"Panteri" će u četvrtfinalu igrati protiv nemačkog Getongena, prvoplasirane ekipe grupe I.

Najzaslužniji za sinoćnju pobedu srpskog tima bili su Miroslav Raduljica i Nemanja Protić sa po 17 poena, a veoma dobar bio je i Mladen Jeremić sa 15.

Pobednici četvrtfinalnih duela plasiraće se na završni turnir koji se igra od 30. aprila do 2. maja, a domaćin će naknadno biti određen.

Sanacija je pokrenuta početkom 2009. godine, u koordinaciji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture, a ukupna sredstva za obnovu obezbedilo je Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Kapetan Mišino zdanje, u kom je smešten rektorat Univerziteta u Beogradu, zidano je od 1858. do 1863. kao privatna palata Miše Anastasijevića, "dunavskog kapetana" i najbogatijeg čoveka u Srbiji toga vremena. Zgradu je projektovao Jan Nevole, poreklom Čeh, iza kog su u Srbiji i Beogradu ostala i neka druga arhitektonska ostvarenja. Građena za dvor, zgrada je poklonjena srpskom narodu za prosvetne i kulturne svrhe. U vreme kad je nastala, bila je najveća i najlepša palata u Srbiji. U njenoj arhitekturi prepliću se uticaji različitih stilova, kultura i epoha, a najviše se ističu elementi renesanse i romantizma.

Prema volji darodavca, u zgradi su bile smeštene skoro sve značajne prosvetne i kulturne ustanove u Kneževini Srbiji - Ministarstvo prosvete, Velika škola (preteča Univerziteta), Prva beogradska gimnazija, Narodni muzej, Galerija slika i biblioteka. Povremeno, svečana sala je korišćena za sednice Narodne skupštine (1864-1875) i Senata (1901-1903).

Danas je u njoj rektorat Beogradskog univerziteta i delovi Filozofskog fakulteta.

Svi oni koji obavljaju dve funkcije pojedinačno će zatražiti od Agencije za borbu protiv korupcije "dozvolu" da nastave da se bave započetim poslovima. Agencija ima zakonski rok od 15 dana da odgovori na zahteve, a ako to ne učini, smatra se da je odgovor potvrdan, pa odbornici mogu da ostanu u foteljama. Kako smo saznali, na molbe neće biti odgovoreno, a jedan od razloga je, kako se navodi, i to što posao gradskog odbornika nije u punom smislu javna funkcija, jer se za to mesto ne dobija plata.

Prema procenama, više od 40 odsto gradskih odbornika trenutno se nalazi na po dve pozicije. Najčešći oblik duplih funkcija u gradskom parlamentu podrazumeva poziciju odbornika i direktora nekog opštinskog javnog preduzeća. U odborničkoj grupi G17 Plus četiri člana su na nekoj od javnih funkcija. Kako smo saznali, tri odbornika su u upravi preduzeća, a jedan u upravnom odboru kompanije. Šef te odborničke grupe Miroslav Rajlić smatra da je potrebno razjasniti šta se podrazumeva pod javnom funkcijom.

- Naravno, ako mišljenje Agencije ne bude jasno, uvek postoji mogućnost da se svaki slučaj pojedinačno analizira - ističe Rajlić.

Kako on kaže, ukoliko se odbornici budu opredeljivali za drugu funkciju, javiće se ozbiljan problem.

- Većina stranaka nema na listama dovoljno odbornika da bi zamena mogla da se obavi. U tom slučaju, mandati pripadaju sledećem na listi, što podrazumeva drugu stranku - objašnjava šef odborničke grupe G17 Plus.

On dodaje da ako bi se prenošenje mandata nastavilo, značajno bi se izmenio odnos snaga u gradskom parlamentu.

Učenici Osnovne škole "Boško Palkovljević Pinki" u Batajnici od početka školske godine imaju skraćene časove na 35 minuta zbog renoviranja školske zgrade. Istovremeno, predškolci koji su koristili prostorije starog dela te zgrade preseljeni su u drugi objekat jer je skela na gradilištu oštetila krov.

Prema rečima direktora škole, Saše Brmbote, Sekretarijat za dečju zaštitu je odmah reagovao i decu premestio u prostorije vrtića "Petar Pan". Nastava za decu školskog uzrasta je zbog manjka prostora morala biti organizovana u tri smene, pa su časovi skraćeni.

Skele stoje dve godine

Sugrađanka Danijela Jeremić, čije dvoje dece pohađaju ovu osnovnu školu i predškolsku nastavu, kaže za Press da skele oko školske zgrade stoje skoro dve godine. Ona dodaje da se plaši za bezbednost đaka koji svakodnevno prolaze kroz gradilište na putu ka učionicama.

- Baš su nam iskomplikovali život. Mlađe dete sam od septembra vodila u vrtića koji se nalazi oko tri kilometra dalje prema Staroj Pazovi. Onda nam je rečeno da od 1. novembra možemo da se vratimo u zgradu škole. Međutim, krov je počeo da prokišnjava i pre nekoliko dana opet smo vraćeni u ovaj objekat. Takođe, problem je što starije dete ne može kvalitetno da prati nastavu kad su im cele godine skraćeni časovi - ogorčena je Jeremićka.

Direktor škole Saša Brmbota kaže da uprava škole nije nadležna za ovu rekonstrukciju.

- Dok se ne završi rekonstrukcija, bili smo prinuđeni da organizujemo đake u tri smene i da im skratimo časove, kako bi koliko-toliko održavali ritam nastave i ispunili plan. Ostala je da se uradi fasada, i da se reši problem sa strujom. Međutim, skela koju su izvođači postavili oštetila je krov drugog dela zgrade gde su bili predškolci, i tu je reagovao Sekretarijat za dečju zaštitu i prebacio decu u drugi objekat - objašnjava Brmbota.

Nadležni znaju za problem

On dodaje da je uprava ove škole u prethodnom periodu davala na besplatno korišćenje prostorije u staroj zgradi za potrebe obdaništa.

- Normalno je da deci omogućimo da tu imaju predškolsku nastavu, jer su to naši budući đaci. To je praksa koja je odgovarala i roditeljima, a i samoj deci. Nadamo se da će se deca vratiti u naše prostorije, čim se završi sanacija - ističe Brmbota.

Gradski sekretar za obrazovanje Vladimir Todić rekao je juče za Press da je upoznat sa celom pričom i da će sve detalje u vezi sa rekonstrukcijom moći da dostavi danas. Takođe, u Ministarstvu prosvete dobili smo uveravanja da će informacije o organizaciji nastave u ovoj školi stići tokom današnjeg dana.

Odluka o lokalnim administrativnim taksama, koju je gradska skupština usvojila još 2007. godine, "kriva" je za razliku u iznosima taksi koje se u pojedinim gradskim opštinama plaćaju pri podnošenju zahteva za legalizaciju. Tačnije, tarifni broj 165 te odluke, kojim se propisuje da se za izdavanje rešenja po zahtevu naplaćuje 520 dinara, različito se tumači od opštine do opštine.

Tako u većini opština građani moraju da plate opštinske i republičke takse, u iznosu od po 200 dinara, dok se plaćanje ostatka od 520 dinara ostavlja za trenutak kada rešenje bude izdato. Nasuprot njima, druge opštine su odlučile da odmah naplate izdavanje rešenja, koje svakako mora da bude doneto u pojedinačnom predmetu. Jedna od takvih je i opština Mladenovac, gde se uz podnošenje zahteva za legalizaciju plaća 920 dinara.

- Prema tarifnom broju 1 iz te odluke, za svaki zahtev plaća se taksa od 200 dinara, a za donošenje rešenja o izgradnji nekog objekta, osim za ekonomski objekat u poljoprivredi, naplaćuje se još 520 dinara, u skladu sa tarifnim brojem 165. I dalje, republička taksa iznosi još 200 dinara, što čini ukupan iznos od 920 - navodi predsednik opštine Mladenovac Branislav Jovanović.

On nije mogao da objasni kako druge beogradske opštine naplaćuju niže takse, ali je napomenuo da se u ovom slučaju ne radi o proizvoljnim odlukama opštinskih vlasti, već da je svaka opština prema Odluci o lokalnim administrativnim taksama dužna da naplaćuje ovakve iznose.

Na drugoj strani, predsednik opštine Palilula Danilo Bašić kaže da je tačno da opštine moraju da naplate donošenje rešenja, ali da su oni izabrali da to bude tek nakon njegovog donošenja i uručenja vlasniku objekta.

- Verovatno je da su te opštine koje sve naplaćuju odmah, odlučile da tako rade jer je moguće da u suprotnom dođe do neprijatnih situacija. Na primer, nekome će biti odbijen zahtev za legalizaciju objekta, pa kada se tom čoveku uruči negativno rešenje, on onda može da odbije da plati taksu. Mi u opštini Palilula smo, međutim, odlučili da ne naplaćujemo tu taksu odmah jer, prema dosadašnjim iskustvima, veoma malo je njih koji neće da plate - rekao je Bašić.

Inače, zbog povećanog interesovanja građana koji žele da podnesu prijavu za legalizaciju, radno vreme šalterske službe u prostorijama Gradske uprave u Ulici 27. marta 43-45 produženo je do 20 časova.

Poslednji računi za komunalije Beograđanima su stigli sa novom stavkom "kanalizacija"! Računi su zbunili deo građana, ali cilj akcije je da oni koji trenutno nemaju kanalizaciju, a greškom su plaćali tu uslugu, više ne plaćaju taj iznos od 8,38 dinara po kubiku potrošene vode.

Iako je stavka u računu nova, kako objašnjavaju u JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", sugrađani čija su domaćinstva priključena na kanalizacionu mrežu, i do sada su je plaćali, ali, pod stavkom "voda". Naime, tim građanima je stavkom "voda" na prethodnim računima bio obuhvaćen kako trošak potrošene vode, tako i cena usluge odvođenja otpadne vode (kanalizacije). Iz "Vodovoda" pozivaju sve one koji ustanove da su plaćali uslugu "kanalizacija" iako je nemaju, da reklamiraju tu stavku.

Precizan uvid

Našem listu, ali i "Vodovodu" javio se veliki broj sugrađana koji su se iznenadili kada su na februarskoj uplatnici "Infostana" nakon stavka "voda" ugledali i stavku "kanalizacija". Kako su nam rekli, na prethodnim uplatnicama nisu imali tu stavku, a na pozadini prispelog računa nisu dobili objašnjenje zbog čega je ova usluga odvojena.

Kako Press saznaje u Sektoru prodaje i naplate Javnog komunalnog preduzeća "Beogradski vodovod i kanalizacija" razdvajanje usluga tog preduzeća na dve stavke, koje se naplaćuju putem uplatnice JKP "Infostan" pokrenuto je, pre svega, kako bi sugrađani imali precizan uvid u to koliko ih mesečno staje voda, a koliko kanalizacija.

- Kako je cena kubika vode za građane koji imaju kanalizaciju 41,89 dinara, od toga 33,51 dinar odnosi se na potrošenu vodu, a 8,38 dinara na otpadnu vodu (kanalizaciju), tako oni koji su bez kanalizacije kubik potrošene vode plaćaju 33,51 dinar. Pošto je "Infostan" na novim uplatnicama građanima preglednije predstavio usluge koje tim računom plaćaju, verovatno je, stoga, i odvojio te stavke. Na računima koje naše preduzeće šalje pojedinim korisnicima u prigradskim naseljima i privrednim subjektima, oduvek su te stavke razdvojene, čak je navedena i stavka "stanje", kako prethodno, tako i novo, tako da korisnik ima potpun uvid u potrošnju - objašnjava za Press rukovodilac Sektora prodaje i naplate u JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" Stevan Savić.

Kako Savić dodaje, cilj akcije je i da građani koji trenutno nemaju kanalizaciju, a greškom su plaćali tu uslugu, u nastavku ne plaćaju taj iznos od 8,38 dinara po kubiku potrošene vode.

- Ponekad podaci koje o korisnicima ima sektor Kanalizacije u našem preduzeću ne odgovaraju situaciji na terenu. Problem je, na primer, kada kanalizaciona mreža u nekoj ulici ide od broja 1-150, a od broja 150-170 ne, a stavku "kanalizacija" greškom plaća i tih 20 brojeva. Kako bi bili isključeni iz sistema naplate za uslugu "kanalizacija", potrebno je da građani koji zaista nisu u kanalizacionom sistemu reklamiraju tu stavku - navodi Savić.

Pregledniji računi

Takođe, cilj JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" je da im se nakon prispeća preglednijih računa, jave i oni koji su se priključili na kanalizacioni sistem, a do sada nisu plaćali tu uslugu - kako bi i oni bili uključeni u sistem naplate, iako je malo verovatno da će se takvi javiti.

Koliko je građana greškom izdvajalo više iz džepa zbog naplate stavka "kanalizacija" koju i nemaju, kao i koliko je onih koji će se sami javiti jer je u gradskom budžetu manje para zbog toga što oni ne plaćaju uslugu odvođenja otpadnih voda - u "Vodovodu" još uvek nemaju taj podatak.

Momčilo Mandić (56), ratni ministar pravde RS i nekadašnji vlasnik Privredne banke Srpsko Sarajevo, tvrdi da ne može da ode u penziju zato što ga je Ministarstvo pravde RS izbrisalo iz svoje evidencije. Mandić zbog toga nema dokaz ne samo da je bio ministar, već i da je bilo kada radio u Ministarstvu pravde.

Prvi ministar pravde RS za Press kaže da mu taj papir, koji Ministarstvo pravde nema u svojoj arhivi, predstavlja nepremostivu prepreku da ode u penziju, za koju je ispunio uslove. Mandić tvrdi da je još pre dve godine poslao zahtev Ministarstvu pravde da mu se prizna radni staž, koji je proveo u ovom ministarstvu. Međutim, do danas nije dobio nikakav odgovor osim obrazloženja pomoćnika ministra Boška Đukića da se njegovo ime „ne nalazi u matičnoj knjizi ministarstva".

Mandić tvrdi da mu je Đukić takav odgovor prosledio preko posrednika još pre dve godine, u vreme dok je u zatvoru „Kula" u Istočnom Sarajevu izdržavao petogodišnju zatvorsku kaznu zbog malverzacija u Privrednoj banci.

- Da bih dokazao da sam bio ministar, iako je to opštepoznata činjenica, poslao sam im čak i odluku o mom postavljenju, kao i odluku o razrešenju, koja je 1993. godine objavljena u „Službenom glasniku". Međutim, oni se nikada nisu udostojili čak ni da odgovore na moje molbe, osim tog neformalnog odgovora Đukića, koji me je zaprepastio. Gotovo svako u ovoj zemlji zna da sam bio ministar pravde i da sam time bio i na platnom spisku vlade. Uostalom, i optužnica za ratne zločine pred Sudom BiH, koja je pala, bila je bazirana upravo na činjenici da sam 1992. bio ministar pravde - kaže Mandić.

On ističe da je podneo zahtev za odlazak u penziju, ali da mu do sticanja punog radnog staža od 40 godina, što je zakonski uslov, nedostaju tri godine staža. Jednu od te tri godine proveo je na mestu ministra pravde. „Nestale" su mu, kako tvrdi, i dve godine koje je proveo na funkciji šefa biroa Vlade RS u Beogradu.

Podsetimo, Tužilaštvo BiH je svojevremeno podiglo optužnicu protiv Mandića zbog ratnih zločina u zatvoru „Kula", jer je smatralo da je on, kao tadašnji ministar, bio odgovoran za stanje u svim zatvorima, pa tako i u „Kuli". Sud BiH je, međutim, odbacio te optužbe, pa je u januaru ove godine doneo pravosnažnu odluku kojom je Mandić proglašen nevinim za dešavanja u „Kuli".

S druge strane, u Ministarstvu pravde priznaju da je sasvim moguće da nemaju podataka o tome da je Mandić ikada bio ministar. Doduše, ministar pravde Džerard Selman kaže da nije upoznat sa Mandićevom molbom, ali da pretpostavlja da je ovakva situacija nastala zbog toga što se arhiva ovog resora nalazi u vladinom sekretarijatu i Ministarstvu finansija.

- Sva dokumentacija, pa i ona koju traži Mandić, nalazi se u vladinom sekretarijatu i Ministarstvu finansija, koji su je, koliko znam, preuzeli posle 1998. godine, kada je vlada preseljena u Banjaluku. Ministarstvo pravde ne može da mu da tu dokumentaciju zato što je nikada nije ni preuzelo. Naravno, niko ne može da ospori činjenicu da je Mandić bio ministar pravde. Uostalom, to lako može da se dokaže i na osnovu odluka koja se morale da budu objavljene u „Službenom glasniku". Zato on i bez tog papira ne bi trebalo da ima problema sa priznavanjem radnog staža - kaže Selman.

Da stvar bude još čudnija, ni u Fondu PIO nema pisanih tragova o tome da su uplaćivani doprinosi za Momčila Mandića u vreme dok je bio ministar pravde. Portparol fonda Tihomir Joksimović, međutim, tvrdi da to, u suštini, i nije važno za sticanje prava na penziju jer je reč o o ratnim godinama, koje su zakonom posebno tretirane.

- Mandiću, kao i svima ostalima, i ne treba posebna dokumentacija o radnom angažmanu u 1992. i 1993. godini, jer je zakonom uređeno da se te dve godine zbog ratnog stanja za sve zaposlene obračunavaju po jednakoj prosečnoj osnovici. Mandić ne bi trebalo da ima problem zbog toga, ali mora da podnese kompletnu dokumentaciju za odlazak u penziju - kaže Joksimović.   

Tihić je ustvrdio da Ejup Ganić danas ne bio u zatvoru da je „domaće pravosuđe na vreme procesuiralo „Dobrovoljačku" i da su odgovarali ljudi koji su tamo ubili vojnike".

- Da su slučajevi poput Grabovice ovde procesuirani, ne bi komandant Armije BiH morao da ide u Hag. Isto mišljenje imam i za slučaj „Brčanska malta", zbog kojeg 12-godišnju zatvorsku kaznu u Beogradu izdržava Ilija Jurišić. SDA ne želi da se meša u rad Tužilaštva BiH i želimo da se slučaj „Dobrovoljačka" što pre okonča - rekao je Tihić i dodao da u SDA smatraju da Ganić nije odgovoran za zločin u Dobrovoljačkoj.

Tihićeva SDA juče je skupljala potpise za oslobađanje Ganića širom BiH. Peticija, koju je potpisao i Tihić, biće uručena britanskom ambasadoru u Sarajevu Majklu Tejtamu. Ipak, bez obzira na to što tvrdi da Fanić nije kriv za zločin u Dobrovoljačkoj, Tihić je prvi bošnjački političar koji se založio za istragu o zločinima, u kojima su Bošnjaci i njihovi pomagači okrvavili ruke.

Lider SDA se time bar malo izdigao iznad besprizorne kampanje povodom Ganićevog hapšenja, koju predvode predsedavajući i član Predsedništva BiH Haris Silajdžić i Željko Komšić i šef bh. diplomatije Sven Alkalaj. Ministar spoljnih poslova od trenutka Ganićevog hapšenja, praktično, rukovodi nezvaničnim kriznim štabom, u koji su ušle sadašnje i bivše diplomate, aktuelni i penzionisani obaveštajci, novinari i svi „bošnjački patrioti".

- Krizni štab koji je formirao Alkalaj nesmetano deluje i traži način da ostvari jedini cilj koji je zamislio, a to je povratak Ejupa Ganića u Sarajevo. Prvi čovek tog štaba na terenu je Silajdžićev savetnik Damir Arnaut, koji koordinira potezima međunarodnog Ganićevog advokatskog tima u Londonu. Sve to se radi bez znanja srpskih predstavnika u zajedničkim organima, a oni za sada reaguju samo u medijima, ali ne preduzimaju nikakve konkretne poteze - kaže dobro obavešten izvor Pressa RS u zajedničkim organima BiH.

On podseća da niko u Bosni, pa ni srpski predstavnici u svim dosadašnjim slučajevima hapšenja državljana BiH u inostranstvu, nije učinio ama baš ništa da ih zaštiti. Jedan od najupečatljivijih primera je slučaj Kotorvarošanina Đure Kušljića. Reč je o Srbinu koji je 1999. uhapšen u Nemačkoj i osuđen na doživotnu robiju zbog navodnog genocida u Kotor Varoši.

Kušljić za Press RS kaže da se tokom procesa pred nemačkim sudom koji je bio zasnovan na lažnim svedočenjima niko iz BiH nije udostojio da mu ponudi pomoć. Iako je pušten tek posle osam godina robijanja, Kušljiću su sva vrata u otadžbini bila zatvorena i pošto je izašao iz zatvora.

- U Nemačkoj sam bio prepušten sam sebi i ni traga nije bilo od navodne brige države BiH za svoje građane. Potpuno zaboravljen, osuđen sam za genocid u Kotor Varoši, čime je bačena ljaga na celu RS - kaže Kušljić.

On ističe da je ogorčen i ponašanjem vlasti RS, kojoj se bezuspešno obraćao.

- Nije moj slučaj usamljen. U Nemačkoj je svojevremeno Srbin Maksim Sokolović osuđen za genocid, iako taj čovek nema pojma šta je genocid, a kamoli da ga je negde počinio. Nikoga iz BiH, a posebno iz RS to nije zanimalo - kaže Kušljić.