Besplatna Zabava

Archive for the ‘Zanimljivosti’ Category

U društvu najbogatijih ljudi na planeti je samo 14 predstavnica lepšeg pola koje su same stekle bogatstvo, pokazala je rejting lista milijarderki koju je objavio prestižni časopis "Forbs"

Među ženama koje raspolažu kapitalom većim od milijardu dolara više od polovine je iz Azije, uglavnom Kine.
Druga karakteristika predstavnica lepšeg pola na "Forbsovoj" listi je porodični karakter biznisa - najmanje pet poslovnih dama je biznis pokrenulo zajedno sa suprugom ili bratom, ukazao je list.
Vodeća pozicija na listi najbogatijih biznis-dama sveta pripada Kineskinji Vu Jahun, čiji je kapital procenjen na 3,9 milijardi dolara. Svoju karijeru milijarderke Vu Jahun je počela kao inženjer, a sada se bavi ulaganjem u nekretnine. U martovskoj globalnoj listi milijardera "Forbs" je ovu Kineskinju postavio na 232. mesto.
Drugo mesto zauzima Španjolka Rozalija Mera, vlasnica lanca prodavnica "Zara", sa imovinom vrednom 3,5 milijardi dolara.
Ruska preduzetnica Elena Baturina, supruga gradonačelnika Moskve Jurija Luškova, uspela je da se među 14 najbogatijih poslovnih dama sveta rangira na treću poziciju, sa procenjenim bogatstvom od 2,9 milijardi dolara. Poznata kao suosnivač kompanija "Inteko" i "Patriot", ona je svoj put ka bogatstvu počela kao obična radnica, navodi "Forbs".
Nesumnjivo najbogatija Ruskinja se pozicionirala ispred Doris Fišer vlasnice imperije "Gep", brendova "Old nejvi" i "Banana ripablik", Hiu Li Hoken najvećeg akcionara holdinga "Renge" , kao i čuvene američke televizijske voditeljke Opre Vinftri čije je bogatstvo "Forbs" procenio na po 2,4 milijarde dolara.
Na sedmom mestu se našla Đulijana Beneton, vlasnica brenda "Beneton", sa imovinom procenjenom na 2,1 milijarde dolara.
Slede Kineskinje Ču Lam Ju, suvlasnica kompanije "Huabao Internešenel" (2,1 miljarda), Čang Ksin, investitorka u građevinski sektor, Jan Čeng "kraljica papira" u Kini sa 1,7 milijardi dolara.
Bivša direktorka "eBay" i kandidatkinja za guvernera Kalifornije iz republikanske stranke Meg Vitmen je na 11. mestu sa imovinom vrednom 1,3 miljardi dolara.
Čen Lajva je od investicija u nekretnine obezbedila bogatsvo od 1,1 milijarde, dok je Lej Jufang svoju imovinu (1,1 milijardu dolara) zaradila na tibetanskoj medicini.
Na 14. poziciji "Forbsovoj" listi najbogatijih žena planete našla se književnica Džoan Rouling, koja je na seriji romana o Hariju Poteru i njihovoj ekranizaciji zaradila milijardu dolara.
Prošle godine je na listi dolarskih milijardera bilo više od hiljadu, tačnije 1.011 bogataša, čija se prosečna statistička imovina procenjuje na 3,5 milijardi dolara.
Za proteklih godinu dana broj učesnika u rejtingu je povećan za više od 200, s tim što je bogatstvo svakog u proseku uvećano za 500 miliona dolara.
Ogromna većina liste pripada muškarcima, a samo njih 665 svoje bogatstvo nije nasledilo, već steklo svojim rukama.

Prosjačenje u Teheranu je veoma lukrativna aktivnost ako je verovati zvaničnim podacima koji pokazuju da prosjaci zarađuju pet puta više od radnika sa minimalnom platom

"Prosjaci u Teheranu dnevno zarađuju oko 500.000 rijala (oko 50 dolara), što na mesečnom nivou iznosi 15 miliona rijala (1.500 dolara)", navodi novinska agencija Mehr, pozivajući se na podatke socijalne službe iranske prestonice.
Prema iranskim zvaničnim podacima, minimalna plata u Iranu iznosi 300 dolara.
Svakog dana, policija privodi nekoliko stotina osoba zbog prosjačenja na ulicama Teherana koji zajedno sa predgrađima broji 14 miliona stanovnika.
Socijalni radnici navode da većina prosjaka dolazi sa sela i manjih gradova, ali i iz inostranstva.

Vatrogasci u Smederevu danas su, na poziv građana, spasili jednu mačku s drveta u centru Smedereva

"Često imamo takve intervencije, ali je prvi put u najstrožem centru i pred toliko posmatrača", rekao je novinarima vatrogasac Aleksandar Krstić koji je pod punom opremom više od pola sata pokušavao da se približi uplašenoj mladoj ruskoj plavoj mački.
Dok je vatrogasac pokušavao da spusti mačku, dve svrake su mu dodatno otežavale posao kljucajući mačku.
Spasavanje mačke pratilo je stotinak građana, među kojima je bilo najviše dece. Oni su bodrili vatrogasca koji je pokušavao da priđe mački, neretko mu predlažući kako najlakše da je uhvati.

Britanac Kris Vitver objavio je na svom fejsbuk profile imena i fotografije oko 6000 osuđenih pedofila u Velikoj Britaniji

Podaci koje je Vitver objavio sabrani su na osnovu objavljenih policijskih fotografija i izveštaja. On ne krši zakon budući da se radi o već objavljevljenim podacima i osuđenim osobama.
"Osećam se zaista ponosno. To je veliki uspeh i ako pomogne ljudima da uoče seksualne prestupnike u svom okruženju, učinio sam dobru stvar. Ipak, ne želim podsticati na mržnju", rekao je Vutver.
On je dodao da se radi o činjenici da u nacionalnom registru seksualnih prestupnika može da se pristupi samo nekim informacijama, ali se ne mogu videti fotografije osuđenih pedofila.
"U mojim grupama vidite fotografiju, ime, vreme zločina i njihovo tadašnje prebivalište", izjavio je za The Sun.
Vitver je objavio podatke o ukupno 5.930 pedofila u 62 okruga u Engleskoj, Velsu, Škotskoj i Severnoj Irskoj.
On namerava da nastavi ovu kaciju, mada je njegova akcija razljutila neke pedofile koji su se našli u njegovome registru i u nekoliko navrata praćen i napadan, ali, kako sam kaže, nikada nije došlo do ozbiljnijeg incidenta.

Osećanje beznađa kod žena povećava rizik od šloga, ustanovili su američki stručnjaci sa Univerziteta Minesote

Inače zdrave žene, koje hronično osećaju beznađe, češće imaju naslage u vratnim arterijama koje mogu da izazovu šlog, a veruje se da su izloženije i srčanim bolestima, preneo je radio "Glas Amerike".
Mnoge studije su dovodile u vezu depresiju i povećanu sklonost srčanim oboljenjima, a neke su ukazale da optimizam može da predstavlja i prevenciju od ovih bolesti.
Američki tim, međutim, nije želeo da se bavi depresivnim ženama kod kojih postoji opštiji problem sa spavanjem, apetitom i ukupnim raspoloženjem, već samo onima koje tokom dužeg vremena osećaju beznađe.
U njihovom istraživanju je učestvovalo 559 žena, prosečne starosti 50 godina, koje nisu patile od kardiovaskularnih bolesti niti su imale povišen pritisak.
Eventualno beznađe ispitanica mereno je upitnikom o budućnosti i ličnim ciljevima, dok je kontrola zdravlja uključivala i proveru debljine vratnih arterija uz pomoć ultrazvuka.
Utvrđeno je da su arterije deblje u proseku za 0,02 milimetara kod onih žena koje su izrazile beznađe u pogledu budućnosti i realizacije ličnih ciljeva.
To predstavlja medicinski značajnu razliku, čak i kada se u obzir uzmu i drugi rizični faktori kao što su godine, rasa, prihodi i slično.
Rukovodilac studije Suzan Everson-Rouz ističe da su nužne dodatne studije koje bi otkrile do kakvih psiholoških promena dolazi kod žena koje osećaju dugotrajno beznađe i kako te promene deluju na organizam.
Dodatna isptivanja mogla bi da uključe i praćenje nivoa kortizola, poznatog kao "hormon stresa".
"U svakom slučaju, žene koje tokom dužeg perioda osećaju beznađe, trebalo bi da znaju da to može loše da deluje i na njihovo fizičko zdravlje i da je potrebno da potraže pomoć", apeluje Everson-Rouz.

Čileanski naučnici sproveli su istraživanje koje je obuhvatilo 128 dece starosne dobi od tri do pet godina, a bilo je vezano za navike dece koje mogu uticati na njihov govor

Roditelji su istraživačima dali informacije o navikama svoje dece, uključujući i informacije o sisanju palca i korišćenju cucle tokom najranijeg detinjstva, a posle dobijenih informacija istraživači su analizirali razvoj govora kod te dece, preneo je časopis "Pediatriks".
Pokazalo se da deca koja sve do devetog meseci života nisu hranjena na flašicu, imaju manju verovatnoću za razvoj poremećaja govora.
Deca koja su sisala prst ili koristila cuclu varalicu duže od tri godine, tri puta više su bila izložena riziku razvoja govornih mana od svojih vršnjaka koji to nisu radili.
Rezultati ovog istraživanja pokazuju da sisanje nečeg drugog osim majčine dojke može imati presudnu ulogu na razvoj govora kod male dece, tvrdi autorka istraživanja, Klarita Barbosa.

Jedan 67-godišnji vozač, kome se noga zaglavila između kočnice i papučice za gas, probio je spoljni zid sedmog sprata jedne javne garaže u Oklahomi

Ralf Hadson (Ralph Hudson) je rekao da je išao u rikverc u garaži u mestu Talsa.
Vozilo je probilo zid i na vreme se zaustavilo - prtljažnik "mercedesa" i zadnji točkovi ostali su da vire s druge strane zida.
Osoblje garaže uspelo je da bezbedno ugura automobil u zgradu.

Jedna Britanka je nakon teške migrene počela da govori sa kineskim naglaskom, piše britanska štampa. Bolne migrene svakodnevno su mučile 35-godišnju Saru Kolvil iz Plimuta, na jugozapadu Engleske

Nakon jedne posebno akutne glavobolje, Sara je počela da priča sa upadljivim kineskim naglaskom premda nikada nije bila u Kini.
Lekari kažu da boluje od retkog fenomena poznatog kao "sindrom stranog naglaska" koji se javlja usled oštećenja dela mozga koji kontroliše govor.
"Ovo je jako frustrirajuće. Samo želim da mi se moj glas vrati, ali bojim se da to neće biti moguće. Nervira me moj sadašnji glas. Sve vreme koristim visoke tonove", kazala je ogorčeno Sara.
"Razgovarala sam telefonom sa snajom iz bolnice i ona me nije prepoznala, a prijatelji mi spuštaju slušalicu misleći da se s njima neko šali", ispričala je ona.
Stručnjaci veruju da sindrom, prvi put otkriven početkom XX veka, može nastati usled moždanog udara ili oštećenja mozga. Od 1941. godine zabeleženo je 60-ak slučajeva u svetu.

Međunarodni tim stručnjaka je locirao dve genske varijacije koje imaju znatne veze s težinom deteta na rođenju, a jedna od njih je u vezi i sa podložnošću dijabetesu tipa 2.

Naučnici već odavno znaju da su bebe koje su bile lakše na rođenju sklonije pomenutom obliku šećerne bolesti, ali nisu imali objašnjenje za to, preneo je Rojters.
Dijabetes tipa 2 je bolest koja u poslednje vreme dobija razmere svetske epidemije. To oboljenje remeti sposobnost organizma da ispravno iskoristi šećer i rad hormona insulin - supstance koju proizvodi pankreas da bi snizio nivo šećera u krvi posle obroka.
Široko je rasprostranjeno mišljenje da navike u ishrani trudnica, kroz proces poznat kao "programiranje", utiču i na to koliko će tešku decu rađati, kao i na rizik te dece da jednog dana obole od dijabetesa. Istraživanje tima britanskih, holandskih, finskih i američkih stručnjaka ukazuje, međutim, da su tu i geni od neke važnosti.
Određivanjem koliko sredina, a koliko geni doprinose tome da neko bude sklon šećernoj bolesti, će se dobiti informacija kakve korake treba preduzeti da bi se bolest sprečila, istakla je jedna od učesnica studije, Rejčel Freti s britanskog Medicinskog fakulteta Peninsjula.
Međunarodni tim je analizirao slučajeve preko 38.000 Evropljana, učesnika 19 ranijih studija o trudnoći i rađanju.
Ustanovljeno je da su osobe koje naslede dve "rizične kopije" genske varijante ADCY5 pod 25 odsto većim rizikom od dijabetesa u odraslom dobu, nego one koje naslede dve kopije te genske varijante koje nisu rizične.
Utvrđeno je, takođe, da su takve osobe, kojih među evropskim stanovništvom ima oko devet odsto, u proseku 113 grama lakše na rođenju nego naslednici dve nerizične kopije ili oni koji naslede samo jednu ili nijednu kopiju dotične varijante gena, a kojih ima oko 24 odsto.
Vođa studije Mark Makarti s Oksfordskog univerziteta, napominje da je efekat dve varijacije gena na težinu deteta pri rođenju ravan onom koji imaju četiri do pet cigareta koje majke popuše tokom trudnoće.
"Bilo je iznenađujuće videti tako jak genetski uticaj na karakteristiku kao što je težina na rođenju, koja je podložna snažnom uplivu tolikih faktora okoline", naglasio je Makarti.

Aralsko jezero, nekada četvrto najveće jezero na Zemlji, skoro je sasvim nestalo jer je oko 90 odsto jezera isušeno

Pustinju u Uzbekistanu, koja je nekada bila deo jezera, a kojeg su zbog veličine i velikog broja ostrva nazivali i Aralsko more, posetio je generalni sekrater Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun koji je rekao da je šokiran "jednom od najvećih ekoloških katastrofa našeg doba".
Aralsko more se vremenom isušivalo jer nije dobijalo dovoljno vode od reka Amu Darja i Sir Darja, koje ga navodnjavaju.
Veći deo vode koji je doticao u jezero preusmeren je prema plantažama pamuka.
U doba Sovjetskog saveza, u ovom delu centralne Azije, nacionalizacijom zemljišta stvorene su brojne velike plantaže pamuka, koje je trebalo navodnjavati.
Sistam za navodnjavanje plantaža, koji se uglavnom koristi i danas, loše je izgrađen i još lošije održavan, zbog čega se polovina vode gubila i pre nego što bi stigla do plantaža i izazvala isušivanje jezera, prenose agencije.