Besplatna Zabava

Archive for the ‘U fokusu’ Category

Dinar je dostigao svoju realnu vrednost i očekuje se da će se kurs tokom leta stabilizovati na sadašnjem nivou, od oko 103 dinara za evro, poručuju analitičari

Ekonomista Goran Nikolić smatra da će se kurs stabilizovati početkom jula i da će tako ostati narednih meseci. Tome će doprineti doznake iz inostranstva, povećana naplata poreskih prihoda, dolazak gastarbajtera, ali i rizici od mogućeg rasta inflacije.

- Kurs bi mogao da se stabilizuje u letnjem periodu, i za to postoji nekoliko razloga. Prvo, mislim da i NBS ima taj cilj, što dokazuje i činjenica da je NBS prodala 80 miliona evra i tako oborila kurs sa 103,9 na 103,4 dinara za evro. Takođe, ima prihoda po osnovu doznaka, a u prilog dinaru idu i povećana naplata poreza i oživljavanje industrije. Očekuje se i dolazak gastarbajtera, koji će uticati na veću ponudu deviza na tržištu - naveo je Nikolić.

On smatra da dinar neće dalje slabiti jer bi to moglo da pogura inflatorna očekivanja, što nije poželjno.

- Evro će u toku godine još jačati, ali ne sada. To bi bilo previše zbog inflacije. A, po svemu sudeći, ove godine će pšenica podbaciti, što može da poveća cene. U tom smislu, evro narednih meseci ne bi smeo više da jača. Izvesnije je da će domaća valuta apresirati za dinar ili dva prema evru - kaže Nikolić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović ističe da je sadašnja vrednost dinara prema evru blizu realne. On kaže da je vrednost dinara blizu održivog nivoa koji bi obezbedio međunarodnu konkurentnost srpske privrede. Petrović navodi da su uslovi za trajniju stabilizaciju kursa da ne bude značajnije inflacije ili rasta plata, kao i da ne bude novih „udara" sa finansijskog tržišta.

- Budući da su rast plata i inflacija zasad pod kontrolom, očekuje se stabilizacija vrednosti dinara blizu dostignutog nivoa. Kratkoročne oscilacije su moguće ako bude nastavljena kriza u regionu, koja bi izazvala povlačenje investitora - kaže Petrović. On objašnjava da su na slabljenje domaće valute uticali potresi regionalnih karaktera.

- Dodatni razlog je što se kurs u Srbiji prilagođava svojoj dugoročno održivoj vrednosti. A znak da je nivo kursa povoljan za oporavak privrede i da je makroekonomski održiv je porast izvoza - naglašava Petrović.

Srbija je među zemljama sa najvećim brojem samoubistava. Statistika bi bila još crnja da u telefonskom savetovalištu ne rade žene koje pomažu ljudima koji su odlučili da sebi oduzmu život

Nije sve tako crno kao što izgleda. Tačnije, još je crnje. Srbija se „barem" po nečemu visoko kotira u svetskim okvirima - broju samoubistava. Žalosna statistika Svetske zdravstvene organizacije ustoličila nas je na baksuzno, 13. mesto, mada su naše „ambicije" daleko veće i svojski se „trudimo" da opravdamo ulogu „favorita" iz senke, u kružoku društava u kojima ljudi sve više dižu ruke na sebe.

Međutim, kako je mrak uvek najgušći pred zoru, tako i u ovom tunelu ima nešto svetla s njegovog kraja, a ta sveća što tinja i dogoreva u rukama je tri divne dame, posvećenice, tri don kihota iz Telefonskog savetovališta za prevenciju samoubistva: Branke Kordić, Anke Pokeržnik i Mile Milosavljević, kliničkih psihologa.

Protiv predrasuda

Jeste, isprva zvuči banalno da se na istovetan način, telefonski, može naručiti pica i spasti nečiji život, ali fakat je posve drugačiji - može se, i i te kako uspevaju u tome!

- Pre svega, svojski se trudimo da zaista, iz sveg srca, pomognemo osobama koje velika nevolja natera da pozovu naš broj. I uspevamo u tome! Samo za prva dva meseca postojanja ovog savetovališta primili smo 246 poziva ljudi iz čitave Srbije kojima se na glavu srušio čitav svet i koji su bili ubeđeni da iz njihovih muka i problema nema izlaza, a skoro svaki od tih poziva završio se rečima: „Hvala vam što postojite" - veli Branka Kordić, alfa i omega ovog plemenitog projekta.

Naravno, kako je reč o krajnje specifičnim pozivima i svake noći od 20 sati pa do jutra njih tri pokušavaju da prevedu nevoljnike, razgovori traju i po nekoliko sati...

- Počinjemo pitanjem „Kako možemo da vam pomognemo", kako bi se osoba s druge strane žice otvorila. Iako je anonimnost apsolutno zagarantovana, ljudima opet treba dati vremena da prevaziđu predrasudu i tabu ćutanja o suicidalnim namerama, koje su, nažalost, u našem društvu isključivo sinonim za duševno obolele osobe, to jest kukavice, kako volimo da kvalifikujemo, mada istraživanja govore da svaki čovek barem jednom u životu pomisli na samoubistvo... - pojašnjavaju naše heroine, vodeći nas dalje i dublje kroz svoje putešestvije po ljudskim dramama.

Od depresije do optimizma

- Naravno, ne svodi se naš rad na drugarsko ćaskanje tipa „draga saveta", već utvrđenim stručnim metodama i određenim pitanjima prvo ustanovljavamo koliki je rizik da osoba zaista digne ruku na sebe, a zatim im kroz dug razgovor, najjednostavnije rečeno, ukazujemo na mogućnosti koje postoje, a kojih nisu svesni, i rešenja o kojima u tim trenucima nisu ni razmišljali, duboko uvereni da ne postoje. Jedno od obaveznih pitanja je i „Da li ste nekad pokušali da se ubijete" jer, ponavljam, presudno je dozvoliti im da progovore o možda najvećem tabuu našeg društva - smrti, a da ne budu ismejani ili neozbiljno shvaćeni... - napominje Kordićeva, ilustrujući primerom koliko je njihovo savetovalište zaista preko potrebno Srbiji.

- Nedavno smo imali slučaj da nas je zvala žena i saopštila da je popila veliku količinu tableta kako bi okončala život, ali se pokajala. Uspeli smo da je držimo svesnom i pribranom na vezi, obavestimo Hitnu pomoć, sa kojom smo inače umreženi, kao i sa policijom, saznamo od nje čak i telefon najbliže rodbine, koju smo odmah alarmirali.

Posle nekog vremena javio se njen sin da nam saopšti da je sve u redu, da su joj isprali želudac i da je puštena kući. Čuli smo se sa njom - to je danas jedna vedra žena, puna optimizma i planova za budućnost... - kazuju ova tri predana borca za najveću vrednost, koje smo, nažalost, spremni olako da se odreknemo - ljudski život.

Don Kihoti, možda - ali su za razliku od ostalih barem udarile na vetrenjače...

Svako mora da gleda šta može da radi, a ne šta bi želeo. Posla za elementarno preživljavanje uvek ima. Za trajnije rešenje valja ići na prekvalifikaciju ili u drugi grad

U Srbiji je od početka krize svakog dana u proseku 550 ljudi dobijalo otkaz na poslu. Od aprila 2008. do oktobra prošle godine bez posla je ostalo 200.000 ljudi! U februaru ove godine otkaz je dobilo 15.828 osoba, što je 2,1 odsto više nego prethodnog meseca... Gde i kako armija tih ljudi da nađe posao?

Najviše otkaza pljuštalo je u privatnom sektoru. U prerađivačkoj industriji posao je izgubilo 33.000 ljudi, u trgovini na veliko i malo 7.000, u građevinarstvu 5.000, dok je u hotelima i restoranima otkaze dobilo 2.000 radnika. Prvi zaključak koji se nameće je da bi se u situaciji da nam poslodavac uruči radnu knjižicu mogao da se nađe svako od nas. Pa se tada nameće pitanje: šta posle otkaza? Univerzalni odgovor ne postoji. Sigurno je da što pre treba da počnete da tražite novi izvor prihoda. Kojim ćete putem krenuti zavisi od vaših sposobnosti, kreativnosti, upornosti, ali i novca kojim raspolažete, a sa kojim možete da započnete samostalni posao.

Ako je za utehu, poslova koji će vam obezbediti elementarno preživljavanje uvek ima. Kako kažu u Omladinskoj zadruzi „Bulevar", svakodnevno imaju ponudu raznih poslova.

Traže se zanatlije

- Nešto je manji obim posla nego prošle godine, ali ko hoće da radi, može da nađe posao. Kod nas uglavnom dolaze ljudi do 30 godina, a dnevnice koje mogu da zarade su od 1.000 do 1.700 dinara, dok su mesečne plate za stalni angažman u rasponu od 20.000 do 25.000 dinara. Istina, posao preko omladinske zadruge je pre svega za studente, jer poslodavci za njih moraju da plaćaju znatno manje doprinose - kaže menadžerka „Bulevara" Breda Milić.

Urednik magazina „Privrednik" Vojislav Stevanović ističe da je najbitnije da čovek koji ostane bez posla spozna svoje mogućnosti.

- U situaciji kad ostane bez posla, potrebno je da čovek vidi šta zna da radi, da vidi svoje mogućnosti, a šansu traži u kombinaciji praznine na tržištu i svojih kvaliteta - objašnjava Stevanović, dodajući da izbor novog posla zavisi najviše od profila pojedinca.

Ukoliko na nameravate da pokrenete samostalni posao, Stevanović preporučuje prekvalifikaciju.

- U svetu je sasvim uobičajeno da se radnici prekvalifikuju. Cela rudarska Velika Britanija je posle reformi Margaret Tačer otišla na prekvalifikaciju, pa su bivši rudari postali frizeri, maseri, električari... Trenutno su gotovo svi zanati deficitarni. Najviše se traže zavarivači, autolakireri, velika je potražnja za kuvarima. Pri tom, dobro je da koriste savetničke usluge raznih instituta i fakulteta kad je reč o prekvalifikaciji - kaže naš sagovornik.

Dobro je imati zemlju

Stevanović u uslovima kad se ostane bez posla kao mogućnost navodi i preseljenje u neki drugi grad.

- Mi nismo skloni migracijama, ali odlazak u tzv. pasivne krajeve, ako se tamo otvori mogućnost za dobijanje posla, može biti bolje rešenje nego da se ostane u Beogradu i dalje osiromašuje - kaže Stevanović.

Kad je reč o samostalnom započinjanju posla, on napominje da je za bilo koji ozbiljniji biznis potrebno ulaganje između 50.000 i 100.000 evra, ali i da je moguće pokrenuti i manje poslove od kojih može da se živi.

- Ne mora čovek da smisli nešto novo, već samo da to radi kvalitetnije i povoljnije od drugih. Dosta smo tehnološki zaostali i slabog materijalnog stanja, pa dosta dobro prolaze radnje za opravku odeće. Taj posao zahteva mala ulaganja, a pomoć možete bespovratno dobiti od Nacionalne službe za zapošljavanje. Slično je i sa nekim uslugama, na primer pakovanje nekih artikala kod kuće, zatim „potrčko", usluga koja je odnedavno u ponudi, a koja se svodi na dostave, odlaske na pijacu... Ako je neko vlasnik zemlje, trebalo bi da razmišlja o intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno proizvodnji koja je usmerena na kvalitet i što više berbi. U tom slučaju, najbolje je da se uzorci zemlje odnesu na ispitivanje, na osnovu čega će se znati šta konkretno najbolje uspeva na toj površini - kaže Stevanović.

Kako čovek da ostane normalan kada nema ni posao ni platu

BEOGRAD - Plate kasne ili ih uopšte nema, dele se otkazi ili najave da će ih biti, evro raste, sve poskupljuje, ljudi padaju u depresiju... Pitanje je - kako sačuvati zdrav razum?

Psiholog Žarko Trebješanin kaže da se u ovakvim situacijama uvek seti grafita „Ko ovde nije poludeo, taj nije normalan". On savetuje ljudima da se sete prethodnih iskustava koja će im pomoći da prežive aktuelne stresove.

- Na tranziciju su se sad nakalemili besparica i otkazi. Sve to nagriza čoveka. Posle se čude kako neko zbog sitnice „pukne". Najgore je što mnogi gube i ono malo nade da će konačno početi da žive bolje - objašnjava Trebješanin.

U Srbiji, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Batut", ima najmanje 250.000 depresivnih. Neuropsihijatar Dragiša Ranđelović kaže da kako bi sačuvao zdrav razum čovek pre svega mora da ima dozu optimizma.

- Mora sebe da motiviše, traži rešenja i ne očekuje da neko drugi to radi umesto njega. Treba da se okrene sebi i bližnjima i pokuša da kroz odnos sa njima reši probleme. Nikako se ne treba prepuštati, čekati i očekivati da će neko drugi da reši stvar - objašnjava Ranđelović.

Najgore što možete učiniti u već teškoj situaciji jeste nova greška, a to je zavaravanje. Nikako ne treba posezati za „rešenjima" kao što su alkohol, tablete, droga i agresivnost, kaže docent dr Ivan Dimitrijević, neuropsihijatar sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

- U teškim situacijama, kada čovek ostane bez posla, ne prima platu, oduzmu mu kola ili stan jer nema da plati ratu, najvažnije je da se pojača komunikacija među članovima porodice, rođacima i prijateljima, u smislu pridavanja značaja novonastaloj situaciji - kaže Dimitrijević.

Oko 50 stanovnika ulica u blizini ciglane „Mladost" blokiralo je juče ulaz u ovu fabriku zbog deponovanja zemlje ispred njihovih kuća. Oni su nezadovoljni što se više stotina tona zemlje tu istovara i što se stvaraju buka i prašina

- Brda zemlje nam se istovaraju ispod prozora, prašina je ušla u svaki deo kuće, a od buke bagera i kamiona tresu se objekti. Brinemo za bezbednost dece kad izađu u dvorište i na ulicu. Molili smo sve u opštini da nam pomognu, ali ništa nije urađeno i zato smo bili prinuđeni da ovako reagujemo - kažu građani.

Tokom blokade došlo je i do verbalnog sukoba sa direktorom ciglane, ali je policija sprečila veće incidente. Rukovodstvo „Mladosti" negira da rade mimo zakona i traže da nadležne inspekcije ispitaju njihov rad.

Blokada je trajala oko sat vremena, a dogovoreno je da predstavnici građana, ciglane i lokalne samouprave održe zajednički sastanak.

U većini gradova u Srbiji juče je temperatura dostizala 36 stepeni Celzijusa, zbog čega su mnogi građani morali da traže medicinsku pomoć

Beogradska hitna pomoć je zbog kolapsa i kratkotrajnog gubitka svesti najviše intervenisala na javnim mestima, a sudeći prema prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ovakve vrućine nas očekuju do srede.

Portparolka Hitne pomoći Nada Macura istakla je da su sve ekipe ove službe neprekidno na terenu.

- Juče smo već do 13 sati imali 23 intervencije na javnom mestu, a u prethodna 24 sata Hitna pomoć je u Beogradu imala ukupno oko 300 intervencija - rekla je Macura i apelovala na građane da unose više tečnosti i da se obuku u skladu sa vremenskim prilikama, to jest da ne oblače previše toplu odeću.

Macura je naglasila da visoke temperature posebno loše utiču na srčane bolesnike, astmatičare i ljude sa visokim pritiskom i savetovala građanima da ne izlaze u najtoplijem delu dana, od 11 do 17 sati:

- U ovakvim vremenskim uslovima preporučuje se češće odmaranje, uzimanje tečnosti, najbolje limunade i rashlađenih čajeva, izbegavanje ulaska u vozila gradskog prevoza u najtoplijem delu dana i zaštita glave od sunca.

Jednokratni bonusi od 5.000 dinara za zaposlene u javnom sektoru najverovatnije će se deliti u drugoj polovini jula onima koji zarađuju do 40.000 dinara, saznaje Press u Vladi Srbije.

Konačan dogovor o podeli jednokratne pomoći još nije postignut među ministrima, a očekuje se da se pregovori unutar Vlade završe do kraja naredne nedelje. Sagovornik Pressa iz Vlade Srbije objašnjava da će prioritet pri podeli pomoći imati najugroženije kategorije stanovništva.

Savetnik za medije ministra ekonomije Nikola Papak kaže za Press da još nije usaglašeno rešenje do kog će se nivoa ići u podeli bonusa za zaposlene u javnom sektoru.

- Zasad samo postoji predlog ministra ekonomije, koji je dobro poznat javnosti. A to znači da svima bude isplaćen regres od 5.000 dinara, prvi u julu, a drugi pred Božić. To je predlog ministra Mlađana Dinkića, a Vlada Srbije će doneti konačnu odluku. Ukoliko predlog bude da se u javnom sektoru jednokratna pomoć deli onima koji zarađuju do 40.000 dinara, mi to ne možemo da podržimo. Smatramo da nije pošteno da, na primer, jedan profesor koji ima 38.000 dinara platu dobije regres, a drugi koji prima 41.000 ne dobije. Za siromašne već postoji 1,5 milijardi dinara, koje će biti podeljene preko Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Tako da dve milijarde dinara namenjene za javni sektor treba da dobiju svi zaposleni, osim funkcionera - istakao je Papak.

U kabinetu potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića kažu da nema dileme da će jednokratnu pomoć dobiti penzioneri sa najnižim primanjima.

- Verujemo da će pomoć dobiti penzioneri koji primaju do 15.000 dinara - kažu u kabinetu Krkobabića.

Strane banke iznele iz Srbije najveći deo od 1,19 milijardi evra, koje je NBS bez uspeha plasirala da bi odbranila vrednost dinara

Od početka godine Narodna banka Srbije prodala je čak 1,19 milijardi evra da bi sprečila pad dinara, a prema saznanjima Pressa, najveći deo te sume otišao je izvan Srbije, na račune stranih banaka!

Mada najveći domaći privrednici već mesecima zahtevaju da se javno objavi ko kupuje evre na međubankarskom tržištu i na taj način pritiska kurs, prema zakonskim odredbama, Narodna banka Srbije ne sme da otkrije tu informaciju. Sagovornici Pressa, učesnici na međubankarskom tržištu koji su insistirali na anonimnosti i najugledniji domaći ekonomisti tvrde da je najveći deo intervencija NBS otišao na račune stranih banaka, koje su još pre tri godine pokupovale državne obveznice.

- Kupovinom srpskih hartija od vrednosti, odnosno ulaskom u „srpski rizik", strane banke su odlično zarađivale. Imali su ekstra povoljne kamate, a i kurs im je išao naruku. Kada je NBS odlučila da smanji kamate, oni su odlučili da se povuku i svoje dinarske plasmane zamene deviznim - tvrdi naš sagovornik.

Uvoznički lobi

Prema tvrdnjama našeg izvora, preko 400 miliona evra od NBS kupile su domaće banke, koje se nalaze pod jakim pritiskom deevroizacije privrede.

- Brojne domaće firme su iskoristile subvencionisane dinarske kredite da bi refinansirale svoje kredite indeksirane u evrima. To je ostavilo banke na brisanom prostoru, jer one sad moraju te kredite da otplaćuju. Ti evri idu na otplatu kreditnim deviznim linijama njihovim majkama - firmama u inostranstvu - objašnjava naš sagovornik.

Ekonomista Danilo Šuković objašnjava da su domaće banke kupovale velike sume evra za potrebe firmi uvoznica, koje moraju da pokriju svoja dugovanja u inostranstvu.

- Banke kupuju velike svote deviza za najveće uvoznike, odnosno one firme koje su se zaduživale u inostranstvu da bi uvozile robu u našu zemlju. Sada ti najveći uvoznici treba da plate obaveze prema inostranstvu i moraju da kupuju evre, jer su robu ovde prodavali u dinarima, koji im se sada zbog skoka evra tope - objasnio je Šuković. Prema njegovim rečima, sredstva koja firme plasiraju u inostranstvo odlaze u nepovrat i NBS zbog toga treba da prestane sa intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu.

Objavite spisak

Ekonomista Milan Kovačević smatra da bi NBS trebalo da objavljuje spisak banaka koje kupe evre koji se prodaju, kao i spisak klijenata za koje se ti evri kupuju.

- To su oni koji profitiraju. Sa druge strane, devize koje NBS proda predstavljaju veoma mali deo sume koja se svaki dan obrne na računima preduzeća i u menjačnicama. Ipak, neko sa tih jedan ili dva odsto deviza kontroliše kurs i uzima kajmak, a najviše kajmaka ostane u bankama - rekao je Kovačević.

Direktor Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Miloje Kanjevac upozorava da je rasipanje deviznih rezervi na veštačko održavanje kursa dinara pogubno za našu zemlju.

- Uz nerealne domaće valute korist imaju samo uvoznici i strani izvoznici. U korist naše zemlje je da kurs naše valute bude realan i na taj način stimulišemo naše izvoznike da više izvoze. Ovako, samo radimo u korist naše štete, a i ekonomski i monetarno, kurs treba da bude realan, a to je najmanje 150 dinara za evro - smatra Kanjevac. 

Elektroprivreda Srbije nije odustala od još jednog poskupljenja struje do kraja godine i ono bi moglo da bude oko 20 odsto, izjavio je juče direktor EPS-a Dragomir Marković. Novo poskupljenje očekuje se na jesen, a Marković je najavio da će o tačnom procentu poskupljenja razgovarati sa Vladom Srbije

Direktor EPS-a Dragomir Marković rekao je juče novinarima da je EPS pretrpeo gubitak od 2,6 milijardi dinara zbog toga što struja nije poskupela u martu već u januaru, a da prema sopstvenim proračunima ima pravo na poskupljenje od oko 20 odsto.

- EPS nije odustao od zahteva za poskupljenje i ono bi moglo da bude oko 20 odsto. Pitanje je jedino kada ćemo tačno dati zahtev za poskupljenje Vladi Srbije, ali ćemo pre toga razgovarati sa njima i videti koliko će biti odobreno - rekao je on. Ipak, Marković je objasnio da će zahtev za poskupljenje zavisiti samo od toga da li će Vlada Srbije uopšte biti saglasna da se cena struje poveća.

Direktor EPS-a se požalio i na velike oscilacije kursa zbog čega će EPS verovatno imati oko 500 miliona dinara gubitka.

- Kada smo pravili plan računali smo da će kurs biti 100 dinara za evro tokom godine, a sada je već blizu 104 dinara. Ako bude 105, što je realno, to bi povećalo naše rashode za oko pola milijarde dinara - objasnio je Marković i dodao da verovatno neće uspeti da ostvare planiranu dobit od 3,2 milijarde dinara.

Uredba o načinu otkupa službenih stanova koje koriste činovnici i zaposleni u ministarstvima u poslednjem trenutku povučena sa dnevnog reda

Ministarstvo prostornog planiranja Olivera Dulića pokušalo je da vrati na snagu uredbu kojom se državnim službenicima omogućava da otkupljuju službene stanove po povoljnim uslovima. Kako Press saznaje, uredbom je bilo predviđeno da činovnici i zaposleni u ministarstvima mogu da otkupljuju državne stanove za svega 55 odsto od tržišne vrednosti kvadrata. Ova cena je naišla na žestoko protivljenje u Ministarstvu unutrašnjih poslova, zbog čega je povučena sa dnevnog reda.

Ideju ministra Dulića o povoljnom otkupu službenih stanova nisu prihvatili pojedini članovi Vlade, kao ni njeni odbori za zakonodavstvo i finansije. Prema našim saznanjima, uredba je vraćena Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja da spornu cenu kvadrata ispravi, a kako saznajemo, ona bi trebalo umesto 55 da iznosi 80 odsto tržišne cene kvadrata. U kabinetu ministra Dulića nam je samo potvrđeno da je zamerke na dokument imao MUP.

- Uredba je vraćena našem Ministarstvu jer je MUP imao neke primedbe. O njoj se neće raspravljati ni na sledećoj sednici Vlade - rečeno nam je u Dulićevom ministarstvu.

Sindikati protiv privilegija

Odgovor na isto pitanje nismo uspeli da dobijemo ni u odboru za zakonodavstvo jer je direktor Gradimir Nenadović bio zauzet zbog jučerašnje sednice Vlade. Generalni sekretar Vlade Tamara Stojčević otkrila je pre dva dana da je u uredbi problem cena kvadrata, koja mora da se propiše pod „rigoroznijim tržišnim uslovima, kako ponovo neko ne bi bio privilegovan".

Predstavnik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Miodrag Skrobonja kaže da je nedopustivo da se uopšte državni stanovi prodaju bez obzira po kojoj ceni.

- Nedopustivo je da pojedinci tu privilegiju dobijaju na mala vrata. Svi drugi zaposleni nemaju prilike da dođu stana. Ni zaposleni u prosveti, ni u zdravstvu, kulturu, ni u preduzećima u kojima je nekada to moglo. Samo državni službenici mogu da dođu do krova nad glavom. Molim vas... Pa to je neprihvatljivo bila ta cena 55 ili 90 odsto od tržišne - ogorčen je Skrobonja.

Direktor „Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić takođe smatra da država ne treba da dozvoljava otkup svojih stanova ako misli da sačuva stanodavni fond.

- Mnogo je bolje rešenje da se ti stanovi daju na korišćenje ljudima koji se trenutno nalaze u državnoj službi, a ne kao trajno rešavanje stambenog pitanja. To pogotovo ne treba dozvoljavati funkcionerima koji su tu privremeno, obavljaju funkciju četiri ili osam godina - rekao je Nenadić.

Privremeno korišćenje

On kaže da je pogrešan potez države ako na ovaj način želi da stimuliše ljude da rade u njenim službama.

- Pravičnije bi bilo da čuva stambeni fond i iznajmljuje stanove na privremeno korišćenje - kaže Nenadić i podseća da je starom uredbom stvarana neravnopravnost između državnih činovnika i građana jer su oni otplaćivali stanove beskamatnim kreditima.

Vlada Srbije naložila je „Srbijagasu" da kupi kompaniju „Agroživ", nekada vodećeg proizvođača pilećeg mesa u Srbiji. Tako će „Srbijagas", posle kupovine Staklare iz Paraćina, Azotare, firme „Informatika" i osiguranja „Kosig" u Republici Srpskoj najverovatnije postati i vlasnik firme za proizvodnju i preradu pilećeg mesa

Sagovornik Pressa iz vrha Vlade Srbije kaže da na ovaj način država pokušava da spase ovo preduzeće koje ima 1.000 radnika i 1.500 kooperanata.

Veliki potencijal

- Pošto je 'Agroživ' godinama uništavan, što velikim zaduživanjima, što raznim krađama zbog kojih se trenutno i vode sudski postupci, plan je da se prvo okonča stečaj 'Agroživa', a da posle toga, kao firma sa čistim bilansima 'Agroživ' ide na prodaju. Takvu firmu, bez dugova, trebalo bi da kupi 'Srbijagas', ukoliko se ne pojavi još neka domaća odgovarajuća firma. Država jednostavno ne može da dozvoli da 1.000 radnika ostane bez posla, da više od hiljadu firmi koji su sarađivale sa 'Agroživom' prestane sa radom, ali i da neka strana firma koja proizvodi pileće meso zauzme tržište Srbije - navodi sagovornik Pressa.

Na naše pitanje koje su to „odgovarajuće" firme koja bi mogle da kupe „Agroživ", on objašnjava da su one kompanije koje imaju viziju o tome šta za Srbiju znači „Agroživ" i kakva je perspektiva ove firme.

- 'Agroživ' je držao 30, čak i 50 odsto tržišta u Srbiji i to je vrlo veliki potencijal. Na osnovu ovoga možete da zamislite šta bi za Srbiju značilo ukoliko bi ovo tržište zauzela neka strana kompanija, a naročito šta bi to značilo za kvalitet mesa koji bi se onda uvozio u zemlju. Upravo zbog toga država mora da reaguje i ako bude trebalo, 'Srbijagas' će, kao firma u 100 odsto državnom vlasništvu, da kupi 'Agroživ'. Prve procene govore da bi 'Agroživ' sa novim menadžmentom za dve godine mogao da se vrati tamo gde je nekada bio - navodi naš izvor.

Bajatović nedostupan

On objašnjava da bi „Srbijagas" mogao da kupi „Agroživ" u stečaju za ne više od 10 miliona evra, ali dodaje i da bi ova firma posle sprovedenog stečaja i povratka na tržište vredela oko 40 miliona evra. Prema njegovim rečima, ovo bi za „Srbijagas" bio dobar posao, za razliku od Staklare i Azotare gde ima samo troškove.

Direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović nije bio dostupan novinarima Pressa, jer je prema rečima njegovih saradnika, na službenom putu u Kanu, na evropskom biznis forumu na kome učestvuje veliki broj firmi koje se bave gasom i evropske banke.