Besplatna Zabava

Archive for the ‘Presspedia’ Category

Roditelji čija deca imaju mobilni telefon trebalo bi ozbiljno da se zamisle jer su rezultati istraživanja u Engleskoj pokazali da više dece ima mobilni telefon nego knjigu

Deca sve ranije dobijaju mobilne telefone i dozvole da se njima služe bez ograničenja, a jedna studija pokazala je da je veća verovatnoća da će sedmogodišnjaci imati mobilni nego neku knjigu. Među britanskom decom, naime, devet od deset sedmogodišnjaka ima mobilni telefon, dok manje od jedne četvrtine poseduje svoje knjige kod kuće. Studiju je sprovelo Nacionalno udruženje za pismenost, a pokazuje znatan pad čitanja među mladima.

U sklopu kampanje ispitano je više od 17.000 školaraca uzrasta od sedam do 16 godina i uočena je značajna povezanost između sposobnosti čitanja i dostupnosti knjiga u kući. Više od tri četvrtine dece koja čitaju više nego što je uobičajeno za njihov uzrast poseduju sopstvene knjige, dok samo 58 odsto onih koji čitaju ređe nego vršnjaci imaju vlastite knjige. Čak 85,5 odsto učenika poseduje mobilni telefon, dok 72,6 odsto ima sopstvene knjige.

Istraživanje je sprovedeno u sklopu kampanje kojoj je cilj da se podstakne razvijanje pismenosti u krugu porodice. Jer, čak i samo 20 knjiga u kući može da poveća uspeh dece u školi.

Britanija je opet u strahu kao krajem 19. veka jer su oživeli „lik i delo" Džeka Trboseka, serijskog ubice prostitutki, koji je ušao u mnoge knjige i filmove

Engleska podrhtava kao krajem 19. veka. Pronađen je leš prostitutke za koju se sumnja da je jedna od žrtava bredfordskog serijskog ubice. To je treća prostitutka u Bredfordu koja je ubijena u poslednjih godinu dana, a uhapšen je Stefan Grifits (40), diplomirani psiholog sa ambicijom da postane doktor. A tema njegove doktorske teze je - Džek Trbosek!

Ovaj čudak poznat je po tome što lovi pacove kojima hrani svoje ljubimce guštere. Njegova krivica još nije dokazana, ali Englezima ovog puta nije potreban Šerlok Holms kako bi povezali ubistva prostitutki sa obožavanjem Džeka Trboseka, čuvenog ubice.

Hirurška preciznost

Identitet ovog serijskog uništitelja prostitutki nikada nije otkriven, ali je njegov „lik i delo" ušao u brojne knjige i filmove. Čuveni nadimak vodi poreklo od pisma koje je stiglo u redakciju londonske Centralne novinske agencije, a koje je poslala osoba koja je za sebe tvrdila da je ubica. Potpisao se sa „Jack the Ripper", što se kod nas prevodi kao Džek Trbosek. Sumnja se da je nadimak ipak smislio jedan maštoviti novinar. Skotland jard dao je dozvolu za umnožavanje ovog pisma u svim novinama, nadajući se da će neko možda da prepozna rukopis ubice.

Trbosek je 1888. godine ubio najmanje pet prostitutki u Vajtčepelu, siromašnom kvartu Londona.

Prva identifikovana žrtva bila je Meri En Nikols. Sve Džekove žrtve bavile su se prostitucijom. Ubistva su se dogodila na trotoarima ili u dvorištima zgrada, na njihovom radnom mestu.

Imao je standardnu metodu ubijanja, po kojoj je i dobio nadimak; rasporio bi stomak žrtve i izvlačio unutrašnje organe. Preciznost kojom ih je secirao upućuje da je reč o hirurgu.

Samo jedna od njegovih žrtava, Elizabet Strajd, nije bila rasporena. Pretpostavlja se da nije imao vremena.

Poslednja i najpoznatija žrtva je Meri Džejn Keli. Ubistvo se razlikovalo od ostalih. Jedina je ubijena u svom stanu. Njeni organi bili su razbacani svuda po stanu, a gotovo svi udovi bili su odvojeni od trupa.

Trbosek bio mason

Izvesna Eni Čepmen ubijena je u dvorištu ulice Hanbjuri broj 29. Nekoliko dana kasnije policajci su uhapsili mesara Džona Pizera. Na njega je upućivala kožna kecelja pronađena na mestu zločina. Ustanovljeno je da je taj komad kože pripadao jednom od stanara te zgrade, koji ga je oprao i ostavio tu da se suši.

Nekoliko očevidaca je samo potvrdilo da je videlo žrtve u razgovoru sa izvesnim čovekom koji je nosio crni koferčić u ruci i koji je na glavi imao cilindar.

Alfred Long, jedan od inspektora, otkrio je grafit ispisan belom kredom na zidu, nedaleko od mesta gde je ubijena izvesna Ketrin Edouz. Pisalo je: „Jevreji neće biti okrivljeni ni za šta". Iz razloga političke korektnosti, natpis je zabeležen i odmah obrisan.

Trbosek je bio interesantan mnogim istraživačima, od kojih je mnogima zapalo za oko da je reč Jevreji pogrešno napisana „Juwes" umesto „Jews", što se dovodi u vezu sa imenom Jubelum, koje se često sreće u svetoj knjizi slobodnih zidara. Odatle je zaključeno da je Džek Trbosek bio mason.

Ludaci i novi dokazi

Sa pet dokazanih ubistava i nekoliko žrtava za koje se sumnja da su njegove, Trbosek ne spada u sam „vrh" serijskih ubica, ali je definitivno najpoznatiji u istoriji. Niko nikada nije tako svirepo oduzimao život svojim žrtvama, a i činjenica da nikada nije otkriveno njegovo ime i prezime samo dodaje njegovoj mistifikaciji. Mnogi su se kasnije hvalili da znaju ko je on, pa su se množile teorije o pravom Trboseku. Pojedini ludaci su se sami hvalili da su to oni, kao izvesni doktor Nil Krim, koji je osuđen na smrt vešanjem. Na samrti je uzviknuo: „Ja sam Džek".

U jednom pismu napisanom 1913. glavni inspektor tajne policije, izvesni Litlčajld, pominje Frensisa Dž. Tambletija, nadrilekara iz Amerike, koji je isticao veliku mržnju prema ženama. On je uhapšen 19. novembra 1888, Skotland jard ga je teretio za ubistva prostitutki, ali ga je ipak pustio uz kauciju. Uspeo je misteriozno da pobegne januara 1889. Ubrzo zatim, mediji su počeli da javljaju o ubistvima na dalekom zapadu istim metodama koje je počinio Trbosek. To pismo je otkriveno tek 1993. godine.

Svedoci smo svakodnevnih vesti koje govore o seksualnom zlostavljanju maloletnika. Hapšenja pedofila i konfiskacija pornografskih sadržaja sa decom učinili su da se roditelji osećaju više nego zabrinutost

Maloletnici su izloženi opasnostima na internetu, tačnije na mnogim društvenim mrežama na kojima pedofili preko lažnih profila stupaju u kontakt sa devojčicama i dečacima.

Zbog toga i roditelji nisu oduševljeni time što njihova deca predškolskog uzrasta otvaraju svoje profile na „Fejsbuku" ili, što je još gore, četuju s nepoznatim osobama. Zbog činjenice da je sve više desetogodišnjaka na „Fejsbuku", kao i zbog toga što njihovi roditelji ne gledaju sa odobravanjem na to, firma iz Kalifornije nedavno je pokrenula novu društvenu mrežu namenjenu najmlađima. Mreža se zove „Togetrvil" i namenjena je deci od šest do 10 godina, kao i njihovim roditeljima.

Osnovna karakteristika „Togetrvila" je da on ne otkriva privatne podatke svojih korisnika. Kao i na „Fejsbuku", deca daju svoje pravo ime i fotografiju, ali imaju mogućnost da komuniciraju samo sa osobama koje odobre njihovi roditelji. Bezbednost dece na mreži je zagarantovana i ona se druže u virtuelnim kvartovima sa decom koju znaju u stvarnom životu ili sa odraslima koje poznaju.

Dete se ne može učlaniti samo u mrežu, već to može da uradi jedino njihov roditelj. Sa decom se mogu povezati samo osobe koje njihovi roditelji odobre. Deca na ovoj mreži komuniciraju međusobno preko poruka u kojima je nemoguće nasilno ponašanje, vređanje i svađa.

Društvena mreža za najmlađe nudi ogromnu količinu zabavnog sadržaja svojim korisnicima, kao što su gledanje video-klipova, igranje raznih igrica, a nudi i mogućnost crtanja. Čitav sigurnosni sistem ove društvene mreže uradila je neprofitna organizacija „Konektsejfli" i njeno korišćenje je trenutno besplatno, ali će uskoro biti uvedeni delovi koji će se plaćati.

Prema najnovijem istraživanju, najsrećniji ljudi na svetu žive u Kostariki, a Srbi su po zadovoljstvu svojim životom ispred ostalih zemalja u regionu

Svakih nekoliko meseci mediji objave neko novo istraživanje koje se bavi pitanjem koja je nacija najsrećnija na svetu. Navikli smo da su zemlje čiji su stanovnici najzadovoljniji svojim životom uglavnom sa severa Evrope, tačnije iz Skandinavije.

Međutim, najnovije istraživanje koje je sprovela organizacija „Nju ekonomik fandejšen" promenilo je geografsku lokaciju srećnih nacija. Sada se na vrhu ove top-liste nalazi Kostarika, najzelenija zemlja na svetu, čiji stanovnici pucaju od zadovoljstva svojim životom.

Nije sve u parama

Raspored na listi, prema merilima istraživanja indeksa srećne planete, dosta je zanimljiv i umnogome različit od ranijih sličnih anketa u kojima su prva mesta najsrećnijih nacija uglavnom bila rezervisana za najrazvijenije zemlje zapadne Evrope, Amerike i Kanade. Na drugom mestu, odmah iza Kostarike, našla se Dominikanska Republika, treća je zemlja regea Jamajka. Iznenađenja ne prestaju, jer je iza Jamajke svoje mesto na mapi najsrećnijih zemalja sveta zauzela Gvatemala. I pored svih predrasuda i činjenice da se u Vijetnamu ne živi baš kao u Švedskoj, Danskoj ili Norveškoj, ova zemlja se našla na petom mestu zemalja čiji su stanovnici prezadovoljni svojom sadašnjošću i budućnošću. Naravno da je ova lista svojim redosledom izazvala razne nedoumice, ali je ubrzo stiglo objašnjenje. Grupa naučnika koja je sprovela ovo istraživanje i na čijem je čelu bio Danijel Kahneman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2002. godine, zaključila je da sreća ne zavisi samo od količine novca, pa su umesto bogatstva zemlje i BDP-a, kao kriterijume za indeks sreće na Zemlji u obzir uzeli stepen zadovoljstva stanovnika svake pojedine zemlje, njihov životni vek i politiku vođenu u korist zaštite čovekove okoline.

Japanci žive najduže

Tako se i Kostarika našla zasluženo na prvom mestu ovog istraživanja jer životni vek stanovnika ove zemlje iznosi u proseku 78,5 godina, a čak 85 odsto njenih građana je srećno i zadovoljno svojim životom. Zanimljivo je da je od evropskih zemalja na listi najsrećnijih naroda sveta najbolje plasirana Holandija, koja se našla na 43. mestu.

I pored toga što je jedna od najrazvijenijih zemalja na svetu i industrijski džin u kome se proizvode brendovi automobilske industrije kao što su BMW, „mercedes", „porše", Nemačka se našla tek na 51. mestu ove liste. Iza nje je Švajcarska, a zemlja najboljeg sira i vina - Francuska je tek na 71. mestu. Tri mesta ispod Francuske po indeksu sreće nalazi se kolevka fudbala i rokenrola -Engleska.

Stanovnici najmoćnije zemlje sveta nisu se proslavili ovim istraživanjem, jer je Amerika zauzela tek 114. mesto. Obrazloženje niske pozicije razvijenih industrijskih zemalja dali su naučnici koji stoje iza ovog merenja sreće. Oni ističu da što je država bogatija i razvijenija, onda ima i veću emisiju ugljen-dioksida po čoveku, pa se stanovnici tih zemalja osećaju nesrećnije.

Za sve patriote dobar podatak je da su Srbi po ovom ispitivanju srećniji od Hrvata, ali i od stanovnika drugih zemalja u regionu. Srbija se na ovoj listi nalazi na 58. mestu, Hrvatska je sedam mesta ispod, na 60. poziciji, dok se najrazvijenija zemlja bivše Jugoslavije - Slovenija, nalazi tek na 73. mestu.

Latinska Amerika je deo sveta sa najsrećnijim stanovnicima na svetu jer se čak devet zemalja nalazi među prvih deset. Najduži životni vek imaju Japanci sa prosekom od 82,3 godine, a slede ih stanovnici Hongkonga. Najmanje srećni su stanovnici Zimbabvea i ta zemlja se nalazi na začelju liste koje je sproveo „Nju ekonomik fandejšen".

Afrika će za nekoliko nedelja biti u centru svetske pažnje. I to ne zbog neke katastrofe ili državnog udara, već zbog predstojećeg Svetskog prvenstva u fudbalu koje se održava na ovom kontinentu, tačnije u Južnoj Africi

U surovim uslovima života u nekim od siromašnih zemalja Afrike, fudbal predstavlja jedinu stvar koja deci ovog kontinenta pruža ogromnu zabavu. Iako je mnogima u razvijenom svetu neshvatljivo da bi kupovina lopte mogla nekome da predstavlja problem, ipak postoje deca kojima je ova igračka luksuz. Tako je objavljeno da u afričkim zemljama Tanzaniji, Somaliji, Kongu i Ruandi lopta predstavlja skupocenu igračku. Dečaci u ovim zemljama zato igraju sa loptom koja je izrađena od smotuljaka papira ili plastičnih kesa. Zbog toga su dizajneri iz Južne Koreje rešili da pomognu deci iz ovih zemalja i bacili se na dizajniranje lopte namenjene afričkim klincima. Dizajneri studija „Anplag" osmislili su loptu koja je jeftina, a i ekološka. Lopta se zove „drim bol" i proizvodi se na krajnje zanimljiv način, tačnije od netipičnih materijala za ovu igračku. Umesto od gume, kao sirovina uzeti su materijali u kojima se pakuje humanitarna pomoć koja se preko Ujedinjenih nacija i Crvenog krsta svakodnevno doprema u ove zemlje. Materijal igračke su kutije u kojima su hrana i lekovi, tako se ova ambalaža ne odbacuje, već se pomoću šablona sklapa igračka, nazvana simbolično „lopta snova". Kartonski materijali su podesni jer deca u ovim afričkim zemljama bosonoga igraju fudbal. Inače, u izradi i sastavljanju ovih lopti za afričke klince učestvuju volonteri raznih humanitarnih organizacija koji zajedno sa lokalnom decom prave ove igračke, preko kojih će možda nastati i neki novi Didije Drogba, Semjuel Eto, Majkl Esjen ili već neke druga fudbalska zvezda, kojih je sa ovog kontinenta u poslednje vreme sve više.

U najbezbednija i najbolje čuvana mesta na planeti spadaju vatikanski sef, „kadilak" američkog predsednika, ali i jedan bioskop u Iraku

U uslovima opšte nesigurnosti i terorističkih napada, i mere bezbednosti su postale sve veće. Napredak tehnologije omogućio je razvoj sigurnosnih kamera koje kontrolišu svaki korak i beleže sve, od saobraćajnih prekršaja do napada bombaša samoubica.

Logično je da su u najčuvanija mesta na svetu Bela kuća, ambasade, banke, Vatikan, ali malo ljudi zna za postojanje trezora u kojem se čuvaju biljne vrste koje treba da pomognu preživljavanje u slučaju smaka sveta. Takođe, jedno od najbolje čuvanih mesta na svetu je i jedan bioskop u Bagdadu.

Sigurna vožnja Baraka Obame

Gde može Barak Obama najsigurnije da spava? Ni u Beloj kući, a ni na nekom svom tajnom ranču, već u svojim kolima, službenim, naravno. Može slobodno da se zaključa u njih i niko ga neće pronaći, osim momaka iz njegovog obezbeđenja, tipova iz CIA ili sobarica iz Bele kuće. Službeni automobil američkog predsednika, poznat i pod nadimkom „zver", jedno je od najbezbednijih mesta na svetu, kako za skrivanje, tako i kao zaštita od opasnih snajperista i bombaša samoubica. Blindirani „kadilak" u kome se voza američki predsednik pravi je bunker na točkovima. Težak je osam tona, a karoserija je izrađena od čelika i debela je 20 centimetara. Zbog ovih tehničkih karakteristika službenom automobilu američkog predsednika ne mogu ništa ni bojni otrovi, a ni meci. Otporan je i na direktni udarac projektila velikog kalibra, kao što je tenkovska raketa. Na prozorima „kadilaka" je staklo debelo 12,5 centimetara, a vozilo je opremljeno kamerama za noćni vid, uređajima sa vlastitim izvorom kiseonika, a najzanimljivije je da se u kolima nalazi vrećica krvi, i to za slučaj hitne transfuzije.

Papa ne voli špijune

Ako ste gledali film „Anđeli i demoni" po romanu Dena Brauna, sa Tomom Henksom u glavnoj ulozi, videli ste da se vatikanske tajne čuvaju u objektu koji odudara od crkvene arhitekture i više podseća na SF film. U stvarnosti nije ništa drugačije i da biste se približili papinom sedištu, morate proći kroz pravu šumu kamera. Obavlja se skeniranje lica gostiju i pomno se proveravaju tablice na privatnim automobilima. Svaki potencijalni radoznali gost koji je namerio da se probije do papinog sefa verovatno bi odustao od te ideje jer je to više nego čuvano mesto. Sve tajne arhivirane su u bunkeru čiji su zidovi debeli tri metra. Zanimljivo je da su pre nekoliko godina, kada su birali novog papu, vatikansko osiguranje i timovi bezbednosti ceo dan pretraživali svaki pedalj Vatikana. Proveravalo se da li se slučajno nalaze skriveni mikrofoni i ostali aparati iz špijunskog arsenala.

Jedno od najbezbednijih mesta je i američka firma „Data bek it ap" koja se bavi čuvanjem i arhiviranjem najvažnijih podataka na hard-diskovima. Ova kompanija ima svoj podzemni grad sa 2.700 zaposlenih, detektore, kamere, biometrijske skenere i čak pravu vatrogasnu stanicu. Osim ljudi koji predstavljaju vrh kompanije, ostali zaposleni nemaju pojma gde se pojedina skladišta nalaze.

Sef protiv smaka sveta

Verovatno ste razmišljali makar jednom u životu o mogućoj apokalipsi ili smaku sveta koji bi izbrisao sve sa lica Zemlje. Međutim, postoje ljudi koji ne odbacuje eventualnu mogućnost apokalipse i preduzeli su korake koji bi trebalo da pomognu preživelima. Na pola puta između Norveške i Severnog pola nalazi se ostrvo Svalbard na kome se nalazi sef u kome se čuva „prva pomoć" za slučaj smaka sveta. U ovom strogo čuvanom trezoru nalazi se više od četiri miliona semenki najrazličitijih biljnih vrsta prikupljenih sa svih strana sveta. Namena ovog strogo čuvanog mesta je da se sačuva život u slučaju apokalipse koja bi zbrisala sa lica Zemlje mnoge biljne i životinjske vrste. Ovaj trezor je izrađen od betona, a njegovi zidovi su debeli jedan metar i ojačani su čelikom, što ih čini otpornim na dejstvo bilo kakve vrste eksploziva.

U najsigurnija mesta na svetu spada i jedan bioskop. On se nalazi u Bagdadu, tačnije u američkoj ambasadi u ovom gradu. U ovom bioskopu umorni marinci gledaju najnovije holivudske blokbastere bez straha da će im avanture Harija Potera, Betmena ili Iks-mena prekinuti neki suludi bombaš samoubica. Bioskop se nalazi pod nadzorom američke vojske u zelenoj zoni površine od 42.000 metara kvadratnih, što je veća površina i od Vatikana. Pored bioskopa, tu je i veliki kompleks prodavnica i restorana. Inače, zidovi bioskopa su debeli skoro tri metra, što omogućuje da se na miru odgleda film, bez opasnost da će nekom od marinaca zasmetati buka sa ulice ili bombaški napad.

Bezbednost dece širom Evrope svake godine je sve više ugrožena, pošto na tržištu igračaka Starog kontinenta konstantno raste udeo onih koje su ekstremno opasne, pokazalo je istraživanje Evropske komisije

Za 2009. godinu, broj opasnih igračaka je dostigao čak dvadeset odsto, što je rast za sedam odsto u odnosu na pretprošlu godinu. Kako se procenjuje, razlog za ovakav trend je što tržište sve više osvajaju igračke iz Kine, koje su razlog povreda mališana u čak 60 odsto slučajeva.

Adam Romanovski, član Evropske komisije, izašao je pred kamere sa lutkom koja je kupljena u Mađarskoj, a s koje je laganim pokretom skinuo oko i požalio se da malo dete lako može da ga proguta.

Istraživanje je pokazalo da postoji 200 različitih igračaka koje su opasne iz mehaničkih razloga, dok se čak 17 vrsta igračaka prodaje širom Evrope iako u sebi sadrže nedozvoljene metale.

Evropske države, međutim, sve više se žale i na tekstilne proizvode, motorna vozila i električne aparate, od kojih opet mnogi dolaze sa Dalekog istoka.

Evropski komesar za zaštitu potrošača Džon Dali najavio je posetu Kini kako bi preneo poruku tamošnjim proizvođačima da je neophodno da se, kako je to diplomatski sročeno, „blokiraju izvori opasne robe" i pozvao uvoznike da „izvrše pritisak" na svoje dobavljače.

Umetnica Liza Marfi uspela je da napravi prvi seksi magazin na svetu koji ljudima onesposobljenog vida nudi reljefne slike golih žena i muškaraca

Kanadska umetnica Liza Marfi posvetila je svoju karijeru tome da umetnost približi ljudima onesposobljenog vida, a nedavno je odlučila da „napravi" knjigu koja bi slabovide uključila u široku ponudu erotske kulture pod imenom „Tactile minds", iliti - misli na dodir.

Magazin za slepe ljude sastavljen je od erotskih tekstova napisanih na Brajevoj azbuci i reljefnih fotografija nagih žena i muškaraca. Pošto je do sada jedino „Plejboj" u jednom periodu imao izdanje na Brajevoj azbuci, ali nije imao slike, na ovaj način prvi put u istoriji na tržištu se pojavio svojevrsni erotski magazin za slepe.

Reljefi od sena i metala

Prvo izdanje „Taktilnih umova" ima 17 fotografija, među kojima je naga žena u disko pozi, žena sa savršenim grudima i muški ljubavni robot, koje slepi dodirom mogu da osete i podignu svoje raspoloženje.

Liza Marfi je rekla da je u jednom trenutku shvatila da su slepi dodatno hendikepirani pošto su izostavljeni iz širokog područja savremene kulture koja se bazira na erotskim prizorima. A erotika ne mora uvek da bude i pornografija. Ponekad se zaista i može nazvati umetnošću, mada u slučaju slabovidih i pristup pornografskom sadržaju sigurno može da ulepša život i dovede do psihičkog rasterećenja.

- Tako sam napravila knjigu da i oni koji vide žele da je dodiru. Svakom je potrebno da se prepusti svojoj imaginaciji, bili oni slepi ili ne - kaže Liza Marfi.

Izrada ovog magazina uopšte nije jednostavna. Dok puleni Hjua Hefnera zgrću milione samo jednim klikom na fotoaparat, Liza Marfi za svaku stranicu svoje knjige mora debelo da se pomuči. Da bi napravila jednu fotografiju za slepe, koristi više vrsta materijala, od sena, preko kartona, pa do metala, kako bi dobila pravilni reljef koji se potom koristi kao šablon za izlivanje plastičnih stranica.

Za jednu sliku 50 sati rada

U proseku, za svaku fotografiju potrebno je oko pedeset sati aktivnog rada i na kraju može da se kaže da je svaka stranica magazina praktično ručno napravljena. Zbog toga magazin i nije jeftin. Primerak košta 225 kanadskih dolara, ili 150 funti.

Knjigu je završila čak pre dve godine, a do tada je napravila oko 60 kopija i prodaje ih uglavnom preko interneta. A može da se kupi i na tri prodajna mesta u Kanadi.

Slepi ljudi koji su došli do primerka magazina su oduševljeni. Kori Silverberg, vlasnik specijalizovanog seks šopa za osobe sa invaliditetom u Torontu, istakao je da je upravo ovakav proizvod nedostajao na tržištu.

- To je neverovatno, može da se oseti svaka strana. Napravljena je od tanke plastike, oseća se svaka senka. Samo dodirom ostvarujete osećaj za oblike ljudskog tela, ali i veličinu organa - kaže Silverberg.

I pornići za slabovide

Kakvo mesto erotika zauzima u životu savremenog čoveka najbolje govori internet statistika po kojoj su porno-sajtovi ubedljivo najposećeniji. Mogućnost da se u toplini svog doma prepuste uživanju u erotici slabovidi su dobili od kada je otvoren specijalizovani sajt Pornfortheblind.org. Sajt najjednostavnije grafike pruža linkove do specijalnih audio-fajlova na kojima se nalaze opisi filmova sa „regularnih porno-sajtova" koje ostavljaju ljudi dobre volje. Dakle, onaj ko želi da omogući slepima uživanje u porno-filmovima može da snimi audio-opis nekog pornića i da ostavi na ovom sajtu. Samarićani, doduše, u opisima ne smeju da koriste eksplicitne termine, već samo takozvane „kliničke opise erotskih situacija".

Zanimljivo, Pornfortheblind se na sajtu deklariše kao neprofitna organizacija, ali takva organizacija nije zavedena u američkom ministarstvu finansija.

Poslednjih godina svedoci smo revolucionarnih dostignuća u robotici. Već smo navikli na postojanje robota koji igraju fudbal, čiste prašinu, donose vodu

Bili su to uglavnom roboti koji su izgledali potpuno identično sa njihovom sabraćom iz ranih SF filmova. U poslednje vreme, roboti sve više poprimaju ljudski oblik, pa čak i mimiku.

Pre neki dan je u Japanu predstavljen humanoidni robot pod imenom „geminoid-F". Njega je kreirao profesor Hiroši Išagura iz laboratorije za inteligentnu robotiku univerziteta u Osaki u saradnji sa čuvenim japanskim proizvođačem robota „Kokora". Ono što je zanimljivo kod ovog robota je to što ima mimiku vrlo sličnu ljudima, a to je postignuto sa 12 pneumatskih motora koji doprinose da „geminoid-F" ima različite izraze lica. Slovo F u imenu modela robota znači „female" (žensko), dakle radi se o devojci koja ima dugu crnu kosu, mekanu silikonsku kožu i lepe bele zube koji joj omogućuju prirodan osmeh. Stručnjaci kažu da je prikladna za radna mesta recepcionerke ili službenice u muzeju, a dobra bi bila i kao medicinska sestra koja bi delovala umirujuće na pacijente.

„Geminoid-F" pokazuje istu mimiku kao čovek, i to tako što uz pomoć uređaja za snimanje pokreta beleži ljudske izraze, a softver ih prebacuje u komande za pneumatske motore koji pokreću robotovo lice. Tako ona može da se veseli, mršti, ili da deluje smireno, ravnodušno, ironično, radoznalo... Kako kaže profesor Išiguro, android koristi poseban uređaj „hvatanja" emocija i onda pokreće svoje lice u skladu sa „osećanjima". Japanka koja je bila model za izradu „geminoida-F" je izjavila da se osećala kao da ima sestru bliznakinju. Robot „geminoid-F" je zapravo „kopija" devojke i velika je mogućnost da će se ovaj izum dobro naplatiti. Ako su neki muški šovinisti pomislili da je ovo idealna prilika da nađu sebi partnerku koja će ih uvek slušati i ispunjavati sve njihove želje, a uz to je prilično zgodna, postoji mala prepreka. Naime, cena robota je 106.000 dolara.

Smrt Malkolma Meklarena, čoveka koji je stvorio pank i među prvima „nanjušio" hip-hop, povod je da se podseti na period u kojem je ovaj menadžer „Seks pistolsa" promenio istoriju muzike

Malkolm Meklaren, osoba od neprocenjivog značaja u istoriji rok muzike, umro je u četvrtak ujutru od retkog oblika raka od kojeg je bolovao. U poslednjima satima pred Malkolmovu smrt pored njega je bio sin Džozef Kor, koji je rođen u vezi Meklarena i poznate modne kreatorke Vivijen Vestvud.

- Kada smo bili mladi, zaljubila sam se u njega. Mislila sam da je predivan što i dalje mislim - izjavila je Vivijen Vestvud, odajući počast svom bivšem momku i poslovnom partneru.

Šarmantan i okrutan

Iako je tokom svoje karijere imao gomile protivnika koji su u njemu videli samo beskrupuloznu osobu kojoj su bankovni računi potisnuli bilo kakve emocije, njegova uloga u rok muzici i savremenoj kulturi nikada nije bila dovedena u pitanje. Poznati britanski novinar Džon Sevidž smatra da bez Meklarena ne bi bilo britanskog panka.

- On je jedan od onih tipova koji su imali ogroman uticaj na kulturni i socijalni život ovog naroda. Meklaren je bio kompleksna i kontroverzna ličnost. Mogao je da bude vrlo šarmantan, ali i vrlo okrutan. Ipak, on je bio i veoma važan, jer je uradio nešto neverovatno - izjavio je Sevidž, koji je napisao knjigu o „Seks pistolsima" i pank pokretu pod nazivom „England' s Dreaming". Sa ovim se slažu i novinari čuvene engleske stanice BBC, koji su povodom smrti poznatog menadžera objavili komentar u kome se Malkolm Meklaren opisuje kao osoba koja je izvršila ogroman uticaj na britansku kulturu, a ostaće najviše upamćen kao čovek koji je kreirao pank pokret.

Početak revolucije

Malkolm Meklaren je rođen u severnom delu Londona. Od samog detinjstva skandali će obeležiti njegov život, a prvi od njih desio se još u pubertetu, kada je izbačen iz londonske umetničke škole. Ovaj incident će prokomentarisati rečima: „Bolje biti propast koja privlači pažnju, nego neprimetno i bezbolno uspešan", što će se pokazati ključnim u njegovoj karijeri, u kojoj se upravo bez odstupanja držao ove rečenice. Privlačenje pažnje naročito će doći do izražaja kada je sedamdesetih godina osmislio pank pokret. A sve je počelo 1971. godine, kada Malkolm Meklaren i njegova devojka Vivijan Vestvud otvaraju butik u elitnom i mondenskom londonskom kvartu Kings Roud. Čuveni par je butik nazvao „Let It Rock", da bi ubrzo promenili ime u „Seks", čime je počela istorija. U ovom butiku, u kojem se prodavala nesvakidašnja garderoba sastavljena od kože i lanaca, okupljao se sve veći broj klinaca koji su u ovoj radnji pronalazili nešto sasvim novo i uzbudljivo. Među klincima koji su gluvarili na ovom mestu bili su i budući članovi grupe „Seks pistols", s kojima je Meklaren uskoro napravio revoluciju u muzičkoj industriji. Posle debi singla „Anarchy in the UK", koji je objavljen u decembru 1976. godine, „Seks pistols" postaju poznati i u širim krugovima nakon živog nastupa na televiziji, koji je obeležilo skandalozno ponašanje članova benda i psovke upućene voditelju Biliju Grandiju.

Najpoznatiji pljačkaš na svetu

Sledeći singl „God Save the Queen" bio je zabranjen na BBC-ju, ali je kasnije ipak dospeo na prvo mesto top liste, i to za vreme kraljičinog „srebrnog jubileja" 1977. godine. Demonstracije, seks, nasilje, neke su od tema o kojima je bend pevao i izazivao zgražavanje vlasti, mnogih medija, 'običnih' ljudi, pa čak i većine muzičara. Istovremeno, veliki broj mladih poistovetio se sa „Seks pistolsima" i njihovom muzikom i tekstovima, u kojima su govorili upravo o životu ovih mladih ljudi.

„Pistolsi" su napravili pravu revoluciju i imali toliki uticaj na mlađe generacije da su se čak, kako govore mnogi zapisi iz tog vremena, i engleske vlasti ozbiljno uplašile kako će im narušiti poredak. Postoje televizijski dokumenti u kojima čak i britanski državni tužilac razmatra ideju o zabrani „Seks pistolsa". U tom turbulentnom periodu Malkolm Meklaren je i uhapšen, a svoj kratak boravak u zatvoru je prihvatio sa oduševljenjem, jer je znao da će ogroman publicitet još više uvećati honorare za koncerte i ploče njegovog benda. Skandali nisu prestajali, pa je bend na drugom albumu snimio u Brazilu pesmu sa Ronaldom Bigzom, mozgom najveće pljačke veka u Britaniji, zbog koje je i bio najtraženija osoba sa poternice. Malkolm je to prokomentarisao rečima: „Fantastično je da se najveći begunac u istoriji Engleske nalazi na vrhu top liste u Britaniji." Posle razlaza sa „Seks pistolsima", Malkolm se posvetio solo karijeri, kojoj takođe nisu nedostajali uzbuđenja i skandali.