Besplatna Zabava

Archive for the ‘Regioni’ Category

Loznička muzička škola ''Vuk Karadžić'' poslednjih nekoliko godina ima problema sa ravnim krovom na kome je propala hidroizolacija

Sa svakom kišom fleke od vlage su sve veće, a otpadanje maltera sa plafona sve češće. Problem prave i komšije iz susednog solitera koje smeće bacaju na krov škole. Zbog čestog začepljenja oluka, voda na krovu se skuplja i krov se pretvara u bazen.

- Problem traje već desetak godina. Na krovu je dotrajala hidroizolacija. Zbog prokišnjavanja stalno otpada malter sa plafona, a odskora su i bočni zidovi počeli da se potklobučuju. I komšije iz iz susedne zgrade bacaju smeće na naš krov. Od plastičnih flaša, čaša od jogurta, smeća u kesama i sličnih stvari često se zapušavaju oluci i onda gore imamo bazen, a posledica je jače prokišnjavanje - objašnjava direktor škole Vesna Maksimović.

Vlaga je najuočljivija u njenoj kancelariji, računovodstvu i u hodniku škole, gde se voda primakla električnim instalacijama. Škola je za popravku krova konkurisala u NIP-u, ali njihov projekat nije prošao.

Protiv ružne navike komšija da na njihovom krovu prave deponiju škola se bori se tako što domar češće čisti krov i oslobađa oluke od smeća.

Tradicionalna akcija dobrovoljnog davanja krvi Makedonaca u Vranju i ove godine je naišla na veliki odaziv. Akciji se odazvalo više od sto Makedonaca

Neki su prvi put dali krv, a neki već 11 godina zaredom. Za vreme NATO bombardovanja Udruženje Srba u Makedoniji pokrenulo je ovu akciju, koja je sasvim spontano prerasla u tradicionalnu.

Idejni tvorac ove akcije, Blagoja Trikić, danas se sa osmehom seća tog 6. juna 1999. godine.

- Bili smo uznemireni onim što se dešavalo našim prijateljima, rođacima i komšijama u Srbiji. Sakupili smo humanitarnu pomoć i odlučili da dođemo u Srbiju i damo krv, kako bismo i na taj način pomogli. Planirano je da nas desetak krene put Vranja, ali su se osim Srba za akciju zainteresovali i Makedonci, tako da je nas 250 došlo da da krv. Tog dana su bombe padale na Vranje, jedva smo uspeli da se vratimo i neko je u šali rekao: „Ako sad preživimo, dolazićemo svake godine". Tako je i bilo - priča Trikić.

Među davaocima su oni koji dolaze godinama, ali i oni koji su ovde prvi put. Svi rado pričaju da im je drago što mogu na ovaj način da iskažu svoju humanost.

Tomislav Avramovski iz Kumanova jedan je od onih koji se svake godine odazivaju ovoj akciji.

- Nije mi nikad teško. Sećam se naše prve akcije, bilo je strašno, ali smo svi ipak bili tako ponosni i srećni što smo mogli bar malo da pomognemo - kaže Avramovski.

Elena Radičevska je rodom iz Bosilegrada, ali već 40 godina živi u Kumanovu. Njen motiv za davanje krvi je taj što je bila u prilici da svom ocu spase život.

Dejan Stanojković je prvi put u Vranju, a za akciju je čuo od komšije i rado se odazvao.

- Imam 27 godina i ovo mi je prvi put da dajem krv. Dobar je osećaj pomoći nekome. Prijatelji su mi pričali kako godinama dolaze i hteo sam i ja da vidim kako izgledaju ova druženja - priča Dejan.

U varošici više od dve nedelje voda ne sme da se koristi ni za održavanje higijene jer može biti prenosnik zarazne žutice, trbušnog tifusa i meningitisa Oko 5.000 stanovnika Krupnja više od 15 dana nema ispravnu vodu za piće iz opštinskog vodovoda zbog zamućenosti izvorišta usled obilnih kiša. Voda se ne sme koristiti ni za ličnu higijenu jer može biti prenosnik zaraznih bolesti.

Načelnica Odeljenja republičke sanitarne inspekcije u Šapcu Borka Kokanović je posle prijave građana da iz krupanjskog vodovoda teče voda „mutna kao oranje" obavila vanredni inspekcijski nadzor u centralnom vodovodu i 17. maja zabranila korišćenje vode za piće i za sanitarno-higijenske potrebe.

- Voda iz centralnog vodovoda Krupanj ne može se koristiti ni za ličnu higijenu jer može biti prenosnik zarazne žutice, trbušnog tifusa i meningitisa, a zdravstvenu neispravnost vode utvrdio je Zavod za javno zdravlje nakon izvršenih laboratorijskih analiza - navodi se u rešenju Borke Kokanović.

Krupanjska vlast obezbedila je jednu cisternu koja svakodnevno na šest punktova u gradu vodu isporučuje građanima. Žitelji Krupnja, koji u redu stoje za vodu, revoltirani su nesposobnošću vlasti da reši višegodišnji problem vodosnabdevanja. U prodavnicama je pojačana potražnja za flaširanom vodom i za sada je ima dovoljno.

- Kako se snalazimo, to mi najbolje znamo. Cisterna je tek posle 15 dana prvi put došla u naše naselje. Za pranje veša skupljamo kišnicu u lonce i burad. Mi se i ne kupamo, samo nam je važno da dovoljno vode obezbedimo za našu decu. U blizini ima jedan izvor, pa sa njega donosimo vodu za pranje sudova. Teško je, da bar možemo da koristimo vodu za domaćinstvo, bilo bi mnogo lakše - kaže Verica Jeremić iz prigradskog Žabljeg naselja.

U centar Krupnja cisterna sa vodom stiže u 12 i 17 časova. Da bi zauzeli red, pojedini meštani dolaze i po pola sata ranije pre predviđenog vremena. Među njima smo, po kiši, zatekli četvoricu penzionera sa balonima u rukama.

- Nas petoro je u kući, ne pitajte kako se snalazimo... Svaki dan po dva puta dolazim po vodu. Nju koristimo za piće i spremanje hrane. Iako je zabranjeno, kupamo se vodom iz vodovoda, nemamo drugo rešenje - kaže Sejko Almanović.

U Domu zdravlja u Krupnju kažu da sve službe rade uobičajeno i pored zabrane korišćenja vode. Gorući problem pranja posuda u laboratoriji je rešen tako što oni mogu da prave destilovanu vode. Dovoljnom količinom vode snabdeveno je i obdanište „Naša radost", koje pohađa 190 mališana. U „Grandu", jedinom hotelu u Krupnju, na rekreativnoj nastavi odsedaju deca iz svih delova Srbije.

- Posetu je otkazalo 150 đaka iz Beograda koji je danas trebalo da stignu u Krupanj. Donedavno su tu bila deca iz Pirota, a roditelji su svakodnevno zvali, jer su bili zabrinuti za zdravlje svoje dece - kaže direktorka hotela „Grand" Koviljka Mitić.   

Milisav Milanović (65) iz Gornjeg Milanovca prinuđen je da proda kuću i imanje u selu Cerova kako bi platio dug za struju od 248.000 dinara koji su za sobom ostavile izbegličke porodice Krnjajić i Drljača. Želja da bude human koštaće Milisava Milanovića iz Gornjeg Milanovca porodične kuće i imanja u selu Cerova. On je kuću 1995. godine dao na korišćenje izbegličkim porodicama Drljača i Krnjajić iz Dvora na Uni, pod uslovom da redovno plaćaju obaveze i održavaju kuću. Pored kuće, Milanović je porodicama sa dvanaestoro članova dao na korišćenje i šest hektara zemlje. U međuvremenu, porodica Drljača se odselila u Australiju, članovi porodice Krnjajić su se preselili u jednu drugu kuću u selu Cerova, a Milanoviću je ostao neizmiren dug za struju od 248.000 dinara.

- Kada sam video koliki je dug za struju, umalo se nisam onesvestio. Drugi izlaz ne vidim, osim da prodam kuću i zemlju za 2.500 evra i da namirim dug. Već sam ispred kuće stavio tablu da su kuća i imanje na prodaju. To je cena što sam hteo da pomognem. Stalno sam se interesovao da li redovno plaćaju struju i dobijao sam odgovor da plaćaju, ali sa malim zakašnjenjem. Međutim, nije bilo tako! Kada je porodica Drljača krenula za Australiju, obećali su da će mi poslati novac za dug, ali kako su rekli, tako je i ostalo. Ovi koji su ostali u Cerovi kažu da nemaju novca. Obraćao sam se skoro svim humanitarnim organizacijama u Gornjem Milanovcu da mi nekako pomognu, ali niko nije hteo ništa da preduzme - priča Milisav Milanović.

Njegova ćerka Verica zarađuje za život tako što prodaje voće i povrće na milanovačkoj zelenoj pijaci. Ona je, kao i njen otac Milisav, zaprepašćena visinom duga.

- Otac je imao najbolju nameru, a ispalo je da će zbog svoje humanosti ostati bez dedovine i očevine. Dug za struju je samo deo problema. Posebna je priča u kakvom su stanju izbeglice ostavile kuću nakon što su se iselile jer za sve vreme dok su besplatno živeli u kući, iako su imali i obavezu da brinu o njoj, nisu promenili nijedan crep - ističe Verica Milanović.   

Deo konvoja od osam šlepova broda „Merkur 203" udario je u noći između utorka i srede u Pančevački most i oštetio jedan od nosećih stubova! Nadležni iz Saobraćajnog instituta CIP odmah su izašli da pregledaju most i utvrdili da nema ozbiljnijih oštećenja. Iako je nekoliko blokova otpalo sa konstrukcije, bezbednost i odvijanje saobraćaja na mostu nisu bili ugroženi.

Sonja Simić, inspektor vodoprivrede u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kaže da se nezgoda desila nekoliko minuta posle ponoći.

- Šlep koji je bio deo konvoja broda „Merkur 203", u vlasništvu rumunskog državljanina, udario je pod naletom jakog vetra u stubove nosače Pančevačkog mosta. Kapetan konvoja uspeo je da doplovi do obale, gde je 90 odsto šlepa potonulo - navodi inspektorka. Prema njenim rečima, rečna policija je brzo reagovala i sve se dogodilo na desnoj obali Dunava nizvodno od Pančevačkog mosta.

Šef Lučke kapetanije Branislav Milašić naveo je da u ovakvim situacijama deo krivice snosi zapovednik broda.

- U postupku će biti utvrđeno koja vrsta krivice je u pitanju. Brod je bio u tranzitnoj plovidbi. Plovilo nije bukvalno udarilo u most, već se samo naslonilo. Na šlepu koji je potonuo nalazilo se veštačko đubrivo, pa treba da se utvrdi da li je i koliko došlo do zagađenja vode. Šlep je izvučen iz vode - istakao je Milašić.

Direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović potvrdio je da je most bezbedan i da u incidentu nije bilo značajnijih oštećenja. On kaže da su građevinci u toku noći izlazili da procene štetu.

- Stručnjaci su čak silazili i na ležišta mosta. Na svu sreću, konstrukcija nije oštećena. Šlep je samo fizički oštetio most i taj deo betona koji je otkinut može da se popravi - objasnio je Ignjatović. On je upozorio da bi ovakvi slučajevi morali da se sankcionišu.  

Žitelji leskovačkog naselja Bobište, nedavno pogođeni poplavama, žale se da nisu dobili nikakvu pomoć, a da je ona stigla domaćinstvima koja nisu bila poplavljena Više desetina porodica leskovačkog prigradskog naselja Bobište koje je krajem aprila pogodila poplava, tvrdi da su najugroženije porodice ostale bez ikakve pomoći. Nezadovoljni meštani navode da se nije proveravalo kakvog su materijalnog stanja poplavljeni, već su po unapred utvrđenom rasporedu iz Centra za socijalni rad novac i pakete dali porodicama, bile one poplavljene ili ne.

- Voda nam je bila do prozora i stajala je u kući tri dana posle poplave. Parket i nameštaj su uništeni, zidovi su još puni vlage, a smrad se i dalje oseća u celoj kući. Osim jednog paketa sa nešto brašna, zejtina i nekoliko sapuna, ništa drugo nismo dobili. Ja sam samohrana majka sa dva maloletna sina i meni nije dodeljena novčana pomoć. Neki nisu ni bili poplavljeni, a dobili su po 100.000 dinara. U kući ne može da se živi od smrada, pa sam morala sama da platim majstore da obiju sav malter sa zidova kako bi moglo da se diše - jada se Katarina Petković iz Kopaoničke ulice.

Nameštaj truli

Poplavljeni koji nisu dobili nikakvu pomoć kažu da im niko nije objasnio na osnovu čega su određene kategorije i kako je procenjena šteta kada niko iz komisije nije ulazio u njihove kuće.

- Još uvek sa majkom spavam kod komšije jer su u kući počele da rastu pečurke. Sav nameštaj mi truli, kreveti su se raspali. Jedno veče oko devet sati došao je neki čovek. Kazao je da je iz komisije za procenu štete, ali nije želeo da uđe unutra, već mi je samo rekao da on vidi kolika je šteta već iz dvorišta. Ne samo što nema nikog da pomogne, nego sam juče dobio obaveštenje iz 'Elektrodistribucije' da će doći da mi popišu stvari zbog navodnog duga za struju od 4.900 dinara. Daću im da uzmu i nose sve stvari i još ću da ih častim ovim parketom koji sam morao da izvadim - kaže Zoran Stojanović.

Stigla pomoć, ali kome?

U lokalnoj samoupravi su u vreme poplava tvrdili da se neće ponavljati ranije greške kada su mnoge porodice koje nisu poplavljene dobijale popriličnu sumu državnih i opštinskih para. Najavljivalo se da će svaki objekat stručno pregledati. Leskovcu je za saniranje štete država do sada odobrila 15 miliona dinara, a još nekoliko miliona dinara pomoć su uputili Beograd, Novi Sad, Jagodina, Zrenjanin i opštine Srednjobanatskog okruga. Beograd je za 500 poplavljenih domaćinstava pripremio i pakete sa namirnicama i sredstvima za higijenu.

- Ovde u Bobištu podelili su najviše pedeset paketa i to preko poznanstva. Deljeno je bez ovih iz mesne zajednice jer je predsednik usred poplava podneo ostavku, iako je član Demokratske stranke koja vlada gradom. Gde je otišla tolika pomoć? - pita Ljubica Ristić.

Na sednicama Gradskog veća i Skupštine grada odlučeno je da se formiraju tri kategorije ugroženih, a da se sva pomoć distribuira preko Centra za socijalni rad. Prva kategorija ugroženih trebalo je da dobije 100.000 dinara, druga 50.000, a treća 15.000 dinara. Sva ova pomoć dobijena je od države jer grad u budžetu nema para za pojedinačnu novčanu pomoć poplavljenima.

- U Bobištu ima osam porodica koje preko našeg centra dobijaju socijalnu pomoć. Od tih osam samo je jedna bila poplavljena i dobila pomoć. Ostale porodice nisu dobile ni dinar pomoći. Takođe smo procenili da je 28 porodica imalo najveću štetu, a 20 je dobilo po 100.000 dinara. Ostalih osam porodica je dobrog materijalnog stanja i one nisu želele da im se pomaže - kaže pravnik Centra za socijalni rad koji je bio na čelu komisije, Predrag Momčilović.    

Hotel „Mir" u Zvonačkoj banji prodat je putem neposredne pogodbe za 10 miliona dinara. Ime kupca nije saopšteno, ali kako Press saznaje, reč je o čoveku koji je poreklom iz ovih krajeva, a živi i radi u inostranstvu i namerava da uloži kapital u razvoj turizma. Nakon desetak pokušaja da se na licitaciji proda hotel, koji je bio imovina UTP „Srbija", pristupilo se modelu prodaje putem neposredne pogodbe, uz obavezu da se poverioci ovog preduzeća, koji treba svoja potraživanja da namire prodajom hotela, slože sa cenom koju ponudi kupac.

Hotel „Mir" je potpuno ruiniran, a za to je „zaslužan" njegov zakupac, Piroćanac Radisav Zdravković. Zbog tog slučaja vodi se istraga u pirotskom osnovnom sudu.   

 

Obešen pas na vratima trafo-stanice juče je pronađen u centru Banje Koviljače. Našao ga je meštanin Miloš Đurić nešto pre sedam časova kada je dolazio u svoju obućarsku radnju koja se tu nalazi sa još nekoliko lokala. Đurić u blizini svog lokala brine o tri napuštena psa za koje je iza trafo-stanice napravio kućicu gde ih redovno hrani, a kada je video jučerašnji prizor, bio je šokiran. U Društvu za zaštitu životinja „Lunja"iz Loznice rekli su da je pas nađen sa omčom oko vrata i da je o svemu obaveštena policija koja je obavila uviđaj. Direktor Veterinarske stanice u Loznici Vladimir Pavlović kaže da je uzrok smrti vešanje, a da su obešenom psu, koji nije stariji od šest meseci, polomljene dve noge. Republička veterinarska inspekcija podneće krivičnu prijavu protiv N. N. lica.

Ovo je u kratkom periodu drugi slučaj zlostavljanja pasa u lozničkom kraju. Sredinom maja kod prihvatilišta za pse nađena je keruša probodena strelom.   

Preduzeće „Planinka" traži da upravlja Kuršumlijskom banjom kako bi oživelo nekad poznato lečilište. Projektant rehabilitacionog centra „Žubor" kaže da ima dobrih izgleda da se sve brzo dovede u red

Konačno se pojavio ozbiljniji nagoveštaj da nekad veoma popularna Kuršumlijska banja koja godinama propada, može biti spasena. Na poziv Turističkog preduzeća „Planinka" iz Kuršumlije, hotel „Žubor" u Kuršumlijskoj banji obišao je Franc Avbelj, arhitekta iz Ljubljane, projektant rehabilitacionog centra „Žubor".

On je došao sa ekipom stručnjaka da bi sagledao u kakvom je stanju objekat i sačinio program sanacije, dodajući nove elemente u skladu sa potrebama savremenih banjskih lečilišta.

- Ima dobrih izgleda da se sve vrlo brzo dovede u red. Potrebno je samo malo truda, dobre volje i domaćinsko rukovodstvo. Inventar i infrastruktura u samom hotelu su prilično očuvani i uz minimalna ulaganja ova banja može opet biti poznata ne samo u Srbiji već i u Evropi - zaključuje Avbelj.

AD „Planinka" u čijem sastavu posluju Prolom i Lukovska banja, nedavno je zatražila od Ministarstva ekonomije da joj se Kuršumlijska banja da na upravljanje. Za sada još nema odgovora. A već godinama brojni izvori termomineralnih voda temperature i do 67 stepeni Celzijusovih, za lečenje reumatskih i bolesti lokomotornog sistema, bez ikakve kontrole otiču u nepovrat. Sem malobrojnih meštana, niko ih ne koristi.

Banja koja je po lekovitim svojstvima svojih voda poznata još iz rimskog doba, godinama propada. Zatvaranjem hotela opusteo je čitav banjski kraj. Nekada najposećenija banja u Toplici sada izgleda sablasno. Ponekad se u krugu banje prošeta tek po koji stariji meštanin, jer su mladi otišli trbuhom za kruhom.

- Lepotu ovog kraja niko ne želi da vidi. Teško nam pada ova pustoš, a do pre samo nekoliko godina bilo je potpuno drugačije. Dok je „Žubor" radio, dolazili su turisti, ljudi na rehabilitaciju, kraj je bio živ - kaže meštanka koju smo zatekli u krugu banje. Ona dodaje da je po zatvaranju hotela dvadesetak porodica napustilo banju. Seća se da je nekad škola imala 450 đaka, a sada ih je samo sedam.

- Osim prodavnice ovde više ništa ne radi. Zatvoren je i jedini restoran u banji, pa gosti koji na jedan dan prošetaju do banje, nemaju gde da svrate. Sramota je za državu da ništa ne preduzima i da u jeku turističke sezone na vratima hotela stoji katanac - dodaje meštanka.

Pre zatvaranja „Žubor" je brojao oko 130 radnika, ali je veliki broj u međuvremenu otišao uz socijalni program. Tridesetak radnika i dalje očekuje početak rada hotela koji bi vratio život Kuršumlijskoj banji. Preostali radnici kažu da je nelogično da i pored velikog interesovanja privatnih preduzetnika iz svih krajeva zemlje i inostranstva, hotel zvrji prazan i neiskorišćen.

Oživljavanje ovog kraja je posebno važno za državu jer se nalazi uz administrativni prelaz sa Kosovom i Metohijom, pa je neophodno zadržati ljude.   

Lokalna samouprava u Despotovcu juče je pozvala zainteresovane investitore da učestvuju na konkursu za izgradnju hotelskog kompleksa pored Resavske pećine vrednog više od pet miliona evra, potvrdio je predsednik te opštine Mališa Alempijević.

On je dodao da se već nekoliko potencijalnih investitora u neformalnim razgovorima interesovalo za izgradnju hotelskog kompleksa i da je ovo prilika da dostave zvanične ponude.

Prema uslovima iz javnog poziva, zainteresovani investitori u roku od trideset dana treba da daju svoje ponude za izgradnju hotelskog kompleksa, a polovinom juna biće obavljeno otvaranje ponuda.

Prema urbanističkom planu, kvalitet usluga budućeg hotela trebalo bi da bude na nivou tri ili četiri zvezdice. Imaće 200 postelja, veliku kongresnu salu, bazen, saunu, teretanu. Nalaziće se na području koje je zaštićeno prirodno dobro, ali dobijena je saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje za izgradnju hotelskog kompleksa površine od 6.000 do 7.000 kvadrata. Turizam je buduća glavna privredna grana Despotovca i reč je o kapitalnoj investiciji za opštinu, koja bi trebalo da unapredi turizam u kraju.

Iako je za turiste otvorena 1972. godine i godišnje je poseti preko 40.000 turista, Resavska pećina nema nijedan pristojan ugostiteljski objekat.