Besplatna Zabava

Državna revizorska institucija utvrdila niz nepravilnosti u trošenju državnih para, najavljuje se podnošenje velikog broja prijava zbog kršenja zakona

Javne finansije Srbije su u potpunom haosu! Državna revizorska institucija (DRI) ustanovila je brojne nedostatke i nepravilnosti vršeći prvu pravu kontrolu trošenja novca iz državne kase. Ovakva revizija urađena je prvi put u istoriji Srbije.

Zbog silnih nepravilnosti, predsednik DRI Radoslav Sretenović najavio je da će ta institucija pokrenuti brojne postupke protiv onih koji su učinili najteže povrede u korišćenju državnog novca, ali nije mogao da iznese ni procenu za koliko su novca oštećeni građani Srbije. On je, međutim, istakao da se najveći broj nepravilnosti odnosi na nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama.

Ne postoji evidencija o državnoj imovini

Revizija je obuhvatila potrošnju 27 odsto budžetskih sredstava u 14 ministarstava, tri uprave i u Direkciji za imovinu. Skoro kod svih su otkrivene nepravilnosti u trošenju para građana. Predstavljajući izveštaj, Sretenović je ukazao na najveće probleme u javnim finansijama - ne postoji popis državne imovine, ne vode se evidencije o donacijama i njihovoj realizaciji, krši se zakon u oblasti kratkoročnih potraživanja i obaveza, a interna revizija i kontrola se ili uopšte ne vrše ili se ne vrše u skladu sa propisima. Otkrivene su i nepravilnosti u računovodstvenom sistemu, naročito u podacima iz glavne knjige trezora.

- Glavna knjiga trezora se ne vodi u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, koji predviđa da se u njoj evidentiraju sve promene na računima. Ona ne sadrži podatke o prihodima i rashodima korisnika budžetskih sredstava. Podaci u obrascima, koji sačinjavaju završni račun, nisu sveobuhvatni i uporedivi jer ne sadrže sva stanja i promene u imovini, potraživanjima, obavezama, rashodima, prihodima, primanjima... - navodi Sretenović.

On je kao jednu od najvećih zamerki istakao da u završnom računu ne postoji pouzdana evidencija o državnoj imovini Srbije.

- Ne postoji centralni registar o državnoj imovini. Direkcija za imovinu mora da vodi potpunu i ažuriranu evidenciju o tim nepokretnostima, ali ona to nije uspostavila. Državna imovina je prvi put uknjižena i iskazana u budžetu za 2005, a narednih godina su samo vršene korekcije vrednosti - objasnio je Sretenović.

On je naglasio i problem nenaplaćenih dividendi od javnih preduzeća, banaka, fondova, berzi, agencija... u kojima država ima vlasništvo:

- Mi nemamo ni spisak svih tih subjekata. Naplaćeni prihodi u 2008. godini po osnovu dividendi su oko 748 miliona dinara. Ali, to su samo uplaćene dividende, dok se pravo države na prihod uopšte ne prati.

DRI je ustanovio i da je ukupan javni dug Srbije 31. decembra 2008. iznosio 715,7 milijardi dinara. Od domaćih obaveza ubedljivo najviše otpada na staru deviznu štednju - oko 260 milijardi dinara, dok su neuporedivo manje obaveze prema domaćim bankama (7,2 milijarde) i obaveze nastale na osnovu emitovanja hartija od vrednosti (10,7 milijardi).

Što se tiče obaveza Srbije prema inostranstvu, najviše dugujemo multilatelarnim institucijama (Međunarodno udruženje za razvoj, Evropska banka...) i stranim vladama (151,6 milijardi), od kojih najviše Pariskom klubu (148,4 milijarde).

Srbija potražuje 31,7 milijardi

S druge strane, ukupna kratkoročna potraživanja Srbije iznose oko 31,7 milijardi dinara (dugoročna praktično ne postoje, pošto su i ona stavljena među kratkoročna). Tako se među kratkoročnim potraživanjima našlo i 641,7 miliona dinara koje je Narodna banka Jugoslavije pozajmila budžetskim korisnicima, bankama i preduzećima od 1994. do 2000. godine. Revizori predlažu da se taj dug otpiše pošto je nenaplativ i za njega ne postoji dokumentacija.

Najveći deo duga od 11,9 milijardi dinara odnosi se na pozajmice koje je Srbija dala od 1999. do 2004. i to: EPS-u 1,9 milijardi, fondu PIO 7,5 milijardi i Direkciji za robne rezerve 2,6 milijardi dinara. I dok EPS svoj deo duga redovno vraća, fond PIO nije vratio ništa, iako su mu pare odobrene 2003. da ih vrati do kraja iste godine!

Država je davala pare i drugim javnim preduzećima (NIS, „Železnice"), ministarstvima, odbrambenoj industriji („Zastava oružje", „Sloboda", „Prvi partizan" i „Prva iskra" Barič), ali nijedna od svih tih milionskih pozajmica nije vraćena u predviđenom roku.

Interesantno je da nijedan dinar nisu vratili ni oni koju su pozajmili pare od fonda u koji se slivaju pare od privatizacije. Radi se o dugu od 15 milijardi dinara, od čega najviše duguju javna preduzeća - 7,8 milijardi i korisnici budžeta - 5,8 milijardi dinara. Revizori su zamerili što u ovim slučajevima uopšte ne postoje rokovi za vraćanje novca, pa se pare i ne vraćaju, a neki od starih dužnika čak dobijaju nove kredite (NIS, ŽTP).