila. Koliba u kojoj su živeli nalazila se na teško dostupnom mestu, usred prašume do koje je moglo da se dođe jedino čamcem. Sedmoro dece, starosti od dva meseca do 12 godina, boluje od neuhranjenosti. Oni jedva komuniciraju među sobom, jer ih je monstrum držao potpuno izolovane od celog sveta.

Ovaj zločin otkriven je slučajno, tokom boravka policajaca na terenu u blizini Pereirine kuće. Policija je nekoliko dana posmatrala monstruma i kad su shvatili o čemu se radi, uhapsili su ga.

Jedan od policajaca je izjavio da je većina dece u trenutku kad je pronađena bila gola.

- Niko od njih nije smeo da napusti kuću. Nijedno dete ne zna da čita, jedva da znaju da komuniciraju sa ljudima. Otac im je svima pretio da će ih ubiti ako pokušaju da pobegnu ili ako nekome kažu bilo šta o dešavanjima u kući - naveo je policajac.

Prema rečima policajaca, Pereirinu ćerku i svih sedmoro dece zbrinula je vlada Brazila. Otac se nalazi u zatvoru od utorka, gde je priznao zločine.

Rumun je u skladištu za točkove aviona „boing 747" putovao od Beča do Londona 97 minuta, pri temperaturi od minus 41 stepen Celzijusa

Rumunski državljanin star 20 godina preživeo je let od Beča do Londona smešten u skladištu za točkove aviona „boing 747"! Mladić je pravim čudom ostao živ tokom 97-minutnog leta iz austrijske prestonice do aerodroma „Hitrou" jer je u tom delu aviona temperatura minus 41 stepen.

Rumun se u Beču ukrcao u privatni avion Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeika Muhameda bin Rašida al Maktuma, vladara Dubaija, u kojem je bila samo posada.

Krenuo u potragu za poslom

Mladić se popeo prvo na točkove aviona, a zatim se uzverao do skladišta u kojem točkovi stoje nakon poletanja. Po sletanju na londonski „Hitrou" on je iskočio na pistu dok je avion još bio u pokretu. Radnici na aerodromu su ga primetili i pozvali hitnu pomoć i policiju. Lekari su utvrdili da je slepi putnik prošao samo sa modricama i ogrebotinama. Nakon što su mu sanirane povrede, Rumun je uhapšen.

Mladić je zvaničnicima imigracionog odeljenja britanske policije ispričao da se na aerodromu „Švenštat" u Beču ukrcao na prvi avion koji je video bez znanja na koju destinaciju ide i u čijem je vlasništvu avion. On je dodao da se na riskantan potez odlučio jer u Austriji nije mogao da pronađe posao.

Nepuna 24 sata posle hapšenja, nakon što su britanske vlasti utvrdile njegov identitet, Rumunu je dozvoljeno da ostane u Londonu jer je državljanin jedne od zemalja EU.

Portparol civilne avijacije sa Aerodroma „Hitrou" izjavio je britanskim medijima da nije neobično da se emigranti odlučuju na ovakav način putovanja.

- Ovo nije prvi put da imamo ovakav slučaj. Ipak, moram da dodam da je ovaj mladić imao neverovatnu sreću, jer pored izuzetno opasnog ukrcavanja, on je preživeo i veoma nisku temperaturu u delu gde se nalaze točkovi, kao i nedostatak kiseonika u tom sektoru - objasnio je portparol, i dodao da je usled manjka kiseonika mladić mogao da se onesvesti i da bi po sletanju aviona praktično ispao na zemlju.

Imao mnogo sreće

Britanski avioinženjeri objašnjavaju da je Rumun imao mnogo sreće jer, osim nepodnošljivo niske temperature u tom delu aviona, on je bukvalno mogao da bude zgnječen prilikom uvlačenja točkova nakon poletanja. Takođe, oni napominju da je Rumun bio pod srećnom zvezdom jer „boing 747" obično leti na visini od 11.000 metara, ali je zbog loših vremenskih uslova ovoga puta leteo na 7.000 metara.

Pored sreće koju je imao tokom leta, ostaje nejasno kako je Rumun uspeo da prođe sve bezbednosne kontrole i ukrca se na privatni avion šeika Muhameda bin Rašida al Maktuma. Vlasti UAE su se žalile vlastima u Austriji zbog lošeg obezbeđenja aviona na aerodromu „Švenštat".

Bombaš samoubica aktivirao je eksploziv među zvanicama na svadbi u Kandaharu i ubio 40, a ranio 77 osoba. Među žrtvama ima i dece

Bombaš samoubica ubio je 40 ljudi, a ranio 77 na jednoj svadbi u južnoj avganistanskoj provinciji Kandahar u oblasti Argandab. Meta napadača bili su muški gosti, a žene su bile smeštene u odvojenoj kući. Mlada i mladoženja nisu povređeni.

Portparol ministarstva unutrašnjih poslova Avganistana Zemeri Bašari naveo je da među poginulima i ranjenima ima i dosta dece. On je dodao da je u svatovima bilo mnogo onih koji su u vezi sa policijskim zvaničnicima ili lokalnom milicijom, tako da su najverovatnije zbog toga bili meta talibana.

Snažna eksplozija

- Bombaš samoubica ušao je među svatove, kojih je bilo više stotina. Muškarci su bili napolju i sedeli su na zemlji, a napadač je među njima aktivirao eksploziv, koji je nosio za pojasom - rekao je avganistanski zvaničnik.

Prema rečima očevidaca, eksplozija je bila toliko jaka da su nakon napada pojedini gosti pomislili da je u pitanju napad međunarodnih snaga iz vazduha. Zvaničnici iz Kabula potvrdili su, međutim, da je u pitanju bio napad bombaša samoubice.

- Od siline eksplozije dim se dizao visoko. Oko nas su na sve strane ležali mrtvi. Bilo je puno krvi. Žene i deca su vrištali i plakali - opisao je napad jedan od preživelih.

Portparol Međunarodnih snaga u Avganistanu (ISAF) izjavio je da su strani vojnici upoznati sa ovim incidentom i da su pomagali lokalnim bezbednosnim snagama u kasnijim operacijama.

Iako su talibani prvo preuzeli odgovornost za napad, njihov portparol Kari Jusef Ahmadi naveo je da ekstremisti nemaju ništa s tim.

- Napad je bio previše brutalan. Talibani se u svetom ratu bore da oslobode naš narod od okupatora. Mi ne ubijamo civile - naveo je Ahmadi.

On je to izjavio tek nakon što su izbrojane žrtve ovog brutalnog napada.

Obesili dečaka

Inače, Kandahar se smatra duhovnim uporištem talibana. Ekstremisti često napadaju pripadnike vlade i policije u oblastima koje su pod njihovom kontrolom. Oni su čak nasilni prema civilima da bi ih zaplašili. Neimenovani zvaničnik Kandahara naveo je da su talibani pre dva dana javno obesili jednog sedmogodišnjeg dečaka u susednoj provinciji Helmand, zbog navodne špijunaže.

Žena iz Kalifornije preko internet društvene mreže „Fejsbuk" pronašla je otetu decu, sina i ćerku, posle 15 godina

Naime, 1995. godine njen tadašnji suprug Faustino Utrera oteo je dvoje dece, koji su tada bili stari dve i tri godine. Od tada su se deca u policijskim kartotekama vodila kao nestala.

Majka je u martu na „Fejsbuku" pronašla profil svoje ćerke. Odatle je saznala da njena deca žive na Floridi i da se o njima stara par koji nije rodbinski povezan ni s njom ni s njenim bivšim mužem. Ćerka je komunicirala porukama sa majkom, ali je odbila da se vidi sa njom. Devojčica je rekla da su ona i brat srećni i zamolila je majku da ih ostavi na miru. Dečak uopšte nije želeo da komunicira sa majkom.

Međutim, preko devojčicinog profila na „Fejsbuku" tužioci su uspeli da lociraju decu i da potvrde optužnicu protiv Faustina Utrere. Otac je, naime, optužen za otmicu i kršenje zakona o starateljstvu nad decom.

Iako je majka dobila privremeno starateljstvo nad decom, o dečaku i devojčici sada brine centar za socijalni rad Floride.

Zamenik okružnog tužioca Kurt Rouli naveo je da očekuje da će se otac na sudu boriti protiv izručenja dece majci. Suđenje počinje 17. jula na Floridi.

Portparolka centra za decu i porodicu na Floridi Keri Hepner navela je da u ovom slučaju nema nikakvog odnosa majke i dece.

- Majka sada nakon 15 godina pokušava da izgradi prisniji odnos sa svojom decom, što neće biti lako - rekla je Hapnerova.

Najtiražniji turski list „Hurijet" juče je objavio fotografije na kojima se vide ranjeni izraelski mornarički komandosi, koji su se prošlog ponedeljka sukobili s putnicima broda iz humanitarnog konvoja za pojas Gaze

U tom sukobu, na brodu „Mavi Marmari" poginulo je devet mirovnih aktivista. Izraelska vojska IDF tvrdi da su slike dokaz da su se komandosi branili, dok mirovni aktivisti to poriču i navode da su ih vojnici prvi napali.

Na fotografijama koje je objavio „Hurijet" pod naslovom „Suze komandosa", vide se okrvavljeni komandosi. List navodi da je te fotografije Izrael cenzurisao, izbrisavši ih sa memorijske kartice kada su kamere propalestinskih aktivista dospele u njegove ruke.

S druge strane, izraelska armija saopštila je da su te fotografije dokaz tvrdnji vojnika da su pucali samo zato što su im životi bili u opasnosti.

- Objavljene slike služe kao jasan i nedvosmislen dokaz ponovljenih tvrdnji Izraela da su putnici feribota „Mavi Marmara" bili ubice koje su nameravile da ubiju izraelske vojnike - rekao je portparol IDF-a.

On je dodao da snimci dokazuju tvrdnje vojnika da su pucali samo zato što su im životi bili u opasnosti, jer su putnici na brodu hteli da ih ubiju.

U međuvremenu, svi aktivisti i članovi posade irskog broda „Rejčel Kori", koji je pokušao pre dva dana da probije izraelsku blokadu pojasa Gaze, juče su deportovani. Šest državljana Malezije i jedan sa Kube napustili su Izrael preko graničnog prelaza Alenbi sa Jordanom, dok je 11 preostalih osoba otišlo avionom sa aerodroma „Ben Gurion" nedaleko od Tel Aviva.

Izraelski zvaničnik imigracione službe Sabina Hadad navela je da su svi koji su bili na brodu juče proterani, nakon što su potpisali potvrdu da odbacuju pravo da se žale na odluku izraelskog sudije.

Inače, brod irske humanitarne organizacije stigao je pre dva dana u izraelsku luku Ašdod, pošto su kontrolu na njemu preuzele izraelske snage bez sukobljavanja sa putnicima.

Građani Slovenije na jučerašnjem referendumu prihvatili međunarodnu arbitražu u pograničnom sporu sa Hrvatskom. Ovakav rezultat, smatraju analitičari, otvara vrata ka daljim evropskim integracijama celom zapadnom Balkanu

Slovenci su juče na referendumu prihvatili međunarodnu arbitražu u pograničnom sporu sa susednom Hrvatskom, pokazali su, doduše još nezvanični, rezultati glasanja. Lokalni mediji preneli su da je prebrojano oko 97 odsto glasačkih listića, a za arbitražu se izjasnilo 51,4 odsto birača, dok je 48,5 odsto bilo protiv. Zvanični rezultati biće objavljeni 14. juna, kada budu pristigli rezultati glasanja Slovenaca iz drugih zemalja.

Referendumsko pitanje glasilo je „Da li ste za to da se prihvati Zakon o ratifikaciji arbitražnog sporazuma između Vlade Republike Slovenije i Vlade Republike Hrvatske, koji je Državni zbor (parlament) usvojio na sednici od 19. aprila 2010. godine?". Ovo glasanje, koje je predstavljalo i svojevrsni test popularnosti za slovenačkog premijera Boruta Pahora, osim slabije izlaznosti od oko 42,2 odsto birača, obeležilo je čak 70 slučajeva kršenja izborne tišine!

Kosor: Nema više prepreka

Ovakve nepravilnosti, ali i tesan rezultat referenduma, tumače se kao odraz oštre kampanje vladajućih i opozicionih stranaka, koje imaju suprotstavljene stavove o valjanosti međunarodne arbitraže kao načina rešavanja međugraničnog spora dve države. Premijer Pahor sinoć je izrazio zadovoljstvo ishodom izjašnjavanja građana.

- Slovenija se odlučila za poštenu granicu sa Hrvatskom. Opredelila se da otvori novo poglavlje odnosa - istakao je Pahor.

Predsednik Slovenije Danilo Tirk naveo je da je njegova zemlja potvrdila privrženost mirnom rešenju sporova sa susedima.

- Od arbitraže očekujemo pravedno rešenje, bez ucena, i da će pobediti argumenti prava - rekao je Tirk.

Nakon zatvaranja biračkih mesta, sa Pahorom je telefonom razgovarala i hrvatska premijerka Jadranka Kosor. Ona je potom izjavila da ništa više neće blokirati pregovore Hrvatske za ulazak u EU.

- Dogovorom slovenačke i naše vlade rešeno je ključno pitanje - hrvatski pregovori sa EU odvojeni su od međusobnog graničnog pitanja - istakla je Kosorova.

Model za rešavanje sporova

Na drugoj strani, lider opozicije Janez Janša rezultat referenduma ocenio je kao poraz protivnika sporazuma, ali i Slovenije. On tvrdi da će na arbitraži Slovenija izgubiti izlaz na otvoreno more i status pomorske zemlje.

Evropski analitičari ističu da ishod referenduma u Sloveniji nije od značaja samo za te dve zemlje, nego i za region zapadnog Balkana, u smislu jačanja izgleda da se priključi EU. Potvrda toga su i zainteresovanost Brisela i Vašingtona baš za ovakav rezultat, odnosno da Slovenci podrže odluku svog parlamenta da se granica s Hrvatskom uredi međunarodnom arbitražom. Prihvatanje sporazuma bi, prema tvrdnjama iz EU, moglo da postane model i za rešavanje sličnih problema na zapadnom Balkanu, gde Hrvatska ima otvorena granična pitanja i sa Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.

Eventualno „ne" na slovenačkom referendumu, Hrvatskoj i celom regionu zapadnog Balkana verovatno bi donelo udaljavanje od EU, gde je sve više skeptika u pogledu potrebe daljeg širenja Unije. To „ne" bi Sloveniju i Hrvatsku vratilo na početak međusobnog problema, odnosno uputilo na Međunarodni sud i oslabilo komunikaciju Zagreba sa Briselom o ulasku u EU, dok ne reši svoje granične probleme, na čemu Unija insistira.