Besplatna Zabava

Više od 70 odsto poziva građana upućenih Kol centrima, koji su formirani na svakoj opštini, vezani su za simptome novog gripa. U Hitnoj pomoći lekari danonoćno dežuraju, daju korisne savete i šalju ekipe na teren

Sa pandemijom novog gripa H1N1 i među Beograđanima je nastala panika kako da prepoznaju simptome novog virisa, ali i kako da se od njega preventivno zaštite. Više od 70 odsto poziva građana upućenih Kol centrima, koji su formirani na svakoj opštini, vezani su za simptome novog gripa.

 Beograđane najviše zanima kako da razlikuju novi od običnog gripa.

- Ljudi su uplašeni, ali mi ne možemo putem telefona da im uspostavimo dijagnozu. Mi smo tu da im olakšamo ukoliko imaju problema sa disanjem i damo im prave informacije kako da se ponašaju. Ukoliko temperatura traje danima, a lekovi ne deluju onda ih upućujemo da posete lekara i urade laboratorijski nalaz. U početnoj fazi ova dva virusa su ista. Obolela osoba ima gušobolju, glavobolju, povišenu temperaturu, malakasala je i preznojava se, što je isto kao kod običnog gripa. Međutim, ako mere kalsične prevencije ne pomognu onda ih upućujemo da labarotoriskim nalazima utvrde o čemu se radi, a ukoliko ne mogu da dođu mi ih prevezemo - kaže šef smene u Hitnoj pomoći Mirjana Milićević.

Mnogo poziva

Ona je istakla da u toku jedne smene dve do tri osobe hitna pomoć preveze do Infektivne klinike. U Kol centru Hitne pomoći radi šest operatera, dva tehničara i isto toliko doktora i pedijatara. Telefoni koji neprestalno zvone i doktori koji pokušavaju da smire sagovornika i objasne mu kako da pomognu sebi ili onom zbog koga zovu, su slika koja se može svakodnevno videti u ovom centru. Na više od deset monitora blinkaju pozivi crvene, žute i zelene boje, na koje operateri šalju ekipe Hitne pomoći.

- Kada pored poziva stavimo crveni kvadratić to znači da ekipa mora da krene najkasnije za minut. Tada su u pitanju ljudi koji su izgubili svest, prestali da dišu ili su u pitanju teške saobraćajne nesreće i padovi sa velikih visina. U takvim slučajevima mi ostavljamo uključenu telefonsku liniju i dajemo savete prisutnima kako da oslobode disanje pacijenta masiranjem grudnog koša i ukažu mu prvu pomoć do dolaska naše ekipe - istakla je Milićević.

Pozivi označeni žutom bojom su tamo gde je pacijent u svesnom stanju, a uglavnom se radi o visokom pritisku, stanju pred moždani udar i napadima astme.

- Tada ekipa kreće najkasnije za četiri minuta. Ukoliko dođe do pogoršanja stanja pacijenta poziv se odmah prebacuje u crvenu zonu. Zeleni pozivi podrazumevaju prevoz pacijenta od bolnice do kuće, ili suprotno, gde je pacijent već pregledan i prvo slobodno vozilo se upućuje na tu adresu - objašnjava Milićević.

U okviru Hitne pomoći mobilna je 21 ekipa na teritorije cele prestonice, dok šest transportnih službi ima preko dana, noću su u pripravnosti dve.

Slušati savete

- Pet ekipa je stacionirano ovde u Hitnoj pomoći, dok su ostali raspoređeni po opštinama. Najviše poziva imamo između 17 i 22 sata, jer tada domovi zdravlja ne šalju na teren svoje ekipe, a kod stanovnika sa javi strah kako da prebrode noć. Najbitnije je da ljudi slušaju naše savete koje im kažemo, jer nas ponekad zovu više puta i blokiraju telefonsku liniju, a neko u tom trenutku umure i ne može da dobije vezu - kažu u ovom centru.

Radom ove služe u velikoj meri rasterećena je telefonska linija za hitne pozive 94, koju su svi zvali kako bi sebi ili drugima ukazali prvu pomoć. Osnivanjem Kol centra na svakoj opštini, takođe, su smanjene gužve u domovima zdravlja jer sugrađani sada telefonskim putem mogu dobiti prve informacije i upustva kako dalje da prate svoju bolest.