Besplatna Zabava

U Srbiji ima 915.000 učenika i ne možemo na osnovu straha roditelja donositi zaključke. Strah je jedna, a grip druga kategorija. Spremni smo i za slučaj bržeg širenja gripa

Spremili smo scenarije po kojima ćemo se ponašati u slučaju bržeg širenja gripa, ali je rano pričati o njima kada ne znamo dalji tok bolesti. Svakog dana u 15 sati iz svih školskih uprava stižu nam najnoviji podaci. Sačekaćemo sredu, prvi dan nastavka rada škola, sve informacije podeliti sa epidemiolozima i odlučiti o narednim koracima, kaže u intervjuu za Press nedelje Žarko Obradović, ministar prosvete i potpredsednik SPS-a.

On kaže da postoji mogućnost da u situaciji pojave obolelih od gripa na fakultetima i tamo bude prekinuta nastava, ali da za sada, prema informacijama koje je dobio od rektora Beogradskog univerziteta, takvi slučajevi nisu zabeleženi.

- Cilj nam je da sprečimo širenje gripa, pa sam zato lično i doneo odluku da produžimo raspust za dva dana, tako da deca u kontinuitetu ne idu školu šest dana, jer period inkubacije bolesti traje pet do sedam dana.

Koliki procenat obolelih u školama bi trebalo da bude da bi nastava bila prekinuta? Jeste li o tome razgovarali sa epidemiolozima?

- Jesam, ali odluku o tome donosi isključivo ministar zdravlja, u saglasnosti sa epidemiolozima. Razumem vašu zainteresovanost, ali ne bih kao ministar hteo da stvaram bilo kakvu vrstu panike i govorim o mogućim scenarijima.

Ali, šta biste radili u slučaju da roditelji, iz straha od širenja virusa, odbiju da šalju decu u škole?

- Od početka insistiramo na saradnji roditelja sa nastavnicima, direktorom škole i, naravno, lekarom. Potrebno je da saznamo razlog nedolaska deteta u školu. Primetio sam da je, kada je troje učenika obolelo od gripa u osnovnoj školi  "Milica Pavlović" u Čačku, toga dana bilo odsutno 65 đaka, a već sutradan na nastavu nije došlo 385. Da ne bi bilo straha, važno je imati sve informacije o gripu. U Srbiji ima 915.000 učenika i ne možemo na osnovu straha nekoliko roditelja, ili nekoliko hiljada njih, donositi zaključke. Strah je jedna, a grip druga kategorija. Nastava se odvija dok ima dece u razredima i dok epidemiolozi ne odluče drugačije.

Ipak, kažete da ste spremili sve scenarije?

- Jesmo, ali mogu samo da kažem da će od stepena širenja gripa zavisiti svaki naš dalji korak.

Da li je moguće izvoditi nastavu ukoliko nastavnici i učenici budu nosili zaštitne maske?

- Kada je ovako ozbiljna stvar u pitanju ne možemo da govorimo u kategorijama "šta bi bilo..." Zašto bih ja sada govorio o scenariju C ili D, kad smo tek na scenariju A?

Zato da bi i učenici, i roditelji i nastavnici znali šta ih očekuje.

- Oni znaju da je potrebna preventiva, da će biti vakcinacija od polovine decembra i da se u međuvremenu ponašaju prema dobijenim uputstvima.

Jeste li učestvovali u poslednjoj rundi razgovora sa predstavnicima MMF-a?

- U poslednjoj ne, ali jesmo ranije. Imali su određena pitanja, a mi smo im pružili odgovore kojima su bili zadovoljni.

Najavljivali ste da će racionalizacija obrazovnog sistema početi od Nove godine?

- Tako je. Čekali smo zvaničan završetak razgovora sa MMF-om, zbog okvira budžeta, da se slučajno ne pojavi neki novi zahtev prema prosveti. Obrazovanje je takav sistem na kome mora da se radi u određenim koracima. Prva etapa počinje od prvog januara naredne godine, druga 1. septembra, a treća početkom 2011. U međuvremenu, očekujemo da se razgovara i o pitanju racionalizacije mreže škola. Osnovna primedba MMF-a bila je da postoji više nastavnika u osnovnom obrazovanju u odnosu na broj učenika. Mislimo da se proces racionalizacije može sprovoditi i bez otpuštanja. Već smo smanjili broj odeljenja u školama i sada imamo 550 odeljenja manje na osnovu stručnog uputstva iz jula.

Ta racionalizacija podrazumeva i otpremnine za one koji se odluče na dobrovoljni odlazak. Zna li se koliko će zaposlenih otići iz prosvete?

- Ne, jer mi samo dajemo uslove i pozivamo, a da li će oni hteti to da prihvate ili ne, videćemo posle 1. januara. Potpuno je druga situacija kada budemo išli u smanjenje broja odeljenja, utvrđujući optimalan broj učenika u svakom od njih. Tada ćemo doći do broja zaposlenih koji su mogući tehnološki višak.

Kada ste došli na ministarsku funkciju, kazali ste da su vam prioriteti "donošenje strategije obrazovanja, popravljanje položaja zaposlenih i vraćanje starog sjaja srpskom obrazovanju". Dokle ste stigli u ostvarenju tog plana?

- Na ove poslednje dve stvari radimo permanentno, a strategiju smo započeli. Nacionalni savet za visoko obrazovanje napravio je elemente strategije visokog obrazovanja, a sa Nacionalnim prosvetnim savetom radićemo delove vezane za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. Članovi saveta izabrani su tek pre nekoliko meseci, a budući da očekujem da će Vlada raditi ceo svoj mandat, verujem da ćemo u tom roku završiti strategiju.

Mislite da je unapređen položaj zaposlenih u prosveti?

- To može samo statistika da utvrdi. Ne treba zaboraviti da sam tu izjavu dao u julu prošle godine, kada još nije bilo svetske ekonomske krize. Takođe, važno je podsetiti da zaposleni u obrazovanju nisu bili predmet bilo kakvih redukcija vezanih za ekonomsku situaciju, a da smo im krajem prošle godine dali jednokratnu pomoć. Trudimo se da nastavnici rade kvalitetno i da imaju društveni status koji im pripada. Obrazovanje je proces u kome ne možete odluke da donesite preko noći. 

Akreditacija fakulteta kasni.

- Komisija radi svoj posao, a to da li su svi zadovoljni komisijom druga je priča. Formalno, taj posao trebalo bi da bude završen do kraja godine. Da li će se stići, treba pitati komisiju, a ne mene. Oni su uvereni da hoće.

Prošle su dve godine od kada je Skupština Srbije prosledila fakultetima preporuku o izjednačavanju statusa ranije diplomiranih studenata i mastera. Govorilo se da će, u skladu sa preporukom, svaki diplomac moći svoju diplomu da zameni za master, ali od toga, na većini fakulteta, nema ništa.

- Da budem iskren, meni kao ministru takvo pitanje nije bilo upućeno. Više smo razmatrali pitanja kvota za master studije. Mislim da su fakulteti pojedinačno donosili odluke o tome da li je potrebno položiti neki ispit ili se ranija diploma automatski izjednačava sa masterom.

Tokom opozicionih dana govorili ste da je kod nas obrazovanje sve više privilegija, a sve manje pravo. Da li se situacija popravlja sada kada ste postali ministar?

- Pokušaćemo da obrazovanje bude dostupno što širem krugu ljudi, da ne bude samo stvar bogatih. 

Kada će to biti?

- To zavisi od stanja ekonomije. To ne možemo u situaciji u kojoj se nalazimo sada i kojoj ćemo biti narednih nekoliko godina, sa limitiranim budžetom ministarstva, iz koga skoro 97 odsto ide na plate, a svega tri odsto preostaje za sve ostalo. Ali, očekujem da ćemo, kada budemo pravili strategiju sistema, smoći snage da kažemo da Srbija u naredne dve ili tri decenije planira da uradi određene stvari.

Koja je poruka studentima koji traže niže cene studiranja, za šta se i vi, kako tvrdite, zalažete?

- Oni imaju različite zahteve. Jeftinije školarine tražio sam još u septembru prošle godine i to studenti znaju. Ali dokle god država ne dobije pravo da daje saglasnost na cenu školarine, to će biti izraz želje ministra ili dobre volje pojedinih fakulteta. Naravno da razumem potrebe studenta, ali neki neće da shvate da se u promenama od 2000. promenio i društveni sistem. Ono što se nekada podrazumevalo, sada više ne postoji.

Znači li to da je sistem obrazovanja bio bolji u devedesetim godinama?

- Neću da upoređujem na taj način. Već devedesetih su se pojavile kategorije samofinasirajućih studenata. Govorim o dostupnosti obrazovanja, a svako neka izvuče svoj zaključak. 

Jeste li zadovoljni dosadašnjim radom Vlade?

- Čini mi se da smo, kako prolazi vreme, sve bolji i bolji. Možda smo u početku, u uhodavanju, pravili neke greške, jer je u pitanju koaliciona vlada sa dosta partnera, a i našli smo se pred velikim problemom koji niko nije mogao da predvidi - ekonomskom krizom. Vlada polako počinje da daje rezultate i verujem da će građani to sve više ceniti. 

Ivica Dačić kaže da se njegov predlog za pravljenje Vlade sa ovim koalicionim partnerima pokazao kao dobar potez. Vi ste pominjani kao neko ko se protivio takvoj koaliciji.

- Nisam bio protivnik, samo sam pristalica čistih računa. Ko zna, razumeće.

A za one koji ne razumeju?

- Imali smo razgovore koji su trajali do određenog trenutka, a posle smo dobili ponudu da budemo deo koalicije. A čisti računi o kojima govorim znače da jednu stvar dovedemo do kraja i tek onda započnemo drugu. I tako je i bilo.

Kako sarađujete sa G17 Plus?

- Odlično. Evo, kolega Tomica Milosavljević i ja, iako smo imali različite stavove povodom inicijative za osnivanje visoke škole vojno-medicinskih nauka, danas odlično sarađujemo. I sa svima ostalima, naravno, imamo odličnu saradnju.

A u vašoj koaliciji SPS-PUPS- JS? Dragan Marković Palma je početkom godine tražio vašu ostavku, sada se predsednik PUPS-a ljuti da ste njegovu stranku zaboravili da pomenete posle dobrog izbornog rezultata u Vrbasu...

- To što je Marković govorio bilo je više pogodbenog karaktera, ali nije bilo nikakvih problema, jer smo o tome razgovarali i dan pre, i dan posle te njegove izjave. A što se tiče PUPS-a, Krkobabić je s pravom ukazao na to da smo preskočili da pomenemo svog  koalicionog partnera. 

Ministar Mrkonjić u svom kabinetu drži više fotografija Slobodana Miloševića, a kod vas nema nijedne. Zašto?

- Kada sam došao u ovaj kabinet, nisam menjao gotovo ništa u njegovom izgledu. Tu sam da radim, a ne da kroz enterijer nešto pokazujem. Zašto me ne pitate gde mi je slika porodice? Ni u ranijim kabinetima nisam imao Miloševićevu fotografiju. Ona i danas stoji u prostorijama Glavnog odbora naše stranke.

Pitam vas to jer se često pominje da u SPS-u postoje podele na dva krila: jedno koje nastavlja Miloševićevu politiku i drugo koje to ne želi.

- Ne postoje podele, a mnogi to neće da shvate. SPS je bila jedna partija do 2000, druga posle tog perioda. Zatim,  2004. godine podržavali smo manjinsku vladu, pa opet bili opozicija, a sad smo ponovo u vlasti. Ostaje činjenica da je Milošević dugo godina bio predsednik stranke, a sada imamo predsednika Ivicu Dačića, koji je izabran između četiri kandidata. Miloševićevo mesto ostaje u istoriji partije.

SPS je godinama govorila da je jedan od njenih najvećih uspeha to što je omogućila da Srbija opet bude celovita. Da li je vaša podrška Statutu Vojvodine revizija toga?

- Sada je 2009. i neki sadržaji su se značajno promenili, jer ih je život promenio. Da li je Srbija sada cela? Jeste. Ovo nije suprotno od onoga za šta se SPS zalagala - jedinstvene Srbije. Da nije bilo nekadašnjih ustavnih amandmana, Srbija ne bi bila celovita. Podrška Nacrtu zakona o prenosu nadležnosti Vojvodine i Statutu ne doživljavam kao narušavanje celovitosti Srbije. Zakon je napravljen tako da su uzeta u obzir i postojeća zakonska rešenja i, naravno, podrška Statutu podrazumeva usklađenost sa odredbama zakona.

U Srbiji ima 915.000 učenika i ne možemo na osnovu straha roditelja donositi zaključke. Strah je jedna, a grip druga kategorija. Spremni smo i za slučaj bržeg širenja gripa

Spremili smo scenarije po kojima ćemo se ponašati u slučaju bržeg širenja gripa, ali je rano pričati o njima kada ne znamo dalji tok bolesti. Svakog dana u 15 sati iz svih školskih uprava stižu nam najnoviji podaci. Sačekaćemo sredu, prvi dan nastavka rada škola, sve informacije podeliti sa epidemiolozima i odlučiti o narednim koracima, kaže u intervjuu za Press nedelje Žarko Obradović, ministar prosvete i potpredsednik SPS-a.

On kaže da postoji mogućnost da u situaciji pojave obolelih od gripa na fakultetima i tamo bude prekinuta nastava, ali da za sada, prema informacijama koje je dobio od rektora Beogradskog univerziteta, takvi slučajevi nisu zabeleženi.

- Cilj nam je da sprečimo širenje gripa, pa sam zato lično i doneo odluku da produžimo raspust za dva dana, tako da deca u kontinuitetu ne idu školu šest dana, jer period inkubacije bolesti traje pet do sedam dana.

Koliki procenat obolelih u školama bi trebalo da bude da bi nastava bila prekinuta? Jeste li o tome razgovarali sa epidemiolozima?

- Jesam, ali odluku o tome donosi isključivo ministar zdravlja, u saglasnosti sa epidemiolozima. Razumem vašu zainteresovanost, ali ne bih kao ministar hteo da stvaram bilo kakvu vrstu panike i govorim o mogućim scenarijima.

Ali, šta biste radili u slučaju da roditelji, iz straha od širenja virusa, odbiju da šalju decu u škole?

- Od početka insistiramo na saradnji roditelja sa nastavnicima, direktorom škole i, naravno, lekarom. Potrebno je da saznamo razlog nedolaska deteta u školu. Primetio sam da je, kada je troje učenika obolelo od gripa u osnovnoj školi  "Milica Pavlović" u Čačku, toga dana bilo odsutno 65 đaka, a već sutradan na nastavu nije došlo 385. Da ne bi bilo straha, važno je imati sve informacije o gripu. U Srbiji ima 915.000 učenika i ne možemo na osnovu straha nekoliko roditelja, ili nekoliko hiljada njih, donositi zaključke. Strah je jedna, a grip druga kategorija. Nastava se odvija dok ima dece u razredima i dok epidemiolozi ne odluče drugačije.

Ipak, kažete da ste spremili sve scenarije?

- Jesmo, ali mogu samo da kažem da će od stepena širenja gripa zavisiti svaki naš dalji korak.

Da li je moguće izvoditi nastavu ukoliko nastavnici i učenici budu nosili zaštitne maske?

- Kada je ovako ozbiljna stvar u pitanju ne možemo da govorimo u kategorijama "šta bi bilo..." Zašto bih ja sada govorio o scenariju C ili D, kad smo tek na scenariju A?

Zato da bi i učenici, i roditelji i nastavnici znali šta ih očekuje.

- Oni znaju da je potrebna preventiva, da će biti vakcinacija od polovine decembra i da se u međuvremenu ponašaju prema dobijenim uputstvima.

Jeste li učestvovali u poslednjoj rundi razgovora sa predstavnicima MMF-a?

- U poslednjoj ne, ali jesmo ranije. Imali su određena pitanja, a mi smo im pružili odgovore kojima su bili zadovoljni.

Najavljivali ste da će racionalizacija obrazovnog sistema početi od Nove godine?

- Tako je. Čekali smo zvaničan završetak razgovora sa MMF-om, zbog okvira budžeta, da se slučajno ne pojavi neki novi zahtev prema prosveti. Obrazovanje je takav sistem na kome mora da se radi u određenim koracima. Prva etapa počinje od prvog januara naredne godine, druga 1. septembra, a treća početkom 2011. U međuvremenu, očekujemo da se razgovara i o pitanju racionalizacije mreže škola. Osnovna primedba MMF-a bila je da postoji više nastavnika u osnovnom obrazovanju u odnosu na broj učenika. Mislimo da se proces racionalizacije može sprovoditi i bez otpuštanja. Već smo smanjili broj odeljenja u školama i sada imamo 550 odeljenja manje na osnovu stručnog uputstva iz jula.

Ta racionalizacija podrazumeva i otpremnine za one koji se odluče na dobrovoljni odlazak. Zna li se koliko će zaposlenih otići iz prosvete?

- Ne, jer mi samo dajemo uslove i pozivamo, a da li će oni hteti to da prihvate ili ne, videćemo posle 1. januara. Potpuno je druga situacija kada budemo išli u smanjenje broja odeljenja, utvrđujući optimalan broj učenika u svakom od njih. Tada ćemo doći do broja zaposlenih koji su mogući tehnološki višak.

Kada ste došli na ministarsku funkciju, kazali ste da su vam prioriteti "donošenje strategije obrazovanja, popravljanje položaja zaposlenih i vraćanje starog sjaja srpskom obrazovanju". Dokle ste stigli u ostvarenju tog plana?

- Na ove poslednje dve stvari radimo permanentno, a strategiju smo započeli. Nacionalni savet za visoko obrazovanje napravio je elemente strategije visokog obrazovanja, a sa Nacionalnim prosvetnim savetom radićemo delove vezane za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. Članovi saveta izabrani su tek pre nekoliko meseci, a budući da očekujem da će Vlada raditi ceo svoj mandat, verujem da ćemo u tom roku završiti strategiju.

Mislite da je unapređen položaj zaposlenih u prosveti?

- To može samo statistika da utvrdi. Ne treba zaboraviti da sam tu izjavu dao u julu prošle godine, kada još nije bilo svetske ekonomske krize. Takođe, važno je podsetiti da zaposleni u obrazovanju nisu bili predmet bilo kakvih redukcija vezanih za ekonomsku situaciju, a da smo im krajem prošle godine dali jednokratnu pomoć. Trudimo se da nastavnici rade kvalitetno i da imaju društveni status koji im pripada. Obrazovanje je proces u kome ne možete odluke da donesite preko noći. 

Akreditacija fakulteta kasni.

- Komisija radi svoj posao, a to da li su svi zadovoljni komisijom druga je priča. Formalno, taj posao trebalo bi da bude završen do kraja godine. Da li će se stići, treba pitati komisiju, a ne mene. Oni su uvereni da hoće.

Prošle su dve godine od kada je Skupština Srbije prosledila fakultetima preporuku o izjednačavanju statusa ranije diplomiranih studenata i mastera. Govorilo se da će, u skladu sa preporukom, svaki diplomac moći svoju diplomu da zameni za master, ali od toga, na većini fakulteta, nema ništa.

- Da budem iskren, meni kao ministru takvo pitanje nije bilo upućeno. Više smo razmatrali pitanja kvota za master studije. Mislim da su fakulteti pojedinačno donosili odluke o tome da li je potrebno položiti neki ispit ili se ranija diploma automatski izjednačava sa masterom.

Tokom opozicionih dana govorili ste da je kod nas obrazovanje sve više privilegija, a sve manje pravo. Da li se situacija popravlja sada kada ste postali ministar?

- Pokušaćemo da obrazovanje bude dostupno što širem krugu ljudi, da ne bude samo stvar bogatih. 

Kada će to biti?

- To zavisi od stanja ekonomije. To ne možemo u situaciji u kojoj se nalazimo sada i kojoj ćemo biti narednih nekoliko godina, sa limitiranim budžetom ministarstva, iz koga skoro 97 odsto ide na plate, a svega tri odsto preostaje za sve ostalo. Ali, očekujem da ćemo, kada budemo pravili strategiju sistema, smoći snage da kažemo da Srbija u naredne dve ili tri decenije planira da uradi određene stvari.

Koja je poruka studentima koji traže niže cene studiranja, za šta se i vi, kako tvrdite, zalažete?

- Oni imaju različite zahteve. Jeftinije školarine tražio sam još u septembru prošle godine i to studenti znaju. Ali dokle god država ne dobije pravo da daje saglasnost na cenu školarine, to će biti izraz želje ministra ili dobre volje pojedinih fakulteta. Naravno da razumem potrebe studenta, ali neki neće da shvate da se u promenama od 2000. promenio i društveni sistem. Ono što se nekada podrazumevalo, sada više ne postoji.

Znači li to da je sistem obrazovanja bio bolji u devedesetim godinama?

- Neću da upoređujem na taj način. Već devedesetih su se pojavile kategorije samofinasirajućih studenata. Govorim o dostupnosti obrazovanja, a svako neka izvuče svoj zaključak. 

Jeste li zadovoljni dosadašnjim radom Vlade?

- Čini mi se da smo, kako prolazi vreme, sve bolji i bolji. Možda smo u početku, u uhodavanju, pravili neke greške, jer je u pitanju koaliciona vlada sa dosta partnera, a i našli smo se pred velikim problemom koji niko nije mogao da predvidi - ekonomskom krizom. Vlada polako počinje da daje rezultate i verujem da će građani to sve više ceniti. 

Ivica Dačić kaže da se njegov predlog za pravljenje Vlade sa ovim koalicionim partnerima pokazao kao dobar potez. Vi ste pominjani kao neko ko se protivio takvoj koaliciji.

- Nisam bio protivnik, samo sam pristalica čistih računa. Ko zna, razumeće.

A za one koji ne razumeju?

- Imali smo razgovore koji su trajali do određenog trenutka, a posle smo dobili ponudu da budemo deo koalicije. A čisti računi o kojima govorim znače da jednu stvar dovedemo do kraja i tek onda započnemo drugu. I tako je i bilo.

Kako sarađujete sa G17 Plus?

- Odlično. Evo, kolega Tomica Milosavljević i ja, iako smo imali različite stavove povodom inicijative za osnivanje visoke škole vojno-medicinskih nauka, danas odlično sarađujemo. I sa svima ostalima, naravno, imamo odličnu saradnju.

A u vašoj koaliciji SPS-PUPS- JS? Dragan Marković Palma je početkom godine tražio vašu ostavku, sada se predsednik PUPS-a ljuti da ste njegovu stranku zaboravili da pomenete posle dobrog izbornog rezultata u Vrbasu...

- To što je Marković govorio bilo je više pogodbenog karaktera, ali nije bilo nikakvih problema, jer smo o tome razgovarali i dan pre, i dan posle te njegove izjave. A što se tiče PUPS-a, Krkobabić je s pravom ukazao na to da smo preskočili da pomenemo svog  koalicionog partnera. 

Ministar Mrkonjić u svom kabinetu drži više fotografija Slobodana Miloševića, a kod vas nema nijedne. Zašto?

- Kada sam došao u ovaj kabinet, nisam menjao gotovo ništa u njegovom izgledu. Tu sam da radim, a ne da kroz enterijer nešto pokazujem. Zašto me ne pitate gde mi je slika porodice? Ni u ranijim kabinetima nisam imao Miloševićevu fotografiju. Ona i danas stoji u prostorijama Glavnog odbora naše stranke.

Pitam vas to jer se često pominje da u SPS-u postoje podele na dva krila: jedno koje nastavlja Miloševićevu politiku i drugo koje to ne želi.

- Ne postoje podele, a mnogi to neće da shvate. SPS je bila jedna partija do 2000, druga posle tog perioda. Zatim,  2004. godine podržavali smo manjinsku vladu, pa opet bili opozicija, a sad smo ponovo u vlasti. Ostaje činjenica da je Milošević dugo godina bio predsednik stranke, a sada imamo predsednika Ivicu Dačića, koji je izabran između četiri kandidata. Miloševićevo mesto ostaje u istoriji partije.

SPS je godinama govorila da je jedan od njenih najvećih uspeha to što je omogućila da Srbija opet bude celovita. Da li je vaša podrška Statutu Vojvodine revizija toga?

- Sada je 2009. i neki sadržaji su se značajno promenili, jer ih je život promenio. Da li je Srbija sada cela? Jeste. Ovo nije suprotno od onoga za šta se SPS zalagala - jedinstvene Srbije. Da nije bilo nekadašnjih ustavnih amandmana, Srbija ne bi bila celovita. Podrška Nacrtu zakona o prenosu nadležnosti Vojvodine i Statutu ne doživljavam kao narušavanje celovitosti Srbije. Zakon je napravljen tako da su uzeta u obzir i postojeća zakonska rešenja i, naravno, podrška Statutu podrazumeva usklađenost sa odredbama zakona.