Besplatna Zabava

Archive for the ‘Republika Srpska’ Category

Posle ucena i nediplomatskog ponašanja Harisa Silajdžića, predsednik Srbije Boris Tadić odlučio da novi sagovornici Beograda među B šnjacima iz FBiH budu Sulejman Tihić i SDA Predsednik Srbije Boris Tadić, posle arogantnog i nediplomatskog ponašanja člana Predsedništva BiH i lidera Stranke za BiH Harisa Silajdžića, odlučio je da sagovornike među Bošnjacima iz FBiH potraži u Sulejmanu Tihiću koji danas dolazi u Beograd!

Sagovornik Pressa RS iz diplomatskog kora u Sarajevu kaže da se, u BiH, susret Tadića i Tihića tumači kao poruka zvaničnog Beograda bošnjačkom članu predsedništva Harisu Silajdžiću da ne prihvata njegove ucene i uslovljavanja. Beograd se, dodaje naš izvor, očigledno okrenuo Tihiću, koji je mnogo umereniji od Silajdžića.

- Posle prihvatanja Istanbulske deklaracije došlo do određenog poboljšanja odnosa između Beograda i Sarajeva, ali je Silajdžić ponovo sve pokvario. Kap koja je prelila čašu je postavljanje uslova iz Silajdžićevog kabineta u vezi sa njegovom posetom Jurišiću. Vlasti Srbije postale su svesne da Silajdžić pokušava da zloupotrebi dolazak u Beograd i da poboljša svoje pozicije u BiH. Procena je da on i pored svih pokušaja ne može da bude partner Srbiji u BiH i na Balkanu - kaže izvor Pressa RS.

Nova politika SDA

Sulejman Tihić kaže da SDA, kao najveća stranka u BiH, želi da doprinese rešavanju problema, On upozorava i da njegov angažman ne može da zameni ono što bi trebalo da rade institucije BiH.

- SDA zagovara politiku dijaloga i dogovora kao način rešavanja problema, a ne politiku konfrontacije. Sa predsednikom Tadićem razgovaraćemo o svim pitanjima važnim za odnose između naših zemalja - rekao je Tihić.

Analitičar Dževad Galijašević kaže da je Boris Tadić učinio sve da od Harisa Silajdžića napravi prihvatljivog partnera, ali da je sada očigledno da je od tog odustao.

- Zahtevom da poseti Iliju Jurišića, Silajdžić je pokušao da ponizi Tadića i natera ga da prizna da je to bio politički proces. To, naravno, Beograd nije smeo da dopusti. Tihić dolazi sa sasvim drugom porukom, ali sigurno je da iza odluke o odlasku u Beograd ne stoji samo vrh SDA nego i nova evropska politika koja želi dobrosusedske odnose na Balkanu i za taj proces traži partnere - kaže Galijašević.

On ističe da je Haris Silajdžić pao na ispitu političke zrelosti i da je njegova politička budućnost sada pod znakom pitanja.

- Činjenica je da predstavnici vrha vlasti Srbije i Hrvatske razgovaraju s predstavnicima Tihićeve stranke i da te susrete tretiraju kao vrlo važne. Time šalju jasnu poruku Silajdžiću da je ispao iz igre i da nije čovek za saradnju. Osim toga, čini mi se da će ova poseta Beogradu označiti i početak pravne sahrane Ejupa Ganića. SDA bi mogla da, posle svega, poruči da on nije njihov problem - zaključuje Galijašević.

Bogat program

Potpredsednik RS Adil Osmanović kaže za Press RS da je delegacija SDA nedavno u sličnom sastavu bila u Zagrebu.

- Razgovarali smo s hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor. Želimo da damo doprinos uspostavljanju dobrosusedskih odnosa na ovim prostorima, jer mislimo da je to dobro za BiH. Sve aktivnosti na tom planu sprovodimo sasvim otvoreno i bez ikakvih ograda. U Beogradu će biti organizovani sastanci na više nivoa, a biće i nekoliko bilateralnih susreta, poput onog između ministra bezbednosti BiH Sadika Ahmetovića i ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića - kaže Osmanović.

Kako Press RS saznaje, „tihićevci" će osim sastanka sa Tadićem imati i susrete sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije Ivicom Dačićem, ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, predsednicom Narodne skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović i gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom. Predviđeni su i sastanci sa bošnjačkim ministrima u Vladi Srbije Rasimom Ljajićem i Sulejmanom Ugljaninom.  

Lideri SNSD-a, DNS-a i SP-a Milorad Dodik, Marko Pavić i Petar Đokić formirali su juče koaliciju i odlučili da zajednički nastupe na predstojećim oktobarskim izborima! Sporazum predviđa da tri stranke imaju zajedničkog kandidata za predsednika RS. DNS će podržati i kandidata SNSD-a za srpskog člana Predsedništva BiH, što će najverovatnije biti Nebojša Radmanović. Iako ime kandidata za predsednika RS još nije obelodanjeno, Milorad Dodik nije negirao, ali ni potvrdio spekulacije da će on biti kandidat vladajuće koalicije. Kako saznaje Press RS, ovoj koaliciji će se priključiti i i Partija ujedinjenih penzionera.

Lideri partija najavili su da će uskoro potpisati koalicioni sporazum, koji će jasno formulisati prava i obaveze kojih bi stranke trebalo da se pridržavaju u slučaju da ponove rezultate sa prethodnih izbora i formiraju skupštinsku većinu. Lider SNSD-a Milorad Dodik kaže da u sporazumu stoji da nema privatizacije „Elektroprivrede", „Šuma Srpske" i drugih javnih preduzeća koji su važni za RS.

- Takođe, biće uneta i odredba koja zabranjuje prenos ustavnih nadležnosti RS na BiH,i da tako nešto ne dolazi u obzir čak ni zbog evropskih integracija. Nismo zainteresovani za ustavne promene ni sada, ali ni posle oktobarskih izbora, ali ćemo učestvovati u razgovorima i odbićemo sve ono što nije u interesu RS - rekao je Dodik.

On je dodao da je čvrsto uveren da će vladajuća koalicija osvojiti ne samo pozicije predsednika RS i srpskog člana Predsedništva BiH, već da će i ostvariti „značajnu premoć u parlamentu i formirati Vladu RS".

Dodik nije želeo da potvrdi da li će se kandidovati za predsednika, ali je istakao da mu imponuje što ga je 2.000 mesnih odbora i više od 80 opštinskih odbora SNSD-a predložilo i podržava njegovu kandidaturu. Istina, on je istakao da su imena kandidata za obe pozicije već poznata, ali da će biti obelodanjena tek 3. jula na izbornoj konvenciji SNSD-a.

- Znamo imena, a vi do tada možete da spekulišete. Ta odluka će biti motivisana opasnostima koje RS očekuju na političkom, ekonomskom i socijalnom planu - rekao je Dodik.

S druge strane, lider DNS Marko Pavić otkriva da ova stranke neće biti formalni član koalicije na izborima za srpskog člana Predsedništva BiH, jer nisu imali novca da podnesu prijavu CIK-u BiH i za ovu funkciju! On je dodao da je, prema njihovoj proceni, kandidatura, koja košta 15.000 KM, čisto bacanje para.

- Ništa se posebno nije desilo u našim međusobnim odnosima, tako da i dalje ostajemo čvrsta i stabilna koalicija - ustvrdio je Pavić.   

Vlasti BiH pod uticajem uvozničkog lobija svesno koče ukidanje odluke o zabrani uvoza vozila starijih od sedam godina, iako je po nalogu Evropske komisije rok bio oktobar prošle godine

Vlasti BiH već godinu dana ometaju ukidanje odluke o zabrani uvoza vozila starijih od sedam godina i na taj način pokazuju svoju neodgovornost prema Evropskoj komisiji ali i svojim građanima, jer im tim postupkom umanjuju šanse za skoro ukidanje viza. Ukidanjem ove odluke glomazna administracija BiH bi ostala bez znatnih sredstava, a takođe i uvoznički lobi koji drži monopol.

Iako je, kako podsećaju sagovornici Pressa RS, rok za to bio oktobar prošle godine, ništa nije učinjeno, i da sve još bude gore, ovo pitanje vlasti već mesecima guraju pod tepih pod obrazloženjem da prvo mora da se uvede sistem homologacije, odnosno ispitivanja vozila pre njegove prodaje na tržištu, iako su svesni činjenice da vozila koja se uvoze iz EU prolaze u matičnim zemljama sve neophodne preglede, dobijaju neophodne sertifikate i potvrde o tehničkoj ispravnosti.

Prema mišljenju Momčila Novakovića, poslanika u Parlamentu BiH, priča o homologaciji predstavlja čistu kupovinu vremena zbog uticaja raznih uvozničkih lobija, kojima ne odgovara ukidanje ove odluke jer bi time izgubili monopol koji trenutno imaju.

Kupovina vremena

- Kada je Evropska komisija (EK) naložila vlastima da se ukine ova odluka, to pitanje smo razmatrali u Parlamentu BiH i tada nije bilo ni govora o homologaciji, ni o potrebi kočenja takve odluke na bilo koji način, posebno ne o njenoj promeni. Rečeno je da ukidanje te odluke nije problematično i da postoji rešenje, koje će Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH i Savet ministara pronaći da bi se odluka ispoštovala. Međutim, uplele su se razne lobističke grupe, koje očigledno imaju uticaj na nadležne iz pomenutog ministarstva i uspele su da spreče ukidanje te odluke - tvrdi Novaković.

On ističe da je BiH dužna da ispuni obećanje koje je dala EK i što pre ukine ovu odluku jer bi u protivnom to moglo da dovede do neželjenih posledica i odugovlačenja procesa pristupa BiH u EU.

- BiH na ovaj način pokazuje neozbiljnost prema EK i njenim zahtevima, nesvesna da time radi u korist vlastite štete. Kada se bude ocenjivao napredak u BiH, EU će ceniti njenu ozbiljnost kod poštovanja sopstvenih potpisa, stavova i odluka - kaže Novaković.

Đorđe Radanović, član predsedništva Evropskog pokreta u BiH, ističe da homologacija ne može da bude prepreka za ukidanje ograničenja kada je reč o uvozu automobila. On smatra se uvek može naći prelazno rešenje po kojem bi proveru uvezenih vozila obavljale već postojeće osiguravajuće kuće i ovlašćeni servisi u BiH, koji se bave tehničkim pregledima, iako ni to nije potrebno budući da bi uvezena vozila već prošla proveru u EU.

On ističe da nisu samo lobističke grupe prepreka ukidanju ove odluke, već i domaće vlasti jer će izgubiti ogromne carinske prihode.

Uskoro sastanak sa EK

- BiH ima jednu od najvećih administracija na svetu i ni mnogo jače ekonomije ne mogu da izdrže toliku administraciju. Samim tim, ta administracija rađa potrebu za porezima i velikim nametima prema državi i tu leži suština problema. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisala BiH, predviđa da se kroz određeni vremenski period ukidaju pojedine carine. Upravo zbog toga, prihodi u BiH su prošle godine opali za 20 odsto, što se i te kako osetilo u budžetima. U skladu sa CEFTA sporazumom i ove godine je nastavljeno smanjivanje poreza i carina čime će budžet biti još više oštećen. Ukoliko još dođe do potpune liberalizacije tržišta automobila, novac od carina će biti prepolovljen i to će stvoriti haos - tvrdi Radanović.

U Evropskoj komisiji u BiH nisu želeli da komentarišu probijanje roka za ukidanje odluke o uvozu vozila, navodeći da će upravo taj problem biti jedna od tema sastanka sa predstavnicima vlasti BiH, koji će se održati krajem ovog meseca.

- Na sastanku će, pored predstavnika Evropske komisije iz Brisela učestvovati i delegacija EK iz BiH, i na njemu će se između ostalog razgovarati i o nesprovođenju ove odluke. EK će tada zauzeti stav - rekli su Pressu RS u Evropskoj komisiji u BiH.

Lider SNSD-a još nije odlučio da li će da prihvati kandidaturu za predsednika Srpske uprkos činjenici da većina članova od njega traži da se kandiduje

Milorad Dodik, lider SNSD-a, još nije odlučio da li će prihvatiti kandidaturu za predsednika RS, iako ga je stranačka baza gotovo jednoglasno predložila za ovu funkciju, saznaje Press RS u odlično obaveštenim izvorima iz vrha vladajuće partije!

Kako saznajemo, Dodik se još „lomi" da li da objavi predsedničku kandidaturu ili da izbornu trku sa kandidatom opozicionog bloka „Zajedno za Srpsku" Ognjenom Tadićem prepusti nekom drugom stranačkom funkcioneru. Iako je čak 2.000 mesnih odbora SNSD-a stranačku bazu ovih dana obavestilo da Dodika žele da vide na mestu predsednika, on sam, kako tvrde njegovi najbliži saradnici, još ima veliku rezervu prema takvoj izbornoj kombinaciji, koja bi ga, u slučaju pobede vladajuće koalicije, „rastavila" od premijerske fotelje. S druge strane, partneri SNSD-a u vladajućoj koaliciji, poput Socijalističke partije, veruju da bi Dodikova kandidatura bila garancija za pobedu na predsedničkim izborima.

Realna opcija

Rajko Vasić, izvršni sekretar SNSD-a, kaže da konačna odluka još nije donesena, i ističe da je ona, na kraju krajeva, u rukama Dodika i vrha partije. Vasić ističe da je sam Dodik na nekim stranačkim sastancima govorio o tome kao o „otvorenoj i realnoj opciji".

- Ne mogu da govorim u njegovo i ime stranačkih organa koji će doneti konačnu odluku, ali činjenica je da je 99 odsto mesnih odbora stranke predložilo Dodika za predsednika, a Nebojšu Radmanovića za srpskog člana Predsedništva. U svakom slučaju, ostalo je još dosta vremena, pošto kandidati za ove funkcije moraju da se prijave Centralnoj izbornoj komisiji najkasnije do 5. jula. SNSD će imena svojih kandidata objaviti 3. jula, na stranačkoj konvenciji - kaže Vasić.

Uprkos nekim spekulacijama, odluka se ne može očekivati ni na sastanku lidera vladajuće koalicije, do kojeg bi trebalo da dođe danas ili sutra, tik uoči isteka roka za prijavljivanje koalicija. Petar Đokić, predsednik SP-a, kaže da će se pridružiti stavu baze SNSD-a i predložiti da Dodik bude kandidat za predsednika.

- SP će podržati takav predlog i zvanično ga izneti na sastanku vladajuće koalicije. Uvereni smo da su i Dodik i Radmanović najbolji izbor za ove funkcije, na koje nemamo nikakve aspiracije, baš kao ni DNS - ističe Đokić.

Ogromna podrška odbora

S druge strane, u DNS-u nisu želeli da otkrivaju karte dok na današnjem sastanku partijskog vrha ne odrede izbornu strategiju. Marko Pavić, predsednik DNS-a, za kojeg se ranije spekulisalo da bi čak mogao da „solira" i istakne sopstvenu kandidaturu, tvrdi da će odluku doneti danas i ne želi da daje nikakve prognoze.

- Odluku ćemo doneti na Predsedništvu, a sve ostale priče su samo spekulacije. Uostalom, još je rano govoriti o pojedinačnim kandidatima - kaže Pavić. Ipak, izvori blisku vrhu DNS-a tvrde da oni nemaju nameru da istaknu kandidate za predsednika RS, ni za člana Predsedništva BiH.

Politički analitičar Tanja Topić nije uverena da će Milorad Dodik prihvatiti predsedničku kandidaturu, uprkos podršci stranačke baze.

- Dodikov politički karakter i energija uveliko prevazilaze ono što zahteva funkcija predsednika RS, jer ta pozicija, uslovno rečeno, znači svojevrsno političko penzionisanje. Ali, ukoliko Dodik ne bude kandidat, SNSD bi mogao da se nađe u velikom problemu. Jer, treba se prisetiti rezultata vanrednih predsedničkih izbora iz decembra 2007. godine kada su aktuelni kandidat opozicione koalicije „Zajedno za Srpsku" Ognjen Tadić i lider opozicionog PDP-a Mladen Ivanić kao kandidati svojih stranaka osvojili više glasova od tadašnjeg kandidata SNSD-a i aktuelnog predsednika RS Rajka Kuzmanovića. Sa Dodikom kao kandidatom je, naravno, stvar sasvim drugačija, ali mi se čini da SNSD pomalo zazire od izbora za predsednika RS i da zbog toga i želi da kandiduje lidera partije za tu funkciju - kaže Topićeva.

Ističući ponovo rezervu da će Milorad Dodik prihvatiti tu kandidaturu, Topićeva naglašava da će u slučaju da šef SNSD-a ipak bude kandidat on dobiti mnogo više glasova od stranke.

- Ako bude kandidat Dodik će osvojiti mnogo više glasova od SNSD-a, jer naši birači nisu dovoljno edukovani i mnogi će misliti da su glasanjem za Dodika završili posao, pa će dati glas nekoj drugoj kandidatskoj listi za NSRS ili Parlament BiH - kaže Topićeva.

Najžešća borba za Predsedništvo BiH!

SARAJEVO - Na oktobarskim izborima najžešća trka će se voditi za funkciju člana Predsedništva BiH. Za mesto u tročlanom predsedništvu do sada se prijavilo desetak kandidata, a očekuje se da će do 5. jula, do kada se CIK-u BiH moraju predati kandidatske liste, prijaviti još najmanje toliko kandidata.

Do sada je CIK-u stiglo najviše prijava hrvatskih kandidata. Lagumdžijin SDP BiH je ponovo kandidovao aktuelnog člana predsedništva Željka Komšića, a HDZ BiH je pre nekoliko dana ozvaničio kandidaturu aktuelne predsednice Federacije BiH Borjane Krišto za ovu funkciju. U trku za člana predsedništva će ponovo Jerko Ivanković Lijanović iz Narodne stranke „Radom za boljitak", a iz HDZ-a 1990 se najavljuje da bi njihov kandidat mogao da bude Martin Raguž. Kao nezavisni kandidati za hrvatskog člana Predsedništva BiH prijavili su se javnosti malo poznati Ferdo Galić, Pero Galić i Mile Kutle.

Spekuliše se da bi hrvatskog kandidata za ovu funkciju mogla imati i Bosanska patriotska stranka generala tzv. armije BiH Sefera Halilovića, ali samo ukoliko se Halilović ne kandiduje za tu funkciju kao bošnjački predstavnik. Ako Halilović odustane od kandidature, kandidat BPS-a bi mogao da bude njegov stranački kolega, takođe bivši general tzv. Armije BiH Stjepan Šiber.

Iako se najveće šanse daju kandidatu SDP-a BiH Željku Komšiću, politički analitičar iz Banjaluke Gostimir Popović nije uveren da će Komšić glatko da dobije izbore. On, ipak tvrdi da će se mnogo neizvesnija borba voditi za mesto srpskog, odnosno bošnjačkog člana Predsedništva BiH.

- Lider PDP-a Mladen Ivanić je jak opozicioni kandidat i vladajući SNSD će morati da istakne nekog od visokih funkcionera ako želi pobedu. Pošto je već gotovo izvesno da će to biti aktuelni član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, uveren sam da će trka između njih dvojice biti odlučena u „foto-finišu" - kaže Popović.

On ističe da lider Stranke za BiH i bošnjački član predsedništva Haris Silajdžić ponovnom kandidaturom pokazuje da ne želi da se odrekne fotelje, dodajući da se Silajdžić kandiduje zato što smatra da sa te pozicije može da nanese najviše štete Srpskoj.

- Iako je za sada samo on istakao kandidaturu, Bošnjaci će moći da biraju između nekoliko visokih stranačkih funkcionera, a moguće je da se lider SDA Sulejman Tihić ponovo uključi u trku. Savez za bolju budućnost BiH Fahrudina Radončića će imati svog kandidata koji će nekome sigurno pomrsiti račune. U svakom slučaju, biće veoma interesantno posmatrati trku za člana Predsedništva BiH - kaže Popović. (D. M.)

Zamenika visokog predstavnika u BiH Rafija Gregorijana u septembru će zameniti sadašnji ambasador u Crnoj Gori Roderik Mur. U paketu odlazi i ambasador Ingliš, na čije mesto dolazi iskusni diplomata Patrik Mun Rafi Gregorijan, prvi zamenik visokog predstavnika, napustiće BiH već početkom idućeg meseca, a njegovo mesto zauzeće Roderik Mur, aktuelni američki ambasador u Crnoj Gori!

Kako saznaje Press RS u OHR-u, kontroverzni američki diplomata je već raspoređen na novu poziciju u Vašingtonu u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS). Podsetimo, o Gregorijanovom odlasku iz BiH spekulisalo se i prošle godine, ali je on, uprkos svemu, uspeo da se održi na uticajnoj poziciji u OHR-u.

Čovek od poverenja

Zapadni diplomata i sagovornik našeg lista tvrdi da bi novi zamenik visokog predstavnika, kojeg su crnogorski mediji proglasili jednim od 10 najmoćnijih ljudi u Crnoj Gori, mogao da ima potpuno drugačiji pristup od Gregorijana! Amerikanac je poslednjih godina svu svoju energiju usmerio na sukob sa premijerom RS Miloradom Dodikom, što Mur želi da izbegne.

- Mur nije zvučno ime američke diplomatije, ali je čovek koga bije glas da precizno i dosledno sprovodi instrukcije iz Vašingtona. On će sigurno raditi drugačije od Gregorijana, koji je voleo da solira i u mnogim stvarima preteruje. Gregorijanove egzibicije su u poslednje vreme stvarale i ozbiljne probleme ambasadoru u BiH Čarlsu Inglišu - naglašava naš izvor.

Interesantno je i da će od septembra 2010. godine doći do promena i u američkoj ambasadi u Sarajevu. Aktuelnog ambasadora Čarlsa Ingliša zameniće iskusni diplomata Patrik Mun. Mun je tokom dugogodišnje diplomatske karijere bio zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Avganistan, a trenutno obavlja dužnost glavnog zamenika pomoćnika državnog sekretara za centralnu i južnu Aziju.

- Amerikanci pojačavaju tim u Bosni, što znači da žele i dalje da igraju važnu ulogu. Videćemo koliko će to štetiti ili pomoći Briselu, koji posle oktobarskih izbora planira da preuzme odgovornost za situaciju u BiH kroz pojačano prisustvo specijalnog predstavnika EU (EUSR) i gašenje OHR-a - zaključuje sagovornik Pressa RS.

Ambasador Mur je u nedavnom intervjuu radiju Slobodna Evropa indirektno potvrdio da će preuzeti Gregorijanovu fotelju. On je, naime, izjavio da mu ovog meseca ističe mandat u Podgorici, ali da će i dalje biti angažovan u regionu.

- Posle Crne Gore verovatno ostajem u regionu. Imaću priliku da se često vraćam, tako da mi Crna Gora neće postati daleka. Ne mogu tačno da vam kažem o kojoj je poziciji reč, ali mogu reći da ću verovatno završiti u jednoj susednoj zemlji - rekao je Mur.

Promena politike SAD

Predsednik Centra za međunarodne odnose iz Banjaluke Miloš Šolaja smatra da odlazak Gregorijana i Ingliša uklapa u doktrinu spoljne politike SAD, koju je nedavno promovisao Barak Obama. On kaže da je predsednik SAD jasno stavio do znanja da će se SAD ubuduće fokusirati na delovanje unutar međunarodnih organizacija, a ne na samostalne istupe svojih zvaničnika.

- Personalne promene američkih diplomata u BiH lako se mogu staviti u taj kontekst. Istina, one mogu biti i čisto simbolične i ne moraju neizostavno biti vezane za Inglišov i Gregorijanov lični rezultat u BiH. Pre će biti da su vezane za drugačiji strateški pravac američke spoljne politike - smatra Šolaja.

Politički analitičar Tanja Topić kaže da je prerano govoriti kako Gregorijan odlazi, jer su se sve dosadašnje informacije o tome pokazale neosnovanim. Ona ističe da je Gregorijan u nedavnim medijskim istupima negirao da odlazi iz BiH.

- On je, sasvim sigurno, ostavio dubok trag u svim dešavanjima u BiH. Njegov najveći rezultat je reforma odbrane, odnosno stvaranje Oružanih snaga, kojim je on direktno rukovodio. S druge strane, okruživale su ga i brojne kontroverze, pogotovo zbog sukoba s Dodikom - smatra Topićeva.

Kancelarija OHR juče je negirala tvrdnje da Gregorijan odlazi sa svoje pozicije idućeg meseca. Portparol OHR Mario Brkić poručio je da „nije tačno da Gregorijan odlazi u julu".

- Gregorijan je u više navrata rekao da će otići iz BiH kada njegov posao bude završen. To vreme još nije došlo - naveo je Brkić.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče u Banjaluci da Beograd nikada i ni po koju cenu neće dovoditi u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet BiH, jer bi na taj način ugrozio sopstvene argumente za odbranu Kosova! Posle treće sednice Saveta za saradnju RS i Srbije, koji je inače konstituisan na osnovu Sporazuma o specijalnim, paralelnim odnosima, Tadić je ponovio da Beograd neće osporavati integritet BiH, ali i da, s druge strane, neće prihvatiti bilo kakvu promenu ustavnog uređenja BiH bez saglasnost sva tri naroda i oba entiteta.

- Bilo kakvo nametanje rešenja u BiH za nas nije prihvatljivo. Samo na taj način možemo obezbediti stabilnost zapadnog Balkana - rekao je Tadić posle sednice u Banjaluci, kojoj su prisustvovali i predsednik i premijer RS Rajko Kuzmanović i Milorad Dodik, predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i ministri iz RS i Srbije.

Premijer RS Milorad Dodik naglasio je da BiH ni u kojim okolnostima neće priznati Kosovo, uprkos nedavnim izjavama zvaničnika Kosova koje su usledile posle nedavnog samita u Sarajevu EU - zapadni Balkan", na kojem su učestvovali i predstavnici vlasti iz Prištine.

Dodik je podvukao da je reč samo o spekulacijama i da RS u stopu prati politiku Beograda u vezi sa statusom južne srpske pokrajine.

- Svaki službeni stav Beograda u vezi sa Kosovom može se smatrati i našim stavom. Za BiH, a ne samo za RS je najbolje da poštuje teritorijalni integritet Srbije. U isto vreme, RS želi da bude faktor stabilizacije, a ne destabilizacije regiona, zbog čega su usledili i brojni sastanci na regionalnom nivou. Srbija se, očigledno, vraća na poziciju garanta Dejtonskog sporazuma, jer je u proteklim godinama, zbog svojih unutrašnjih problema, bila skrenuta sa ovog puta - naglasio je Dodik.

Inače, na jučerašnjem sastanku dogovoreno je da resorna ministarstva i institucije RS i Srbije u naredne tri meseca potpišu niz konkretnih sporazuma, na osnovu Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama, kako bi probleme rešavali u direktnoj komunikaciji. Na taj način bi savet za primenu sporazuma, kako je rečeno, postao tek kontrolni mehanizam, a ne telo za rešavanje otvorenih pitanje.

Mirko Cvetković, premijer Srbije, naveo je da su na jučerašnjem sastanku razmotreni niz otvorenih pitanja i da su na putu da „reše određene probleme" u vezi sa programom dve vlade oko subvencionisane prodaje traktora i nameštaja. On je naglasio da su nastavljeni razgovori dve vlade u vezi sa eventualnim učešćem nemačkog energetskog diva RWE u vezi sa zajedničkim projektom izgradnje hidroelektrana na Drini, te uključenja italijanskih kompanija u ovaj projekat.

- Za RS i BiH je posebno važna namera Srbije da izgradi putni pravac Požega - Užice - Višegrad, kojim bi se RS i BiH omogućio pristup na buduću mrežu autoputeva u Srbija, koja želi da se sa svim susednim zemljama poveže modernim saobraćajnicama za pet do sedam godina - kazao je Cvetković.

On je dodao da Srbija ostaje opredeljena da i jedan krak gasovoda „Južni tok" bude usmeren i u RS, ali da to, pre svega, zavisi, od sudbine ruskog projekta.   

BiH će morati da na ime odštete plati najmanje tri miliona maraka zbog izgubljenih sporova u sudovima koje su vodili strani tužioci. Bivši predsednik RS Mirko Šarović traži 480.000 KM jer je godinu dana nevin bio u zatvoru Strani tužioci u Tužilaštvu BiH koštaće državu najmanje tri miliona maraka zbog izgubljenih sporova u sudovima BiH. Toliko će minimalno BiH morati da plati kao odštetu ljudima koji su nevini mesecima bili u pritvoru ili su im bili zabranjeni političko delovanje i rad!

Stranci su, naime, izgubili gotovo sve sporove koje su vodili i oni su završeni oslobađajućim presudama za okrivljenje. Da stvar bude još i gora, većina stranih tužilaca više nije u BiH i ne postoji nikakav način da se oni pozovu na odgovornost zbog štete koju su pričinili BiH.

Tužili bez dokaza

Sagovornik Pressa RS iz Suda BiH kaže da su optužnice koje su u proteklom periodu podizane protiv političara u oba entiteta redom padale zbog nesposobnosti tužilaca koji su vodili te predmete.

- Te optužnice su bile toliko klimave i bez dokaza i unapred su bile osuđene na propast! To, međutim, nije smetalo pravosudnim organima da bivšeg predsednika RS Mirka Šarovića, koji je optuženom u slučaju „Privredna banka Srpsko Sarajevo", drže u pritvoru skoro godinu dana. Šarović je u međuvremenu oslobođen svih optužbi. Lider HDZ-a BiH Dragan Čović je proteklih pet godina više bio u sudu nego što je vodio stranku, ali i dalje nije osuđen. Proces protiv šefa PDP-a Mladena Ivanića će takođe na kraju završiti oslobađajućom presudom. Sve slučajeve vodili su strani tužioci - kaže naš izvor.

Zbog toga što je nevin godinu dana proveo u pritvoru Mirko Šarović traži odštetu od pola miliona maraka. Kako saznaje naš list, i Čović i Ivanić planiraju da traže milionske odštete. Pored toga postoji i na stotine oslobađajućih presuda u medijski manje poznatim procesima, pa će i tu „nepravedno okrivljeni" ljudi tražiti velike odštete. Sagovornik našeg lista iz Suda BiH kaže da je prosto neverovatno koliko su strani tužioci bili nesposobni i kolike su pravne neznalice, pa je advokatima optuženih bilo lako da odbrane svoje klijente.

- Amerikanac Džonatan Ratel je podigao optužnicu protiv Šarovića, a zatim je otišao iz BiH. Slučaj preuzeo je Šveđanin Erik Larson, koji nije dočekao žalbeni postupak i oslobađajuću presudu, jer je i on u međuvremenu otišao iz zemlje. Da sve bude još smešnije, Larson se, posle angažmana u Keniji i na Kosovu, ponovo vratio u BiH i sada je tužilac u Odeljenju za ratne zločine Suda BiH - kaže naš izvor.

Ratel je, priča naš sagovornik, podigao i optužnicu u procesu protiv Dragana Čovića 2006. kada je lideru HDZ-a BiH suđeno za slučaj „Lijanovići", ali je presuda bila oslobađajuća.

- U drugostepenom postupku proces je vodio Nemac Peter Kornek. On je, takođe, izgubio spor. Interesantno je da je Kornek bio tužilac i u procesu protiv Čovića i bivšeg federalnog premijera Edhema Bičakčića. I taj spor je završen oslobađajućom presudom za okrivljene. Finski tužilac Hajki Vendorf je podigao optužnicu protiv Mladena Ivanića i još nekoliko funkcionera PDP-a, ali će i taj proces završiti oslobađajućim presudama. Vendorf je, kako su mi ispričali pravnici koji su pratili suđenje, pokazao da ne poznaje osnovne pravne postulate - kaže naš sagovornik.

Pravne neznalice

Advokat Siniša Đorđević kaže da su u Tužilaštvu BiH radili nestručni ljudi iz inostranstva i da su strani tužioci izabrani po blago rečeno kriminalnim kriterijumima.

- Bili su zaštićeni kao medvedi i širili su oko sebe oreol velikih pravnih stručnjaka jer su došli iz inostranstva. Njihovu stručnost, međutim, niko nije proveravao. Sada će zbog njihovih propusta i neznanja država morati da plaća milionske odštete - kaže Đorđević.

On dodaje da u pravosudnom sistemu BiH postoje i izuzeci, ali da je reč o malom broju ljudi.

Advokat Dragiša Jokić, koji brani Mirka Šarović, kaže da njegov klijent traži 480.000 maraka na ime odštete jer je godinu dana nevin bio u zatvoru.

- Slučaj je još u proceduri. Problem je što o odštetnom zahtevu odlučuje organ koji je i sudio Šaroviću, Sud BiH, a u tu instituciju nemam mnogo poverenja. Da sve bude još interesantnije, ministarstva pravde u budžetu ne predviđaju sredstva za isplatu odšteta. Mnogo bi lakše sve bilo kada bi se mogle postići nagodbe. Ovako, moramo na sud - kaže Jokić.   

Banjalučki „Bonel" najavio da će tužiti Vladu RS jer ne čini ništa da zaustavi hrvatsku kompaniju „Borovo", koja prodaje njihove poslovne prostore po Srpskoj. Hrvati već prodali lokale u Bijeljini, Doboju i Brčkom vredne nekoliko miliona KM

Banjalučki „Bonel", najveći domaći trgovački lanac za prodaju obuće, traži od Vlade RS da spreči prodaju njihovih poslovnih prostora ili da im, u suprotnom, plati milionsku odštetu na ime pričinjene štete!

„Bonel" je, tvrde za Press RS iz ove kompanije, suočen sa pokušajima vukovarskog „Borova", u čijem su sastavu poslovali pre rata, da rasproda njihove poslovne prostore u RS. Hrvatska firma je već uspela da proda tri prodavnice milionske vrednosti u Bijeljini, Doboju i Brčkom, a u narednih nekoliko dana slična sudbina bi mogla da zadesi i prostor u centru Teslića. Da stvar bude još interesantnija, „Borovo" je lokale prodao kupcima iz RS.

Direktor „Bonela" Slavko Amidžić strahuje da se „Borovo" neće zaustaviti na ovim pokušajima. Oni će, smatra Amidžić, pokušati da iskoriste nerešene imovinske odnose između BiH i Hrvatske i rasprodaju svu nekadašnju imovinu. Prvi čovek „Bonela" kaže da od Vlade RS i nadležnih institucija očekuje da se aktivno uključe u parnice koje se vode pred više sudova u RS, ali i da pokrenu proceduru za poništenje kupoprodajnih ugovora koje je pravilo „Borovo", jer su nezakoniti.

Vlada ne sme da ćuti

- Ako Vlada ostane nema i mi ostanemo bez svoje imovine, tražićemo odštetu od Vlade RS. Država mora da zaštiti svoj kapital, jer u „Bonelu" poseduje 10 odsto kapitala preko Fonda PIO i Fonda restitucije. Ako „Borovo" nastavi da rasprodaje naše lokale, velika šteta biće naneta ne samo „Bonelu", nego i RS, jer će akcionari biti primorani da tuže RS zbog toga što ne mogu da upravljaju imovinom koja im je prodata - ističe Amidžić.

On dodaje da su Ministarstvo finansija i druga nadležna tela u Vladi upoznali sa mogućom tužbom, ako im ne pomognu da ponište presude na osnovu kojih su ostali bez poslovnih prostora.

U Privrednoj komori RS ističu da slučaj „Bonel" nije usamljen i da je više preduzeća koja su pre rata poslovala u okviru bivših državnih kompanija čije je sedište bilo u Hrvatskoj suočeno sa sličnim parnicama u kojima se osporava njihovo vlasništvo nad imovinom. Reč je o imovini koja je u međuvremenu privatizovana tako da bi svi sadašnji vlasnici mogli da tuže RS ako ostanu bez imovine koju im je država prodala. Na njihov zahtev, u Vladu je ovih dana, kako saznajemo, upućen predlog zakona o stopiranju svih tužbi i postupaka u sudovima, sve dok BiH i Hrvatska ne potpišu međudržavni ugovor kojim bi se regulisalo pitanje vlasništva nad spornom imovinom.

Složen problem

Iz Vlade RS kažu za naš list da se predlog zakona koji je uputila Privredna komora analizira i da će brzo odlučiti da li će ga prihvatiti i uputiti u parlamentarnu proceduru. Pomoćnik ministra pravde RS i član delegacije BiH za pregovore sa Hrvatskom o rešavanju imovinskih sporova Dragan Spasojević napominje da bi posle višegodišnje pauze razgovori BiH i Hrvatske trebalo da uslede već ovog leta.

- Vlada RS bi uskoro trebalo da da mišljenje o prečišćenom tekstu ugovora o imovini, koji će vlasti BiH predložiti Hrvatskoj. Posle toga uslediće i direktni pregovori između dve strane. Sada je najbitnije da se usaglase stavovi unutar zemlje i da nam se ne dogodi blokada kao 2005, kada je proces zaustavljen zato što je Sarajevo pokušalo da progura rešenja koja ne odgovaraju interesima RS - kaže Spasojević.

Naš sagovornik dodaje da je Vlada RS potpuno svesna problema koje ima „Bonel" i da zna da slične probleme imaju i druge kompanije.

- U svakom slučaju, zalagaćemo se za rešenja propisana Sporazumom o sukcesiji bivše SFRJ. Taj sporazum predviđa da se ovaj problem ne može rešiti, sve dok se ne potpišu međudržavni ugovori između zainteresovanih zemalja - ističe Spasojević.   

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović sastaće se u nedelju u Banjaluci sa premijerom RS Miloradom Dodikom!

Najava Josipovićevog dolaska u Banjaluku izazvala je veliku pažnju, jer je predsednik Hrvatske prvi državnik iz te zemlje koji će se sastati sa najvišim zvaničnicima Srpske. Analitičari veruju da bi ovaj susret mogao da bude velika prekretnica u odnosima Hrvatske i RS i potpuni zaokret od politike bivšeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, koji je dobar deo svog mandata potrošio na držanje lekcija Srpskoj i njenom rukovodstvu.

U Dodikovom kabinetu juče nam je potvrđeno da će doći do susreta dvojice zvaničnika. Međutim, tačno vreme sastanka i mesto na kojem će se on održati još nisu poznati. Prema saznanjima Pressa RS, u današnjim konsultacijama Josipovićevog i Dodikovog kabineta trebalo bi da se definiše i karakter posete hrvatskog predsednika.

- Prvobitno je bilo planirano da se Josipović sa Dodikom sastane u Derventi, gde bi hrvatski predsednik trebalo da obiđe obnovljeni katolički samostan na Plehanu i razgovara sa hrvatskim povratnicima. Ali taj plan je promenjen u poslednji čas - tvrde upućeni izvori Pressa RS.

Politički posmatrači tvrde da Josipović i Dodik imaju lepu priliku da odmrznu odnose Zagreba i Banjaluke i značajno unaprede ekonomsku saradnju, koja može da bude mnogo bolja nego do sada, s obzirom na činjenicu da dobar deo RS graniči s Hrvatskom.

Poznati hrvatski novinar Denis Kuljiš podseća da je Hrvatska zahvaljujući Mesićevom tvrdom stavu prema Dodiku razvijala odnose sa Sarajevom, svesno zaobilazeći Srpsku.

- Mesić i HDZ ostavljali su RS u drugom planu, a sve napore usmeravali su prema Hercegovini, svesni da od njihovih glasova zavisi rezultat svih izbora u Hrvatskoj. Odlazak Mesića i smanjenje broja biračkih mesta za Hrvate iz BiH stvorio je veliku šansa za novo poglavlje u odnosima Zagreba i Banjaluke. I Mesić sa svojim polukriminalnim vezama sa Silajdžićem, ali i HDZ-ova potraga za glasovima, sada su nestali, tako da je ova poseta prirodan put za novu stranicu u međusobnim odnosima. Ovo je, sasvim sigurno, početak nove ere u odnosima sa Banjalukom, što dodatno dobija na značaju zbog činjenice da Josipović dolazi iz stranke koja bi lako mogla da formira i narednu hrvatsku vladu. Može se očekivati da će hrvatska politika biti mnogo prisutnija u RS, razvijajući istovremeno i dobre odnose sa institucijama BiH, što je Josipović već pokazao posetom Sarajevu - smatra Kuljiš i ističe da će se posle izgradnje autoputa Banjaluka - Gradiška i mosta na Savi kod Gradiške udaljenost Zagreba i Banjaluke svesti na svega sat i po vožnje.   

Zahtevom da u Beogradu poseti ratnog zločinca Iliju Jurišića bošnjački član Predsedništva ucenjuje i ponižava Srbiju, tvrde predstavnici stranaka u RS

Srbija ne sme i ne treba da pristane na ucenu Harisa Silajdžića, koji je svoj dolazak u Beograd uslovio posetom ratnom zločincu Iliji Jurišiću, tvrde predstavnici stranaka i analitičari u RS.

Da Silajdžić ne odustaje od ultimatuma da u sklopu posete Srbiji mora da obiđe i čoveka koji je osuđen zbog masakra vojnika JNA u Tuzli potvrđuje i njegov šef kabineta Damir Arnaut.

Ne odustaje!

- Predsedavajući Predsedništva BiH posetiće Srbiju tek kada se sa srbijanskom stranom usaglasi identičan program posete koji je, prema dogovoru srpskog i turskog predsednika Borisa Tadića Abdulaha Gula i Silajdžića, bio predviđen za 25. maj - kaže Arnaut.

On dodaje da je Silajdžićev kabinet posle odlaganja sastanka planiranog za 25. maj tražio da se za naredni susret usaglasi isti protokol, koji je bio predviđen za utorak.

- Tadićev kabinet predložio je da se novi sastanak održi 27. maja. Međutim, mi smo saopštili svoje zahteve, ali još nismo dobili nikakav odgovor. Bio bi red da smo obavešteni da li je naš zahtev uvažen. Predsedavajući Predsedništva BiH ostaje opredeljen za posetu Beogradu čim srbijanska strana odgovori na naš zahtev i potvrdi program koji je zvanični Beograd već ranije pismeno odobrio i potvrdio za posetu koja je planirana za 25. maj. On je stigao u Sarajevo, otišao je da se malo odmori, ali prati naše pregovore sa Beogradom - kaže Arnaut.

Zamenik šefa Kluba poslanika SNSD-a u NSRS Nikola Baštinac ocenjuje za Press RS da i sam Silajdžić traži razlog da se ne pojavi u Beogradu. On tvrdi da i neke medijske navode da bi Silajdžić možda mogao biti i uhapšen ako dođe u Beograd ne bi trebalo zanemariti.

Hoće jeftine poene   

- Srbija ne bi trebalo da mu dozvoli da se vidi sa Jurišićem, jer bi taj susret mogao da mu posluži i kao jedna vrsta uticaja na svedoke u nekim budućim procesima pred sudom u Beogradu. Osim toga, poznato je da Silajdžić ne priznaje presudu beogradskog suda Jurišiću, iako nije imao ništa protiv kada je isti taj sud osudio „zvorničku grupu" ili „Škorpione" - kaže Baštinac.

Politički analitičar Gostimir Popović smatra da je ucenjivanjem Srbije Silajdžić pokazao da cilj njegove posete Beogradu nije bila normalizacija odnosa između dve zemlje, već ubiranje jeftinih političkih poena.

- Svakako da bi poseta Jurišiću imala veliki uticaj na njegovo biračko telo, koje bi taj potez pozdravilo kao borbu za bh. patriote! Silajdžić je pokazao da mu nije stalo do stabilnosti, već do dodatne destabilizacije stanja u regionu. Zato vlasti u Srbiju ne smeju da mu dopuste da posećuje Jurišića i time podiže tenzije i u BiH i u regionu - ističe Popović.