Besplatna Zabava

Archive for the ‘Svet’ Category

Do nesreće je došlo kada je povređeni Cvijović, vozeći automobil „reno" (BG 203 GW), pokušao da pretekne kamion i ušao u suprotnu traku, nakon čega se „reno" direktno sudario sa šleperom slovenačkih tablica, koji se kretao ka Dobanovcima.
Prema rečima policajaca koji su obavljali uviđaj, automobil za čijim volanom se nalazio Cvijović kretao se nedozvoljenom, tačnije brzinom neprilagođenom vremenskim uslovima.
- Kamion je poštovao ograničenja, čak je pokušavao i manevrom da napravi prostor „renou" da se provuče između njega i bankine, ali vozač automobila nije uspeo, niti je mogao, s obzirom na brzinu i klizav kolovoz, da iskontroliše automobil i suvozačkom stranom se bukvalno zakucao u kamion. Suvozač i putnik koji je sedeo iza njega poginuli su na mestu, a vozač je teško povređen - izjavio je jedan od policajaca.
Tokom uviđaja saobraćaj na takozvanoj ostružničkoj petlji odvijao se naizmenično, jednom trakom, bez većeg zastoja, s obzirom na mali broj vozila zbog snega i klizavog kolovoza.
Do zaključenja ovog broja Dejan Cvijović nalazio se na odeljenju reanimacije Urgentnog centra i lekari su se borili za njegov život. Vozač kamiona na sreću nije povređen u stravičnom sudaru.

Sud je uvažio žalbu okrivljenog i njegovih branilaca u delu o visini kazne i okrivljenog Raičevića osudio na kaznu zatvora od 10 godina, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.
Apelacioni sud, kako je objavljeno, nalazi da će se kaznom zatvora od 10 godina u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. Prvostepenom presudom Raičević je osuđen na 13 godina jer je kao policajac na dužnosti pucao Zariću u glavu sa pet centimetara udaljenosti i ubio ga na mestu. 

„Zelenu zvezdu", koju prvi put dodeljuje Fond Ecotopia, dobio je naš novi ekološki portal PressGreen. Naš portal je ušao u konkurenciju za najbolji medijski doprinos u borbi za očuvanje životne sredine, među kojima su se našle eko stranica veb prezentacije RTV Pančevo, veb portal Euractiv Srbija i TV produkcija „Ekobalans".
U ime portala PressGreen nagradu je primila novinarka Pressa Aleksandra Gavrilović, a direktor redakcije Pressa Ljiljana Knežević zahvalila je na nagradi.
- Press je od početka sarađivao sa Fondom Ecotopia, u novinama je imao jednu stranu posvećenu ekologiji, a kada smo prepoznali koliki je uticaj interneta u toj oblasti, napravili smo portal PressGreen. S obzirom na rezultate, sigurna sam da ćemo nastaviti saradnju sa Ecotopiom, ovako uspešno, kao i do sada.

Veza čoveka i prirode

Suzana Đorđević, izvršna direktorka Ecotopije, naglasila je da je obaveza Ecotopije, od njenog nastanka pa sve do danas, da radi na uspostavljanju veze između čoveka i prirode.
- Nagrade koje smo dodelili treba da učvrste tu vezu i istovremeno budu obaveza i motiv za budući rad. Naša želja je da nagrada „Zelena zvezda" postane tradicionalna, prestižna i da se dodeljuje svakog 4. februara, na rođendan Ecotopije - dodala je ona.
U kategoriji Najbolja institucionalna kampanja u 2011. godini, „Zelenu zvezdu" dobio je Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda za projekat „Pošumi Beograd".
- Grad Beograd nastaviće i u 2012. godini da sprovodi strategiju pošumljavanja kako bi povećao šumovitost prestonice sa 11 na 35 odsto, i na taj način direktno uticao na poboljšanje vazduha, smanjenje efekta staklene bašte i buke - istakao je sekretar za životnu sredinu Goran Trivan.

Grbiću specijalna nagrada

Za najbolju društvenoodgovornu kampanju, izabrana je akcija kompanije „Telenor" pod nazivom „Eko-park kod Kule Nebojša sa solarnim panelima". Specijalna nagrada za doprinos u borbi za očuvanje prirode pripala je proslavljenom odbojkašu Vanji Grbiću za akciju poribljavanja reke Drine.
- Tužno je koliko mi nismo ni svesni u kakvom okruženju živimo i kako se ne odnosimo prema onome što nam je priroda dala, a što bi moglo mnogo pametnije da se koristi nego samo za ogrev i jelo. Ova nagrada je svakako motiv da nastavimo dalje i borimo se za prave vrednosti i očuvanje prirodnih resursa - istakao je Grbić.
Fond Ecotopia raspisaće krajem godine javni konkurs na koji će zainteresovani moći da se prijave sa svojim projektima za eko nagradu „Zelena zvezda". Nagrade će biti uručene 4. februara 2013. godine.

Reporteri Pressa obišli su noćnu smenu ekipe JKP „Gradska čistoća", koja je na minus 12 stepeni Celzijusa pripremala teren za ugradnju novih podzemnih kontejnera.
Kako su nam rekli, trojica u „ekipi" kopaju rupu u kojoj se kasnije montira moderan, ekološki kontejner za odlaganje smeća. Činilo se kao da radnicima nije smetala ova hladnoća, oni su svoj deo posla obavili na vreme.
Beograd, noć, prolaznici u teškoj zimskoj garderobi spasavaju se od „sibirskog" minusa. U centru grada, u Mileševskoj ulici, ispred jednog od poznatih beogradskih lokala, trojica uigranih radnika „Gradske čistoće" buše, kopaju i izbacuju zaleđenu zemlju iz rupe duboke oko dva metra. Iskopina je ograđena zaštitnom narandžastom mrežom, gde će već danas drugi deo ekipe postaviti jedan od novih podzemnih kontejnera.

Prvo lome pa buše

Miloša, Radeta i Ivana zatekli smo kako „pripremaju teren" za kolege. Oko njih se parkiraju „besni" automobili dok iz kafića dopire muzika, ali oni čuju samo bušilicu i koncentrisani su samo na smrznutu zemlju koju treba da iskopaju i beton koji moraju da izlome. Smrzavamo se i dok ih gledamo, kako li je tek njima...
Najmlađi član ove ekipe, Leskovčanin Miloš Blagojević (23), kad sam ga pitala šta to oni rade, pogledao me je uz široki osmeh i rekao:
- Pa lomimo beton! Vidite, prvo smo morali da otvorimo „šlic", da vidimo da nema možda neke vodovodne cevi ili kanalizacije. E, kad smo videli da nije opasno, onda nastavljamo da kopamo, Ali prvo moramo da polomimo beton - pokazuje rukom na svog kolegu, od čijeg rada na bušilici ga jedva čujem.
- A onda - nastavlja nasmejani Leskovčanin svojim simpatičnim „južnjačkim" akcentom - onda se kopa. Lopatama zemlja, rukama se izbacuje kamenje, i to sve u okviru kruga gde treba da dođe kontejner - pokazuje rukom na rupu iz koje njegov kolega Ivan baca grumene zemlje, ne obazirući se na nas.

Jedna rupa za dva dana

Pitam Miloša koliko ih radi i da li mu smeta hladnoća.
- Naravno da smeta! Ali, radi se, to nam je posao. Kada se izlomi beton, mogu i dvojica da završe posao. Sve ukupno se nas petnaestak menjamo po smenama. Od ujutru u sedam pa do po podne, a uveče se vratimo da završimo, i tako non-stop. Evo, radimo od decembra, a od Božića nismo stali nijedan dan! Mora da se završi - priča i dalje nasmejani Miloš, pa se žurno vraća poslu. Kao da mu se čini da se već predugo zadržao.
Njegov kolega Rade Anđelić (41) gasi bušilicu kada sam se okrenula ka njemu, i na moje pitanje šta je njegov zadatak i kako podnosi hladnoću kaže da trenutno buši, ali da svi u ekipi mogu sve da rade, pa se menjaju.
Treći u ekipi, Ivan Dimitrijević, ne diže glavu od posla. Samo nam se nasmejao, rekao da ima 29 godina, odmahnuo rukom i nastavio da radi. Zaustila sam nešto da ga pitam, ali više me nije ni čuo jer je Rade već upalio svoju tešku, džinovsku i veoma glasnu „hilti" bušilicu...

Reporteri Pressa istraživali su juče kako je drugog dana funkcionisao „bus plus", novi sistem naplate karata. Na nekoliko linija pojavili su se lažni kontrolori, pa se u njihovo hvatanje uključila i policija. U „Bus plusu" kažu da će stručni timovi raditi 24 sata dnevno kako bi novi sistem u potpunosti profunkcionisao.
U tramvaju koji saobraća na liniji sedam kod Železničke stanice kontrolori su juče samo opominjali i informisali putnike koji svoje karte nisu validirali na automatima.

Većina se „švercuje"

Činjenica da će tako ostati do kraja meseca verovatno je i razlog zbog čega je tek nekolicina građana validirala svoje karte, dok se ogromna većina „švercovala".
Iz „Bus plusa" saopštili su da su se na linijama 71, 73, 74, 75, za Ledine, Batajnicu i Bežanijsku kosu, pojavili lažni „kontrolori", koji su se nedolično ponašali prema građanima.
- Na hvatanju i sankcionisanju ovih neodgovornih pojedinaca sarađuje se sa policijom - navodi se u saopštenju „Bus plusa" i poručuje da kontrolori imaju vidne legitimacije i građanima samo daju informacije u vezi sa sistemom i overom kartica na validatorima. Kako saznajemo, i u centru grada bilo je nekoliko ulazaka lažnih kontrolora u vozila gradskog prevoza.
U pojedinim vozilima juče nije bilo ni aparata za overu karata, pa su neki građani koristili stare karte. Takav je slučaj bio u autobusu koji saobraća na liniji 83 (Crveni krst - Zemun). U dve trafike u Nemanjinoj ulici juče nismo uspeli da kupimo papirne i plastične nepersonalizovane kartice, dok se u trafikama na Slaviji, Zelenom vencu i Knez Mihailovoj ulici mogla nabaviti kartica po želji.
Jedan od problema je i nedovoljna upućenost prodavaca u vezi sa načinom prodaje karata i njihovim dopunjavanjem. Neki od njih priznaju da nisu dovoljno pažnje i vremena posvetili obrascima koje su unapred dobili i koje su bili u obavezi da prouče.

Neophodna dokumenta

Nedoumice jednog broja građana tiču se i novog sistema zoniranja, pa iz „Bus plusa" podsećaju da stari sistem zona ne važi za vlasnike personalizovanih kartica, dok se korisnici nepersonalizovanih kartica i dalje moraju pridržavati sistema zoniranja. Primedbe građana tiču se i dokumenata koja su potrebna da bi se došlo do personalizovane „bus plus" kartice.
- Potrebno je poneti kopiju lične karte, za maloletna lica kopiju zdravstvene knjižice ili izvoda iz Matične knjige rođenih, potvrdu o školovanju, studiranju, potvrdu o nezaposlenosti ne stariju od mesec dana ili potvrdu da ste penzioner - podsećaju u „Bus plusu".

Ovaj projekat biće realizovan u sklopu javno-privatnog partnerstva, a Novi Sad će na taj način postati lider u regionu kada je u pitanju ovaj vid infrastrukture.

Veliki poduhvat

Kako kaže Delić, izgradnjom optičke telekomunikacione mreže, Novi Sad hvata korak sa najrazvijenijim evropskim gradovima, jer su investitori "nekada zahtevali autoput, prugu i luku, a danas se ne dolazi bez dobre telekomunikacione mreže". Ovaj poduhvat omogućio bi širenje video-nadzora, uvođenje IP televizije i telefonije, daljinsku kontrolu saobraćajne signalizacije i mernih uređaja javnih preduzeća.
- Trenutno je izgrađeno 150 kilometara optičke mreže, što predstavlja svega šesnaestinu onoga što planiramo da izgradimo u narednih šest godina, zahvaljujući stranom partneru. Najveće svetske telekomunikacione firme interesuju se za saradnju, pa se nalazimo na slatkim mukama - ističe Delić i dodaje da bi ovaj projekat omogućio direktan pristup mreži za 147.000 domaćinstava. Prema njegovim rečima, vlasnik mreže bio bi grad, sistemom bi upravljala "Informatika", predviđeno je da partnerstvo traje 25 godina i da investitor dobija 75 odsto prihoda dok ne povrati uloženi novac, nakon čega bi se profit delio "na ravne časti" između Novog Sada i stranog partnera.

Neslućeni potencijal

Govoreći o tehničkim mogućnostima optičke telekomunikacione mreže, Vladimir Knežević, pomoćnik direktora "Informatike", istakao je da je "reč o neslućenom potencijalu, koji će koristiti i građanima i gradu".
- Na ovaj način postajemo regionalni lider u implementaciji informacionih tehnologija i razvoju gradske infrastrukture. Poređenja radi, sada svi internet provajderi, bilo koji servis koji imate kod kuće, bilo da je reč o kablovskoj televiziji, telefoniji, internetu, funkcionišu preko bakra. Ograničenje na bakru je 10 Mbps, dok za optiku to ograničenje ne postoji, a svi servisi će raditi makar deset puta brže - rekao je Knežević. Ova investicija omogućila bi i širenje video-nadzora, koje, kako kaže Delić, prema nekim anketama podržava više od 60 odsto građana.
- Video-nadzor je do sada imao odlične efekte, pokrili smo škole, institucije kulture, saobraćajnice, a siguran sam da bi podaci policije potvrdili da je taj projekat urodio plodom. Razvoj optičke mreže omogućio bi i proširenje video-nadzora, a sve u cilju da Novi Sad postane bezbedniji grad - rekao je Delić.

- To je još jedan dokaz da je reč o političkoj kukavici koja za svaki problem u društvu prebacuje odgovornost na građane Srbije. Isto kao što je za barikade Srbima poručio da sami odlučuju i da se sami staraju o sebi, tako je i za Kosovo i Metohiju i za Evropsku uniju rekao da nema politiku, niti sme da preuzme odgovornost - istakla je Trivan.
Ona je poručila i da nema razloga da posle svega bilo ko glasa za Nikolića.
- Zašto bi iko glasao za čoveka koji ne može i neće da reši nijedan problem i koji se uz to još i kandiduje da bude premijer i da vodi ekonomsku politiku, o kojoj ništa ne zna - upitala je Jelena Trivan.

Istovremeno se radi na izmenama i dopunama Zakona o javnim agencijama kojim će se zavesti red u poslovanju tih institucija.
Oba zakonska predloga, koje priprema Ministarstvo za državnu upravu, naći će se uskoro pred poslanicima Skupštine.
Kako navode naši izvori, još nije precizirano koje javne agencije će biti ukinute, ali se očekuje značajno smanjenje njihovog broja.
Najznačajnije promene u Zakonu o javnom agencijama su, kako saznajemo, da direktori agencija više neće moći da se ponašaju kao da je to njihova privatna firma kada je reč o zapošljavanju i unapređenju u službi, već će to morati isključivo da se radi putem konkursa, što do sada nije bio slučaj.
Sve javne agencije će morati na početku godine da Vladi Srbije dostave kadrovski plan zapošljavanja u tim institucijama. Agencije nakon toga neće smeti da zaposle više ljudi nego što je planirano.
Zarade zaposlenih u agencijama, uključujući i direktore, biće limitirane na nivo plata u državnim službama. Zarade u javnom sektoru su dva do tri puta manje nego u javnim agencijama.
Kako navode naši sagovornici, sukobi u Vladi oko zakonskih izmena koje se tiču broja i statusa agencija traju od početka njenog mandata. Na ukidanju jednog broja agencija i promeni pravila po kojima funkcionišu, najviše je insistiralo Ministarstvo za državnu upravu, koje vodi Milan Marković. Nije, inače, tajna da je većina ministara osnivala agencije u svojim resorima kako bi zapošljavala stranačke kadrove.

Ova akvizicija će poslovnoj mreži FrieslandCampina pridodati aktivnosti obe kompanije na području zapadnog Balkana. Prodavac je većinski akcionar obe mlekare, sa približno 79 odsto akcija u Imleku i  82 odsto akcija u Mlekari Subotica. Akcijama kompanija se trguje na Beogradskoj berzi. FrieslandCampina namerava da otkupi i preostale akcije. Ovo je prvo značajno preuzimanje nakon spajanja kompanija Friesland Foods i Campina 2008. godine.
Prema izjavi Cees 't Hart-a, generalnog direktora Royal FrieslandCampina N.V.:
"FrieslandCampina želi da ostvari rast na različitim tržištima i u proizvodnim kategorijama. Ovo je prva značajna akvizicija koju je grupa ostvarila nakon spajanja Friesland Foodsa i Campine. Ova akvizicija doprinosi našem portfoliju brendova i jača poziciju na području Jugoistočne Evrope, što je jedna od okosnica naše strategije."

Pristup tržištu od 76 miliona potrošača

Uz sadašnje poslovne aktivnosti FrieslandCampine na području Mađarske, Rumunije i Grčke, preuzimanje Imleka i Mlekare Subotice će grupi pružiti pristup tržištu od 76 miliona potrošača širom regije i stvoriti čvrstu podlogu za dalji rast kompanije.
Kao što je objasnio Slobodan Petrović, generalni direktor Imleka: "Ovo je velika prilika za region, Imlek, Suboticu i FrieslandCampinu. Naš proizvodni programse dobro slaže sa sadašnjim brendovima FrieslandCampine. Uveren sam da će obe kompanije pod zastavom FrieslandCampine doživeti prosperitet, i to u korist njihovih potrošača."

Dobro poznati brendovi

Imlek i Mlekara Subotica posluju kao nezavisni proizvođači mlečnih proizvoda na području zapadnog Balkana. Zajedno opslužuju tržište od oko 25 milliona potrošača. Ukupan prihod kompanija iznosi oko 270 miliona evra.
Kompanije zajedno imaju oko 1470 zaposlenih u šest proizvodnih pogona i četiri kancelarije smeštene u Srbiji, Bosni i Hercegovini, i na području Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Nakon akvizicije, ukupan broj zaposlenih FrieslandCampineu regiji povećaće se na oko 3900, i na 14 pogona za preradu mleka za tržište.

FrieslandCampina

Kompanija Royal FrieslandCampina N.V. igra važnu ulogu u zadovoljavanju svakodnevnih prehrambenih potreba stotina miliona ljudi širom sveta. Asortiman proizvoda se sastoji od napitaka na bazi mleka, hrane za bebe, sireva, maslaca, pavlake, deserta i funkcionalnih sastojaka baziranih na mleku. Uz proizvode namenjene potrošačima, proizvodima se takođe snabdevaju i kupci iz industrijskih sektora i javnih sluzbi. Na osnovu izvještaja iz 2010. godine, godišnji prihod firme Royal FrieslandCampina dostiže blizu 9 milijardi evra. Kompanija zapošljava skoro 19.500 ljudi, i kroz 100 proizvodnih pogona  i prodajnih mesta posluje u 25 zemalja.
Dobro poznati brendovi FrieslandCampine su Campina, Chocomel, Fristi, Friesche Vlag, Mona, Optimel, Vifit, Milner, Frico, Buttergold, Valess, Appelsientje, DubbelFriss, CoolBest, Landliebe, Fruttis, Joyvalle, Yazoo, Milli Mia, Pőttyős, Napolact, NoyNoy, Dutch Lady, Frisian Flag, Foremost, Peak, Rainbow, DMV, Kievit, Domo, Creamy Creation i Nutrifeed.

Kako prenose egipatski mediji, još oko hiljadu osoba je teže i lakše povređeno u sukobu navijača, u kome su korišćene motke, staklene flaše, kamenice, pirotehničke naprave i drugo oružje. Na meti pristalica domaćina prvenstveno su bili igrači Al Alija koji su odmah otrčali u svlačionicu, ali je pravi haos nastao kada su na teren utrčali i brojni gostujući navijači.

- Ovo je najveća katastrofa u istoriji egipatskog fudbala - izjavio je sinoć pomoćnik egipatskog ministra zdravlja Hešam Šeiha, koji je dodao da je većina poginula od posledica potresa mozga i dubokih posekotina.

Među nastradalima ima, prema još nezvaničnim informacijama, i pripadnika policije koji su pokušali da zaustave pobesnelu masu u krvavom piru. Glavnokomandujući egipatskog vojnog saveta, feldmaršal Muhamed Husein Tantavi, odmah pošto je primio vesti o neredima naredio je da nekoliko helikoptera poleti za Port Said kako bi evakuisali gostujuće igrače i navijače. Helikopterima će i deo povređenih biti prebačen u vojne bolnice.

Egipatski parlament će danas održati i vanrednu sednicu na kojoj će se raspravljati o jučerašnjoj tragediji, a tužilaštvo je naložilo i istragu.