Besplatna Zabava

Tadić je u pepeljasto obojio i Čedu Jovanovića, koji nam sad objašnjava da je baš ta njegova siva u stvari boja Evropske unije

Na kompjuteru između bele i crne postoji 256 nijansi sive boje koje može da razazna ljudsko oko, a verujem da se na političkoj sceni Srbije može pronaći i veći broj slučajeva koji nisu ni beli, ni crni, nego u nekoj boji sive.

Pođimo od najsvežijeg primera. Ivica Dačić i njegova Socijalistička partija Srbije, koji su više od 10 godina za SAD bili potpuno neprihvatljivi, od prošle nedelje su legitimni politički predstavnici Srbije. Ameri su ih iz crne obojili u svetlosivu. Oprostili su im i Slobodana Miloševića, i Miru Marković, i Ratka Mladića, i Radovana Karadžića, i rat u Hrvatskoj u BiH, i vezivanje pilota u Bosni, i Kosovo, i bombardovanje... I od sada Ivica Dačić i njegov SPS su dovoljno sivi za Zapad.

Nasuprot Dačiću, ista Amerika je posle pet godina saradnje prekrečila bivšeg premijera i lidera DSS-a Vojislava Koštunicu. Iz bele u tamno, tamnosivu. Zacrneli su Koštunicu iako im je na tanjiru izručio gotovo sve haške optuženike (sem Mladića, Karadžića i Hadžića) i još ponešto, dao jednu i po televiziju, doveo nekoliko američkih firmi... Ali, nije im dao ono što su tražili, Kosovo. Pa su ga sami uzeli. Paljenje ambasade SAD bila je poslednja kap američkog crnila na Koštunicu.

I Boris Tadić u rukama drži četku i farbu punu raznih nijansi sive. Pošto je DS godinama unazad iz plave prefarbavan u sivo, Tadić je u pepeljasto obojio i Čedu Jovanovića, koja je za godinu i po dana prešao put od velikog kritičara, do sigurnog saveznika. Pa sad objašnjava da je baš ta njegova siva u stvari boja EU, jer će on podržati vlast samo na temi Evrope.

Kad je Tadić pre dve godine počeo da prefarbava SRS iz crne u sivu, nova boja se primila na Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću. Tako je i nastala Srpska napredna stranka, u kojoj više nema ratnih zločina, nema granica kod Karlovca i Karlobaga, tu se oplakuje Srebrenica i voli Evropa, SAD i pomalo Rusija. Ali, to naprednjačko sivilo se toliko proširilo, da je glavnom moleru postalo problem.

Očigledno je da ozbiljan svet voli samo sive. Ali, život bez boja i nije život, već preživljavanje.